Izvori me đ unarodnog prava

1. Izvori međunarodnog prava

2. Izvori u materijalnom smislu – društvene činjenice iz kojih proizlazi pravo ili osnov celokupnog poretka Izvori u formalnom smislu – konkretni pravni akti kroz koja se manifestuju pravna pravila. Oni regulišu društvene odnose u MZ i utvrdjuju prava i obaveze za subjekte MP Stvaranje prava

3. Klasifikacija izvora • Član 38, st.1 Statuta Međunarodnog suda pravde: • Međunarodne konvencije, opšte ili posebne, koje predstavljaju pravila izričito priznata od strane država u sporu • Međunarodni običaj, kao dokaz opšte prakse koja je prihvaćena kao pravo • Opšta pravna načela koja priznaju prosvećeni narodi

4. U granicama odredbe člana 59, sudske odluke i učenja najpozvanijih stručnjaka međunarodnog javnog prava različitih naroda, kao pomoćno sredstvo za utvrđivanje pravnih pravila. Ex aeque et bonoukoliko parnične stranke na to pristanu - princip pravičnosti - ostatak načela koje je važilo u klasičnom MP – ne predstavlja čvsrtu i stalnu kategoriju. Dopunski izvori prava

5. Izvori koji nisu obuhvaćeni čl. 38 • Odluke međunarodnih organizacija • Jednostrani pravni akti država • “Meko” pravo

6. Međunarodni ugovor • Predstavlja pravni akt, proizvod saglasnosti volja dva ili više subjekata MP, izražene preko nadležnih organa u cilju stvaranja recipročnih prava i obaveza • Formalni aspekt – postupak zaključenja ugovora, ovlašćena lica i sam instrument • Materijalni aspekt – učinak koji se želi postići ugovorom – stvaranje apstraktnog pravnog pravila, razrešenje spornog pitanja, uspostavljanje recipročnih obaveza

7. Bečka konvencija o ugovornom pravu (1969) • Čl. 2, st. 1 • Međunarodni ugovor je međunarodni sporazum zaključen pismeno između država i koji je regulisan međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jednom instrumentu ili u dva ili više instrumenata međusobno povezanih, bez obzira na njegov poseban naziv.

8. Tehnika konsenzusa • Konsenzus – sklad, suglasje • Primenjuje se u međunarodnim organizacijama kao metod usvajanja dokumenata bez glasanja • Predstavnik međunarodnog tela rezimira tok diskusije i predlaže konačan tekst kao rezultat usaglašenosti izražen u neformalnim kontaktima

9. Ugovori zakoni (LEGISLATIVNI) – Ugovori pogodbe (KONTRAKTUELNI) -(Tripel) Dvostrani i višestrani ugovori Predmet -politički, ekonomski, kulturni, socijalni Cilj ugovora -mirovni, odbrambeni Vremensko trajanje -sa ili bez roka Klasifikacija ugovora

10. Običajna pravna pravila • - dokaz opšte prakse koja je prihvaćena kao pravo • Objektivni element – opšta, jednoobrazna, kontinuirana praksa članova MZ, izvršavana od strane nadležnih organa subjekata MP (može biti i nečinjenje) • Subjektivni element – svest o obaveznosti pravila, opinio iuris sive necessitatis

11. Objektivni element (praksa) • Iako protek samog kratkog vremena nije neophodan, ili sam po sebi prepreka stvaranju novog običajnog prava na osnovu nečega što je u početku bilo običajno ugovorno pravo, ipak je neophodno potrebno da u tom periodu, ma kako kratak bio, praksa država, uključujući praksu onih država čiji su interesi posebno pogođeni, bude učestala i stvarno jednaka u pogledu odredbe na koju se poziva.

12. Subjektivni element običaja • Svest o obaveznostimože da se traži u postupcima međunarodnih subjekata (drugim rečima ona ne mora da bude izjavljena) • Subjekti MJP moraju da veruju da je u pitanju pravna obaveza (svojom prirodom ili načinom na koji su preduzimani treba da svedoče da je reč o ubeđenju da je ova praksa obavezna na osnovu pravnog pravila).

13. Vremenski okvir nastanka običaja • Ne sadrži vremenski element, iako je većina običaja nastala dugotrajnim vršenjem • Mogu nastati vrlo brzo: "instant običaji" • Rezolucija Generalne skupštine UN 2749 (XXV), 1970. • Morsko dno i podzmelje se stavljaju izvan jurisdikcije priobalnih država i proglašavaju opštim dobrom čovečanstva

14. Pravna priroda običaja – MSP (1969) • Ne samo da akti o kojima je reč treba da predstavljaju stalnu praksu, već svojom prirodom ili načinom na koji su preduzimani treba da svedoče o tome da je reč o ubeđenju da je ova praksa postala obavezna na osnovu pravnog pravila. Nužnost takvog ubeđenja, tj. postojanje subjektivnog elementa, pretpostavlja se u samom pojmu opinio iuris sive necessitatis. Stoga zainteresovane države treba da veruju da se povinuju nečemu što odgovara pravnoj obavezi.

