OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE

1. OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE doc. dr Predrag Cvetičanin 11. oktobar 2012

2. TRI POJMA KULTURE • Antropološki pojam kulture – kultura kao »način života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena i kultura je zajednička– ovaj pojam kulture nije vrednosni. • Duhovna ili simbolička kultura – filozofija, nauka, religija, umetnost, moral – delovi društvene stvarnosti koji poseduju i značenje i vrednost – podela na materijalnu i duhovnu kulturu – domen saznajnih, etičkih, religioznih, estetskih vrednosti • Kultura shvaćena kao umetnost (književnost, muzika, likovne umetnosti, izvođačke umetnosti...) – oblast estetskih vrednosti

3. KULTURA I PRIRODA • U traganju za odlikama koje razlikuju kulturne fenomene od prirodnih, tj. od neposredno uslovljenih prirodom, najčešće se nabrajaju sledeće odlike koje su međusobno u opoziciji: 1. priroda se odlikuje univerzalnošću, a kultura raznovrsnošću specifičnih svojstava; 2. prirodna delatnost je spontana, a kulturne su regulisane na normativan način; 3. to što je prirodno odlikuje se apsolutnošću, a kulturno je relativno i mora ili može da se razmatra u vezi sa drugim oblastima fenomena koje je objašnjavaju u odnosu na prirodu.

4. PRIRODA I KULTURA Priroda – kultura Physis – nomos Priroda – konvencija Nagon – norma Univerzalno – partikularno Prirodni zakoni – ljudska volja Prirodno pravo – sporazumno pravo Prirodna vrlina – stečeni porok Primitivno – civilizovano Divlje – pripitomljeno Telo – duh Čulno – razumsko Žensko – muško Pol - rod

5. KULTURA I PRIRODA • Po Bronislavu Malinovskom kultura predstavlja ljudsku formu zadovoljavanja primarnih, sekundarnih i integracionih potreba, čiji se izvor uglavnom nalazi u nagonima organizma (glad, žeđ, potreba za disanjem, snom, aktivnošću i odmorom, seksualni nagon). • Po njemu, svaka teorija kulture mora da počne od organskih potreba čoveka. • Po Malinovskom, svaka kultura je funkcionalna (u smislu da zadovoljava ljudske potrebe)

6. KULTURA I PRIRODA • Po Sigmundu Frojdu, uloga kulture nije u optimalnom zadovoljenju potreba, nego u kočenju (represiji) nagona, pre svega preko mehanizma moralne kontrole (Super-Ego) i preko obezbeđivanja surogata – ispoljavanja nagona u sublimiranoj formi umetnosti, nauke, religije. • Kultura, po Frojdu, nosi osećanje nelagodnosti zbog toga što predstavlja snagu koja koči, a ne zadovoljava probitne i autentične nagone prirode.

7. KULTURA I CIVILIZACIJA • Civilizacija kao faza u razvoju kulture (dijahronijski)– vrhunac kulture u evolucionističkim koncepcijama stadijuma: divljaštva – varvastva – civilizacije. • Teorije kulturnih ciklusa: Osvald Špengler, Arnold Tojnbi, Nikolaj Danilevski. Osvald Špengler (“Propast Zapada”): Civilizacija je poslednja faza razvoja kulture, koju karakteriše opadanje svih kulturnih vrednosti. • Civilizacija kao kategorija globalne kulture (sinhronijski) - najpopularnije razlikovanje kulture i civilizacije u vezi je sa suprotnošću sfera čovekovog delovanja i ostvarenja koje je slična razlikovanju duhovne i materijalne kulture (V. Diltaj, H.Rikert, E.Špranger, M.Šeler, Alfred Veber)

8. MATERIJALNA I DUHOVNA KULTURA • Alfred Veber u istorijskoj stvarnosti razlikuje tri osnovne oblasti: civilizaciju; društveni proces i kulturu. • Po njemu, civilizacija je aparat za realizaciju “nagona za održanjem” – nju čine tehnika, tehnologija i primenjena nauka (spoljašnja civilizacija) i ekonomija, država i pravo (unutrašnja civilizacija) • Kultura se suprotstavlja civilizaciji upravo svojom nezavisnošću od životnih nužnosti i prirodnih potreba • Kultura uvek i svuda stremi večitim vrednostima, uzvišenosti, lepoti i dobru (umetnička delatnost, ideja i religija)

