Socijalna politika Latinske Amerike

1. Socijalna politika Latinske Amerike Đorđe Vorkapić 07/1358

2. Uvod • Zanemarenost socijalnih pitanja(50-te i 60-te) • Sprovodjenje značajnih socijalnih reformi(80-te) -Usmeren progres ka evropskom tipu države blagostanja • Posle II svetskog rata dominantna uvozna politika • Neoliberalna ortodoksija • Teškoće pri sprovođenju promena • značaj vlade za hitne slučajeve, vojna diktatura

3. Socijalna politika i krize iz 80-ih • Koreni reformi socijalne politike koje vidimo danas vuku trag iz 80-ih • pre “izgubljene decenije“, socijalna politika Latinske Amerike sledila je primer južno-mediteranskih zemalja • uspostavljanje i razvijanje institucija socijalnog osiguranja i zaštite zaposlenja • javno univerzalno pružanje osnovnih usluga naročito obrazovanja i zdravstva • postoji izražena težnja među zemljama Latinske Amerike za gore navedenim stavkama razvoja socijalne politike ali u realnosti je sasvim drugačije, s izuzetkom Kostarike

4. Tokom 90-ih, težište reforme socijalne politike bilo je na: -restruktuiranje institucija socijalnog osiguranja -zamena pay-as-you-go osiguravajućeg fonda sa individualnim šemama štednje • ove reforme su vođene pre radi smanjenja fiskalnog deficita, nego u cilju jačanja zaštite • očekivanja da će ekonomski rast u post-fazi prilagođavanja smanjiti siromaštvo i ranjivost u regionu • pokazala su se neosnovanim

5. Latino-američki veoma zaostali programi socijalne pomoći pokazali su se neadekvatnim da odgovore na negativne socijalne uticaje krize i strukturnog prilagođavanja • programi za hitne slučajeve su prošireni kako bi se pomoglo najsiromašnijima • međutim, nisu dobro usmereni, pomagajući manje siromašne • tipičan odgovor vlade i međunarodnih agencija na porast siromaštva jeste veća pomoć programima za prehranu najsiromašnijih • podsticaj za širenje postojećih oblika samopomoći u društvu • pozitivni socijalni efekti (kantine)

6. Ali domet i efikasnost ovih programa je ograničen • na primer u Peruu za vreme desetogodišnje vladavine Alberta Fudzimorija, program je bio pod velikom političkom kontrolom vlasti • prvi značajni noviteti u programu za hitne slučajeve su Socijalni Investicioni Fondovi(SIF) • sredstva su finansirana odvojeno iz budzeta ministarstava a pre svega kroz donatorsku pomoć • nalazila su se pod direktnom kontrolom predsedničke kancelarije, kako bi se izbegli problemi spore, neefikasne i/ili korumpirane ministarske birokratije

7. Prioritet-siromaštvo • Tokom 90-ih, siromaštvo je postalo globalni prioritet, što je registrovano u Milenijumskoj Deklaraciji • cilj u zemljama širom sveta jeste da se prepolovi ekstremno siromaštvo do 2015. godine • u Latinskoj Americi gde je nivo privrednog rasta konstantno nizak, siromaštvo pokazuje male promene • po završetku 20. veka, preko 40% stanovništva živelo je ispod linije siromaštva i ispod 20% gore navedenih živelo je sa prihodom nižim od potrebnog za osnovnu potrošnju hrane

8. Kasnih 90-ih punopravni programi nacionalne vlade protiv siromaštva uspostavljeni su u Brazilu i Mexico • prvi od ovih programa je u Brazilu Bolsa Escola, koja je počela sa radom 1994. godine pod upravom Fernando Henrike Cardozo kao lokalne inicijative u opštini Campinas • Mexico Progresa je osnovana 1997. godine, koja obezbeđuje transfer prihoda najsiromašnijim domaćinstvima u ruralnom Mexico i stvarajući uslove za školovanje dece i korišćenje primarne zdravstvene zaštite • danas, Bolsa Familia (koja je zamenila Bolsa Escola 2005-te) i Oportunidades (koja je zamenila Progresa 2003-će) zajedno dostižu oko 17 miliona domaćinstava

9. Kolumbijska Familias en Acci’on, ekvadorska Bono de Desarrollo Humano, nikaragvanska Red de Proteccion Social, jamajčanski PATH program, honduraski PRAF • u skorije vreme Argentina, Paragvaj, Peru, Dominikanska Republika i Panama su uvele pilot-programe sa sličnim karakteristikama kao gore navedeni programi • kombinovani, ovi programi dostižu i do više od 25 miliona domaćinstava u regionu • programi bezuslovnog transfera, kao što su nedoprinosne penzije, su dosta ojačali

