1 / 39

STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE

STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE. Dragana Draganac. Uvod. Sistem za merenje performansi i kontrolu su formalizovane, na informacijama zasnovane, rutine i procedure, koje menadžeri koriste za održavanje ili promenu pravca u poslovanju. ( Simons )

kalli
Télécharger la présentation

STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE Dragana Draganac

  2. Uvod Sistem za merenje performansi i kontrolu su formalizovane, na informacijama zasnovane, rutine i procedure, koje menadžeri koriste za održavanje ili promenu pravca u poslovanju. (Simons) Dva glavna sistema za merenje performansi preduzeća: 1. tradicionalni : a. računovodstveni – koji se baziraju samo na podacima iz finansijskih izveštaja (ROA, ROE, ROI) b. tržišni – uključuju i podatke sa tržišta kapitala (EPS, P/E, M/B, racio plaćanja dividendi, dividendni prinos običnih akcionara, ukupan prinos akcionara) 2. savremeni, ekonomski ili vrednosni (MVA, rezidualni ili ekonomski dobitak, EVA, SV, SVA, CFROI, višak prinosa, CVA)

  3. Uvod • Prilikom izračunavanja neto dobitka kalkuliše se samo sa jednim delom troškova kapitala, tj. samo sa troškovima pozajmljenog kapitala, dok cena sopstvenog kapitala nije uzeta u obzir.

  4. Savremena merila performansi Potreba za korišćenjem savremenih merila zasniva se na kritici tradicionalnih merila performansi. Začeci nastanka vrednosnih merila vezuju se za kraj XIX veka, a usavršena su krajem XX veka. Kalkulišu sa ukupnim troškovima kapitala, kako pozajmljenog tako i sopstvenog. Baziraju se na ekonomskom konceptu dobitka i na gotovinskom toku. Ekonomska merila su srž Menadžmenta zasnovanog na vrednosti.

  5. Savremena merila performansi • MVA (Market Value Added) – Dodata tržišna vrednost • Rezidualni (ekonomski) dobitak • EVA (Economic Value Added) – Dodata ekonomska vrednost • SV (Shareholder Value) i SVA (Shareholder Value Added) – Vrednost za akcionare i Dodata vrednost za akcionare • CFROI(Cash Flow Return On Investment) – Stopa gotovinskog prinosa na ulaganja • Excess Return - Višak prinosa • CVA (Cash Value Added) – Gotovinska dodata vrednost

  6. Dodata tržišna vrednost (MVA) i dodata ekonomska vrednost (EVA) • Metode MVA i EVA uvažavaju prosečnu ponderisanu cenu kapitala (WACC) i kalkulišu sa ukupnim troškovima kapitala, kako pozajmljenog, tako i sopstvenog. • Samo onda kada je neto poslovni dobitak posle poreza veći od troškova kapitala, ostvariće se dodata ekonomska vrednost, kreiraće se vrednost za akcionare i doći će do porasta tržišne vrednosti preduzeća.

  7. 1. MVA – Market Value Added Dodata tržišna vrednost je eksterno merilo performansi koje se formira na tržištu kapitala. Pokazuje povećanu (kreiranu) tržišnu vrednost preduzeća u jednom određenom vremenskom trenutku. MVA = Tržišna vrednost – Investirani kapital Tržišna vrednost preduzeća obuhvata tržišnu vrednost akcijskog kapitala i duga, a investirani kapital, odnosno, vrednost inicijalno angažovanih poslovnih sredstava, predstavlja zbir kapitala koji je obezbeđen od strane investitora i kreditora. MVA > 0 → preduzeće kreira vrednost za akcionare MVA < 0 → preduzeće uništava vrednost U trenutku osnivanja preduzeća MVA je jednaka 0, odnosno tržišna vrednost je jednaka investiranom kapitalu.

