Download
1 / 45
E N D
1. PRINCIPI NEGE PACIJENATA U GERIJATRIJI Prof dr Marko Munjiza,
Institut za mentalno zdravlje
Beograd, Palmoticeva 37
Tel. ++ 381 11 33 07 571
E-malil: marko.munj@sbb.co.yu
E-malil:m.munjiza@gmail.com
GSM 06 270 29 48
2. Posebo je sloena situacija kada se radi o nemogucnosti izlecenja i smrt pacijenta.
Sigurno je da nema neprijatnog problema nego to je pacijent sa neizlecivom bolecu, narocito kada je prerana smrt neizbena.
3. ta treba reci pacijentu i porodici, koje mere i postupke treba primeniti da bi se odrao ivot, ta se dalje moe uciniti kako bi se odrao kvalitet ivota, kao i kako definisati samu smrt.
4. Koncept neizlecive bolesti i terminalne nege cesto ukljucuje primere onlokolkih oboljenja.
Medjutim, i pacijenti sa mnogim drugim terminalnim oboljenjima i poremecajima, se suocavaju sa slicnim problemima, poput hronicne opstruktivne plucene bolesti, ozbiljne srcane dekompezacije, bubrene i henapicke insifucijencije, generalizovane infekcije, tj. sepse i dr.
5. U svim navedenim slucajevima treba pripremiti iste principe terminalne nege.
U ovakim situacijama cinjenjenje na prvi pogled malih stvari, fukusiranih na potrebe ovih pacijenta, moe znacajno da unapredi konfor, dostojanstvo tokom poslednjih nedelja i dana kod ovih bolesnika.
6. Istovremno je potrebno aktivno ublaiti bolove primenom proverenih analgetika, uz sve mere da se omoguci sve vazduha, ukoliko nema uslova za oksigenoterapiju, zatim da se obezbede dobra tolaeta i nega koe i prevencija dekubitusa.
7. Nema posebnih pravila i upustava da se pacijentu direktno saopti sve, cak i kada je u pitanju odrasla osoba sa dobrim psiholokim kapacitetima da prihvati ovu istinu o svom stanju i neumitnom kraju svog ivota
8. Koliko treba reci zavisi od individualne sposobnosti pacijenta da se suoci sa mogucnocu blikse smrti.
Najece ovaj kapacitet raste sa trajanjem bolesti, odnosno sa vrmenom,
tako da je kada je god moguce prihvatljiviji postepeni pristup nego naglo iznoenje cinjenica.
9. Mudra i uvidjanva sestra i lekar vodjen je razumevanjem ta i koliko pacijent eli da zna, kada kao i kada eli da sazna.
Ovde treba uzeti u obzir i pacijentova religiozna verovanja.
Pacijentu mora biti data mogucnost da prica sa lekarom i da postavlja pitanja u vezi sa svojim zdravsatvenim stanjem.
10. Pacijent moe da razume svoje osecanje o smrti, koji je objektivniji i manje emocionalan ako se vodi sa svojim izabranim lekarom, nego sa clanovima svoje porodice.
Uvek treba imati u vidu da ne treba da navucemo neku cudnu masku i da uzmemo ulogu sudije u oduzimanju pacijentove nade, koja je svojstvena svamom coveku
11. Posebno je delikatna situacija kada pacijent direktno pita Da li umirem?, lekar i posebno sestra koja vodi njegovu negu mora se potruditi da razume da li je ovo zahtev za informacijom ili zahtev za ohrabrenjem.
Preporucuje se samo otvorena komunikacija izmedju pacijenta i osoblja koje brine o njemu.
12. Nema konkretnog primera a treba konkretno da kae kao i nacin kako ce to da uradi.
Bez obizira ta ce i kako reci pacijentu on mora da omoguci:
emocionalnu,
psihicku i duhovnu podrku,
mora pokazati saosecajnost,
otvorenost i stpljenje,
to se ocekuje i sestre koja vodi racuna o nezi.
13. Nema sumnje da se mnogo toga moe postici bez velikog napora.
Ne treba posebno naglaavati da bolove treba adekvatno kontrolisati i kupirati odgovorjucim lekovima,
treba cuvati ljudsko dostojanstvo i izbegavati izolovanost od porodice.
Naalost ovim pitanjima se u bolnicama malo posvedjuje panje.
14. Brojne intervencije koje ukljucuju razlicite terapijske procedure i specificnu negu sa aparatima za odravanje ivota cesto puta veoma lako odvraca panju sestrara i doktora o pacijentu kao licnosti
i sve se svodi na shematski pristup i vodjenje racuna o pojedinim terapijskim protokolima i vodicima terapije
15. Kada smo suoceni sa terminalnom fazom nezilecive bolesti, medicina i posebno nega pacijenta treba da svoj cilj menja sa izlecenja na negu u najirem smislu reci.