10. Integrisani programi za borbu protiv siromaštva, kao što su čileanski Chile Solidario i urugvajski Panes, proširili su oblast zanimanja od ljudskog razvoja pa sve do višedimenzionalnih faktora koji izazivaju siromaštvo • proširenje programa ljudskog razvoja, integrisani programi za borbu protiv siromaštva i socijalne garancije, sve zajedno daje važnu novu dimenziju reformi socijalne politike i sugeriše da progresivniji, više dinamički pristup u smanjenju siromaštva je moguć • neefikasnost programa u prošlosti u smanjenju siromaštva, a posebno ekstremnog je očigledno sa grafika 1.

11. Grafik 1. Poverty Trends in Latin America and the Caribbean, 1980–2007

12. Međutim, poboljšane performanse rasta zajedno sa aktivnim socijalno-političkim intervencijama su doprinele do nedavnog smanjenja siromaštva • nacionalni izbori, parlamentarne debate i socijalna mobilizacija su sve više usredsređeni na probleme socijalne politike • Bolsa Familia u Brazilu, Bono Dignidad u Boliviji, AUGE u Čileu i Bono de Desarrollo Humano u Ekvadoru predstavljaju vodeće programe za uticaj na društvenu svest i srastanje u civilno društvo, što sve ovo čini nov i važan razvoj u regionu isticanjem veza između socijalne politike, politike i ekonomske politike

13. Reforma Socijalne politike na nivou zemlje:Čile, Mexico i Bolivija • Ove tri zemlje predstavljaju tri različite grupe zemalja Latinske Amerike u pogledu usvajanja i evolucije institucija socijalne politike • vodeće zemlje, uglavnom iz južnog Couna, prve su uvele doprinosna socijalna sredstva, rano tokom 20-ih i 30-ih • druga prateća grupa zemalja sledila je njihov primer tokom 40-ih i 50-ih • i konačno grupa zemalja koja se uzima kao najkasnija za razvoj programa socijalne politike i institucija, tek u 60-im i 70-im

14. Čile • Čile je istovremeno i vodeća i spada u zemlje višeg srednjeg nivoa dohotka, koja je od kraja 80-ih ostvarila ekonomski rast sa prosečnom godišnjom stopom rasta GDP-a od 6% • vodeća zemlja, doprinos sredstava za socijalno osiguranje postoji još od 20-ih, za visoko kvalifikovane radnike • sve do 1979. godine stanovnici Čilea su vođeni razvojem države ka snabdevanju sredstava za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalne servise • međutim kada je na vlast došao general Pinoče, predstavio je širok spektar neoliberalnih reformi koje transformišu ekonomiju i socijalnu politiku zemlje • post-Pinočeova vlada sa početka 90-ih je usredsređena na “reformisanje reformi“, kako bi smanjila siromaštvo i pospešila socijalnu potrošnju koja je drastično smanjena za vreme diktature

15. Strategija “Ujedinjeni rast“ • pad siromaštva u poslednjih desetak godina • procenat stanovništva koji je živeo ispod linije siromaštva je opao sa oko 40% u 1990. na oko 17% koliko iznosi danas • visoka nejednakost u primanjima-i tako je već u poslednjih nekoliko decenija • 2 inovativna programa socijalne zaštite: -2002. Chile Solidario koji pruža intezivnu podršku najsiromašnijim domaćinstvima kroz 7 oblasti: obrazovanje, zdravstvo, prihodi, zaposlenost, dinamika domaćinstava, kućinstvo i registracija -AUGE plan, utiče na zdravstveni sektor

16. Mexico • Mexico pripada grupi zemalja sa višim srednjim dohotkom • poseduje drugu najveću ekonomiju Latinske Amerike, zahvaljujući naftnim prihodima • u poređenju sa regionom, sa izuzetkom Brazila, ima relativno dobro razvijen industrijski sektor izvoza • u 2000., siromaštvo je i dalje obuhvatalo skoro 40% populacije, od kojih su mnogi imali pristup samo osnovnim oblicima socijalne zaštite • nakon dugovne krize 80-ih, mexico sistem balgostanja je prošao kroz serije reformi