  8. 1. MVA – Market Value Added Vrednost investiranog kapitala je veoma teško utvrditi. Kao aproksimacija investiranog kapitala se najčešće koristi knjigovodstvena vrednost iz bilansa stanja, ali se vrše i različita podešavanja. Investirani kapital bi se mogao dobiti kao razlika između ukupnih sredstava i zbira obaveza prema dobavljačima, ukalkulisanih obaveza i drugih spontanih izvora finansiranja. Dakle, u razmatranje se uzimaju samo ugovoreni izvori finansiranja, za koji se plaća realni iki oportunitetni trošak. U praksi je teško ili nemoguće obračunati koliko je kapitala uneto u preduzeće od dana osnivanja do dana obračuna MVA. Precizan podatak o investiranom, tj. unetom, a nepovučenom, kapitalu zahtevao bi da se od kumulativa kapitala oduzme kumulativ isplata kapitala prema akcionarima i poveriocima, što konvencionalno računovodstvo ne obezbeđuje.

  9. 1. MVA – Market Value Added Takođe, dugovi mnogih preduzeća nisu javno kotirani, pa se zato ne može utvrditi njihova tržišna vrednost. Stoga se MVA češće obračunava na sledeći način: MVA = Tržišna vrednost akcija – Investirani sopstveni kapital Podatak o investiranom sopstvenom kapitalu preuzimamo iz bilansa stanja preduzeća. Tržišna cena akcija nije samo pokazatelj tekućeg tržišnog viđenja vrednosti preduzeća; tržišna cena akcije je najjasnija slika tržišnih očekivanja o budućim performansama preduzeća. (Rappaport) MVA se može obračunati za ceo dotadašnji život preduzeća, a za obračun dodate vrednosti u kraćim periodima se koristi EVA.

  10. 1. MVA – Market Value Added Nedostaci ovog pokazatelja: • apsolutna mera, nemogućnost poređenja u prostoru i vremenu. Eliminisanje ovog nedostatka: indeks MVA = MVA / Investirani kapital • pomešane su istorijske, tekuće i buduće performanse • eliminisanje prethodnog nedostatka: koristiti nekakvu meru promena u MVA, kao što je MVA na godišnjem nivou. Ali i to je apsolutno merilo, te se koristi standardizovana MVA, koja je jednaka odnosu godišnje MVA i investiranog kapitala.

  11. 1. MVA – Market Value Added • može se obračunavati samo za a.d. čije se akcije kotiraju na berzi • može se obračunati samo na nivou preduzeća, ali ne i na nivou poslovnih jedinica i proizvodnih linija...

  12. 1. MVA – Market Value Added - primer Numerička ilustracija:Izračunaćemo MVA na primeru preduzeća “ABC”, za koji su date sledeće pretpostavke: • Preduzeće je, u baznoj godini, ostvarilo neto prihode od realizacije od 100.000, koji će se, u naredne tri godine, povećavati po stopi od 10% godišnje. U toku 4. godine, i u narednim godinama, neto prihodi od realizacije se ne menjaju. • Cena koštanja učestvuje u neto prihodima od realizacije sa 40% , dok se na bruto dobitak odnosi 60% . • Troškovi perioda (uprave, prodaje i administracije) učestvuju u neto prihodima od realizacije sa 33% , dok se amortizacija osnovnih sredstava obračunava po prosečnoj godišnjoj stopi od 16% . • Kamate na dugove su obračunate po prosečnoj godišnjoj stopi od 18% , dok je stopa poreza na dobitak utvrđena na zakonskom nivou od 10% .

  13. 1. MVA – Market Value Added - primer 5. S obzirom na povećanje neto prihoda od realizacije, moraju se povećati i ulaganja u obrtna sredstva. To povećanje iznosi 10% u odnosu na povećanje neto prihoda od realizacije. Porast obaveza prema dobavljačima i obaveza za ukalkulisane troškove iznosi 3% u odnosu na porast neto prihoda od realizacije. Deo ulaganja u obrtna sredstva je finansiran ovim povećanjem obaveza prema dobavljačima i povećanjem ukalkulisanih obaveza. 6. Ulaganja u osnovna sredstva će se, takođe, povećavati u naredne tri godine. To povećanje iznosi 30% u odnosu na povećanje neto prihoda od realizacije. Pretpostavlja se da će iznosi amortizacije biti korišćeni za zamenu otpisanih osnovnih sredstava. 7. Dugoročni dugovi su povećani u skladu sa potrebama za dodatnim finansiranjem ulaganja u obrtna i osnovna sredstva. 8. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 20% .

