Либерални институционализам

1. Либерални институционализам

2. Традиција оптимизма као историјска алтернатива реализму • Сарадња уместо надметања и сукоба

3. Самоограничење • Умереност • Компромис • Мир

4. Због чега избијају ратови? • Империјалистичке тежње • Последица уравнотеживања снага • Понашањa недемократских режима

5. Како доћи до мира? • Успостављањем система колективне безбедности • Развојем трговине и отвореног тржишта • Установљавањем светске владе

6. Richard Cobden (људска природа)- слободе појединца, слободно тржиште, напредак, међузависност • Woodrow Wilson (држава)- колективна безбедност • J. A. Hobson (структура система)- светска влада

7. Children of the Light-Конфуције, Еразмо Ротердамски, Вилијем Пен, Имануел Кант, Џон Стјуарт Мил, Џереми Бентам, Френсис Фукујама

8. Како сарадњом наћи равнотежу између интеграције и аутономије?

9. Периодизација: • Либерални интернационализам (Immanuel Kant, Jeremy Bentham, Michael W. Doyle, Bruce Russet) • Идеализам (J. A. Hobson, Woodrow Wilson, David Held, Norberto Bobio) • Либерални институционализам (David Mitrany, Ernst B. Haas, Robert Keohane, Lisa L. Martin)

10. Појединац је циљ а не средство

11. Да ли је могућ “напредак” после Аушвица?

12. Дејвид Митрани: Функционалистички одговор • Ramification • Integration • Cooperation • Forms follows Functions • Peace through parts

13. “Безбедносна заједница је скуп људи који су се удружили. Под удруживањем овде мислимо на достизање унутар једне територије, духа заједништва и успостављање снажних и широко распрострањених институција и делатности довољних да осигурају... поуздану мирољубиву сарадњу између њеног становништва. Под духом заједништва мислимо на веровање... да заједнички друштвени проблеми морају и могу бити разрешени кроз процесе мирољубиве сарадње која даје сигурност да се чланице неће међусобно физички борити, него сукобе решавати на неки други начин” (Karl Deutsch)

14. “Безбедносни режими (Security Regimes) настају када група држава сарађује у управљању спорним питањима с циљем избегавања рата, настојећи да смање безбедносну дилему тако што уз истовремено самостално деловање узимају у обзир и понашање других” (Robert Jervis)

15. “Безбедносни комплекс (Security Complex) укључује групу држава чији су безбедносни проблеми толико блиско повезани, да се њихове националне безбедности не могу разматрати одвојено једне од других” (Barry Buzan)

16. “Усвајање заједничке безбедности (Common Security) као организујућег начела у напорима да се умањи ризик од рата, ограничи наоружавање и крене ка разоружавању, значи, у принципу, да ће сарадња заменити конфронтацију у решавању сукоба интереса. Ово не значи очекивање да разлике између народа треба да нестану... Задатак је само осигурати да овакви сукоби не доведу до рата, или припрема за рат. То значи да народи морају да схвате да одржавање светског мира има првенство у односу на њихове властите идеолошке или политичке ставове”. (Palme Report, 1992)

17. One Liberalism, or many?

18. Postoje tri grane liberalnog mišljenja: ekonomsko, društveno (ono koje se odnosi na organizaciju društva) i političko. Političko mišljenje ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju. (Džozef Naj)

19. Ekonomski liberalizam • Ekonomski liberalizam se usredsređuje u najvećoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina važna, ne iz razloga što sprečava države da idu u rat, nego zbog toga što vodi države definisanju vlastitih interesa na način kojim rat postaje manje značajna tema za njih. Trgovina nudi državama način da transformišu svoj položaj (nabolje) uz pomoć ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.

20. “Možemo svet održati bez rata, i ja sam uveren da svet to može uraditi putem trgovine.(Ričard Kobden, 1840.) • “Do rata svetskih razmera neće doći jer je ekonomski neisplativ” (Norman Endžel - 1909. godina; knjiga „Velika iluzija“) • ONO ŠTO JE INTERESANTNO I ŠTO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAČKA STRATEGIJA DRŽAVA USREDSREĐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VEĆE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I MEĐUNARODNE TRGOVINE, DRŽAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI POLOŽAJ U MEĐUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM POVEĆANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA UČINILA MOGUĆIM. ( Ricrad Rosecrance, The Rise of Trading State)

21. Primer Japana – od politike koja je kulminirala porazom u Drugom svetskom ratu do “osvajanja drugim putem” • Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj položaj u svetu uz pomoć trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, što ga je učinilo drugom najvećom ekonomijom sveta našeg vremena.

