1 / 34

Kretanje bolesnika kroz zdravstveni sistem Komunikacija lekar-bolesnik

Kretanje bolesnika kroz zdravstveni sistem Komunikacija lekar-bolesnik. Prim.dr Mirjana Lapčević. Struktura izlaganja. Ličnost, zdravlje, bolest i z dravstveno vaspitanje Zastupnici prava pacijenata Evropska povelja o pravima pacijenata Pravo na obaveštenje Veština komuniciranja

fisseha
Télécharger la présentation

Kretanje bolesnika kroz zdravstveni sistem Komunikacija lekar-bolesnik

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KretanjebolesnikakrozzdravstvenisistemKomunikacijalekar-bolesnikKretanjebolesnikakrozzdravstvenisistemKomunikacijalekar-bolesnik • Prim.dr Mirjana Lapčević

  2. Struktura izlaganja • Ličnost, zdravlje, bolest i zdravstveno vaspitanje • Zastupnici prava pacijenata • Evropska povelja o pravima pacijenata • Pravo na obaveštenje • Veština komuniciranja • Kvalitet života u vezi sa zdravljem • Kontinuitet zdravstvene zaštite

  3. Uvod • Zdravlje je sveukupno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. (SZO) • Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. • Zdrav čovek nema motiv za zdravljem.

  4. Građani imaju pozitivan stav o zdravlju kao najvećoj ljudskoj vrednosti. • Zdravlje • Dobar odnos u porodici • Dobar materijalni položaj • Život u miru • Prijateljstvo • Sreća u ljubavi • Sloboda • Zanimljiv posao • Uspeh u društvu • Bavljenje politikom • Konstantinović D, Žigić D. Multicentrična studija prevalence faktora rizika i hroničnih oboljenja (MCS). Opšta medicina 1996; 2(2-3):83-127.

  5. Deklarativno izjašnjavanje • Ponašanje u vezi sa zdravljem • Uloga zdravstvenih profesionalaca

  6. Značaj prvog kontakta • Susret bolesnika i zdravstvenog profesionalca predstavlja kontakt dve ličnosti koje imaju svoja obeležja, po kojima se ljudi međusobno razlikuju. • Prvi kontakt sa zdarvstvenim sistemom građanin ostvaruje preko medicinske sestre – tehničara na nivou PZZ. • Prvi kontakt sa zdravstvenim profesionalcem na sekundarnom i tercijernom nivoz ZZ građanin, takođe ostvaruje preko medicinske sestre – tehničara.

  7. Medicinska pomoć i podrška koja se pruža građanima može se obaviti sa različitom dubinom prodora u zdravstvene potrebe i nejednakim obuhvatom zdravstvenih zahteva. • Važno je poštovati proceduru i • vodiče dobre kliničke prakse, kliničke puteve

  8. Zdravstvenovaspitanje (ZV) • Iako u zdrastvenom vaspitanju učestvuju zajednica, institucije, grupe, porodica, pojedinac, centralnu ulogu ima zdravstveni profesionalac. • Lekar deluje i ličnim primerom, jer ga bolesnici doživljavaju kao uzor za oponašanje. • Glavne karakteristike pristupa ZV mogu se razvrstati u tri kategorije: 1. simpatiju, 2. antipatiju i 3. empatiju.[2]

  9. Zastupnici prava pacijenata • Nacionalni seminari za zastupnike prava pacijenata u organizaciji Inicijativa Snaga pacijentima. • To je organizacija čiji su ciljevi i zadaci ojačavanje trećeg stuba zdravstva - zastupanje i promovisanje prava pacijenata i sprovođenje akcija u cilju unapređenja položaja, kvaliteta lečenja i dostupnosti informacija.