  14. 1. MVA – Market Value Added - primer • Dati su bilans uspeha i bilans stanja preduzeća “ABC”:

  15. 1. MVA – Market Value Added - primer

  16. 1. MVA – Market Value Added - primer • Slobodan novčani tok dobijamo tako što od zbira neto poslovnog dobitka i amortizacije oduzimamo ukupna neto investiranja u posmatranom periodu (u obrtna i osnovna sredstva). Slobodan novčani tok je jednak u četvrtoj i svim narednim godinama, odnosno posmatra se kao beskonačni niz.

  17. 1. MVA – Market Value Added - primer • Vrednost dodatnog ulaganja u obrtna sredstva, u 1. godini (analogno i u narednim godinama), dobijamo na sledeći način: Razliku vrednosti obrtnih sredstava iz dva uzastopna bilansa stanja ćemo umanjiti za razliku vrednosti bilansne pozicije Dobavljači i ostale ukalkulisane obaveze, jer se ovaj izvor koristi za delimično finansiranje ulaganja u obrtna sredstva. (16000-15000) – (2300-2000) = 700. U 4. i narednim godinama se neće povećavati obim aktivnosti, te ne nastaju ni dodatna ulaganja u obrtna sredstva.

  18. 1. MVA – Market Value Added - primer • Vrednost dodatnog ulaganja u osnovna sredstva, u 1. godini (analogno i u narednim godinama), dobijamo na sledeći način: (28000-25000) + 4000 = 7000. Dakle, 4.000 je finansirano iz sredstava amortizacije, a dodatni odliv gotovine je razlika od 3.000 (28.000 – 25.000 => porast osnovnih sredstava, kada posmatramo dva sukcesivna bilansa stanja). Vrednost ulaganja u osnovna sredstva u 4. i narednim godinama jednaka je iznosu amortizacije, jer se radi samo o zameni osnovnih sredstava. • Vrednost slobodnog novčanog toka od 5. godine, pa dalje, do beskonačnosti, iznosi: 27.745/0,2 = 138.725

  19. 1. MVA – Market Value Added - primer • Tržišnu vrednost preduzeća “ABC” ćemo dobiti diskontovanjem slobodnih novčanih tokova: • Dugoročni dugovi u 1. godini u strukturi kapitala učestvuju sa 14.000, tako da tržišna vrednost sopstvenog kapitala iznosi: 125.436,39 – 14.000 = 111.436,39. • Tržišna vrednost preduzeća u celini se dobija tako što na tržišnu vrednost preduzeća dodamo vrednost spontanih izvora finansiranja: • (u 1. godini) 125.436,39 + 2.000 = 127.436,39. • Dodata tržišna vrednost, MVA, (za 1. godinu)= 127.436,39 – 41.700 = 85.736,39 • MVA>0 => Preduzeće “ABC” kreira vrednost za akcionare.

  20. 1. MVA – Market Value Added - primer • Pretpostavićemo da je preduzeće “ABC” emitovalo i prodalo 2.000 običnih akcija. • Tržišna vrednost po akciji znosi: 111.436,39 / 2.000 = 55,72. • Knjigovodstvena vrednost po akciji (u 1.godini) iznosi: 23.700 / 2.000 = 11,85. • Ako bi,u datom trenutku, akcionar preduzeća “ABC” prodao jednu akciju, ostvario bi kapitalni dobitak u iznosu od 43,87.

  21. 2. Rezidualni (ekonomski) dobitak Kao mera investiranog kapitala uzima se njegova knjigovodstvena vrednost . Rezidualni (ekonomski) dobitak može se obračunati uz pomoć formule: Ekonomski dobitak = Tekuća vrednost investiranog kapitala x (Stopa prinosa na investirani kapital nakon poreza – Cena kapitala preduzeća) Razlika između stope prinosa na investirani kapital nakon poreza i cene kapitala naziva se raspon performansi. Ukoliko je raspon performansi pozitivan, preduzeće stvara vrednost.

