Analiza troškova i koristi

1. Analiza troškova i koristi

2. Sadržaj predavanja Sadašnja vrednost Interna stopa prinosa Odnos koristi i troškova Vrednovanje državnih projekata u praksi Razmatranja raspodele Neizvesnost i sigurni ekvivalent Primena

3. Analiza troškova i koristi Pojam Niz postupaka koji su zasnovani na ekonomiji blagostanja, a služe kao smernice prilikom odlučivanja o javnim rashodima Metode za ocenu ekonomske isplativnosti investicionih projekata Problemi sa analizom troškova i koristi u javnom sektoru Izbor diskontne stope Vrednovanje troškova i koristi Pitanje raspodele…

4. Sadašnja i buduća vrednost novca R0 = $1000 R1 = $1000*(1+.01) = $1010 R2 = $1010*(1+.01) = $1020.10 R2 = $1000*(1+.01)2 = $1020.10 RT = R0*(1+r)T R0 = $1000 R1 = $1000*(1+.01) = $1010 R2 = $1010*(1+.01) = $1020.10 R2 = $1000*(1+.01)2 = $1020.10 RT = R0*(1+r)T

5. Diskontna stopa i diskontni faktor • Diskontna stopa • Kamatna stopa koja se koristi za izračunavanje sadašnje vrednosti • Diskontni faktor • Broj kojim neki iznos budućeg dohotka treba da se podeli kako bi se izračunala njegova sadašnja vrednost. • Ako je kamatna stopa r, a prihod se može ostvariti kroz T perioda u budućnosti, diskontni faktor je (1 + r)T. sadašnja vrednost diskontni faktor diskontna stopa

6. Sadašnja vrednost novčanog toka • Sadašnja vrednost novčanog toka • Sadašnja vrednost novčanog toka…uz uračunavanje inflacije • Nominalni vs. realni iznosi

7. Ocena projekata privatnog sektora

8. Kriterijumi zasnovani na sadašnjoj vrednosti Projekat je prihvatljiv samo ako je sadašnja vrednost pozitivna Kada se dva projekta međusobno isključuju, poželjniji je onaj s većom sadašnjom vrednošću

9. Interna stopa prinosa • Interna stopa prinosa • Diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrednost projekta jednaka nuli. • Kriterijum: • Projekat je prihvatljiv ako je interna stopa prinosa veća od oportunitetnih troškova sredstava firme, r.

10. Odnos koristi i troškova Odnos koristi i troškova = B/C - Projekat prihvatljiv kad je B/C>1

11. Diskontna stopa za državne projekte Stope zasnovane na prinosima u privatnom sektoru Društvena diskontna stopa Stopa po kojoj je društvo spremno da sadašnju potrošnju zameni za buduću Diskontovanje od strane države u praksi

12. Vrednovanje javnih koristi i troškova Tržišne cene Korigovane tržišne cene Cena u senci: Stvarni društveni granični trošak nekog dobra. Monopol Porezi Nezaposlenost Potrošačev višak

13. Vrednovanje javnih koristi i troškova Cena jedne funte avokada Funti avokada godišnje e b d Sa $2.89 potrošačev višak c g Sa’ $1.35 Da A0 A1

14. Specifična pitanja kod analize troškova i koristi u javnom sektoru Vrednovanje vremena Vrednovanje života Izgubljena zarada Verovatnoća smrti Vrednovanje nematerijalnih dobara Igre koje igraju analitičari troškova i koristi: Igra lančane reakcije Igra zapošljavanja Igra duplog računanja

15. Razmatranja raspodele Hicks-Kaldorov kriterijum Projekat treba da se realizuje ako ima pozitivnu neto sadašnju vrednost, bez obzira na distributivne posledice. Izbegavanje problema raspodele – država da ispravi sve nepoželjne distributivne aspekte projekta To podrazumeva odgovarajući transfer između dobitnika i gubitnika.

16. Neizvesnost i sigurni ekvivalent Sigurni ekvivalent - Vrednost neizvesnog projekta merena iznosom sigurnog dohotka kojeg bi pojedinac bio spreman da se odrekne u zamenu za neizvesne ishode koje generiše projekat.

17. Izračunavanje vrednosti sigurnog ekvivalenta U Korisnost U(E + y) U* U(E) Sigurni ekvivalent Očekivani dohodak Godišnji dohodak I* E E + y C

18. Case study – Ekonomska opravdanost izgradnje mosta preko Save kod Ade

19. Case study – Ekonomska opravdanost izgradnje mosta preko Save kod Ade Investicioni troškovi – 127.118.644 EUR (2006, 2007, 2008) Troškovi održavanja – 148.305 godišnje Ušteda vremena (2009-2039) - od 07.00 do 09.00 i od 15.00 do 17.00(24% saobraćaja) - 1,88 EUR/h (prosečna neto zarada u Beogradu) x 4.600h/dan do 18.200h/dan Ušteda goriva – 8% svih koristi Ušteda na održavanju – 8% svih koristi

20. Case study – Ekonomska opravdanost izgradnje mosta preko Save kod Ade Diskontna stopa = 6,5% SVK=271,747 HEUR SVT=114,237 HEUR NSV=157,510 HEUR Odnos B/C=2,379 ISP=12,4%

21. Case study – Ekonomska opravdanost izgradnje mosta preko Save kod Ade Društvene koristi - prodaja izgrađenog komercijalnog prostora 450.000 m2 - davanje u zakup zemljišta - preduzetnička dobit - porezi i doprinosi Procena društvenih koristi = 46 MEUR

22. Zadatak 5, str. 190 Bil se vozi podzemnom železnicom za 75 centi po vožnji, ali bi promenio način prevoza ukoliko bi se cena povećala. Jedinu drugu mogućnost predstavlja autobus koji putuje pet minuta duže, ali košta samo 50 centi. Bil se vozi 10 puta godišnje. Grad razmatra rekonstrukciju sistema podzemne železnice, što će putovanje skratiti za 10 minuta, ali će radi pokrivanja troškova povećati cene za 40 centi po vožnji. Povećanje cene i smanjenje vremena vožnje dogodiće se iste godine i trajaće zauvek. Kamatna stopa je 25%. Što se tiče Bila, kolike su sadašnje vrednosti koristi i troškova od projekta? U gradu živi 55.000 pripadnika srednje klase, koji se ni po čemu ne razlikuju od Bila, i 5.000 siromašnih. Siromašni su ili nezaposleni ili rade u blizini svojih kuća, tako da uopšte ne koriste javni prevoz. Kolike su ukupne koristi i troškovi od projekta za grad u celini? Kolika je neto sadašnja vrednost projekta?

23. Zadatak 5, str. 190 Neki članovi gradskog veća predlažu alternativni projekat koji se sastoji od direktnog poreza u iznosu 1,25 $ po pripadniku srednje klase, u cilju obezbeđenja „besplatnih“ pravnih usluga za siromašne tokom naredne dve godine. Ocenjuje se da pravne usluge siromašnima vrede ukupno 62.500 $ godišnje (Pretpostavite da se ovaj iznos prima na kraju svake godine.) Šta je sadašnja vrednost projekta? Ako grad mora da bira između podzemne železnice i projekta pružanja pravnih usluga, šta bi trebalo da izabere? Koji je „ponder raspodele“ svakog dolara koji dobije neka siromašna osoba, koji obezbeđuje da sadašnje vrednosti dva projekta budu jednake? Dakle, koliko svaki dolar dohotka namenjen siromašnom čoveku treba da se ponderiše u odnosu na dolar namenjen pripadniku srednje klase? Objasnite svoj odgovor.