1 / 17

Kristali

Kristali. Kristali spadaju u čvrsta tela. Čvrsta tela : -kristali(dijamant,soli,šećer,led,rubin i grafit) -amorfne(prehlađene tečnosti)staklo,guma,ćilibar Amorfna tela nemaju tačno određenu tačku topljenja i pri zagrevanju omekšavaju i perlaze u tečno agregatno stanje

usoa
Télécharger la présentation

Kristali

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Kristali Kristalispadaju u čvrsta tela. Čvrsta tela: -kristali(dijamant,soli,šećer,led,rubin i grafit) -amorfne(prehlađene tečnosti)staklo,guma,ćilibar Amorfna tela nemaju tačno određenu tačku topljenja i pri zagrevanju omekšavaju i perlaze u tečno agregatno stanje Kristali grade kristalne rešetke (poliedre). Stranice poliedra su tačno definisane sa konstantnim uglovima izmađu stranica.

  2. Kvarc

  3. Kristali leda

  4. Safir Rubin

  5. Monokristali i polikristali Kristali mogu biti: -monokristalni -polikristalni Monokristalni nastaju u procesu kristalizacije gde ne postoje nikakve prepreke , primese.On moze nastati prirodnim i veštečkim putem.Monokristali su anizotropni(nemaju iste fizičke osobine u svim pravcima-prelamanje svetlosti, tvrdoća,čvrstoća) Polikristali nastaju skraćivanjem monokristala.Polikristal je izotropan ima iste osobine u svim pravcima.

  6. Kristal kvarca

  7. Rozekvarc

  8. Unutrašnja struktura kristalakristalna rešetka Pravilan geometrijski oblik i anizotropija kristala posledica su unutrašnje strukture kristala. Molekuli su pravilno raspoređeni i ceo kristal ima pravilan oblik. Izmađu molekula kristala deluju sile, poređani su u pravilnim nizovima ali ti nizovi nisu isti u svakom pravcu kristala. Stoga međumolekulske sile nisu iste u svakom pravcu kristala pa nisu iste ni osobine kristala koji zavise od tih sila odnosno kristal je anizotropan. Eksperimentipokazujudakristaliimajustrukturuprostorne rešetke: čestice su raspoređene u čvorovima te rešetke(slika)

  9. U svakoj rešetci može se izdvojiti jedan element koji se zove ćelija kristalne rešetke: translatornim pomeranjem tog elementa u sva tri prevca može se pokriti cela rešetka.Pomeranje se vrši za dužinu ivice ćelije utom pravcu:u primeru na slici translacija duž x-ose vrši se za vektor a ,a duž y-ose za vektor b i duž z-ose za vektor c.

  10. Na slici je prikazana kristalna rešetka kuhinjske soli:ona je izgradjenaod kocki u čijim su temenimanaizmenično raspoređeni pozitivni joni natrijuma i negativni joni hlora.

  11. Treba naglasitida je kristalna rešetka samo zamišljeni,a ne relani model kristala: kuglice u čvorovima označavaju atome (ili jone,molekule),a linije kojim su kuglice spojene simbolišu sile koje deluju između atoma(jona,molekula).Realno rastojanje između čestica u kristalumnogo je manje od onog koji prikazujemo na kristalnoj rešeci. Joni su gusto “pakovani”,nema razdvojenih molekula NaCl, već ceo kristal izgleda kao molekul.

  12. Deformiteti rešetke Tačkasti defekti(nastaju kada u kristalnoj rešetci postoji višak ili manjak molekula;višak molekula može nastati sa istim tipom ili neke druge primese) Netačkasti deformiteti(celi slojevi umetnuti ili nedostaju)

  13. SmaragdAmetist

  14. Tipovi kristalnih rešetki U zavisnostiodvrstečestice u kristalnoj rešetci i prirode sila kojima one interaguju, razlikuju se četiri osnovna tipa kristalnih rešetki: jonska, atomska, metalna i molekulska. U čvorovima jonske kristalne rešetkesu pozitivni i negativni joni, a izmrđu njih deluju jonske elektrostatičke sile. Elektrostatička sila je vrlo jaka, pa jonski kristali imaju veliku tvrdoću i relativno visoku tačku topljenja. U vodi je elktrostatička sila znatno slabija, pa se kristali lako rastvaraju i disosuju na pozitivnae i negativne jone(primer kuhinjska so). U čvorovima atomske kristalne rešetke su atomi. Između njih je ostvarena kovalentna veza. Ta veza je izuzetno jaka, pa su atomski kristali najtvrđi, najteže se seku, imaju visoke temperature topljenja. Primeri atomskih kristala su dijamant, silicijum, germanijum...

  15. U čvorovima metalne kristalne rešetke su pozitivni joni; elektroni, koji su se odvojili od tih jona, slobodno se kreću kroz ceo kristal (haotično se kreću slično kretanju molekula gasa). Između jona i elektrona deluju određene električne sile. S obzirom na veliki broj slobodnih elektrona metali su odlični provodnici električne struje i toplote. U čvorovima molekulske kristalne rešetke nalaze se molekuli. To su elektroneutralne čestice, ali pozitivna i negativna naelektrisanja nanjima nisu ravnomerno raspoređena. Zato između molekula deluju nekakve električne sile koje su dosta slabije od sila kojima interaguju čestice u drugim tipovima kristala. Zato se molekularni kristali lako razgrađuju – tope na niskim temperaturama, lako isparavaju... Jod, parafin, suvi led... Postoje kristali koji se nemogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa, kod kojih je zastupljena kombinacija različitih veza izmađu čestica. Grafit sa slojevitom rešetkom: u jednom sloju su atomi ugljenika raspoređeni u temenima pravilnih šestougaonika: jedan atom u sloju kovalentno je vezan sa tri svoja suseda (jače nego kod dijamanata); četvrti elektron atoma prilično je slabo vezan, lako se delokalizule i postaje slobodan. Izmađu slojeva grafita deluju sile slične onima u molekulskom kristalu.

  16. Polimorfizam Polimorfizam-pojava jednog tipa hemijskih elemenata u više oblika kristalne rešetke ili alatropske modifikacije(dijamant,čađ i grafit)

  17. Radile: Ana iAnjaII3

More Related