HRANITELJSTVO UZ INTEN Z IVNU I DODATNU PODRŠKU

1. HRANITELJSTVO UZ INTENZIVNU I DODATNU PODRŠKU Autori: Saradnici: Tamara Borisavljević Milica Krstić Miodrag PetrovićIvana Lišanin Tijana Jauković

2. TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO SPECIJALIZOVANOHRANITELJSTVO INTENZIVNO HRANITELJSTVO

3. SPECIJALIZOVANO HRANITELJSTVO HRANITELJSTVO UZ INTENZIVNU I DODATNU PODRSKU TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO

4. PUT CPSU BAAF Inicijalna znanja i iskustva, Pride program Adoptionscentrum

5. Cilj naše analize je, da na osnovu petogodišnjeg iskustva Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, u pružanju podrške deci na hraniteljstvu i hraniteljskim porodicama, dođemo do saznanja o tome ko čini grupaciju kojoj je potrebna intenzivnija podrška u odnosu na ukupnu populaciju dece i mladih na hraniteljstvu, šta sve uključuje ova vrstapodrške, koji su oblici i načini njenog pružanja, kao i to, koji su izazovi sa kojima se najčešće susrećemo u praksi i kako ih možemo prevazići.

6. KO SU DECA KOJOJ JE POTREBNA INTENZIVNA I DODATNA PODRŠKA

7. METODOLOŠKI DEO ANALIZE Princip selekcije uzorka Izvori podataka (savetnici, hranitelji i deca) Način prikupljanja podataka (upitnik, fokus grupa) Unos i obrada podataka

8. DECA I MLADI IZ UZORKA PO POLU • MadajeuBeogradunahraniteljstvuvećgodinamaneštovišedevojčicanegodečaka, uovomuzorkusituacijajeobrnuta. Mogućaobjašnjenjavećaadaptibilnost ženske dece po rođenju, kulturniobrasceupodizanjudecerazličitogpola.

9. ZASTUPLJENOST ODREĐENIH UZRASNIH KATEGORIJA U UZORKU

10. nacionalnost • Zastupljenostdeceromskogporekla (37,2%) neštovećanegouukupnojpopulacijinahraniteljstvu (30%)

11. Sredinaizkoje je dete došlo

12. Struktura uzorka prema dužini trajanjasmeštaja

13. Postojanje dijagnoze

14. BROJ TRETMANA PO DETETU

15. Ostvarivanje uvećane naknade • PremaPravilnikuokriterijumimai • merilimazautvrđivanjecenauslugauoblastisocijalnezaštitekojefinasiraRepublikadetesarazvojnimproblemimanahraniteljstvuimapravonauvećanunaknadu

16. OKVIRZAPROCENU Zdravlje Osnovnanega Obrazovanje Obezbeđivanjesigurnosti Emocionalnii razvojponašanja Emocionalnatoplina RAZVOJNEPOTREBEDETETA SPOSOBNOSTZARODITELJSTVO Identitet Stimulacija Zaštita DETETAiunapređenjeblagostanja Porodičnii društveniodnosi Usmeravanjeigranice Predstavljanje udruštvu Stabilnost Veštinebrigeosebi PORODIČNIIFAKTORISREDINE Integracijaporodiceudruštvo fPorodičnaistorijai funkcionisanje Stanovanje Prihodi Sredstvazajednice Širaporodica Zaposlenost

17. PROBLEMI U FIZIČKOM ZDRAVLJU I NAPREDOVANJE Problemi: • Neurološki problemi • Oboljenja disajnih organa • Senzorna oštećenja • Telesna invalidnost

18. NAPREDOVANJE DECE NA KOGNITIVNOM PLANU Teškoće: • Usporen psihomotorni razvoj • Ometenost u mentalnom razvoju • Zastoji u govorno-jezičkom razvoju • Poremećaj pažnje • Edukativna zapuštenost • Nerazvijenost radnih navika • Niske aspiracije • Teškoće u savladavanju gradiva • Izostajanje sa nastave • Prekidi u školovanju

19. ШКОЛА

20. AKTIVNOSTI PODRŠKE DECI NA KOGNITIVNOM PLANU D E T E

21. POVEZANOST NAPREDOVANJA NA OBRAZOVNOM PLANU I OBEZBEĐIVANJA POMOĆI U UČENJU

22. NAPREDOVANJE DECE NA PLANU IDENTITETA-KONTAKTI • CPSU Beograd je akreditovao program “Podrška porodici-podrška detetu”, namenjen osnaživanju roditelja i drugih srodnika. • Problem održavanja kontakata izmedju dece i roditelja je veoma kompleksan i zahteva uključivanje čitavog sistema

23. NAPREDOVANJE DECE NA PLANU IDENTITETA-ŽIVOTNA PRIČA • Program “Moj životni put” • 84% dece ima osnovne informacije o svom poreklu što predstavlja značajan napredak u odnosu na početak našeg rada

24. NAPREDOVANJE DECE NA PLANU EMOCIJA I PONAŠANJA Teškoće: • Poremećaj izgradnje odnosa • privrženosti (afektivne vezanosti) • Promene raspoloženja • Strahovi • Agresivna i autoagresivna ponašanja • Poremećaj navika • Teža psihička oboljenja (depresija, psihoza) • Poremećaji u ponašanju

