1 / 29

MONITORING , EVALUACIJA , REVIZIJA

MONITORING , EVALUACIJA , REVIZIJA. Doc dr Predrag Cveti čanin 30.05.2013. MONITORING. Monitoring predstavlja sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, njihovu analizu i upotrebu radi donošenja odluka zasnovanih na poznavanju situacije.

galen
Télécharger la présentation

MONITORING , EVALUACIJA , REVIZIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. MONITORING, EVALUACIJA, REVIZIJA Doc drPredragCvetičanin 30.05.2013

  2. MONITORING • Monitoring predstavlja sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, njihovu analizu i upotrebu radi donošenja odluka zasnovanih na poznavanju situacije. • Obično se kaže da on predstavlja veštinu da se sa najmanje napora i u pravom trenutku učine dostupnim informacije neophodne za donošenje odluka.

  3. EVALUACIJA • Svrha evaluacije je da izvrši sistematsku i koliko je to moguće objektivnu ocenu tekućeg ili završenog projekta, programa ili politike, njihovog dizajna, implementacije i rezultata. Namera je da se proceni relevantnost i ostvarenje ciljeva, razvojna efikasnost, efektivnost, uticaj i održivost. • Evaluacija bi trebalo da obezbedi informacije koje su pouzdane i korisne, ona omogućava uključivanje naučenih lekcija u proces donošenja odluka i recipijenata i donatora

  4. REVIZIJA (AUDIT) • Svrha revizije (audita) jeste procena aktivnosti određene organizacije u odnosu na unapred identifikovane kriterijume i donošenje zaključka koji predstavlja neku vrstu uverenja da organizacija ili njene aktivnosti koji su bili predmet revizije zadovoljavaju te kriterijume.

  5. MONITORING, EVALUACIJA I REVIZIJA (AUDIT)

  6. MONITORING Doc drPredragCvetičanin 30.05.2013

  7. ČETIRI DOMENA MONITORINGA • Četiri domena posmatranja jesu: • Monitoring rezultata • Monitoring procesa • Monitoring uticaja i • Monitoring konteksta

  8. ČETIRI DOMENA MONITORINGA

  9. MONITORING REZULTATA I(PLANIRANI I OSTVARENI REZULTATI): EFEKTIVNOST • Upoređivanje onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude ostvareno na nivou upotrebe sredstava, sprovođenja aktivnosti i ostvarenja ciljeva je ključni zadatak u menadžmentu projekta i programa. U okviru monitoringa rezultata prva stvar koju treba pratiti jeste odnos planiranih i ostvarenih rezultata. Ovo nam ujedno omogućava da procenimo da li su naši ciljevi bili realistični ili suviše ambiciozni. Kada upoređujemo planirane rezultate sa ostvarenim rezultatima mi procenjujemo našu efektivnost.

  10. MONITORING REZULTATA II(INPUT-OUTPUT): EFIKASNOST • Drugi metod u monitoringu rezultata jeste upoređivanje uloženih sredstava (rada, materijala, vremena, opreme) sa ostvarenim rezultatima našeg delovanja, tzv. input – output poređenja. • Kad upoređujemo planirana i stvarno korišćena sredstva za realizaciju aktivnosti i planirane aktivnosti i one koje smo stvarno sproveli, mi na taj način ocenjujemo efikasnost našeg delovanja

  11. EFIKASNOST • Efikasnost se ogleda u tome da, uz upotrebu što je moguće manje sredstava – ljudi, opreme, finansijskih sredstava (input) – i u što kraćem vremenskom roku, ostvarimo što bolje rezultate u pogledu njihovog kvantiteta i kvaliteta (output).

  12. MONITORING REZULTATA III (BENCHMARKING) • Treći, vrlo često korišćeni metod u monitoringu rezultata jeste benchmarking • U procesu benchmarkinga upoređivanje delatnosti i rezultata naše organizacije vrši se sa izuzetnim projektima i programima koji predstavljaju modele za uzor, primere dobre prakse, a realizuju se u sličnim okolnostima, koriste slična sredstva i imaju slične ciljeve. Ovo upoređivanje procedura i rezultata dvaju organizacija, njihova strukturisana razmena iskustava pruža mogućnost obema organizacijama da steknu nova saznanja i unaprede svoje delovanje.

  13. MONITORING PROCESA • Drugi domen u kojem se vrši monitoring jeste monitoring procesa. • u monitoringu procesa pitamo se kako smo ostvarili rezultate, tj. fokusiramo se na posmatranje vlastite delatnosti u okviru projekta ili programa.

  14. MONITORING PROCESA • Procesi na koje posebno treba obratiti pažnju jesu podela zadatakaunutar tima koji realizuje projekat i njihovo prilagođavanje promenjenim okolnostima u organizaciji, konzorcijumu organizacija i u okruženju, definisanje i razjašnjenje uloga članova tima, različiti oblici saradnje među organizacijama i promenljivost, dinamizam ovih odnosa, kao i suočavanje sa promenama i otpor prema promenama

  15. MONITORING UTICAJA • Monitoring uticaja posmatra dugoročne socio-ekonomske i ekološke efekte projekata ili programa. Oni često prevazilaze ciljeve i rezultate koje smo pokušavali da ostvarimo i mogu biti željeni i neželjeni. Ovi efekti se mogu pojaviti tokom trajanja projekta, ali često postaju vidljivi tek nakon što se realizacija projekta ili programa završila. Upravo iz tog razloga sa monitoringom uticaja nastavlja se i nakon što je projekat ili program zvanično okončan.

