Deo III MEĐUNARODNO POSLOVNO OKRUŽENJE

1. Deo III MEĐUNARODNO POSLOVNO OKRUŽENJE Međunarodna trgovina Strane direktne investicije Regionalne ekonomske integracije Internacionalizacija konkurencije Međunarodni finansijski sistem

2. MEĐUNARODNA TRGOVINA Prodaja roba i usluga nije ograničena samo na lokalna,regionalna, ili nacionalna tržišta. Ona se događa i na međunarodnoj osnovi. Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne mogu da proizvedu tako efikasno kao druge nacije. S druge strane, one izvoze robu koju mogu da proizvode efikasnije. Ova razmena roba i usluga koja se događa na globalnom tržištu poznata je kao međ. trgovina.

3. MEĐUNARODNA TRGOVINA Koristi od međunarodne trgovine: • dostupnost onih roba koje nedostaju, ili koje ne mogu da se proizvode, • specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda za koje zemlja ima posebne pogodnosti.

4. Specijalizacija u proizvodnji Prirodni, ljudski i tehnički resursi omogućavaju da se odrede oni proizvodi za koje će se zemlja specijalizovati. Rezultat su veći autputi, opadajući troškovi i porast životnog standarda stanovništva.

5. Specijalizacija • Saudijska Arabija je sposobna da se specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, pošto poseduje neophodne prirodne sirovine, • Japan za proizvodnju televizora, zato što je posedovao neophodne ljudske resurse, koji su potrebni za spajanje brojnih komponenti, • US u kompjuterskoj industriji zato što su posedovale neophodne tehničke resurse, potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.

6. Specijalizacija Dva su ekonomska principa kojima se objašnjava kako i kada je specijalizacija prednost: • teorija apsolutne prednosti, • teorija komparativne prednosti

7. Ekonomski principi Teorija apsolutne prednosti – nacijetreba da se specijalizuju za proizvodnju onihproizvoda koje mogu da proizvode jevtinije negodruge nacije. Teorija komparativne prednosti – nacijetreba da se koncentrišu na proizvodnju onihproizvoda koje mogu da proizvode najefikasnije i profitabilnije.

8. MEĐUNARODNA TRGOVINA Treća korist od međunarodne trgovine su politički efekti. Ekonomska saradnja je bila osnova za mnoge političke alijanse, kao što je danas EU.

9. Teorije međunarodne trgovine Brojne teorije pokušavaju da objasne zakonitosti koje postoje u međ. ekonomskojrazmeni, kako bi se ta razmena mogla predviđatii usmeravati. Teorije međ. trgovine baveseproblemima optimalne alokacije resursa,nastojeći da objasne kako međ. razmena utiče nanjihovu alokaciju unutar zemlje i između zemalja,sa svrhom zadovoljavanja potreba ljudi i u skladusa interesima društva.

10. Najvažnije teorije međ. trgovine • teorija merkantilizma, • teorija apsolutne prednosti, • teorija komparativne prednosti, • teorija međ. životnog ciklusa proizvoda, • teorija nacionalne konkurentske prednosti, • teorije međ. trgovine zasnovane na tehnologiji, • teorija direktnih stranih ulaganja

11. Mere vlade na regulisanje trgovine Uprkos prednosti koje nudi slobodna trgovina, vlade intervenišu u trgovini roba i usluga. Razlozi su politički, ekonomski i kulturni, ili kombinacija sva tri razloga. Vlade obično intervenišu: • da bi podržale domaće kompanije, • kada domaće kompanije nisu u stanju da se "nose" sa inostranom konkurencijom

12. Politički motivi Glavni politički motivi iza vladinih odluka su zaštita domaćih poslova (protekcionizam), zaštita nacionalne bezbednosti, reagovanje na intervencionizam druge strane, i ostvarivanje uticaja na druge nacije. Vlade najčešće posežu za merama zaštite zbog straha od visoke stope nezaposlenosti.

