Beogradska berza

1. Beogradska berza

2. Istorijat • Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti (najčešće akcijama i obveznicama). • Beogradska berza je osnovana još krajem 19. veka. Nakon drugog svetskog rata i promene političkog sistema, berza nije radila skoro pet decenija. Usvajanjem Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala, 1989. godine osniva se Jugoslovensko tržište kapitala, koje 1992. godine menja ime u Beogradsku berzu. Godišnji promet na Beogradskoj berzi od početka rada tokom 1990-tih nije prelazio 5 miliona dolara. • Ipak, početkom 21. veka dolazi do značajnog povećanja trgovine, pre svega usled prodaje akcija privatizovanih preduzeća iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. • Na Beogradskoj berzi se prvenstveno trguje akcijama, ali i obveznicama Republike Srbije (onima koje su izdate po osnovu duga od stare devizne štednje).

3. Brokeri • Kupoprodaja hartija od vrednosti se obavlja preko posrednika – brokera. • Broker je posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti, stručan i osposobljen da nastupa na finansijskom tržištu. • Brokeru dajete nalog da za vas kupi ili proda hartiju od vrednosti. Pored propisa i pravila Berze i poslovnih običaja, broker mora da poštuje i nalog za trgovanje koji ste mu dali, u kom je precizirano sve što se odnosi na trgovanje, kako bi se smanjila mogućnost greške ili proizvoljnog tumačenja. • Brokeri po pravilu ne bi smeli da daju “savete” o kupovini ili prodaji. Odlukao kupovini ili prodaji hartija od vrednosti samo je vaša. Takođe, niko od zaposlenih na Berzi ne može i ne sme da vam da savet o tome koje hartije i kada da kupujete ili prodajete.

4. Kako početi? • Kupovina akcija na Beogradskoj berzi se obavlja preko namenskog računa koji se otvara u banci. Na taj račun se uplaćuje novac kojim će se vršiti kupovina. • Nakon otvaranja računa, sledeći korak je izbor brokera. Izbor je veliki – postoji preko 70 brokerskih kuća (podaci se mogu videti na sajtu Berze – članovi). • Brokeru se daje pisani nalog da može da raspolaže novcem na vašem namenskom računu, odnosno da kupi određene akcije. U nalogu se precizira kupovina– preduzeće čije se akcije kupuju, broj akcija, cena (fiksna, tržišna na dan transakcije...), dužina trajanja naloga (dnevni, trajni...). • Ukoliko je transakcija uspešno izvršena, postali ste “suvlasnik” preduzeća, odnosno akcionar. Vlasništvo se upisuje u jedinstvenu bazu podataka – Centralni registar hartija od vrednosti. Određeni podaci o vlasnicima akcija su javno dostupni (za fizička lica prezime i ime). • Iznos koji ste platili za akcije treba uvećati za provizije brokera, berze i upis u Centralni registar. Ukupni iznos nije visok, kreće se u granicama od nekoliko procenata (na primer, ukoliko je cena akcije 1000 dinara, provizija po jednoj akciji ne bi trebalo da pređe 30 dinara).

5. Kako prodati akcije? • Prodaja akcija se obavlja preko već angažovanog brokera. • U nalogu o prodaji treba odrediti broj akcija koje se prodaju, cenu, tip naloga... • Ukoliko je broker prodao vaše akcije, novac ćete primiti putem vašeg namenskog računa (u roku od nekoliko dana). • Nakon prodaje, neophodno je konsultovati brokera o potrebi prijave transakcije poreskoj službi (do kraja 2009. su ove transakcije oslobođene poreza na kapitalnu dobit, a u prethodnom periodu je on iznosio 20%)

6. Kako da izaberem “prave” akcije? • Odluku treba da bazirate na osnovu različitih informacija: finansijski izveštaji preduzeća, analiza kretanja cena akcija, struktura vlasništva, dugoročne investicije, insajderske informacije (ukoliko su pouzdane)... • Ulaganje na berzi zahteva znanje, stručnost i dobru obaveštenost, kao i strpljenje, jer nije kratkoročan posao, po principu „uđeš – izađeš, i gotovo”. • Trgovina na berzi se ipak donekle može uporediti sa kockanjem, posebno ukoliko se očekuje “brza” zarada: • Džaba sve znanje i umeće, ako vas ne prati i malo „ćorave sreće”, govorio je svojevremeno čuveni guverner NBJ Dragoslav Avramović, popularni deda Avram.

7. Prospekt preduzeća • Osnovni podaci o poslovanju preduzeća čijim se hartijama od vrednosti trguje nalaze se u prospektu preduzeća, koji je objavljen na internet prezentaciji Berze. Prospekt sadrži podatke o poslovanju preduzeća i mora biti potpisan i overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi samo preduzeće. Pored prospekta, izvor informacija o preduzeću mogu biti i vesti o svakom od izdavalaca čijim se akcijama trguje na Berzi, internet prezentacija samog preduzeća, ali i mediji, internet forumi itd. Nakon prijema u trgovanje, akcije i druge hartije od vrednosti uključuju se na neko od tržišta Berze.

8. Šta su berzanski indeksi? • Oni pokazuju trendove kretanja cena akcija na berzi. Postoje tri indeksa Beogradske berze: Belex15, BelexLine i SRX. • Belex15 pokazuje prosečna kretanja cene najlikvidnijih akcija (broj izdavalaca čije akcije učestvuju u indeksnoj korpi može biti od 7 do 15). • BelexLine pokazuje prosečna kretanja cene akcija većeg broja preduzeća (Broj izdavalaca čije akcije učestvuju u konstrukciji indeksa se kraće od najmanje 70 komponenti, dok gornji limit za broj komponenti nije ograničen u cilju što boljeg predstavlajnja ukupnih tržišnih kretanja). • SRX predstavlja indeks Bečke berze cena akcija kojima se najviše trgovalo na Beogradskoj berzi. Indeks se izračunava u sledećim valutama - RSD (srpski dinar), EUR, USD.