  16. MONITORING UTICAJA • Prvi korak u ovom procesu se sastoji od izbora hipoteza uticaja. Kako je broj vidljivih i nevidljivih efekata projekata i programa ogroman, postavljanjem hipoteza uticaja polazeći od (u dizajnu projekta definisanih) rezultata i cilja projekta, koje se tiču mogućih efekata našeg delovanja, ograničava se polje posmatranja koje periodično ispitujemo koristeći određene indikatore.

  17. MONITORING OKRUŽENJA • Četvrti domen čiji se monitoring organizuje jeste monitoring okruženja ili konteksta. Striktno govoreći, okruženje projekta ili programa kao jasno ograničena oblast ne postoji. Ono što postoji jesu pozitivni i negativni uticaji koji u okruženju deluju na naše aktivnosti, doprinoseći njihovom uspehu ili ometajući ih. • Pod monitoringom okruženja utoliko podrazumevamo posmatranje i ispitivanje svih pozitivnih i negativnih faktora koji mogu uticati na uspeh projekata ili programa, a ne nalaze se pod direktnom kontrolom tima projekta

  18. EVALUACIJA Doc dr PredragCvetičanin 30.05.2013

  19. TIPOVI EVALUACIJE • Često se govori da postoje dva osnovna tipa evaluacije: formativna evaluacija (formative evaluation) koja se odvija tokom pripreme projekta i za vreme njegove implementacije i sumirajuća evalucija (summative evaluation) koja se vrši po okončanju projekta. • U okviru formativne evaluacije razlikujemo prethodnu (ex-ante) evaluaciju i evaluaciju tokom (mid-term) realizacije projekta, a u okviru sumirajuće evaluacije završnu (final) evaluaciju i naknadnu (ex-post) evaluaciju.

  20. FORMATIVNA EVALUACIJA • Ex-ante evaluacije se vrše na početku projektnog ciklusa (pripremne studije, studije izvodljivosti, institucionalne procene) i uglavnom su usmerene na ispitivanje potreba ili problema, identifikovanje indikatora i procenu uspeha različitih strategija. • Uobičajeno se mid-term evaluacije fokusiraju na pitanja koja se tiču relevantnosti, efikasnosti i preliminarnih pokazatelja efektivnosti, dok se ex-post evaluacije fokusiraju na pitanja uticaja i održivosti

  21. SUMIRAJUĆA EVALUACIJA • Do ex-post faze evaluacija se uglavnom fokusira na nivoe inputa (sredstava i aktivnosti) i outputa (rezultati) u log-frame matrici projekta. Specijalna uloga ex-post evaluacije jeste da se koncentriše na nivo cilja projekta i doprinos projekta dugoročnom cilju u okviru programa ili sektora delovanja.

  22. KRITERIJUMI EVALUACIJE • Ono što se u evaluacijama tokom projekta, finalnoj evaluaciji i naknadnoj evaluaciji procenjuje jeste • relevantnost • efikasnost • efektivnost • uticaj i • održivost projekta

  23. RELEVANTNOST • Relevantnost se prvenstveno odnosi na dizajn projekta i tiče se obima u kojem postavljeni ciljevi odgovaraju identifikovanim problemima ili realnim potrebama i to u dva trenutka u vremenu: prilikom dizajniranja projekta i u vreme evaluacije.

  24. EFIKASNOST • Efikasnost se prvenstveno odnosi na aktivnosti u toku projekta i ona se procenjuje po tome da li su inputi (ljudstvo, oprema, finansijska sredstva) obezbeđeni i da li se njima dobro rukovodilo, da li su aktivnosti bile organizovane na prikladan način i da li je sve ovo tako urađeno da se sa najmanjim troškovima ostvare očekivani rezultati.

  25. EFEKTIVNOST • Efektivnost se tiče nivoa ostvarenja rezultata projekta i pita se o stepenu u kojem je projekat proizveo očekivane rezultate, ostvareni rezultati doveli do realizacije cilja projekta, a realizacija cilja projekta doprinela ostvarenju dugoročnog cilja.

  26. UTICAJ PROJEKTA • Dok se efektivnost odnosi na rezultate projekta, uticaj projekta se odnosi na planirane i neplanirane konsekvence projekta na nivou cilja projekta i dugoročnog cilja.

  27. ODRŽIVOST • Održivost se odnosi na to da li će pozitivni efekti projekta na nivou rezultata i cilja projekta nastaviti da postoje nakon što se sa finansiranjem projekta prekine, kao i da li će se održati dugoročni uticaj na nivou sektora, regiona ili čitave zemlje.

  28. KRITERIJUMI EVALUACIJE

  29. KRITERIJUMI EVALUACIJE EU

More Related