9. KULTURA I DRUŠTVO • Kultura je nacrt za življenje: ljudi se uče svom ponašanju, dok životinje deluju po instinktu • Ljudi kroz proces socijalizacije postaju ljudska bića - Car Akbar (Indija 1542 – 1602) • Socijalizacija – proces kroz koji pojedinci uče kulturu svog društva (primarna socijalizacija – porodica; sekundarna socijalizacija – grupe vršnjaka, obrazovni sistem, mediji i profesionalne grupe) • Kultura kroz socijalizaciju postaje “druga priroda” (Severna i južna Amerika)

10. KULTURA I DRUŠTVO • Neodvojiva socio-kulturna stvarnost (dva aspekta) • Funkcionalizam: kroz proces socijalizacije se uče norme i vrednosti • Norme se provode pozitivnim i negativnim sankcijama (nagradama i kaznama) • Statusi (pripisani i stečeni) i društvene uloge • Struktura društva predstavlja ukupnost normativnog ponašanja – zbir društvenih odnosa kojima upravljaju norme.

11. KARAKTERISTIKE KULTURE • Odlike kulture (Dž.P.Mardok – George Peter Murdock): • Kultura je naučena – navike koje ulaze u njene okvire formiraju se pod uticajem iskustva. A to iskustvo ima društveni karakter. • Kultura je zajednička (društvena) – Posledica toga što se kultura se stiče putem društvene transmisije jeste zajedništvo kulture u okviru širih ili užih društvenih celina. • Kultura ima ideacijski karakter – prihvaćena je kroz norme i obrasce. Postoje ipak grupne navike koje nemaju ekvivalent u ovliku svesno prihvaćenih zakona i principa.

12. KARAKTERISTIKE KULTURE • Kultura je aparat za podmirivanje ljudskih potreba, • Kultura je i instrument kočenja prirodnih impulsa • Kultura se prenosi putem tradicije - kultura se stiče putem društvene transmisije • Kultura poleže promenama prilagođavanja • Kultura je integrisana – ona ima oblik otvorenost sistema koji je usmeren ka integraciji koju nikada ne dostiže u potpunosti

13. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Masovna kultura (kultura najnižeg nivoa, uzgredni produkt industrijalizacije i urbanizacije, nije pojava novijeg datuma - XVIII, XIX i XX vek) • Pojam masovne kulture - pojave savremenog prenošenja identičnih ili analognih sadržaja koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masamaprimalaca, kao i jednoobrazne forme zabavne delatnosti velikih masaljudi. (školstvo, organizacija verskog života, sport, ples, turistički promet) • Uži pojam masovne kulture - intelektualne, estetske i zabavno-rekreativne čovekove delatnosti, povezane s delovanjem takokozvanih sredstava masovnog komuniciranja, .

14. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Dva osnovna kriterijuma koji karakterišu masovnu kulturu: kriterijum kvantiteta i kriterijum standardizacije ostvaruju se zahvaljujući sredstvima masovnog kumuniciranja. • Publika masovne kulture (posredna publika) - karakteriše je prostorana razuđenost; to je posredna publika koja se formira usled delovanja širokog kruga podsticaja, kao što su štampa, radio i televizija, a ne usred fizičkog zbližavanja. Nastanak posredne masovne publike, uslovljen je razvojem tehničkih sredstava za masovno komuniciranje.

15. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Umnožavanje se postiže na dva načina: • ili putem mnogih otisaka, kopija jednog te istog predmeta (štampa, fotografija, reprodukcije film, ploče, kasete, video-kasete, CD, DVD) • ili pomoću mnogih prijemnih uređaja koji omogućavaju istovremenu recepciju istog zvuka, slike, znaka na mnogim punktovima, mada su poslati iz jednog izvora (radio, televizija, internet - interaktivnost). • Masovna kultura – robna kultura - stepen komercijalizacije masovne kulture nije svuda isti; on zavisi od društvenog uređenja i tradicije zemlje koja razvija masovnu kulturu. U izvesnoj meri, ipak, ova kultura svuda postaje roba koja stvaraju specijalizovane institucije i koju isporučuje specijalizovani sistem distribucije.

16. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Društveni uslovi nastanka masovne kulture obuhvataju: • Urbanizaciju društva, • Industrijalizaciju, koja ima dvostruko značenje – s jedne strane, razvoja industrijskog društva i s druge strane, razvitka tehnike koja igra neposrednu ulogu u procesu nastajanja masovne kulture. • Demokratizaciju društva i podizanje nivoa pismenosti • Pojavu slobodnog vremena (od proizvodnog rada) koja je rezultat tehničkog i društveno-ekonomskog progresa. Nastanak «masovnog tržišta» primalaca kulture trebalo je da omogući širokim masama primalaca slobodno vreme (od proizvodnog rada), koje bi moglo biti posvećeno slobodnom korišćenju dobara simboličke kulture.

17. ELITNA I MASOVNA KULTURA • STANDARDIZACIJA I HOMOGENIZACIJA • STANDARIZACIJA Iz širokog okvira uticaja standardizovaih sadržaja proističe da istovetni elementi masovne kulture dopiru do izdiferencirane publike, koju sačinjavaju grupe i pojedinci nejednakih intelektualnih kvalifikacija, interesovanja i ukusa. Organizatori masovne kulture tragaju za zajedničkim imeniteljem ove raznovrsnosti. • Ako neće da odustanu od masovnosti svojih poruka, moraju naći formu i sadržaje koji makar donekle odgovaraju većem delu potencijalne publike.

18. ELITNA I MASOVNA KULTURA • HOMOGENIZACIJA • Homogenizacija – kultura i mleko - U bukvalnom smislu, homogenizacija znači ujednačavanje. Pišući o homogenizaciji masovne kulture, Dvajt Makdonald je upoređivao njen proces sa postupcima koji se primenjuju kod pripreme mleka za potrošnju: da bi se izbegla pojava sloja masla, mešaju se čestice masti sa čitavom supstancom. • Homoganizacija u oblasti kulture treba da se zasniva na istom postupku mešanja elemenata različitog nivoa i njihovog pretvaranja u jedinstvenu masu, čije je svaka porcija podjednako svarljiva i hranljiva. • Osnova kritike masovne kulture

19. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Karl Manhajm:de-distanciranje – Karl Manhajm je šire shvatao koncepciju homogenizacije i drugačije je ocenio svojstvo ove pojave. On je homogenizaciju posmatrao kao pojavu gubljenja distance do koje najpotpunije dolazi u savremenim društvima, ali koja se takođe javljala na međi srednjeg veka i renesanse i u eposi baroka. Manhajm je pisao: «Naša savremena kultura obeležava korenito odbacivanje «razdaljine», kako u društvenim odnosima, tako i u području kulture. Naše doživljajno područje sve se više ujednačuje i nestaju nekadašnja stupnjavanja i podela na «visoko» i «nisko», «sveto» i «profano». U svim prethodim razdobljima takve su podele bile od presudnog značaja».

20. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Edvard Šils – tri nivoa kulture - Šils je istakao tri nivoa kulture, koje je označio kao nivo više (rafinirane, istinske) kulture, obične ili prosečne kulture i niske ili brutalne kulture. Do određenja svakog od navedenih nivoa dolazio je sa stanovišta izrazitih, formalnih kriterijuma, takvih kao što su specifičnost umetničkih vrsta ili trajnost istorijskog dostignuća.

21. ELITNA I MASOVNA KULTURA • Koncepcija tri nivoa primalaca kulture: Highbrow, Midelbrow, Lowbrow – Koncepciju tri nivoa primalaca kulture, kao osnovu za podelu kulture, uveo je u literaturu Van Vik Bruks. • Kasnije ju je razvio Rasel Lajnes; formulacije tri nivoa kao kulture Highbrow, Midelbrow, Lowbrow koje su ušle u svakodnevni jezik u Americi. • Među različitim popularnim, pretežno kritičkim formulacijama odrednice Highbrow, Laines navidi doskočicu prema kojoj «Highbrow predstavlja vrstu čoveka koji gleda kobasicu, a misli na Pikasa».