  10. Cilj: podstaknuti pozitivne promene u društvu Seminar je okupio predavače iz tri oblasti: • Državne institucije: Ministarstva zdravlja, RFZO, Ministarstvu za rad i socijalnu politiku IZJZ”Batut". • Predstavnici udruženjaizSrbije, gosti iz inostranstva (Europacolon) • Predstavnici iz oblasti medija i biznisa. [3]

  11. EVROPSKA POVELJA O PRAVIMA PACIJENATA • 1. Pravo na preventivne mere • 2. Pravo na pristup zdravstvenim uslugama • 3. Pravo na informaciju • 4. Pravo na pristanak (saglasnost) • 5. Pravo na slobodan izbor • 6. Pravo na privatnost i poverljivost • 7. Pravo na poštovanje pacijentovog vremena • 8. Pravo na održavanje standarda kavliteta  • 9. Pravo na bezbednost • 10. Pravo na inovacije • 11. Pravo na izbegavanje nepotrebne patnje i bola • 12. Pravo na personalizovan tretman • 13. Pravo na žalbu • 14. Pravo na nadoknadu (obeštećenje)

  12. Pravo na obaveštenje • član 28. ZOZZ • Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnikablagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku dapristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.

  13. Obaveštenje treba da obuhvati: 1) dijagnozu i prognozu bolesti; 2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vremetrajanja i moguće posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predloženemedicinske mere; 3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajneposledice; 4) alternativne metode lečenja; 5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanjapredložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu životapacijenta; 6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.

  14. Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni zdravstveni radnik dužanje dati i bez pacijentovog traženja. • Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način kojije razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnomstanju. • U medicinsku dokumentaciju nadležni zdravstveni radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno članu porodice dao obaveštenje o podacima iz st.1. i 2. člana 28. ZOZZ.

  15. G-din Slobodan Janković, Zastupnik prava građana javno je rekao da je problem zdravstva u Srbiji to što “Savesni jako trpe zbog nesavesnih”.

  16. Spas sveta zavisi samo od individue čiji je ona svet. Svaka individua mora tako da postupa kao da čitava budućnost sveta i samog čovečanstva zavisi samo od nje. Sve drugo je izbegavanje odgovornosti i dehumanizirajuća sila, jer sve drugo ojačava pojedinca u njegovoj predstavi da je samo pojava u nekoj drami koju je napisala anonimna moć. • Joseph Weizenbaum – 1975 Jerotić V. Etika u medicini. Opšta medicina2007;13(1-2):45-8.

  17. Veština komuniciranja

  18. Veština komuniciranja • Život ljudi se ne može zamisliti bez razgovora. Verbalno i neverbalno komuniciranje obogaćuje odnose među ljudima i oplemenjuje napore da se sporazumevanjem podstiče razumevanje, saosećanje i briga za druge. • Posebno važno je uvažavanje ličnosti sagovornika i njegovog mišljenja bez obzira na godine, nivo obrazovanja i druge razlike.

  19. Mnogi neuspesi i neočekivano loši rezultati nastaju zbog površnosti i grešaka u komuniciranju, odsustva empatskog stava i nepostojanja partnerskog odnosa. • Veština komuniciranja nije genetski uslovljena, već se stiče kroz dugotrajan proces socijalizacije deteta i odrasle osobe. • Ukoliko se svakodnevno pridržavamo određenih pravila komunikacije sigurno ćemo postati vešti komunikatori.

  20. Da bi smo uspeli u uspostavljanju boljih odnosa i sa odraslima i sa decom, treba da savladamo devet veština komuniciranja: 1. Biti efikasan, 2. Prepoznati prepreke, 3. Biti jasan, 4. Izabrati metod, 5. Briga o bolesniku, razumevanje i pažnja, 6. Razumeti govor tela, 7. Kako efikasno slušati? 8. Kako postaviti pitanje? 9. Kako komunicirati sa teškim sagovornikom (ne budite drugi u svađi i svađe neće biti)?

  21. Kvalitet života u vezi sa zdravljem • Kvalitet života se definiše kao percepcija pojedinaca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima. • To je široki koncept koga čine fizičko zdravlje pojedinaca, psihološki status, materijalna nezavisnost, socijalni odnosi i njihovi odnosi prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine.(SZO)

  22. Dinamički model kvaliteta života Četirimodelabolovauleđimajavljajuse kod žene stare 35 godinaurazličitovreme (a-e). Slika (a) pokazujeakutneepizode; (b) pokazujehroničneepizode; (c) pokazujenjeno prihvatanjehroničnogstanja; i (d) pokazujerazličiteefekteočekivanjaiiskustvavremenom.

