Državna organizacija i državna službena lica

1. Državna organizacija i državna službena lica

2. Pojam državne organizacije • Država je savršena društvena i pravna tvorevina, koja ima pravni subjektivitet. Stvorena je sa određenim ciljem, koji se ostvaruje izvršavanjem konkretnih zadataka od strane državnih organa • Državna organizacija suvereno vrši vlast zasnovanu na prinudi, jer su državni organi ovlašćeni na primenu sankcija

3. Državni aparat i mehanizam • Država je širi pojam od pojma državnog aparata i državnog mehanizma • Državni aparat je skup lica koja u svojstvu državnih činovnika trajno vrše državne poslove u vidu zanimanja i na profesionalan način • Državni mehanizam je pojam koji se odnosi na ukupnost sastava državnih organa, veza između njih i sredstava koja koriste za primenu svoje vlasti u društvu

4. Državna organizacija nije statična pojava • Kvantitativne promene (nastale kroz istoriju) – širina strukture državne organizacije i sam broj organa i službenika se stalno uvećava • Kvalitativne promene (u modernim državama) - prilikom formiranja državnih organa i strukture kadrova, težište se prenosi sa političkih poslušnika na ljude koji profesionalno i stručno obavljaju svoje poslove- u funkciji izvršenja državne vlasti

5. Načela državne organizacije • Načelo hijerarhije • Načelo centro-perifernog povezivanja • Načelo koordinacije i kooperacije • Načelo korelacije (uzajamnosti) i komplementarnosti (dopunjavanja)

6. DRŽAVNA SLUŽBENA LICA • LICA KOJA VRŠE VLAST U DRŽAVNOJ ORGANIZACIJI (SLUŽBENICI I NESLUŽBENICI) • NADLEŽNOST DRŽAVNIH SLUŽBENIH LICA (SKUP POSLOVA KOJE OBAVLJAJU DRŽAVNA SLUŽBENA LICA KAO ORGANI DRŽAVNE ORGANIZACIJE) • STVARNA, MESNA I FUNKCIONALNA NADLEŽNOST • ODNOS DRŽAVNIH SLUŽBENIH LICA PREMA DRŽAVI: DRŽAVA KAO USTANOVA – DA LI SU DRŽAVNA SLUŽBENA LICA SAMA DRŽAVA ILI NE? DVA GLEDIŠTA • PRVO – DRŽAVU ČINE LJUDI – GRUPA LJUDI KOJA NAMEĆE SVOJU VLAST DRUGIMA LUJ IX: DRŽAVA TO SAM JA! • DRUGO – DRŽAVNA ORGANIZACIJA JE UVEK NEŠTO VIŠE OD LJUDI KOJI JE ČINE, LJUDI KOJI VRŠE DRŽAVNU VLAST SMATRAJU SE NJENIM DELOVIMA TJ. ORGANIMA

7. DRŽAVNI ORGANI • POJAM, ELEMENTI I SVOJSTVA DRŽAVNIH ORGANA • SASTOJI SE IZ ČETIRI ELEMENTA: LIČNOG, MATERIJALNOG, CILJNOG I VREDNOSNOG • ZAJEDNIČKA SVOJSTVA (LICA KOJA DEJSTVUJU KAO DRŽAVNI ORGANI NEMAJU SUBJEKTIVNA PRAVA NA POSLOVIMA KOJA VRŠE, OBRAZOVANJE DRŽAVNIH ORGANA MORA DA BUDE PRAVNO ODREĐENO, VOLJA DRŽAVNIH ORGANA NE SME DA SE IZJEDNAČI SA VOLJOM DRŽAVE, ODGOVORNOST DRŽAVNIH ORGANA) • GLAVNE VRSTE DRŽAVNIH ORGANA • R. LUKIĆ: • ORUŽANI I CIVILNI - POLITIČKI I STRUČNI • ODLUČUJUĆI I IZVRŠUJUĆI - DEMOKRATSKI I BIROKRATSKI • INOKOSNI I ZBORNI

8. GLAVNE VRSTE DRŽAVNE VLASTI I NJIHOVA ORGANIZACIJA • GLAVNE VRSTE VLASTI • ZAKONODAVSTVO - PARLAMENT • UPRAVA – VLADA I UPRAVNI ORGANI • SUDSTVO - SUDOVI • INTERFERENCIJA ZAKONODAVNE, UPRAVNE I SUDSKE VLASTI

9. ORGANIZACIJA DRŽAVNE VLASTI • CENTRALNA I NECENTRALNA VLAST • CENTRALIZACIJA I DECENTRALIZACIJA - VRSTE CENTRALIZACIJE: POLITIČKA I ADMINISTRATIVNA - VRSTE DECENTRALIZACIJE: POLITIČKA I ADMINISTRATIVNA, FAKTIČKA I PRAVNA, TERITORIJALNA, REALNA I FUNKCIONALNA - KARAKTERISTIČNI OBRASCI DECENTRALIZACIJE – SISTEM DUPLOG KOLOSEKA (dve vrste necentralnih organa: centralizovani i decentralizovani) I SISTEM JEDNOG KOLOSEKA • CENTRALIZACIJA, DECENTRALIZACIJA I DEKONCENTRACIJA

10. SAMOUPRAVA I AUTONOMIJA • BIROKRATSKA I DEMOKRATSKA DECENTRALIZACIJA I DEKONCENTRACIJA • SAMUPRAVA – DRŽAVNA I DRUŠTVENA • LOKALNA SAMOUPRAVA • AUTONOMIJA – TERITORIJALNA i NETERITORIJALNA: PERSONALNA, FUNKCIONALNA,VERSKA, KULTURNA • SAMOSTALNOST LOKALNE SAMOUPRAVE I AUTONOMIJE

11. Kratak test • Državna organizacija predstavlja: a) državu u njenom organizaciono-tehničkom smislu; b) državni aparat; v) državni mehanizam; g) istovremeno i državni aparat, i državni mehanizam • Najvažnije načelo celokupne državno-pravne organizacije predstavlja: a) načelo koordinacije; b) načelo kooperacije; v) centro-periferno načelo; g) načelo hijerarhije; d) načelo korelacije • Vanredna nadležnost državnih službenih lica jeste njihova: a) stvarna nadležnost; b) mesna nadležnost; v) funkcionalna nadležnost • Odlučujući organ u najužem smislu je: a) sud; b) suveren; v) bilo koji nadređeni organ • Zakonodavstvo donosi sledeće pravne akte: a) one kojima se uređuju materijalni akti svih državnih organa, b) one kojima se predviđa donošenje pravnih akata za sve druge sruštvene subjekte; v) obe vrste pravnih akata, koji se odnose i na državne organe i sve druge subjekte prava • Izvršna vlast u najširem smislu: a) izvršava zakone; b) svojim aktima konkretizuje zakonske norme; v) stara se o izvršavanju odluka zakonodavne vlasti • Sudstvo radi: a) uvek; b) samo kad se pojavi spor; v) kad mu naredi nadređeni organ.