13. Ekonomski motivi Obično je ekonomski motiv za intervenciju vlada u međ. trgovini, zaštita domaće, "mlade“ industrije od strane, jake konkurencije ili promocija izvoza. Ovaj argument se zasniva na ideji da se mlade industrije štite dok ne steknu dovoljno iskustva. Drugim rečima, samo rastuće i zrele industrije poseduju znanja potrebna za inovativnost, efikasnost i konkurentnost.

14. Problemi • vrlo je teško odrediti koje industrije štititi a koje ne, • zaštita od međ.konkurencije može dovesti do demotivacije domaćih proizvođača za inovacije, • zaštita može doneti više štete nego koristi, (proizvodi su skuplji ako nema konkurencije), • navodi se da je "mladim" industrijama potrebna finansijska podrška njihovih vlada. (međ. tržište kapitala postaje sve dostupnije i za ove industrije)

15. Kulturni motivi Nacije često intervenišu u trgovini robama i uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, pre svega radi zaštite nacionalnog identiteta.

16. SDI Termin strane direktne investicije se koristi da objasni transakcije transnacionalnog kapitala koje ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj. Transakcije povlače nabavku proizvodnih resursa (zgrade, mašine ili zemlju), ili kompanije, ili učešće u njima.

17. SDI Postoji više različitih definicija SDI. Prema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblik ulaganja u određeno preduzeće kojim se stiče vlasnička kontrola nad njim. Prema definiciji UN, SDI su ulaganja koja uključuju dug. povezivanje i obezbeđuju dug. interes i kontrolu preduzeću iz jedne zemlje, nad preduzećem koje je rezident druge zemlje.

18. Efekti SDI Važniji pozitivni efekti za zemlju u koju se investira: • povećavaju se mogućnosti za nove investicije, • omogućava se porast zaposlenosti, • omogućava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama, • povećava se konkurentnost, • transfer nove tehnologije itd.

19. Efekti SDI Važniji negativni efekti za zemlju u koju se investira: • opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala, • iskorišćavanje domaćih resursa, • povećavanje tehnološke zavisnosti, • mogućnost otpuštanja radnika, • formiranje modela potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina, • mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta itd.

20. Mehanizam ulaska SDI Glavni mehanizam ulaska SDI na tržišta zemalja istočne Evrope je direktna prodaja postojeće imovine. Akvizicije (kupovine) već postojećih preduzeća, od strane kompanija iz razvijenih zemalja, usko je povezano sa procesom privatizacije državnih preduzeća.

21. Mehanizam ulaska SDI U različitim zemljama, odvijanje samog postupka je različito. Ako se radi o državnim preduzećima, najčešće vlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovu određenih analiza, odrede preduzeća koja će se privatizovati. Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktno pregovaranje, ili kroz međ. tender, aukcije i sl.

22. Akvizicije Strana kompanija kupovinom domaćeg preduzeća dobija brojne povoljnosti: • već postojeći proizvodni kapaciteti, • uhodani sistemi distribucije, • povoljna tržišna pozicija, • kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji poznaju lokalne prilike itd.

23. Iskustva zemalja IE Iskustva zemalja istočne Evrope koja prolaze kroz proces tranzicije pokazuju da su na neki način postavile određena ograničenja za strane investicije, pogotovo u ranijim fazama procesa tranzicije. Kako je proces tranzicije dalje tekao i ova ograničenja su se smanjivala, ili ukidala.

24. Druga iskustva S druge strane, neke zemlje, baš u ranijim fazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosno nude investicione olakšice da bi privukli strane investicije. Za strane investitore relevantni su opšti sistemski faktori, pre svega, pravno, političko, instituc. okruženje, kao i postojanje mreže međ. zaštite investicija.

