Morski i bo čatni kičmenjaci

1. Morski i bočatni kičmenjaci Kolouste Petromyzon marinus Razdeo: Chordata Klasa: Cyclostomata Red: Petromyzontiformes Fam: Petromyzontidae Morfološke karakteristike: Ima dva odvojena leđna peraja, od kojih se drugo nadovezuje na repno peraje. Dužine do 120 cm, mase do 2,5 kg Biologija: Anadromna vrsta koja živi u slatkim i bočatnim vodama i u moru sve do 2200 m dubine. Živi 6-8 godina kao larva u slatkoj vodi. Odrasla faza u moru može trajati do 2,5 godine. Nakon prolećnog mresta u slatkim vodama uginu. Hrane se manjim beskičmenjacima i detritusom, a takođe se pričvršćuju na ribu i morske sisare bušeći im rupu u koži pa im sisaju krv, telesne sokove i meso. Pri tom, luče antikoagulant za sprečavanje zgrušavanja krvi. Značaj: Jestiva je, ali termički nedovoljno obrađena krv je otrovna. Uz to, po telu ima otrovne žlezde koje luče sluz.

2. Ribe Jadransko more je integralni deo mediterana, i njegova je najsevernija uvala. U njemu je registrovano 438 vrsta riba, od kojih se 123 nalazi na crvenoj listi sa različitim stupnjevima ugroženosti. Poslednjih decenija je uočljiv pojačan ulazak riba iz Crvenog mora, koje pripadaju ihtiofauni Indijskog okeana (indo-pacifička fauna), preo sueckog kanala otvorenog 1869 g. prvenstveno u istočni Mediteran. Neke od ovih, prvenstveno tropskih vrsta šire se dalje po Sredozemnom moru, a pojedine se odomaćuju u Jadranu. Prema graditelju Sueckog kanala, Francuzu Ferdinand Marie de Lasseps, ove migracije se nazivaju Lesepsijanske migracije.

3. Osim riba ove migracije obuhvataju znatan broj vrsta iz drugih životinjskih vrsta. Tako u fauni Levanta lesepsijanske vrste osim 13,2 % riba obuhvataju čak 22,9 % dekapodnih rakova, 9,4 % mekušaca, 7,1 % poliheta. Sa druge strane, antilesepsijanske migracije u obrnutom smeru su vrlo male. Razvoj mariokulture započeo je u pojedinim većim mrestilištima stvaranjem matičnih jata riba, prvenstveno vrsta Dicentrarchus labrax i Sparus aurata. Ali, velike količine mlađi nabavljaju se iz inostranstva iz Italije i Francuske, uglavnom. Znatan deo pobegne i dospeva u otvoreno more i dobija mogućnost ukršanja svojih gena sa autohtonim. Hranjenje tuna svežom ili smrznutom plavom ribom uvezenom iz drugih akvatorija stvara mogućnost unošenja alohtonih patogenih organizama. Dicentrarchus labrax Sparus aurata

4. Prionace glauca Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Squaliformes Fam: Carcharhinidae Morfološke karakteristike: Ima vitko, vretenasto telo, dužine do 4 m i izduženu gubicu. Srpolika grudna peraja su duža od dužine glave. Leđa su plavozelena do tamno plava, trbuh je bele boje. Biologija:Pelagijska riba koja se kreće od površine do 150 m dubine. Hrani se ribim i glavonošcima. Viviparne ženke nose od 9 do 12 meseci, a kote se cele godine, rađajući do 135 mladih Značaj: Opasna je za čoveka, iako je aktivnija noću i retko se približava obali. Retka je u Jadranu, kao i drugi opasni morski psi koji uglavnom dlaze iz Mediterana prateći brodove. Vrste koje su stalni stanovnici Jadrana uglavnom nisu opasne

5. Trygon pastinaca Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Rajiformes Fam: Trigonidae Morfološke karakteristike: Romboidni oblik tela zbog razvijenih grudnih peraja. Dorzalno je sivožućkasta ili modrikastosiva, ventralno bela. Glava povučena malo nazad. Dužine do 2 m. Prva leđna peraja potpuno redukovana a druga preformirana u 1-2 otrovne bodlje na bazi repa. Sa lateralne strane bodlje se nalazi niz streličastih kukica. Biologija: Najčešće leže na dnu i ukopavaju se u pesak iako ponekad plivaju ispod površine mora. Leti su zbog mrešćenja bliže obali. Ovoviviparne su. Hrane se beskičmenjacima. Značaj: Najčešća vrsta ovog roda u Jadranu. Jestiva je. Pri ubodu bodlji mogu nastati duboke rane razderanih rubova. Lokalno se pojavljuje crvenilo i otok. Može doći do mučnine i znojenja, a opasnije su ako su ubodeni važniji organi.

