АФРИКА Економско-географске одлике

1. АФРИКА Економско-географске одлике Проф. Мирослав Маркићевић

2. Опште одлике привреде Африке • Африка је економски веома неразвијена, иако је природним ресурсима веома богата. • Размештај привреде одредила су два најважнија чиниоца: • физичко-географска ограничења (пустиње, паршуме); • вишевековно владање и експлоатација европских сила. • Стога просторно-структурне одлике афричке привреде одговарају колонијалном типу, у коме доминира производња и извоз тропског воћа, енергенатског и рудног богатства.

3. Вода у Африци • Афричко становништво спада у жеђу најугроженије на свету. • Количини падавина и густина речне мреже су неравномерно просторно распоређени – басен Конга, зона Гвинејског залива и Језерска висораван су веома богати, а пустиње Сахара, Намиб и Калахари годинама без падавина. • Посебан значај имају воде у пустињама – језеро Чад, оазе, подземне воде и реке (Нил, делимично Нигер). Енергетски потенцијал река је недовољно искоришћен.

4. Контрасти Африке Река Конго – водом најбогатија река Африке Безводна пустиња Сахара

5. Контрасти Африке Еколошка катастрофа – језеро Чад нестаје Језеро Волта у Гани – највеће по површини у свету, четврто највеће по количини воде у свету

6. Земљиште у Африци • Плодног земљишта је веома мало. • Наводњавају се површине у медитеранском приобаљу и долина Нила. • У субсахарској Африци становништво напушта земљиште коме се због вишегодишње обраде смањи плодност и премешта се на друго. • У прашумским пределима обрадиво земљиште се добија сечом шуме, а када се оно исцрпи земљорадњом и спирањем, напушта се и сече се нови део прашуме, док напуштено земљиште брзо поново прекрије прашума – ПОЛУСЕДЕЛАЧКА ПОЉОПРИВРЕДА.

7. Пољопривреда Африке

8. Традиционална (екстензивна) пољопривреда • Екстензивном, традиционалном пољопривредомсе бави домицилно становништво ради задовољавања само сопствених потреба. • Заступљена је махом у субсахарској Африци – у средишњим, тропским областима, сувим степско-полупустињским зонама и суптропским пределима на југу. • Земљорадња мотичка и плужна. • Приноси су мали и променљиви. • Гаје се традиционалне културе – просо, сорго, маниока, сусам, арахиз и у мањој мери кукуруз и пшеница. • У травним, степским и саванским областима, гаји се махом ситна стока за вучу, добијање млека и коже. • Синоним Африке је камила („пустињска лађа“). Сточни фонд често угрожавају суше и епидемије сточних болести.

9. Традиционалне пољопривредне културе просо маниока сорго кукуруз сусам арахиз

10. Комерцијална (плантажна) пољопривреда • Интензивну, комерцијалну пољопривреду почеле су да развијају колонијалне силе за потребе сопственог тржишта у Европи. Данас су многе плантаже у власништву мултинационалних корпорација. • На плантажама у медитеранском приобаљу гаје се маслине, винова лоза, урме и јужно воће. Тропске земље Гвинејског залива карактеристичне су по производњи и извозу какаа, банана, каучука, кафе, палминог уља. Са Језерске висоравни и из источне Африке извозе се чај (Кенија), дуван (Зимбабве, Малави), тропски зачини (Танзанија, Мадагаскар). На Маурицијусу се гаји шећерна трска, а производња шећера по становнику је највећа у свету („слатко острво“). По квалитетном памуку позната је долина Нила (Египат, Судан). Фармерско сточарство је у зачетку, изузимајући ЈАР где има дужу комерцијалну традицију (нарочито овчарство). Пољопривредни производи највише се извозе у земље ЕУ и у САД.

11. Комерцијална (плантажна) пољопривреда Жене беру чај на плантажи у Танзанији Дете бере памук, Египат

12. Рударство у Африци • Рудници су отварани у доба колонијализма, а и данас функционишу захваљујући страном капиталу и извозној оријентацији. • Највећа концентрација разноврсних рудних богатстава је у ЈАР, која даје више од 1/2 афричке експлоатације руда антимона, хрома, злата, платине, гвоздене руде и мангана, а знатно учешће има и у добијању бакарне руде и дијаманата. • Водеће место у експлоатацији руде боксита припада Гвинеји, кобалта и бакра Замбији и ДР Конго (погранична област Шаба или Катанга), дијаманата ДР Конго и Боцвани, фосфата Мароку и Тунису.