25. Rast stranih investicija Rast obima direktnih stranih investicija, u 1990- im godinama, može se objasniti uticajem više faktora: • ciklični razvoj, • politika vlade, • razvoj međ. trgovine, • strategije korporacije

26. Ciklični razvoj Povoljna ciklična situacija u svetskoj ekonomiji u drugoj polovini 1980-ih, omogućila je mnogim kompanijama dovoljno finansijskih resursa i dobre izglede za ostvarenje prinosa od direktnih stranih ulaganja. (Niže kamatne stope znače povoljniju ekonomsku situaciju u svetu i rast stranih investicija).

27. Politika vlade Kao posledica tog pozitivnijeg stava prema stranim direktnim investicijama, nacionalne vlade su se angažovale da poboljšaju institucionalne uslove i posebno međ. pravo kad su upitanju strane direktne investicije.

28. Razvoj međunarodne trgovine Više faktora je uticalo na pozitivan razvoj međ. trgovine: • liberalizacija međunarodne trgovine i direktnih investicija, • pojava regionalnih integracija, • rast trgovine između glavnih trgovinskih blokova

29. Strategije korporacije Porast obima direktnih međ. investicija je rezultat i orijentacije strategije korporacije. Orijentacija korporativnih aktivnosti i strategija je dominantno internacionalna. Zastupljena su sva tri ključna oblika: izvoz, posredna internac. i direktne investicije.

30. Objašnjenja SDI Glavne teorije koje pokušavaju da objasne zašto se kompanije angažuju u SDI: • Teorija međ. životnog ciklusa proizvoda, • Ograničenja na međ. tržištu, • Eklektička teorija, • Teorija tržišne moći

31. Teorija međ. životnog ciklusa Međ. životni ciklus proizvoda se definiše kao proces difuzije inovacija preko nacionalnih granica. Faze tog procesa su: lokalna inovacija, uvođenje inovacije na inotržište, međunarodna potvrda inovacije, imitacija proizvoda u svetskim razmerama i povratna faza.

32. Ograničenja na međ. tržištu SDI, kao strategija interanacionlizacije kompanije, su način prevazilaženja carina i drugih ograničenja u međ. trgovini. Ograničenja u međ.trgovini su najčešća kod drugih strategija: izvoz i mnoge forme posrednog Nastupa.

33. Eklektička teorija Kompanija ulazi u SDI s obzirom na karakteristike posebnih lokacija, kombinovane sa vlasništvom i prednostima internacionalizacije da učini tu lokaciju povoljnom za investicije. To se odnosi, pre svega na infrastrukturu, prednost vlasništva, prednost internacionalizacije kroz strane direktne investicije.

34. Teorija tržišne moći Kompanija pokušava da ostvari dominantnu tržišnu prisutnost u grani i zato preduzima SDI. Ukoliko je tržišna snaga veća, kompanija je u boljoj poziciji da diktira troškove inputa, ili cene po jedinici.

35. Neki aspekti upravljanja SDI • Stepen kontrole, • Kupiti ili izgraditi, • Proizvodni troškovi, • Razumevanje preferencija potrošača, • Slediti klijente i lidere

36. Stepen kontrole Ko ima kontrolu nad upravljanjem je suštinsko pitanje i glavni razlog za SDI: "koliko vlasništva tolikokontrole". Međutim, kompanije moraju ponekad napustiti takvu politiku, kada određena zemlja, za dozvolu pristupa njenom tržištu, zahteva sopstveno učešće u kompaniji. Vlade postavljaju takve zahteve kao način zaštite njihovih radnika i industrija od eksploatacije, ili dominacije velikih kompanija.

37. Kupiti postojeći biznis ili izgraditi Treba prethodno razmotriti: • politika ljudskih resursa, • cena radne snage, • način organizacije radnika, • podsticaji za ekonomski razvoj, • informisanje, • lični i politički kontakti

38. Greenfieldinvesticije Ponekad su mogućnosti za povoljnom "lokalnom“ kupovinom nedostupne, pa se mora ići sa izgradnjom nove fabrike (greenfieldinvest.). Pored dobrih strana, opredelenje u korist izgradnje nove fabrike može stvoriti problem dobijanjem potrebnih dozvola, finansiranjem i zapošljavanjem lokalnog personala.