26. D E T E

27. NAPREDOVANJE DECE NA PLANU PORODIČNIH I DRUŠTVENIH ODNOSA Teškoće: • Povlačenje iz socijalnih kontakata • Neprihvatanje vrednosti, pravila i autoriteta • Ulaženje u konflikte • Učestalo rizično ponašanje u grupi

28. NAPREDOVANJE DECE NA PLANU RAZVOJA SAMOZAŠTITNIH VEŠTINA • Manje od polovine dece iz našeg uzorka manifestovalo je teškoće na ovom planu razvoja na početku posmatranog perioda. • Program “Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine”

29. KOMPETENCIJE HRANITELJA • Obezbeđivanje sigurnog okruženja za dete • Zadovoljavanje razvojnih potreba deteta • Očuvanje identiteta deteta i kontakata sa bliskim osobama • Pružanje podrške za prevladavanje separacije i gubitaka • Razvijanje saradnje

30. POVEZANOST NAPREDOVANJA DECE SA STEPENOM RAZVIJENOSTI KOMPETENCIJA HRANITELJA

31. AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU Gradjenje odnosa Primena metoda i tehnika

32. AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU Kompetencije hranitelja

33. AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU • Prosečan broj poseta po porodici u analiziranom periodu bio je 9,1, što je za 2 posete više od uobičajenog godišnjeg proseka CPSU.

34. AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU Popis programa obuke koje realizuje CPSU Beograd: • Izazovivaspitanjauadolescenciji • Veštinekomunikacijesaadolescentima • Vaspitanjezazdravljekrozživotneveštine • Fizičkaipsihološkanegabeba • Veštinepostavljanjagranicaivaspitanjamaledece • Oblikovanjeipromenaponašanja • Kako koristiti disciplinu u zaštiti i odgajanju deteta (Prajd) • Kako razumeti i procenjivati samopoštovanje deteta na hraniteljstvu (Prajd) • Moj životni put - negovanje identiteta deteta na hraniteljstvu • Podrškaporodici-podrškadetetu • Deteuzaštiti-pripremazapromenu • Predškolciibudućiprvaci-prilagođavanjenaškolskusredinu • Pripremahraniteljskihporodicazabriguobebamaimalojdeci • Pripremaipodrškahraniteljskojporodicizaprihvatdetetasaumerenomometenošćuumentalnomrazvoju • ProgrampripremehraniteljazabriguodecisaDaunsindromom • Podrškadeceimladimaukriznimitraumatskimsituacijama-urgentnohraniteljstvo

35. ZAKLJUČCI • Decaiz uzorka su uposmatranomperiodu ostvarila napredovanjenagotovosvimrazvojnim planovima.Ovajnapredakjeudirektnojvezisadobijenompodrškom. • Najboljiefektiseostvarujukadasekombinujeviševidovapodrške. • Najmanjenapredovanjepostoji u domenu kontakata dece sa roditeljima i srodnicima što povezujemo i sa nedovoljne senzibilisanošću stručnjaka u socijalnoj zaštiti za rad na ovom problemu. • Na planu poznavanja životne priče prepoznaju se efekti kontinuiranog rada u toku prethodnih 5 godina. Dalji napredak na ovom planu ograničen je prethodno pomenutim razlozima. • Aktivnosti stručne podrške su doprinele tome da najveći broj hranitelja prepoznaje i na adekvatan način zadovoljavava potrebe dece na kognitivnom i emocionalnom planu razvoja, gde se prepoznaju i značajni napreci.

36. ZAKLJUČCI • Zastupljenost razlika u procenama i intervencijama među stračnim radnicima u CPSU i dalje postoji. • Novi pristup u definisanju potreba dece za dodatnom i intenzivnom podrškom baziran na funkcionalnim profilima dece u određenom vremenskom periodu. • Intenzivna podrška kao produbljivanje i pojačavanje aktivnosti, a dodatna podrška kao širenje postojeće mreže detetu i porodici (doprinos određenju pojma). • Iako fokusirana na dete, intenzivna i dodatna podrška se pruža porodičnom sistemu kao celini.

37. PREPORUKE • Rad na daljoj standaradizaciji usluga i aktivnosti CPSU • Unapređivanje metodologije izbora porodice za dete. • Razvijanje programapersonalnihiporodičnihasitenata, klubovaigrupazapodršku • razvojusluge „predaha“ • Unapređenje kvaliteta saradnje sa drugim institucijama kroz redovnu razmenu znanja i iskustava • Razvijanje saradničkemrežesazdravstvenimradnicima u skladu sa inicijativom hranitelja • Razvijanjevisokostruktuiranih(tretmanskih) porodica i obezbeđivanje adekvatne stručne podrške • Nastavak rada na programu podrške BP i intenziviranje saradnje sa CSR u ovoj oblasti • Promovisanje korišćenja pozitivnog rečnikairazumevanjaznačajaprikupljanjadetaljavezanihzaživotnuistorijudeteta