13. Рудник дијаманта Кимберли, ЈАР • Рудник дијаманата Кимберли у ЈАР носи титулу најдубље бушотину коју је човек ископао. Од 1866 до 1914. године 50.000 рудара је из ових рудника ископало 2,722 кг дијаманата. • „Велика рупа“ заузима површину од 17 хектара, а широка је 463 метра. Дубина је 240 метара. Испод површине, рудник у Кимберлију се протеже у дубну још 1097 метара. Ултрабазична магматска стена кимберлит богата дијамантима

14. Енергетика Африке • Лежишта нафте и гаса налазе се у северној Африци и Гвинејском заливу. • Највеће утврђене резерве нафте има Либија, али је по производњи испред ње Нигерија. Алжир даје 75% афричке производње гаса и 15% нафте. • У експлоатацији енергената велики значај имају још ЈАР (97% афричке производња угља), те Нигер и Намибија (уранијум). Африка производи мало електричне енергије због топле климе, неразвијене индустрије и ниског стандарда становништва. У електро-енергетском билансу термоенергетика учествује са 80%. Велики хидроенергетски потенцијал (Конго, Нил, Нигер, Замбези, Лимпопо, Орање...) није довољно искоришћен за производњу струје.

15. Нигерија, највећи афрички произвођач нафте Лице... ... и наличје

16. Индустрија у Африци • Индустрија Африке је слабо развијена. • Углавном доминира екстрактивна индустрија, а само у неколико земаља развио се већи број индустријских грана. • Алжир је уложио велики напор да у индустрију привуче страни капитал (бесцаринске зоне). • Фабрике су лоциране углавном у приморским градовима (црна металургија, хемијска, машинска, текстилна, електро идустрија), али и у унутрашњости (рафинерија у Хаси Месауду). • Египат има развијену енергетику, црну металургију, текстилну, петрохемијску и прехрамбену индустрију. Нигерија је приходе од нафте улагала у индустријализцију читаве земље, али је ипак 70% концентрисано у зони Лагоса. Најзначајније гране су петрохемија, црна и обојена металургија, прехрамбена и текстилна индустрија.

17. Хаси Месауд – највеће супергигантско лежште нафте у Алжиру

18. Индустрија ЈАР • Најразвијенија земља Африке је ЈАР и она има двоструко већи БДП од држава које је следе (Нигерија, Египат, Алжир). • Лоцирана је махом уз богата рудна лежишта на североистоку земље (шира зона Јоханесбурга), те у близини лучких градаова Дурбана, Кејптауна и Порт Елизабета. • Најразвијеније су црна и обојена металургија, машиноградња, металска, хемијска, прехрамбена и текстилна индустрија. • ЈАР увози нафту, хемијске производе, индустријску опрему, а извози машине, дијаманте, племените и остале метале.

19. Саобраћај у Африци • Саобраћај јенавеоманиском степену развоја, што је резултат физичко-географских ограничења, колонијализма, савремених граница и сиромаштва. • Хендикеп великог броја афричких земаља је што се налазе у тешко проходној пустињској, прашумској или високопланинској унутрашњости и немају излаз на море. Слабо разуђене обале континента имају мало погодних места за велике луке. Речни саобраћај ометају водопади,којисе често налазе у доњим токовима, недалеко од ушћа у океане. Железнице су грађене углавном за транспорт природних богатстава до морских лука и не чине јединствену мрежу. • У ЈАР се налази 1/4 свих пруга у Африци, али постоје државе које уопште немају железницу. Савремена друмска мрежа постоји само у ЈАР, медитеранском приобаљу северноафричких држава и спорадично у другим земљама. Велики значај има неколико транссахарских путева. • Најефикаснији у савлађивању афричких пространстава јесте ваздушни саобраћај, али је он скуп за сиромашну Африку.

20. Саобраћај у Африци Лице... ... и наличје

22. Крај предавања!