15. Sudija Tanaka – MSP (1969) • Nastajanje običajnog pravila je složen psihološki i sociološki proces. • Corpus – kontinuirano ponavljanje iste vrste akata • Animus – svest o obaveznosti • Odlučiti da li ova dva činioca u procesu nastajanja običajnog prava postoje ili ne postoje je osetljivo i teško pitanje. Ponavljanje, broj primera prakse države, vremenski period koji se zahteva za nastanak običajnog prava ne mogu biti matematički i jednoobrazno utvrđeni.

16. Osnov obaveznosti • Prećutan sporazum članova MZ (nastanak običajnih pravila) • Kada se definitivno formira običajno pravno pravilo, ono nadživljava praksu iz koje je nastalo. Za razliku od ugovora, kod običaja Statut MSP ne traži da je pravilo priznala država u sporu Obavezuje i nove države, dakle i one koje u njegovom stvaranju nisu ni mogle učestvovati

17. Protestvovanje • Prekid prakse manifestuje se protestom – formalnom primedbom kojom država stavlja do znanja da ne priznaje akte za zakonite.

18. Primeri običaja • Međunarodno ugovorno pravo: pacta sunt servanda • Pravo mora: neškodljiv prolaz trgovačkih brodova kroz teritorijalne vode • Međunarodno humanitarno pravo: zabrana uzimanja talaca, • Međunarodno pravo ljudskih prava: zabrana genocida, mučenja, trgovine ljudima

19. “Puki običaj” ili pravilo kurtoazije • Kada izostane subjektivni element. • Običaji vezani za diplomatski protokol motivisani prostim obzirom kurtoazije, oportuniteta ili tradicije. • Na primer, ako se šef strane države ne dočeka na uobičajen način, ako se lični prtljag ambasadora podvrgne carinskoj kontroli i sl. (dok je npr. nepregledanje diplomatske pošte je pravilo običajnog prava • Posledice: pogoršanje odnosa između država i izazivanje retorzije, ali ne krši se međunarodno pravo i ne se podleže međunarodnoj odgovornosti.

20. Klasifikacija • 1. Univerzalni običaji • 2. Regionalni običaji • 3. Lokalni običaji

21. Prestanak običaja • Kasniji običaj ukida raniji običaj • Izobičajevanje (menja se praksa država ili prestaje) • Dosledno protivljenje (diplomatski protesti, glasanjem u MO) • Ugovori mogu menjati, ograničiti ili ukinuti običaj

22. Primena običaja • Kada neko pitanje ne reguliše ugovor • No, ugovorno pravo i običajno mogu da postoje paralelno • Država koja se poziva na običajno pravo mora da dostavi dokaze da je neko pravilo zaista postalo običaj – veoma teško • Ugovor / Običaj • MU obavezuju samo ugovorne strane • MO – sve države (pa i novonastale države)

23. Dokazivanje običaja • 1. Tekstovi međunarodnih instrumenata • 2. Odluke međunarodnih sudova • 3. Odluke nacionalnih sudova • 4. Nacionalno zakonodavstvo • 5. Diplomatska korespondencija • 6. Mišljenja nacionalnih pravnih savetnika • 7. Praksa međunarodnih organizacija

24. Glavni izvor ali supsidijaran, gde volja država dolazi do izražaja posrednim putem. Apstraktne norme, izvedene iz niza pravila koja se primenjuju u unutrašnjim porecima država, koja ulaze u sastav MZ. To su pozitivna pravila, prihvaćena od strane svih, ili većine prosvećenih naroda in foro domestico. Opšta pravna načela priznata od strane prosvećenih naroda

25. Dinamička kategorija Tehnika: iznalaženje zajedničkih elemenata u skupini pravila koja regulišu jedno određeno pitanje u unutrašnjim pravnim porecima država članica MZ, prvenstveno država u sporu Sudija putem uporedno pravnog metoda sistematiše važeća pravila unutrašnjeg poretka, koja se odnose na jedno sporno pitanje i odabire ono što je zajedničko državama u sporu Opšta pravna načela

26. Načela MP • GS UN, Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom UN (1970) • Suverena jednakost država • Načelo samoopredeljenja naroda • Zabrana pretnje silom i upotrebe sile u međunarodnim odnosima • Načelo neintervencija • Krivično pravo (načelo teritorijalnosti, državljanstva, pasivnog subjektiviteta)