16. Dok se obezbedjuje nega umirucem pacijentu sestre i lekar moraju biti spremni da:
prui informacije clasnovima porodice i
da znaju da se nose sa njihovim bolom i gubitkom i osecanjem odgovornosti.
17. U tom smislu vano je da lekar i celokupno osoblje posebno sestre koje se brinu o nezi ovakivih pacijenata da u datom slucaju ucine sve to je moguce.
Pitanje je da li se to danas dogadja u prilicno dehumanizovanoj medicini?
18. I danas je delikatno pitanje sa dosta etickih dilema problem davanja naloga da se preine reanimiranje i obustavi terapija?. Ovde ne mislimo na dilemu vezanu za problem eutianazije.
Samo ako postoje opravdani razlozi, ovu proceduru ne treba koristiti samo da bi se prolognirao ivot terminalnog pacijenta sa neizlecivom bolecu.
19. Harison (2006) navodi:
Odluku da li reanimirati, leciti ili ne neizlecivog i terminalnog pacijenta treba ponavljano razmatrati uzimajuci u obzir svaku nocekivanu promenu u stanju pacijenta.
20. U ovom kontekstu se i davanje tecnosti, odnosno hrane, smatra terapijom koja se moe obustaviti ili ukinuti.
Ove odluke takodje moraju u obzir kako bolest koja je u osnovi, posebno pitanja njene reverzibilnosti, tako i elja pacijenta, posebno ako je ona izraena u pismenom zavetanju, odnosno izneta unapred u iznetoj formi
21. se bolesnikova elja ne moe direktno ustanoviti, potrebno je konsultovati bliske rodjake na koje se moemo osloniti u prenoenju pacijentovih elja i koji su pri tome vodjeni pacijentovim najboljim interesom.
22. Naalost u dananje vreme mnogo je primera koji demantuju ovo pravilo.
Nije sam problem i prilicno velikom broju gerijatrijskih bolnica van strucnog nadzora zdravstvenih vlasti vec i brojni fiktivni ugovori o doivotnom izdravanju koji se ne potuju u najelementarnijem obliku
23. U koliko se bolesnikova elja ne moe direktno ustanoviti, potrebno je konsultovati bliske rodjake na koje se moemo osloniti u prenoenju pacijentovih elja i koji su pri tome vodjeni pacijentovim najboljim interesom.
24. Naalost u dananje vreme mnogo je primera koji demantuju ovo pravilo.
Nije sam problem i prilicno velikom broju gerijatrijskih bolnica van strucnog nadzora zdravstvenih vlasti vec i brojni fiktivni ugovori o doivotnom izdravanju koji se ne potuju u najelementarnijem obliku
25. U slucaju pitanja da li je izbor nastaviti ili prekinuti terapiju pa cak i negu, smatra se da je autonomija pacijenta od najvece vanosti.
U SAD zvanican je stav suda da kopetentan pacijent moe da odbije ovakvu pomoc, a da u slucaju nekopetentnog pacijenta treba potovati njegovu prethodno izraenu elju po pitanju daljeg odravanja ivota.
26. U svakom slucaju, ova pitanja koja se odnose na smrt i umiruce spadaju u naje aspekte medicine i sestru koja se bavi negom ovakvih pacijenata ne bi trebalo opterecitavi ovim etickim i pravnim pitanjima.
27. Medjutim, i medicinske sestre-tehnicari i svi drugi zdravstveni radnici trebaju da budu upoznate sa ovim etickim dilemama.
Suoceni sa njima svi oni moraju postupati racionalno kombinujuci istovremeno strucno znanje i umetnost lecenja i nege
29. Od savremene molekularne genetike i posebno deifrovanjem ljudskog genoma, postoji mogucnost da ce se bolje definisati markeri ne samo uzroka pojedinih oboljenja vec i kao faktori njihovog toka i prognoze.
30. Danas se postavlja jo jedno eticko pitanje a to je kolika je upotrebna vrednost brojnih informacija koja se nude preko interneta i koliko one mogu da komplikuju ili olakaju lecenje i negu pojedinih poremecaja u svim dobnim grupama i ivotnim fazama.
31. Internet prua ogromnu kolicinu indformacija koje su zdravstvenim radnicima trenutno dostupne u bilo koje vreme dana i noci i bilo gde na svetu.
Ovaj medij ima ogroman poterncijal i pitanje da li se on racionalno koristi za zdravstveno vaspitanje koji je neodvojivi deo procesa zdravstvne nege.
32. Na internetu se nalaze mnogoborjne informacije o principima dobre prakse, ekspertskih konferencija, sadraja casopis, knjiga (ukljucujuci i integralne testove) kao i za direktnu komunikaciju sa drugima bilo da su oni pacijenti ili zdravstveni radnici.