22. POTKULTURE • Potkulture podrazumevaju “zajednički, od dominantnog kulturnog obrasca različit stil života koji je produkt specifičnog životnog opredeljenja, potreba i vrednosti koje članovi potkulture dele”. • Najveći broj socioloških istraživanja potkultura koncentriše se oko klasnih dimenzija potkulture, odnosno bazira se na relacijama “dominantna kultura” – potkultura i “roditeljska kultura” – potkultura.

23. POTKULTURE • Što se vladajuće kulture tiče ona pokušava da svoj pogled na svet i način života predstavi kao pogled na svet i način života svih članova društva. • Zanimljivost vezana za potkulture jeste da se njihova različitost i njihovo suprotstavljanje dominantnoj kulturi ispoljavaju na nivou stila. • Po Diku Hebdidžu “potkulture su oblik otpora u kojem se doživljene kontradikcije i primedbe vladajućoj ideologiji posredno predstavljaju kroz stil”.

24. POTKULTURE • Istraživanja potkultura mladih predstavljaju sebe kao suprotnost pretpostavki da mladi čine jedinstvenu kategoriju – jer mladi su, kao i odrasli, podeljeni po klasnim, rasnim, polnim, nacionalnim i drugim kriterijumima. • Kad ispitujemo odnos imeđu potkulture i “kulture” čiji je ona deo, ovu drugu nazivamo “roditeljskom” kulturom. Ovaj odnos se ne sme mešati sa posebnim odnosom “omladine” i njihovih “roditelja”. • U delu »Otpor kroz rituale« teoretičari iz »Centra za savremene studije kulture« zastupaju osnovni stav da su potkulture – potkulture radničke klase i da mladi nasleđuju od roditelja kulturnu orijentaciju ka »problematičnom«, koje je zajedničko radničkoj klasi kao celini i koje zatim određuje oblik i smisao koji oni daju različitim oblastima njihovog društvenog života.

25. POTKULTURE - HOMOLOGIJA • Tri glavna analitička oruđa u proučavanju potkultura jesu pojmovi homoligije, brikolaža i stila • Pol Vilis je uveo u upotrebu pojam homologije sa ciljem da ukaže na sklad između strukturalne pozicije koju članovi potkultura zauzimaju u društvenom poretku, vrednosti kojih se članovi potkultura drže i kulturnih simbola ili stilova kroz koje se oni izražavaju (skinheadsi – radnici, muškost, tvrdoća – obrijane glave, teške čizme, plave pantalone)

26. POTKULTURE – BRIKOLAŽ • Po Diku Hebdidžu, brikolaž predstavlja “preuređenje objekata i njihovu re-kontekstualizaciju da bi se njima izrazila nova značenja”, to jest objekti koji već imaju svoje značenje se preuređuju i stavljaju u nove kontekste, da bi dobili novo značenje (tedboji – edvardijanski sakoi, mašne-pertle, zihernadle i nitne - pankeri itd)

27. TEDIBOJI, SKINHEDI, MODOVI I PANKERI

28. POTKULTURE - STIL • Po Filu Koenu, postoje četiri načina simboličkog predstavljanja objekata kojima se u potkulturama oblikuje stil: odeća, muzika, ritual i argo. • Po njemu, svaki stil ima svoje manifestne (vidljive) i latentne (prikrivene ali esencijalne) komponente, a preko njih on vrši svoju socijalnu i kulturnu funkciju.

29. PET RAZLIČITIH FUNKCIJA POTKULTURA • Po Majklu Brejku, potkulture predstavljaju magična ili simbolička rešenja za strukturalne probleme klase. • Po Brejku, potkulture ispunjavaju pet različitih funkcija za njihove članove: • Obezbeđuju “magično” rešenje za socio-ekonomske strukturalne probleme; • Nude formu kolektivnog identiteta koji je različit od onog koji obezbeđuju škola ili posao; • Daju prostor za alternativna iskustva i modele društvene realnosti; • Obezbeđuje niz smislenih aktivnosti u dokolici, za razliku od škole ili posla; • Daje rešenja za egzistencijalne dileme individualnog identiteta.