  22. 2. Rezidualni (ekonomski) dobitak Rezidualni dobitak javlja se u tri osnovne verzije: • originalna verzija koju je razvio General Electric 1950. godine. Prema Rappaportu, rezidualni dobitak u ovom obliku je najprihvatljivija verzija. • zaštićena verzija rezidualnog dobitka, razvijena od strane konsultantske kompanije Stern Stewart & Co. • promena rezidualnog dobitka. Rezidualni dobitak može se definisati kao neto operativni profit posle poreza (NOPLAT) umanjen za troškove investiranog kapitala (tekuća vrednost investiranog kapitala x cena kapitala).

  23. 2. Rezidualni (ekonomski) dobitak Vrednost preduzeća = Tekuća vrednost investiranog kapitala + Sadašnja vrednost budućih ekonomskih dobitaka Ako je stopa prinosa na investirani kapital jednaka ceni kapitala, ekonomski dobitak je jednak je nuli, a vrednost preduzeća je jednaka tekućoj vrednosti investiranog kapitala. Preduzeće tada ne dodaje vrednost. Prema Rappaportu, trajanje pozitivnog raspona performansi zavisi od mnogih faktora, a najviše od atraktivnosti grane. U atraktivnim granama stopa prinosa je veća od minimalno zahtevane (WACC), što znači da se stvara vrednost.

  24. 3. EVA® – Economic Value Added Ekonomska dodata vrednost je varijanta rezidualnog dobitka, registrovana od strane konsultantske kuće Stern Stewart & Co. 1983. godine. EVA® je interno merilo performansi, koje služi kao pokretač menadžmentu za stvaranje vrednosti preduzeća. Postoji veza između MVA i EVA, odnosno MVA se može definisati kao sadašnja vrednost svih budućih EVA. Iz njihovog odnosa proizilazi sledeća relacija: Tržišna vrednost = Investirani kapital + Sadašnja vrednost svih budućih EVA

  25. Veza između MVA i EVA

  26. 3. EVA® – Economic Value Added EVA je prilagođeni oblik ekonomskog dobitka, a najjednostavnije se izračunava kao razlika između poslovnog dobitka prilagođenog za poreze, s jedne strane, i troškova kapitala, s druge strane (slično kao rezidualni dobitak). Stern Stewart & Co. preporučuje 162 prilagođavanja računovodstvenih podataka pri obračunu EVA, tako da originalna formula glasi : EVA® = prilagođeni NOPLAT t , tj. Neto poslovni dobitak posle poreza – (prilagođeni investirani KAPITAL t-1 x prosečna ponderisana cena kapitala) Postoji i alternativni način obračuna EVA (McKinsey and Company) : EVA® = prilagođeni investirani kapital x (stopa prinosa na prilagođeni investirani kapital nakon poreza – prosečna ponderisana cena kapitala)

  27. 3. EVA® – Economic Value Added –primer, 1. metod • Stopa prinosa na investirani kapital (ROIC) = neto poslovni dobitak posle porezat / investirani kapitalt-1

  28. 3. EVA® – Economic Value Added – primer, 2.metod

  29. 3. EVA® – Economic Value Added, primer • Dobijamo iste rezultate za EVA, primenom obe metode. • Preduzeće kreira vrednost za akcionare, EVA beleži pozitivne vrednosti, tj. stopa prinosa na investirani kapital (ROIC) je viša od prosečne ponderisane cene kapitala (WACC).