33. Nema sumnje da se na ovaj nacin povecava dubina i raznovrsnost dostupnih informacija koje su znacajne i sestri u procesu zdravstvne nege
u svim granama medicine ukljucujuci i
gerijatriju.
34. Vecina medicinskih casopisa ( za proce zdravstvne nege ima ih preko 40) dostupni su putem on-line omogucavajuci relevantan i brz izvor informacija.
Treba imati u vidu cinjenicu da se i pacijenti sve vie okrecu Internetu i sve veci broj njih dobija informacije o svojoj bolesti i terapiji, odnosno prikljucuju se odgovarajucim grupama koje pruaju medjusobnu podrku.
U praski se sve cece srecemo sa pacijentima koji sve detaljnije poznaju svoju bolest.
35. S pravom neki autori upozoravaju da je na Internetu moguce objaviti bilo ta, zaobilazeci proces objektivne recenzije ili pregleda koji su inace neophodni za postizanje kvaliteta publikacije. Stoga zdravstveni radnici i njihovi pacijenti moraaju biti svesni ove opasnosti.
36. Nezavisno od ove cinjenice, adekvatna primena Interneta revolucionizirala je je dostupnost informacija svim zdravstvenim radnicima i predstavlja pozitivnu snagu u daljnje rzvoju medicinske prakse
37. I pored svega toga pred nama ostaje i dalje malo pre diskutovano pitanje nege i pomoci pacijentu u terminaloj fazi.
Kada se umu u obiz sve napred navedne konstatacije i argumenti, s pravom se postavlja i pitanje pruanja medicinske nege sa pozitivnim odnosom prema ceni i koristi.
38. Na ovome posebno insitira zdravstveni menadjment u naim institucijama. Neosporno je da enromno rastu trokovi zdravstvenih usluga.
U SAD jedna stara osoba dravu kota devet hiljada dolara mesecno.
Kako rastu trokovi medicinskog zbrinjavanja i nege, postaje neophodno da se odrede prioriteti u troenju postojecih zdravstvenih resursa.
39. Preventivne mere danas nude najvecu dobit.
Za proces zdravstvne nege ovo je veoma znacajno jer se njenom adekvatnom primenom mogu provesti brojne mere na polju primarne i svih drugih oblika prevencije.
40. U situaciji u kojoj su resursi sve ograniceniji, postajemo obavezi na odmerimo korist pojedinih mera i primene skupih procedura koje obezbedjuju samo ograniceno produenje ljudskog veka u odnosu sve vecu potrebu za primenom specificnih mera primarne nege i to pre svega onim osobama koje nemaju pristup medicinskim servisima.
U slucaju pojedinacnog pacijenta, veoma je znacajno koliko se god moe smanjiti skupe prijeme radi bolnickog lecenja ako se to moe uraditi na drugi nacin
41. Danas se teite i procesa zdravstvne nege pomera sa bolnickog nivova na poluhospitalne ustanove i vanbolnicku slubu preko specijalizovanih gerijatrijskih savetovlit aukljucujuci i kucno lecenje i negu.
42. Ovakav pristup, naravno, zavisi od dobre saradnje samog pacijenta sestre, drugog osoblja, sistema naplacivanja pruenih usluga i odgovorajauce polite zdravstvenih vlasti.
43. Pojdednako je vano da sestra zna cenu pojedinih oblika zdravstvne nege, kao i da sagledava druge trokove i njihovu efikasnost.
44. Pri svemu ovome zdravstvena profesija ukljucujuci i sestrinsku profesiju treba da preuzme liderstvo u svim javnim ssspektima kontrole trokova.
Sigurno je da ekonmski aspekti funkcionisanja zdravstvenog sitema ukljucujuci i gerijatriju ne smeju da dodju u koliziju sa sudbinom pacijenta i njegovim konacnim lecenjem i negom.
Pacijent treba da ima poverenja i pozudanje u lekara, sestru i druge clanove multiprofesionalog strucnog tima u svim aspeketima medicinskog zbrinjavanja i nege
45. Zakljucak Medicina koja prua zadovoljstvo, istovremeno je veoma zahtevna i odgovorna.
Uvek treba da imamo razumevanja za karakteristike populacije koju opsuujemo, u ovom slucaju gerijatrijske pacijente.
Ne treba posebno naglaavati da uvek treba potovati kulturne i socijalne stavove pacijenata po pitanju zdravlja, bolesti i smrti.
Kako javnost postaje sve eudokanija i prsvecenija i posvecenija zdravstvenim aspektima, to rastu i ukupna ocekivanja od strane zdravstvenog sistema i svih nas koji radimo u njemu.