39. Proizvodni troškovi Na strukturu i visinu proizvodnih troškova, na bilo kom tržištu, utiče mnogo faktora. Od kompanije može biti zahtevano da obezbedi dodatne stimulacije za radnike, što znači zarade iznad prosečnih. Mada su uslovi, obično na početku obećavajuće povoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode i netodobit niske), pitanje je da li će i ostati takvi.

40. Razumevanje preferencija potrošača Ponašanje kupaca je često važan faktor u odluci o SDI. Potrošači širom sveta, sa različitih tržišta, insistiraju naupovin baš tih proizvoda, koji su u njihovim očima viđeni kao superiorni proizvodi. Nemački automobili, Italijanske cipele, Francuski Parfemi, Švajcarski satovi, su proizvodi sa superiornim kvalitetom.

41. Mere vlade u oblasti SDI Nacije često intervenišu u SDI da zaštite kulturno nasleđe, domaće kompanije i poslove. Zbog toga, one često donose zakone, kreiraju regulativu, postavljaju administrativne prepreke kompanijama iz drugih zemalja koje žele da investiraju.

42. Mere vlade u oblasti SDI Dva su ekstrema: • jedan koji favorizuje ekonomsku samodovoljnost, • drugi koji favorizuje slobodna tržišta, bez vladinih intervencija Međutim, najveći broj nacija veruje da određeni iznos SDI poželjan sa stanovišta nacionalnog rezultata i podizanja životnog standarda stanovništva.

43. Razlozi za intervenciju zemlje domaćina Glavni razlozi za intervenciju zemlje domaćina u odnosu na SDI: • platni bilans, • dostupnost resursima (tehnologiji i upravljačkim veštinama), • zaposlenost

44. U.S. Platni bilans 1. Tekući račun (Current Account) Izvoz roba i usluga i naplata 1418 000 Uvoz roba i usluga i plaćanja -1 809 000 2. Tekuća bilansna ravnoteža -391 000 3. Račun kapitala (Capital Account) Povećanje imovine u ino. -509 000 Strana imovina u zemlji 967 000 4. Bilansna ravnoteža računa kapitala 458 000

45. Platni bilans Vlade vide intervenciju kao način da drže pod kontrolom njihove platne bilanse: • SDI podižu vrednost platnog bilansa s obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina u zemlji), • SDI podstiču lokalnu proizvodnju (uvoz roba i usluga-smanjenje), • izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti koje su one inicirale imaju značajan uticaj na platni bilans (izvoz roba i usluga)

46. Platni bilans Međutim, kada kompanije vraćaju profit (repatrijacija profita) u svoju zemlju one prazne rezerve deviznih sredstava. Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja platnog bilansa. Da bi ojačale platni bilans zemlja domaćin može zabraniti, ili ograničiti repatrijaciju profita.

47. Reinvestiranje u lokalnoj zemlji unapređuje konkurentnost lokalnih kompanija i podiže vrednost nacionalnog izvoza – tako poboljšava poziciju platnog bilansa.

48. Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje Razlozi za nepodržavanje SDI, od strane matičnih zemalja: • Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski rast kod kuće, • Izlazne SDI smanjujuplatni bilans, • Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove u zemlji,

49. Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje Matična zemlja u određenim situacijama može podržati SDI: • Izlazne SDI mogu dugoročno povećati konkurentnost,

50. REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE Regionalna ekonomska integracija (regionalizam) je proces saradnje između zemalja u jednom geografskom regionu u cilju smanjenja, ili eliminisanja barijera radi što efikasnijeg međ. toka ljudi, proizvoda, usluga i kapitala.