27. Sudske odluke i doktrina 1. Sudskeodluke - član 59 Statuta MSP - odluka Suda “....ima obaveznu snagu samo prema strankama u sporu i u odnosu na taj poseban slučaj“ • Odluke ne mogu biti precedenti - već samo autoriteti • prvenstveno se odnosi na dokazivanje postojanja običajnih pravila 2. Doktrina - potvrda da norma objektivno postoji • mišljenja potiču od "najpozvanijih stručnjaka raznih naroda". • Institut za međunarodno pravo (Institut de droit international)

28. Manifestacija volje samo jednog subjekta prava, izdat od strane ili u ime države. Delo kolegijalnog ili individualnog organa – donosi se postupkom koji predviđa unutrašnji pravni poredak, a za njegovu ocenu je bitna sadržina pravnog akta. Izvor prava samo kada ima priznato takvo svojstvo. Jednostrani akti država

29. Rasprostranjen oblik diplomatskog opštenja u MZ • 1. Država definiše svoj stav u odnosu na određenu pojavu ili problem • 2. Država izražava saglasnost sa određenim zahtevom, faktičkom ili pravnom situacijom • 3. Saopštenje ili notifikacija - izvor obaveštenja za druge države o određenim činjenicama ili situacijama • 4. Obećanje - država stvara prava za druge (jednostrane deklaracije) • 4. Odricanje – lišavanje nekog subjektivnog prava ili zahteva • 5. Protest - kvalifikacija određene situacije ili akta, koje je suprotno MP

30. Karakter jednostranih akata • MSP, slučaj Nuklearne probe, NZ/Francuska (1974)) (jednostrane deklaracije) • Da bi proizvodila pravna dejstva deklaracije se moraju dati: 1. javno i sa 2. jasnom namerom obavezivanja.

31. Odluke MO • MO nesumnjivo utičunastvaranje MJP: • Pod njihovimokriljem se stvarajumeđ. ugovori • Nekada se natemeljunjihovogdelovanjagradimeđ. običaj • Pitanje je dalimogudonositipravilakojimaneposrednoobavezujudržavečlanice • Opštegodgovoranema, on zavisiodosnivačkogaktorganizacije(npr. SB obavezujućom odlukom rešava konkretan slučaj pretnje miru i bezbednosti (Glava VII Povelje UN, ovl. Čl. 25 i 41

32. Mogu zaključivati međunarodne ugovore bilo sa drugim državama članicama i nečlanicama, bilo sa drugim međunarodnim organizacijama. Razlikovati: ugovore koji su formulisani od strane međunarodnih organizacija, usvojeni od strane nadležnih organa tih organizacija kao nacrti ugovora, zaključeni pod okriljem organizacija, ali u kojima se organizacija ne pojavljuje kao ugovorna strana. Odluke međunarodnih organizacija

33. Izvor prava • Jednostrani akti, bez neposredne saglasnosti država u svakom konkretnom slučaju • Nadležnost: ugovor o osnivanju organizacije ili dodatni protokoli. • MSP – organizaciji su data ona ovlašćenja koja su, mada ne izričito predviđena u Povelji, bitna za izvršenje njenih obaveza.

34. Jednostrani akti MO • 1. Pojedinačni pravni akti – konkretizuju i sprovode u život pojedine odredbe ugovora o osnivanju organizacije • A) unutrašnje funkcionisanje organizacije • B) upućene spoljnom svetu, tj. pojedinim državama • 2. Opšti akti – izvor prava i baza za regulisanje pravnih odnosa unutar organizacije • Tehnička pravila

35. “Meko” pravo • sporazumi između predstavnika država • ne podležu ratifikaciji • ne proizvode pravno obavezujuću normu • sankcije su političke • države još uvek ne žele da se pravno obavežu • svesne da moraju da se prilagode – ali ne prihvataju odgovornost

36. Kodifikacija MP • Sistematisanje i prikupljanje pravnih pravila u jednu zakonsku celinu, zavisno od materije koju regulišu. • Statut Komisije za međunarodno pravo, član 15 • kodifikacija- precizno utvrđivanje smisla i domašaja pravila • progresivni razvoj – redigovanje konvencije o onim pitanjima koja još nisu regulisana MP, ili u pogledu kojih još uvek nije dovoljno razvijeno pravo u praksi država.

37. Kodifikacija • Vrši se putem ugovora • 1. Deklarativni značaj • 2. Konstitutivni značaj • Može biti: • 1. Opšta – celokupno MP • 2. Delimična – pojedina pitanja, oblasti

38. Vrste kodifikacija • 1. Doktrinarna – teoretičari • 2. Poluzvanična – pojedine profesionalne organizacije • 3. Zvanična – države, putem višestranih ugovora • Član 13 Povelje UN- kodifikacija je poverena Generalnoj skupštini, Komisija za MP (pomoćno telo).