  23. Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu dati sveukupnu kliničku procenu težine oboljenja bolesnika ili stepena pogoršanja, neprikladno je da lekari procenjuju kvalitet života bolesnika. • Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od strane bolesnika, jer samo bolesnici imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli . [5]

  24. PROCENA KVALITETA ŽIVOTA OBOLELIH OD HRONIČNIH REUMATSKIH OBOLJENJA Zaključak: • Bolesnici u Srbijikako sa ZR, tako i sa DR imaju za ceo jedan gradus ( 1- 3) niži KŽ izmeren upitnikomEQ-5D u poređenju sa bolesnicima iz SAD. • VZlošiji KŽ imalisubolesnici sahroničnimZR u odnosu na DR. • VZlošiji KŽ imalisubolesnici udruženim hroničnimZR i DR. • Kod bolesnika sa DR VZlošiji KŽ imalisubolesnici sa hroničnim limbalnim sindromom.

  25. Kontinuitet zdravstvene zaštite • Izabrani lekar opšte medicine/porodične medicine (IL/PL) i njegov tim, može na najbolji način da sveobuhvatno i kontinuirano prevenira i leči mnoge bolesti, kao i one koje nastaju kao proizvod porodične disfunkcionalnosti.

  26. Pošto je upotrebio svoje znanje i veštine i iscrpeo sve dijagnostičke i terapiske mogućnosti na nivou PZZ, (laboratorija, Rtg, EHO, fizikalna terapija), a nije postavio dijagnozu IL/PL šalje bolesnika reumatologu. • Izabrani reumatolog sa sekundarnog ili tercijernog nivoa ZZ je konsultant IL/PL.

  27. Izabrani reumatolog preduzima sve dijagnostičke i terapiske procedure na sekundarnom ili tercijernom nivoa ZZ i o tome pismeno, po potrebi i usmeno, obaveštava IL/IP koji kontinuitano prati bolesnika u dogovoru sa reumatologom.

  28. Takjođe je potrebna dvosmerna komunikacija između izabranog reumatologa sekundarnog i tercijernog nivoa ZZ.

  29. U cilju pružanja kvalitetne, efikasne, ekonomične i racionalne ZZ neophodna je dobra i dvosmerna komunikacija između: • bolesnika i medicinske sestre – tehničara na PZZ, • bolesnika i IL/PL, • medicinske sestre – tehničara na PZZ i IL/PL, • bolesnika i medicinske sestre – tehničara sa sekundarnog i tercijarnog nivoa ZZ, • bolenika i izabranog reumatologa, • medicinske sestre – tehničara i izabranog reumatologa • IL/IP i izabranog reumatologa. [9]

  30. Izgradnja mostova poverenja - dobra komunikacija lekar bolesnik

  31. LITERATURA: 1. Lapčević M, Dimitrujević I, Ristić J, Vuković M. Rangiranje po skali životnih vrednosti. Srp Arh Celok Lek. 2006; 134(9-10):432-8. 2. Lapčević M, Ivanković D, Žigić D. Ličnost, zdravlje i zdravstveno vaspitanje. Beograd: Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva; 2001. 3. Drugi nacionalni seminar za zastupnike prava pacijenata. Inicijativa Snaga pacijentima, Beograd, 28-29. maj 2010.

  32. LITERATURA 4. Lapčević M, Žigić D, Kovačeva K, Šukrijev Lj, Ivanković D. Veština komuniciranja. Beograd: Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva; Združenije lekara po opšta medicina MLD; 2005. 5. Spilker B, editor. Quality of life trials. In: Guide to clinical trials. New York: Raven Press, 1991:370-8. 6. Carr AJ, Gibson B, Robinson PG, 2001). Carr AJ, Gibson B, Robinson PG (2001): Is quality of Life determined by expectations or experience? BMJ may, Vol 322: 1240 – 43.

  33. LITERATURA 7. Pravo na obaveštenje, čl.28 Zakona o zdravstvenoj zaštiti; Službeni glasnik RS 107/05 8. Lapčević M, Dimitrijević I, Ristić J. Faktori koji utiču na to da se lekari i specijalisti opšte medicine afirmativno izjasne o prihvatanju da postanu porodični lekari. Srp Arh Celok Lek. 2006; 134(Suppl 2):128-35. 9. Cucić V., Simić S., Marinković J. I ostali Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima.Velarta, Beograd, 2001.

More Related