17. Pod vođstvom Salinas (1988-94) reforma socijalne politike je postala prioritet i socijalni izdaci su porasli • naredne vlade Zedillo (1995-2000.) i Fox (2000-06) su nastavile spori ali rastući trend • Calderón se zalagao za održavanje socijalnih izdataka zajedno sa akcentom na smanjenju siromaštva • veliki neformalni sektor u zaposlenosti doprinosi niskom mexico nivou poreskih prihoda • od 90-ih, socijalna zaštita je dosta preorjentisana ka tražnji za subvencijama namenjenim najsiromašnijima • vladin vodeći program Oportunidades je proširen tako da uslužuje skoro četvrtinu mexico populacije od 107 miliona

18. 68,8% korisnika je stacionirano u ruralnim oblastima • veliko smanjenje siromaštva na 17,6% u 2003/04 • zahvaljujući delom na novim programima socijalne zaštite, zajedno sa doznakama i padom cena kod pojedinih potrošnih dobara • nejednakost i u bogatstvu i u dohotku je uvećana u Mexico, kao i u mnogim zemljama u okruženju • sa koeficijentom od 0,46 u 2004. dohodovna nejednakost Mexico je iznad svetskog proseka od 0,40 • iako je realni dohodak per capita u 2000. bio 20% viši nego u 1984., učešće ljudi u siromaštvu je dosta slično u obe ove godine

19. Bolivija • Bolivija je jedna od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike • ekonomija ove zemlje je visoko zavisna od prirodnih resursa • značajni minus u obrazovanju i zdravstvu odražava dugogodišnje isključenje domorodačkih grupa • socijalna osiguravajuća društva su privatizovana tokom 90-ih • skorije reforme socijalne politike su fokusirane na socijalne penzije predstavljene 1996., Bonosol (Bono de Solidaridad) • Bonosol je postao deo privatizacionog programa vlade predsednika Gonzalo Sanchez de Losada

20. Kako bi obezbedio političku podršku, ponudio je raspodelu polovine akcija tek privatizovanih firmi starijim licima • to se pokazalo teško izvodljivim, pa je Bonosol uskočio kao alternativa obezbeđujući pravo za svako lice starosti 21 i više u 1995., na penziju od oko 230$ godišnje kada napune 65 godina • izbor Evo Morales na čelo države decembra 2005., vodio je ka promenama u Bonosol • on se obavezao na proveru finansijske osnove programa • promenio je naziv u Bono Dignidad, uvećao njegovu vrednost i proširio pravo građana na prijem socijalnih penzija sa starošću od 60 i više godina • vlada je takođe predstavila transfer od oko 25$ godišnje, po imenu Juancito Pinto za decu u školama kako bi obezbedila podršku i podstakla njihov upis i prisustvo na časovima

21. Ove tri zemlje demonstriraju široku raznolikost u inicijativama u socijalnoj politici • vodeći programi su po zemljama sledeći: -socijalne garancije u zdravstvu i smanjenje siromaštva u Čileu -program transfera ljudskog razvoja u Mexico -program socijalne penzije u Boliviji

22. Ključni elementi političke agende:siromaštvo, domaćinstvo i socijalne garancije • Tri važne teme pojavljuju se iz sledećih slučajeva: -fokus na smanjenju siromaštva od 90-ih i naglasak na transfer programima kao glavnom instrumentu za pronalazak izvora siromaštva -fokus na domaćinstvima i porodicama kao ciljnim jedinicama socijalne politike -i nastanak socijalnih garancija i prava

23. Siromaštvo • U Čileu fokus politike na smanjenju siromaštva i ranjivosti je pomagao održavanju široke koalicije iza Concertación vlada, dopunjavanjem ortodoksnih ekonomskih politika slabim socijalnim politikama • u Mexico i Boliviji, fokus socijalne politike na smanjenju siromaštva izvedenom na važnoj proceni iz potrebe da se poboljšaju negativni efekti ekonomske politike, poljoprivredne liberalizacije i privatizacije • mnoge od naučenih lekcija iz politika smanjenja siromaštva nakon kriza 80-ih, ukazuju na strukturnu prirodu postojanog siromaštva u većini regiona

24. Nejednakost u pristupu osnovnim uslugama, posebno zdravstvenoj nezi i obrazovanju, su ključni faktori u objašnjenju strukturnog siromaštva • nejednakost u pristupu i kvalitetu nabavki znači da su velike grupe stanovnika ostajale isključene • pa su se stoga transferi pojavili kao ključni instrument za podršku najsiromašnijim domaćinstvima • dok sa druge strane dugoročno gledano, transferi nisu zamena za integrisan i efikasan sistem socijalne bezbednosti koj maksimizuje dostignuće i šansu za sve