30. POTKULTURA I RASA • Međutim, osim na klasne probleme, potkulture takođe predstavljaju odgovor na iskustva života u rasno mešovitom društvu. • Dik Hebdiž, na primer, smatra da se britanske potkulture mladih mogu posmatrati kao niz različitih odgovora na prisustvo crne imigrantske zajednice u Britaniji • Npr,Tedboji su ukrštali crni ritam i bluz sa edvardijanskim stilom oblačenja.modovi su oponašali cool stil doseljenika sa zapadno indijskih ostrva i usvojili soul muziku kao osnovu vlastitiog muzičkog stila, skinheadsi su, iako poznati po svom rasizmu, usvojili mnoge delove odeće, žargon i muziku – ska – od doseljenika sa zapadnoindijskih ostrva, pankeri su prihvatili odbacivanje britanstva i autoriteta slično rastafarijancima i usvojili rege muziku kao jednu od svojim omiljenih muzičkih izražajnih formi).

31. POTKULTURE I ROD • Feministički autori kao što su Anđela MekRobi i J. Gerber ukazuju da su autori koji su se bavili potkulturama uglavnomzanemarivali iskustva devojaka, jer su one marginalne u muškom svetu posla i druženja na ulici, ali da devojke takođe dele potkulturna iskustva čija su odrednice magazini, posteri, pop muzika i njihove spavaće sobe.

32. KONTRAKULTURA • Pojam kontrakulture u sociologiju, socijalnu psihologiju i kriminologiju uvodi M.Jinger koji pod njim podrazumeva isključivo društveno i kulturno devijantne pojave, kao što su: krađa, alkoholizam, siledžijstvo, prostitucija i narkomanija. • Osnovna teorijska slabost Jingerovog shvatanja sastoji se u tome što on uzroke protivkulturnog ponašanja traži prvenstveno u mentalnim poremećajima pojedinaca.

33. KONTRAKULTURA • Po Klarku, sociološke karakteristike potkultura su jasno artikulisane - to su grupe mladih koji pripadaju radničkoj klasi i koje se često nalaze blizu gang grupa. • Kontrakulture su, kao potkulture srednje klase, mnogo individualnije, pa samim tim i difuznije i manje grupno orijentisane, ali sa otvorenije ideološkom i političkom formom. • Među oblicima ispoljavanja potkultura tokom 60-ih i 70-ih godina XX veka posebno se izdvajaju studentski buntovi 1968. godine i hipi pokret.

34. KONTRAKULTURA • Cilj studentskih pobuna i hipi pokreta bio je promena samih sebe, svog načina života, svojih percepcija i senzibiliteta, što je ocenjivano kao važnije od menjanja institucija ili politike. • Jedna od osnovnih metoda promene sveta kako su ga oni videli bilo je samoisključenje – iz sveta, života, vrednosti etabliranog društva. Rošak je apostrofirao samoisključenje kao mogućnost radikalne promene društva (osnivanje komuna izvan institucija opšte kulturnog života).

35. KONTRAKULTURA • Prelaženje sa nivoa stila na nivo pokreta jeste jedna od definitornih karakteristika kontrakulture. • Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da razradi svoj alternativni koncept življenja s obzirom na to da ona ne može zahvatiti totalitet, već samo neke aspekte društvenog života. • Ona se najčešće ograničava na područje tzv. duhovne kulture (poezije, muzike, pozorišta, slikarstva itd) ne zahvatajući pri tomaaa celokupnost načina proizvodnje života (ekonomija, socijalna, politička i demografska struktura)

36. AKULTURACIJA • Akulturacijom nazivamo pojavu kad dve kulture dugotrajno i celovito dolaze u dodir preko svojih predstavnika (društvene zajednice ili, pak, veće društvene grupe). • Ti dodiri odigravaju se najčešće tokom ratova, seoba, migracija, a u novije vreme i preko sredstava masovnog komuniciranja. Posledica dodira je, najčešće, pobeda jedne kulture. • Pri tom će pobedička kultura nametnuti svoj pogled na svet, vrednosti, statuse, pravila, jezik, ali će i sama biti obogaćena brojnim elementima potisnute kulture. Imajući ovo u vidu južnoamerički teoretičari govore o “transkulturaciji”.