22. Bez obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kažu da trgovina možda ne može sprečiti rat, ali može dovesti do promena u tome kako države vide prilike koje im se ukazuju, što zauzvrat vodi formiranju društvene strukture koja je manje sklona ratu.

23. For example, Chinese exports to the United States were a whopping 5 percent of Chinese GDP (19 percent of total Chinese exports) and critical to Chinese economic growth. U. S. exports to China, by contrast, were a mere 0. 16 percent of U. S. GDP (Stephen M. Walt)

24. Glavni predstavnici

25. Richard N. Rosecrance

26. Društveni liberalizam • Drugi oblik liberalizma je društveni. Po njemu kontakti između pojedinaca mogu smanjiti sukobe pomoću unapređivanja međusobnog razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti događaju se na više nivoa, uključujući i studente, biznismene i turiste. • Pomenuti kontakti doprinose da nam drugi izgledaju manje strani i da imamo manje razloga za mržnju. To, zauzvrat dovodi do manje izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledište su pomešani.

28. Naposletku bankari, aristokrate i zvaničnici radničkih sindikata imali su kontakte širokih razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da ubijaju jedni druge od časa kada su stavili na sebe kaki uniforme. Očigledno je da ideja kako društveni kontakti podstiču razumevanje i sprečavaju rat je previše jednostavna. • Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju stvari.

29. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da osećanja evropskog identiteta postoje uporedo sa osećanjem nacionalnog identiteta. Transnacionalno društvo utiče na ono što ljudi u demokratskim društvima hoće od spoljne politike njihovih dražava. Vredno je zabeležiti kako je Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Nemačke 1990. godine. Postojali su ostaci neizvesnosti i straha među stručnjacima za spoljnu politiku, ali su istraživanja javnog mnjenja pokazala da je većina Francuza pozdravila nemačko ujedinjenje. Ovakvi stavovi su se oštro razlikovali u odnosu na one iz avgusta 1914. godine. • Epistemic and Global Communities

30. Glavni predstavnici

31. Emanuel Adler

32. Politički liberalizam • Politički liberalizam ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.

33. (Нео) либерални институционализам • Ovaj oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu institucija i to je ona grana liberalizma koja se često naziva “neoliberalizam” • Neoliberalni institucionalizam smatra da se međunarodna anarhija (čije postojanje oni priznaju, kao i realisti) može ublažiti tako što se formiraju međunarodne institucije. • Međunarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani liberalnih teorija), se mogu definisati kao trajni i povezani skupovi pravila i prakse koja preporučuje uloge, ograničava aktivnosti i oblikuje očekivanja aktera u međunarodnim odnosima.

34. U međunarodne institucije spadaju međunarodne organizacije, ugovori i sporazumi kao i neformalna praksa koju države prihvate kao nešto što ih spaja. Recimo ravnoteža snaga je primer jedne međunarodne institucije. Ili pak Ujedinjene nacije.

35. Zašto su međunarodne institucije važne?

36. Zato što one pružaju informacije i daju okvir koji oblikuje očekivanja država članica. One ljudima omogućavaju da veruju da neće biti nekog sukoba. One produžavaju senku budućnosti i umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove umanjuju delovanje anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video međunarodnu politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da kaže kako stanje rata ne znači stalno ratovanje nego tendenciju ka ratu, isto kao što oblačno vreme znači da će biti kiše. U tom smislu, stanje mira znači da postoji tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva očekivanja, kada je međunarodna anarhija ograničena i stabilizovana uz pomoć međunarodnih ustanova.

37. Institucije stabilizuju očekivanja na četiri načina • Prvo, one obezbeđuju osećanje trajanja; na primer, većina stanovnika Zapadne Evrope očekuje da će Evropska Unija potrajati i u budućnosti. Verovatno je da će ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici istočnoevropskih zemalja su saglasni sa time i prave planove da se pridruže Evropskoj Uniji. Takva jedna situacija utiče na njihovo sadašnje ponašanje čak i pre nego što su postale članice Unije.

