Poslovna kultura

1. Poslovna kultura Dr Nebojša Pavlović

2. Značenje izraza poslovna kultura • Poslovna kultura je deo opšte kulture-proizilazi iz opšte kulture • Kultura(lat.colere) znači gajiti,negovati, uzgajati (kultura bakteriija, kultura kukuruza, sportska, muzička kultura). • Najopštije određenje kulture: “sve ono što su ljudi napravili…za razliku od prirode kao onoga što je zatečeno, što raste samo po sebi”

3. Definicija poslovne kulture • Deo opšte kulture, sposobnost ljudi da svoje odnose humano urede te da svoj odnos prema prirodi usklade sa opštim prirodnim zakonima s ciljem ostvarivanja slobode i nenasilja.

4. Osnovna obeležja poslovne kulture 1. Živeti u harmoniji sa prirodom 2. Biti sposoban poslovati sa drugim ljudima(socijalizacija) Šta je važnije? Ovaj odnos čoveka sa prirodom se ponegde potpuno isključuje pa imamo velikih problema(staklena bašta)

5. Nastanak kulture • Za razliku od biljaka i životinja čovek ima ogromnu slobodu kretanja • Težnja čoveka da se drži rodnog tla naziva se “biljolikim u nama”. • Sva mitologija i sva nauka o prirodi nastala je iz čuđenja o “tajni kretanja” • Tajna kretanja se prepoznaje kao osnov razlikovanja nivoa kulture nacija i pojedinaca(engleski jezik, kretanje u okviru EU,) • Lakše se kreću oni koji poseduju određene kompetencije u poslovnom svetu.

6. Kontrola emocija kao osnov kulture • Prva emocija čoveka je bila strah. Strah od nepoznatog(grom). Danas ga plaše bolesti, cunami, potresi. • Sa druge strane društveni odnosi koje je proizveo čovek takođe ga plaše. • Kulturni razvitak je nivo do koga je čovek uspeo da ovlada svojim strahovima i negativnim emocijama. • Način na koji neka zajednica kultiviše emocionalne odnose i interakcije govori o nivou te zajednice. • Poslovna kultura podrazumeva visok nivo kultiisanosti emocija radi uspešnog poslovnog odnosa.

7. Ciljevi kao deo poslovne kulture(1) • Svaki pojedinac ima svoje ciljeve. Isto tako i države. • Jasnost, značajnost, humanost i progresivnost ciljeva pokazuju nivo kulture pojedinca ili zajednice. • Primitivne zajednice nisu planirale i nedaće koje su im se dešavale su pripisivali višim silama. • Planiranjem čovek oslobađa svoje individualne i društvene moći, kontroliše uslove u kojima živi. • Viši nivo kulture imaju one nacije koje postave dugoročnije planove(“stogodišnje”).

8. Ciljevi kao deo poslovne kulture(2) • Prva kontrola budućnosti čoveka je bila izgardnja naselja- da bi se lakše odbranio. Danas to nazivamo urbanom kulturom-izgradnja okruženja koje nam odgovara. • Urbana kultura donosi moć, slobodu, sigurnost i socijalnu klimu ali i niz nesloboda. • Svoje ciljeve ljudi sada vezuju za uzak prostor u kome žive(grad) i prilagođavaju se tim okolnostima. • Kultura stanovanja-živimo u “kavezu” i krećemo se samo kada moramo. Imamo ograničeno kretanje.

9. Biljoliko u čoveku • Težnja da se čovek vezuje za tlo(zemlju) naziva se biljolikim u čoveku. To je čovekova želja za povratkom ka prakorenu. • Čovek se sa jedne strane vezuje za prošlost a sa druge za budućnost. • Modernističke kulture sve više gledaju u budućnost(SAD) dok neke(balkanske zemlje) se vezuju za zemlju i prošlost ih sputava da krenu napred.

10. Jezik kao osnov kulture • Čovek je razvio simbolički način komunikacije-jezik • Jezikom prenosimo poruke drugim ljudima • Više vrste jezika:govorenje(prenos poruka), laž. • Reklama kao legalizovana laž. • Viši nivo poslovne kulture podrazumeva upotrebu jezika kao jasnog i nedvosmislenog sredstva komunikacije u svrhu informisnosti i istine. • Poslovna prepiska(pismo). Pismenost(ona se uči) je deo poslovne kulture. • Način na koji ljudi pišu govori o nivou poslovne kulture. • Danas se nivo kulture jedne nacije meri brojem računara. • Sajt firme je obavezan.