6. Sardina pilchardus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Clupeiformes Fam: Clupeidae Morfološke karakteristike: Ima zvezdoliki urez na škržnom poklopcu. Dostiže dužinu do 26 cm i masu 60 g. Biologija: Živi u jatima u pelagijalu. Hrani se planktonom. Polno sazreva sa 3 godine. U Jadranu polaže pelagijsku ikru na dubinama između 30 m i 200 m, od sredine jeseni do početka proleća. Značaj: Najvažnija riba u jadranskom komercijalnom ribolovu. Najmanja dužina ispod koje se nesme loviti je 10 cm.

7. Muraena helena Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Anguilliformes Fam: Muraenidae Morfološke karakteristike: Ima izduženo zmijoliko telo do 150 cm. Boja varira od crne, preko smeđe do beličaste. Ima nepravilne raznobojne pege. Biologija: Skriva se u stenovitim rupama, iz kojih izviruje glavom. Hrani se ribama, rakovima i lignjama. Značaj: Termički dovoljno neobrađena krv je otrovna. Po telu ima žlezde koje luče otrovnu sluz, pa se kod pripremanja za jelo moira odstraniti koža. Ima čvrst, vrlo bolan ugriz jedng reda oštrih zuba u gornjoj čeljusti i jednim nepčanim zubom. Na ugrizenom mestu se pojavljuje crvenilo i otok, ali ugriza samo ako je izazvana. Meso je ukusno

8. Anguilla anguilla Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Anguilliformes Fam: Anguillidae Morfološke karakteristike: Ima izduženo zmijoliko telo do 200 cm i masu do 6 kg. Biologija: Živi na muljevitom dnu slatkih voda cele Evrope. Aktivna je noću, hrani se ribama i beskičmenjacima. Kada polno sazru oko desete godine, prestaju sa ishranom i plivaju u Sargasovo more na mrest. Nakon mresta uginu, a larve nošene Golfskom strujom dospevaju do ušća evropskih reka. Sa oko 10 cm dobijaju oblik odraslih, pa migriraju uzvodno u slatke vode. Značaj: Termički dovoljno neobrađena krv je otrovna. Može doći do povraćana, dijareje, urtikarije i mučnine, u najtežim slučajevima do smrti. U dodiru sa sluzokožom oka javlja se upala.

9. Conger conger Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Anguilliformes Fam: Congridae Morfološke karakteristike: Ima izduženo zmijoliko telo do 200 cm i masu do 50 kg. Biologija: Isključivo je morska riba koja živi u pukotinama na kamenitom dnu, bliže obali obrasloj algama. Hrani se ribom i beskičmenjacima. Nakon mresta uginu, a larve 2 godine žive pelagijski na dubini od 100-200 m. Kada dostignu dužinu od 15 cm transformišu se u odrasli oblik i sele prema obali. Značaj: Termički dovoljno neobrađena krv je otrovna.

10. Merluccius merluccius Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Gadiformes Fam: Gadidae Morfološke karakteristike: Može dostići do 1,25 m i masu 10 kg. Podrepna i druga leđna peraja su mu izrazito duga. Za razliku od srodnika baklara nema brk na donjoj čeljusti. Biologija: Preferira muljevito-peskovita dna, ali može opstati svuda. Iako je bentosna riba noću se diže znatno bliže površini. Hrani se ribama jata kao i rakovima. Iako se može mrestiti cele godine, u Jadranu to čini u jesen i zimu. Značaj: Najrasprostranjenija riba Jadrana. Ima kvalitetno meso, važna za ribarstvo.

11. Scomber scombrus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Perciformes Fam: Scombridae Morfološke karakteristike: Na vretenastom telu ima dva udaljena leđna peraja, a na dorzalnoj i ventralnoj strani repnog stabla po pet malih peraja. Naraste do 55 cm i 1,8 kg. Biologija: Živi u pelagijskim jatima, loveći sitniju ribu. U Jadranu odlaže pelagijsku ikru krajem jeseni i početkom zime. Značaj: Važna za ribolov, najmanja dužina dozvoljena za lov je 18 cm.