37. AKULTURACIJA • Prvu sistematsku definiciju akulturacije dali su Redfild, Linton i Herskovic u delu “Memorandum o istraživanju akulturacije” 1936. godine. • Po njima, “akulturacija obuhvata one pojave koje se javljaju kada grupe pojedinaca koje imaju različite kulture stupe u trajni direktni kontakt, kao i promene koje iz toga proisteknu u prvobitnim kulturnim modelima jedne ili obeju grupa”

38. AKULTURACIJA • Po Eduardu Kaleu, za proces i posledicu akulturacije važna su tri činioca: • razlike u tipu kultura u dodiru (pravilo je da tehnološki razvijenije kulture sebi podvrgavaju tehnološki slabiju kulturu) • brojčana veličina grupa koje dolaze u kontakt (ukoliko je grupa koja pripada tehnološki nerazvijenoj kulturi daleko brojnija, ona može prevladati uprkos tome što je njena tehnološka kultura nerazvijenija) • prisustvo sile pri akulturaciji (mnogi kulturolozi smatraju da je prisustvo sile pri akulturaciji ono što je u osnovi razlikuje od difuzije.

39. AKULTURACIJA • Posledice akulturacije za potisnutu kulturu mogu biti veoma bolne, naročito ako je reč o dodiru pripadnika dveju bitno različitih kultura. Tada govorimo o tzv. “kulturnom šoku”. • Međutim, i pri primeni sile ne mora doći do asimilacije, odnosno do nestanka druge kulture, jer se mogu javiti otpori različite vrste. • Može dođi do oslobađanja (dezakulturacije) ili odbijanja (kontraakulturacije) svega, svih elemenata ili obrazaca druge kulture koji u očima pripadnika te kulture predstavljaju simbole nasilja (kao kod slučajeva afričkog nacionalizma ili indijskog oslobođenja od kolonijalizma)

40. MAHATMA GANDI

41. ENKULTURACIJA • Enkulturacija, za razliku od akulturacije, predstavlja kulturni proces u kome dolazi do kulturnih dodira između pojedinaca i društvenih grupa. • Enkulturacija obuhvata proces kada npr. pojedinac gostuje/živi u stranoj sredini u kojoj doživljava određeni kulturni uticaj, a zatim to što je stekao i usvojio (znanja, vrednosti, umetnički stil) prenosi u svoju sredinu. • Enkulturacija se može ogledati i u tome da pojedinac koji je istaknut u nekoj od oblasti stvaralaštva (filozofije, nauke, umetnosti) gostuje u njemu stranoj sredini u kojoj snagom talentu ili nekim vidom stvaralačke energije ostavlja kulturni trag.

42. KULTURNA ASIMILACIJA • Kulturna asimilacija je uži pojam od akulturacije i predstavlja zapravo jednu od njenih mogućih faza. Radi se o kulturnom procesu tokom koga se određena socio-kulturna pojava u kontaktu sa drugom pojavom utapa i nestaje u njoj na taj način što gubi identitet, sopstvenu osobenost i prepoznatljivost. • Obiman deo procesa asimilacije ostvaruje se stihijski i dovodi se u vezu sa različitim socijalnim grupacijama (etničkim, nacionalnim, rasnim, verskim), a ne retko se do nje dolazi nasilnim putem, u cilju klasne, političke ili neke druge dominacije.

43. DIFUZIJA • Difuzija (širenje kulturnih elemenata) predstavlja, takođe, svojevrstan vid akulturacije, uži po obimu, ali jednak po učestalosti. Kod difuzije se radi o širenju pojedinih kulturnih elemenata u prostoru i vremenu, a ne kompleksnih kultura kao kod akulturacije. • Difuzija se najčešće određuje kroz poređenje sa akulturacijom. Tako pod akulturacijom podrazumevamo dodire (ili sukobe) čitavih kultura koji izazivaju promene širokih razmera, dok se difuzija odnosi na pojedine kulturne elemente. • Ritam putovanja kulturnih elemenata se često upoređuje sa talasima koje stvara kamen kad padne u vodu. Najbliži susedi prvi preuzimaju kulturne elemente i vremenom ih predaju daljim susedima.