  30. 3. EVA® – Economic Value Added Može se zaključiti da preduzeće može maksimizirati svoju tržišnu vrednost ukoliko maksimizira razliku između stope prinosa na investirani kapital i cene kapitala. To se može postići povećanjem EVA na neki od sledećih načina: • povećanjem prinosa na investirani kapital kroz smanjenje troškova, povećanje efikasnosti upravljanja sredstvima i izvorima finansiranja i sl. • smanjenjem cene kapitala • kroz ulaganje u rentabilan rast i odustajanje od aktivnosti koje uništavaju vrednost • produžavanjem perioda u kome se očekuje pozitivan prinos na investicije

  31. 3. EVA® – Economic Value Added Cilj prilagođavanja, koja se sprovode kada se obračunava EVA, je da se računovodstvena stopa prinosa maksimalno prilagodi ekonomskoj stopi prinosa. Najznačajnija prilagođavanja su: • odustajanje od principa “računovodstva uspešnih poduhvata” – konvencionalno računovodstvo uzima u obzir samo investicione poduhvate koji odbacuju pozitivne novčane tokove, a neuspeli se tretiraju kao rashod perioda. • korekcija za nastale, a neplaćene obaveze po osnovu poreza; odložene poreske obaveze se eliminišu zbog toga što nisu praćene odlivom gotovine u tekućem periodu (povećanje obaveza po osnovu poreza se dodaje na iznos investiranog kapitala, i obrnuto)

  32. 3. EVA® – Economic Value Added • kapitalizovanje troškova istraživanja i razvoja – cilj je da se nastali troškovi istraživanja i razvoja ne tretiraju kao rashod tekućeg perioda, da bi se sprečilo da maksimiziranje dobitka na kratak rok ugrozi budući rast preduzeća. Ovi troškovi se dodaju na sumu investiranog kapitala • korekcija otpisa osnovnih sredstava – usled nerealnog uticaja linearnog metoda amortizacije, koristi se tzv. metoda otpisa amortizacionog fonda. • korekcija goodwilla – postoje razlike u tretmanu goodwilla u SAD i ostalim zemljama. U zemljama gde se on amortizuje, ove troškove treba dodati na poslovni dobitak.

  33. 3. EVA® – Economic Value Added • korekcija dugoročnih rezervisanja – povećanje salda rezervisanja se dodaje na poslovni dobitak, a smanjenje se oduzima • korekcije poslovnog lizinga – usled neevidentiranja poslovnog lizinga kod zakupca, sadašnju vrednost budućih isplata zakupnine treba dodati na iznos investiranog kapitala (ali samo za period projekcije!), a poslovni dobitak se uvećava za troškove zakupnine Preduzeća koja koriste EVA kao merilo performansi, najčešće koriste mali broj prilagođavanja.

  34. 3. EVA® – Economic Value Added Prednosti EVA: • jedinstveno merilo performansi, kako za celo preduzeće i za pojedinačne investicije, tako i za njegove delove (donose se odluke o dezinvestiranju sredstava iz divizija, ukoliko one uništavaju vrednost) • ocenjuje performanse preduzeća na isti način kao i tržište kapitala, tj. preko poređenja sa cenom kapitala preduzeća. Respektuje koncept WACC. • EVA obezbeđuje praćenja performansi preduzeća za svaku godinu • proširuje korisnost informacija koje daju tradicionalna merila, tako što se ona posmatraju kao pokretači vrednosti

  35. 3. EVA® – Economic Value Added • omogućava poboljšanje korporativnog upravljanja, ravnotežu interesa vlasnika i zaposlenih i ocenu performansi menadžera • može se koristiti za kalkulaciju cene koštanja proizvoda i usluga, ocenu odnosa sa kupcima i analizu rizika i profita u svakoj komponenti lanca vrednosti • određivanje kompenzacija menadžerima • apsolutno merilo performansi, što ujedno predstavlja i prednost i nedostatak • upotreba od strane sve većeg broja preduzeća, koja, koriste pomenuti koncept za donošenje odluka o investiranju i merenju svojih performansi.

  36. 3. EVA® – Economic Value Added Nedostaci EVA: • za tačan obračun je potreban veliki broj prilagođavanja • arbitraran obračun cene kapitala • ne uzima u obzir efekte inflacije • dugotrajna i skupa implementacija • fokusira se na tekući prinos, te se ne može značajnije koristiti za planiranje i ocenu rentabilnosti novih kapitalnih ulaganja

  37. Mreža vrednosti za akcionare

  38. Poređenje merila

  39. Poređenje merila

More Related