12. Thunnus thynnus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Perciformes Fam: Scombridae Morfološke karakteristike: Na vretenastom telu ima dva gotovo spojena leđna peraja, a na dorzalnoj i ventralnoj strani repnog stabla po devet malih žutih peraja sa crnim porubom. Naraste do 5 m i 800 kg. Biologija: Živi u pelagijskim jatima, loveći ribu i glavonošce. Kosmopolitska je vrsta, nastanjuje sve okeane između 450 severne i južne širine. U Jadranu se mresti krajem proleća, odlažući pelagijsku ikru Značaj: Važna za ribolov, najmanja dužina za lov je 70 cm

13. Scorpaena scrofa Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Scorpeniformes Fam: Scorpenidae Morfološke karakteristike: Dostiže 66 cm i do 5 kg. Crvenkaste je boje sa smeđim pegama. Leđna peraja na sredini ulegnuta. Bodlje na glavi i leđnom peraju otrovne. Biologija: Bentosna vrsta koja preferira čvrsta obrasla dna. Hrani se ribom. Značaj: Ubod otrovnih bodlji vrlo je bolan. Otrov je termolabilan. Ima kvalitetno meso.

14. Gmizavci Caretta caretta Razdeo: Chordata Klasa: Reptilia Red: Testudines Fam: Cheloniidae Morfološke karakteristike: Ima veliku glavu i snažne čeljusti, srcoliki oklop. Dužine do 213 cm. U blizini očiju ima slane žlezde koje im omogućuju da piju morsku vodu a izlučuju velike količine soli. Biologija: Kosmopolitska vrsta, omnivori koji preferiraju sve dostupne životinje, ali jedu i alge i morske cvetnice.

15. Ptice Larus argentatus Razdeo: Chordata Klasa: Aves Red: Charadriiformes Fam: Laridae Morfološke karakteristike: Srebrnastobeli sa tamnim krilima. Mlade jedinke smeđkasto tufnaste po celom telu. Biologija: Kreće se u jatima, u ishrani oportunist, ali glavna hrana su mu ribe . Gnezdi se na skrovitim mestima blizu vode.

16. Larus melanocephalus Razdeo: Chordata Klasa: Aves Red: Charadriiformes Fam: Laridae Morfološke karakteristike: Leti je glava odraslih crna, što se gubi zimi. Noge su mu crvene, dužine do 38 cm širine krila do 105 cm Biologija: Zovu ga mediteranski galeb jer je rasprostranjen duž Sredozemnog mora, poslednjih decenija se širi pa ga ima u Velikoj Britaniji. Najviše se gnezdi na jugoistoku Mediterana i oko Crnog mora. Ne udaljava se jako od obale. U ishrani oportunist.

17. Chlidonias nigra Razdeo: Chordata Klasa: Aves Red: Charadriiformes Fam: Laridae Morfološke karakteristike: Dužine do 26 cm, širine krila do 60 cm. Biologija: Hrani se insektima i ribama

18. Sisari Monachus monachus Razdeo: Chordata Klasa: Mammalia Red: Pinnipedia Fam: Phocidae Morfološke karakteristike: Mediteranska foka Biologija: Na usamljenim plažama se odmaraju i podižu mlade. Hrane se ribom, glavonošcima i rakovima. Značaj: Endem Mediterana. Ukupno ih je još samo 400 jedinki najviše u Egejskom moru. U Jadran svrate samo povremeno

19. Tursiops truncatus Razdeo: Chordata Klasa: Mammalia Red: Cetacea Fam: Delphinidae Biologija: Kosmopoliti umerenih i tropskih mora. U Sredozemlju boravi samo sitniji priobalni oblik dok izvan njega postoji veći pučinski oblik. Zadržavaju se u zajednicama na određenom području, pa je Jadran značajna zajednica od oko 120 jedinki. Drže se priobalnih voda, pa su im kao karnivornim oportunistima najvažćniji plen ribe, pelagijska plava riba, glavonošci i rakovi.

20. Delphinus delphis Razdeo: Chordata Klasa: Mammalia Red: Cetacea Fam: Delphinidae Biologija: Kosmopoliti umerenih i tropskih mora. U Jadranu se nalaze povremeno i to pre svega u južnom delu, severno vrlo retko. Za razliku od prethodne vrste, tipični su za otvorena mora i okeane. U ishrani su karnivorni oportunisti