11. Kultura i fizički izgled • Važan aspekt poslovne kulture. • Kultura koja se ne ogleda samo u odevanju već i u ishrani, bavljenje sportom. Da bi to imali moramo iamti i znanja o sportu, ishrani, a to je već povezano sa nivoom kulture. • Jasno je da će bolji utisak i prijem imati pristojno odeven čovek.

12. Odnos prema radu • Japan i Nemačka kao primer izgradnje zemlje na osnovu rada. • Zbog čega je jug siromašan iako ima bolje uslove? Razvijenija civilizacija se nalazi na severu jer je sve morala da postigne s većim uloženim radom. • Odnos prema intelektualnom radu. Kod nas se više ceni manuelni rad (feudalno shvatanje da “samo motika vredi”)

13. Novac i poslovna kultura(1) • U Americi novac je vrhovno božanstvo. Njime se može kupiti sve:pravda, sloboda, naučnik, sportista.. • Prodajući svoju radnu snagu čovek postaje roba na tržištu. Komunistički su govorili protiv ali nisu imali rešenja. Vođe su takođe volele novac.

14. Novac upravlja ljudima • Ukoliko vlasnik novca želi da se oslobodi novca i potroši ga(ne želi da robuje novcu) on će u kapitalizmu negirati samog sebe kao vlasnika novca. Novac u ovom slučaju ne gubi ništa(prelazi u ruke drugog, i dalje je to novac)-gubi njegov vlasnik koji se odupro moći novca (ali nije više kaptalista).Na ovaj način novac upravlja ljudima-oni moraju da se ponašaju prema zakonima kapitala!

15. Novac oduzima čoveku slobodno vreme • Ponašamo se po modelu tri osmice: 8 sati radimo za hranu i život, 8 sati gledamo TV i rekreiramo se, 8 sati spavamo. Tako rade i životinje(majmuni). Samo što umesto TV majmini se međusobno druže i čiste od buba! Novac nas natera da 8 sati predviđenih za TV i rekreaciju(slobodno vreme)potrošimo na obrtanje i gomilanje kapitala! Tako da bismo zaradili i imali više radimo 16 sati! A na drugoj strani gubimo prijatelje i dragoceni odmor!

16. Vreme je novac • Dve fabrike zaradjuju više od jedne a četiri više od dve! Logika akumuliranja kapitala vodi ubrzanju obrtanja kapitala. Troši se vreme na efikasnost poslovanja. Otuda krilatica:“vreme je novac”! • Što više vremena upotrebiti na obrtanje novca! Gubeći slobodno vreme(dragocenu 8) čovek je sve više nervozan, neurotičan. Ovo nazivamo poslovnom kvazikulturom. • Kvazikultura ne daje dobre poslovne rezultate. I suprotno ne valja. Prevelika opuštenost može da stvori kod partnera sliku o nama kao nezainteresovanog za posao. • Pravilno trošenje vremena daje dobre poslovne rezultate. Odnos prema vremenu ispostavlja se kao značajan aspekt poslovne kulture.

17. Poslovni moral • Moral prepoznajemo kao praksu etike a odnosi se na ćud, običaj, narav, karakter, set normi koje služe kao orijentacija, kao vodilja razmišljanja,osećanja i delovanja ljudi iz date grupe ili društva. • Moral se menjao sa čovekom(nekad su gladijatori osuđivani od strane gledalaca!). Da li se tako i danas ponašaju ljudi na stadionima?! • Kada bi nas neko posmatrao iz budućnosti uočio bi paradoks da najsitiji(najbogatiji, najače države) ubijaju nagladnije(za razliku od životinja). • Velike kulturne razlike među zemljama. • Teško je videti moral iz sadašnje perspektive. Viši nivo poslovne kulture imaju one nacije koje garantuju kvalitet, rokove i bolju uslugu(suština poslovnog morala)

18. Ekonomija kao osnov poslovne kulture • Razlika među civilizacijama (zemljama) je najvidljivija kada vidimo način proizvodnje sredstava za život, odnose u proizvodnji, raspodeli..Robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam • Efikasnost ekonomije se prepoznaje brzinom obrtanja kapitala, efikasnošću kretanja movca. • Zapadne zemlje su imale “potrošačko društvo” a socijalističke “stezanje kaiša”. Koje su više napredovale? Kako je danas? • Viši nivo poslovne kulture će imati zemlje koje su ekonomski razviejnije.