38. Drugo, ustanove omogućavaju priliku za recipročno ponašanje. Ako Francuzi danas dobiju nešto malo više, Italijani će možda sutra dobiti više. Postoji manje potrebe za brigu povodom svake transakcije, jer kroz stanje će se uravnotežiti. • Treće, institucije omogućavaju protok informacija. Ko šta radi? Da li Italijani stvarno poštuju pravila koja je donela Evropska Unija? Da li su trgovački tokovi ujednačeni? Institucije Unije svim zainteresovanim stranama obezbeđuje informacije o tome kako sve ovo funkcioniše. • Konačno, institucije omogućavaju načine da se reše sukobi. U Evropskoj Uniji pogađanje između država članica se odvija unutar Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji takođe i Evropski sud pravde. Na taj način institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju očekivanja stabilnog mira.

39. Glavni predstavnici

40. Robert O. Keohane

41. Lisa L. Martin

42. Teorija demokratskog mira Karl Geršman, predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju smatra da: “je samo po sebi razumljivo kako će se društva koja su demokratski organizovana ponašati miroljubivije”. Judžin Rostov, bivši direktor Agencije za kontrolu oružja i razoružavanje, odgovorio je na to da “opaska kako liberalne demokratske države ne idu u rat jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi idelaističkih pogleda na svet izmislili da se spasu rata.”

43. TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA • Središnja hipoteza- Demokratije ne ratuju između sebe • Majkl Dojl; Postao je poznat sredinom osamdesetih godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod naslovom "Kant, liberal legacies and Foreign Affairs". Taj tekst je može se bez sumnje reći temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je, po rečima samog Dojla, on pokušao da pokaže kako se čuveni esej “O Večnom miru" Imanuela Kanta iz 1795. godine može korstiti da bi se objasnile dve veoma važne pravilnosti u svetskoj politici: 1) tendencija da su liberalne države istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim međusobnim odnosima i 2) da su neuobičajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim državama.

44. REPUBLIKANSKO DEMOKRATSKO PREDSTAVLJANJE, JEDNA VRSTA IDEOLOŠKE ODANOSTI POŠTOVANJU OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA I TRANSNACIONALNA MEĐUZAVISNOST DA PARAFRAZIRAMO TRI ČLANA VEČNOG MIRA, su tri nužna i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti pojavile u svetskoj politici.

45. To naravno ne znači da demokratske države nemaju sukobe uzmeđu sebe. Naprotiv. Ali zajedničke norme koje poštuju, neka institucionalna ograničenja i jedna vrsta ekonomske međuzavisnosti sprečavaju ih da ti sukobi eskaliraju u rat. Po Dojlu vatra sukoba se gasi uz pomoć pregovora pre nego što se dozvoli da se rasplamsa u požar rata.

46. Dojl je svestan da svet uprkos svemu, još uvek ne živi u potpuno demokratskim društvima. "Zone liberalnog mira" se još nisu proširile na ceo svet. Da bi svet bio stabilniji treba imati "pristup dvostrukih traka": 1) treba očuvati liberalnu zajednicu tako što će se one udružiti da sačuvaju svoje vrednosti ili da se sačuvaju od napada autoritarnih država. 2) treba proširiti liberalnu zajednicu i to tazlilčitim ekonosmkim i diplomatskim sredstvima. To se može uraditi na jedan od sledeća tri načina:

47. INSPIRISANJEM: ohrabrivanjem naroda koji žive u nedemokratskim režimima da se bore za svoju slobodu • PODSTICANJEm: izgradnja i učvršćivanje mira u takvim zemljama i ekonomsko restrukturisanje • INTERVENCIJOM: koja je legitimna ako većina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski kršena

48. TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA I PRAKSA: veoma prisutna u praksi. Spoljna politika Bila Klintona; U govoru o stanju nacije iz 1994. godine, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton rekao je da je odsustvo rata između demokratija opravdanje za američku politiku procesa demokratizacije širom sveta. • Vrlo je teško naći primere da dve demokratije ratuju između sebe. Jedva nekoliko: 1) 1812- rat između Britanije i SAD, kada je zapaljena Bela Kuća; 2) ako se Nemačka uzme kao demokratija, onda je to sukob između V. Britanije i Nemačkog carstva u Prvom svetskom ratu 3) Ekvador- Peru • Odnos o kome govori ova teorija tiče se liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih država.

49. Glavni predstavnici

50. Michael W. Doyle