44. KULTURNA SELEKCIJA • KULTURNA SELEKCIJA. Prilikom prihvatanja ili preuzimanja elemenata tuđe kulture uvek dolazi do njihovog selektiranja. Ljudi jedne elemente preuzimaju brzo i oduševljeno, druge nakon izvesnog otpora, a treće potpuno odbijaju. Kulturne zajednice retko kada prihvataju elemente iz drugih kultura u celini, a i kada ih prime, najčešće im promene oblik ili namenu. • Selekcija kulturnih elemenata je, čini se, najizraženija u jeziku. Uvođenje tuđih reči u maternji jezik najčešće prati izmena oblika iz značenja. Reči se menjaju po pravilima gramatike i pišu po pravopisu jezika kulture – primaoca (kul, fajl, mejl, disketa, apdejtovanje, aut, penal, enc, žilet, kalodont – delišes, rajferšlus, aufinger.....)

45. KULTURNA SELEKCIJA • Lakše i brže se akulturišu materijalno-tehnički, a teže duhovni elementi kulture. Osnovni razlog za to leži u činjenici da su tehničke vrednosti neutralnije i autonomnije od duhovnih vrednosti i pogleda na svet. • Na izbor kulturnih elemenata presudnu važnost mogu imati i blizina, korisnost i sličnost kultura. Sigurno je da će sa manje otpora biti prihvaćeni sadržaji tradicionalno, pa i fizički bližih kultura.

46. KULTURNA REINTERPRETACIJA • KULTURNA PRERADA ILI REINTERPRETACIJA. Kod kulturnih kontakata nema se samo posla sa pasivnim prijemom kulturnih vrednosti. Ta aktivnost je posebno izražena u procesu tzv. kulturne prerade ili reinterpretacije. • Motivi te prerade mogu biti izazvani strahom da će prijem izvornih i neprerađenih vrednosti direktno ugroziti okosnicu kulture – primaoca kroz poništavanje njenih autentičnih vrednosti. Oni takođe mogu biti inicirani potrebom da se novoprimljena vrednost obogati sopstvenim vrednostima.

47. KULTURNI OTPOR • KULTURNI OTPOR ILI REZISTENCIJA. Sledeći oblik aktivnog odnosa prema kulturnim vrednostima koje se žele infiltrirati u stranu kulturu prilikom kulturnog kontakta naziva se kulturni otpor ili rezistencija. On predstavlja energičniji vid kulturne selekcije. • Otpori su vidovi akulturacionih procesa koji se javljaju prilikom prisilnog nametanja kulture, što se dešava tokom i nakon ratova. • U severnoameričkoj literaturi, oni se nazivaju još i “kontraakulturacija”.

48. IDEOLOGIJA • Širi i uži pojam ideologije • Ideologija je pogled na svet (širi pojam ideologije) • Pogled na svet je: • simboličko-pojmovna i emotivno-volitivna • kolektivna konstrukcija • društveno – istorijski varijantan sistem saznajnog, emotivnog i afektivnog re-konstruisanja sveta • koji odredjenoj društvenoj grupi služi za razumevanje i • vrednovanje čoveka i sveta • i za delatno orijentisanje u drušvu i istoriji.

49. IDEOLOGIJA • Pojam ideologije se javlja i u užem značenju (koje je rasprostanjenije) kao sinonim za lažnu, iskrivljenu svest koja predstavlja izraz ograničenoga interesnog stanovišta i stoga, deformisanog gledanja na svet i život. • Pod ideologijom se podrazumevaju mape značenja koje, dok pretenduju da izražavaju univerzalne istine, u stvari predstavljaju istorijski specifična shvatanja koje prikrivaju i održavaju moć dominantnih grupa

50. MULTIKULTURALIZAM • Multikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom suživotu različitih etničkih i kulturnih grupa u okviru pluralističkog društva. • Osnovna značenja termina odnose se kako na ideologiju/diskurs multikulturalnosti tako i na politiku, odnosno praksu multikulturalnosti. • U oblasti politike, multikulturalizam označava eksplicitnu državnu politiku koja ima dva osnovna cilja: 1. podržavanje skladnih odnosa između različitih etničkih grupa; i 2. definisanje odnosa izmešu države i etničkih manjina