25. Domaćinstvo/Porodica • Istorijski, socijalna politika u Latinskoj Americi je izgrađena tako da pretpostavlja jezgrovito domaćinstvo na čelu sa muškarcem hraniteljem porodice i zavisnom ženom i pretpostavlja da se zajednički prihod ravnopravno deli u domaćinstvu • do važne mere, novi programi socijalne politike u regionu prave nekoliko pretpostavki o sastavu domaćinstava • u više slučajeva, podrška domaćinstvima u siromaštvu je dosta neutralna što se tiče njenog sastava • u prošlosti programi su bili osmišljeni tako da na primer udovice, samohrane majke i stariji parovi žive od svog rada i prepušteni su sami sebi

26. Dok su novi programi socijalne politike osmišljeni tako da pomažu domaćinstva u siromaštvu nezavisno od njenog sastava • programi novčanih transfera ljudskog razvoja usredsređeni ka maloletnicima su izuzetak, ali kao što nam primeri Progresa i Bolsa Escola pokazuju ovi ograničeni programi teško opstaju sa protokom vremena • jedan od glavnih izazova za novi model socijalne zaštite jeste da prevaziđe mnoge rodne implicitne pretpostavke prethodnih programa • kritičari su naglasili potrebu da se uzme u obzir i izgled i uticaj programa socijalne zaštite, ako su tu da pomognu muškarce i žene podjednako

27. Prava • Novi programi socijalne politike upućuju u pravcu važnosti proširenja socijalnih garancija i prava • jedan od neprelaznih izazova za vlade u regionu jeste prevazilaženje socijalne isključenosti i uključivanja marginalizovanih grupa u procese donošenja odluka • pristupi zasnovani na pravima su se nalazili u središtu razvojne prakse sredinom 90-ih i nastavili su da budu predmet velikog broja debata • u Čileu je na primer, izbor Ricardo Lagos u 2000. vodio ka vraćanju naglaska na pitanje proširenja prava i državljanstva, koje je predstavljalo veliku debatu levičarskih vlada • glavno pitanje u debati oko socijalnih i ekonomskih prava, jeste kako ova prava mogu da uživaju svi građani i kako pristupi zasnovani na pravu mogu biti efektivno operacionalizovani, posebno gde budzetska ograničenja onemogućavaju da država garantuje sva prava za sve građane

28. Papiri u Specijalnom Odeljku • Maxine Molyneux locira izvore novih formi socijalne politike u regionu u okviru šire perspektive promena u modelima razvoja i ekonomske politike • njen argument je da je ishod ovog procesa nova socijalna politika između “tanke“ verzije liberalizma koji se zalaže za rezidualnu socijalnu politiku, privatno upravljanu, i “deblje“ verzije u kojoj “ideje o tržišnom liberalizmu koegzistiraju uz učešće zajednice i osnaživanje u oblasti politike“ • doprinos Anthony Hall se ogleda u postojećoj vezi između novih formi socijalne pomoći i političkih procesa • on nas podseća da socijalna politika i politika nikad nisu udaljeni jedno od drugog

29. Sarah Bradshaw i Ana Quirós ističu rodne implikacije kod transfera prihoda • njihova studija Red de Protección Social u Nikaragvi ističe da nove forme socijalne pomoći u Latinskoj Americi “uključuju“ majke u potrazi za smanjenjem siromaštva i u ukidanju međugeneracijskog postojanja siromaštva • Charles Dannreuther i Jasmine Gideon ispituju promenljivu prirodu prava ponuđenog građanima u vezi sa zdravstvenom negom • Chile je bio prva zemlja Latinske Amerike u sprovođenju programa opsežne neoliberalne reforme u kasnim 70-im, koji je imao važne implikacije po zdravstveni sektor

30. Zaključak • Papiri u ovom specijalnom odeljku obezbeđuju uvide u odvijanju reformi socijalne politike u Latinskoj Americi i njenu povezanost sa ekonomskom politikom i političkim razvojem • glavni pravac reformi, zajedno sa njenim inovacijama i raznolikostima, je izazvao dosta debata o efektivnosti i budućem razvitku socijalne politike u regionu • Latinska Amerika ne sme više da ignoriše neprelazne probleme siromaštva i isključivanja