1 / 40

Metode u surdopsihologiji

Metode u surdopsihologiji . P rof. d r Vesna Radoman FASPER. Metodologija. Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja. M etode u surdopsihologiji.

akio
Télécharger la présentation

Metode u surdopsihologiji

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Metode u surdopsihologiji Prof. dr Vesna Radoman FASPER

  2. Metodologija Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja

  3. Metode u surdopsihologiji • Metode kojekoristisurdopsihologija su različite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinička psihologija,pedagoška psihologija itd.) koje su pogodne I primenljive za istraživanje psihičkog funkcionisanja osoba oštećenog sluha

  4. Termin metod koristimo u širem i užem značenju • Šire: istraživački metod • Opšti način organizovanja naučnog istraživanja -екsperiment -sistematsko neekspe -rimentalno istraživanje • Uže: • Psihodijagnostički metod • Psihološki testovi • Istorija slučaja • оpservacija • Psihoterapijski (inter-vencioni) metod - Bihejvioralna terapija

  5. Eksperiment Sistematsko i namerno izazivanje psihološke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja Cilj eksperimenta je utvrđivanje zavisnosti neke(psihološke) pojave od odredjenih uslova Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment sa pamćenjem opsega brojeva kod gluve dece- spen zadaci

  6. Prirodni ekperiment Ne izazivamo pojavu već pronalazimo dve grupe koje se “prirodno”razlikuju u pogledu osobineili uslova koji istražujemo i porede se međusobno Primeri : -upoređuju se emocionalnereakcije grupe gluvih sa kontrolnom grupom koja normalno čuje -upoređuje se ličnost grupe gluve dece iz doma sa grupom porodične gluve dece

  7. Prednostii ograničenjaeksperimentalnemetode • Najpogodniji I vrloobjektivanmetodza utvrđivanje kauzalnih veza u surdopsihologiji • Nedostatci: neprirodnost eksperimentalne situacije • U slučajevima gde ne znamo uzroke pojavama pa ih ne možemo izazivati

  8. Najčešće korišćeni tipovi eksperimenta u surdopsihologiju ...

  9. Eksperiment sa paralelnim grupama • Formiraju se dve grupe dece sa oštećenim sluhom ujednačene po polu, uzrastu, IQ,zatim se eksperimentalna grupa izlaže delovanju određene nezavisne varijable (npr. Kognitivna radionica) , a za to vreme kontrolna grupa nije izložena tretmanu. Na početku i na kraju eksperimenta proverava se kognitivni status inapredak pa setestirada li se javila razlika između E i K grupe

  10. Eksperiment sa kontrolnom grupom • Eksperimentalna grupa gluvih učenika izložena je sistematskoj varijaciji eksperimentalnih uslova (npr. Izlaganje spen zadataka sa crtežima (smisaoni ili besmisleni) brojevima , verbalnim stimulusima (smisaoni i besmisleni) • Kontrolna grupa učenika koji čuju normalno, takođe se izlaže delovanju istih eksperim. uslova • Prethodno su izjednačene po polu,uzrastu,IQ itd., a nakon eksperimenta se porede u zapamćivanju

  11. “Eksperiment “ sa auditivnom deprivacijom (veštačkom gluvoćom) • Pošto se psihologija bavi komunikacijom kao i poremećajima komunikacije, danas ćemo demonstrirati jedan veštački, eksperimentalno izazvan poremećaj komunikacije -simulaciju gluvoće. • Ja ću biti istraživač, a vi ispitanici, kasnije ćemo svi preći u ulogu istraživača.

  12. Ciljsprovođenjaeksperimentadvostruk • Sticanje neposrednog ličnogiskustva o tome kako izgleda “biti gluv”, tj. doživeti nešto slično gluvoći-nemogućnosti slušanja i razumevanja govora druge osobe i teškoće komunikacije • Pokazivanje primera organizovanja , sprovodjenja i analize rezultata eksperimenta tj. sprovodjenja naučnog istraživanja (metodologija naučnog istraž.) • Eksperiment ću započeti pljeskom rukama i tako ću ga završiti

  13. Izvodjenje eksperimenta .......

  14. Uzmite list papira i odgovorite na sledeća pitanja: 1.Kako sam se osećala(o) tokom eksperimenta i o čemu sam razmišljala(o)? 2. Šta sam razumela(o) od sadržaja i kako sam razumela (o) situacije? • na početku eksperimenta ( i. okrenut anfas): • dok je ispitivač bio okrenut leđima: • dok je ispitivač bio okrenut profilom: • ruka ispitivača pokriva usta • obraćanje na kraju eksperimenta

  15. Glasno izvođenje eksperimenta • Kontrolna grupa čujućih

  16. Analiza • Osećanja - emocionalni plan • Razmišljanja i razumev. pam. - kognitivni plan • Komunikativni problemi- komunikativni plan

  17. Naučno istraživanje u surdopsihologiji • Svako naučno istraživanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraživanja (nacrt naučnog istraživanja) i njegovu organizaciju i sprovođenje • Naučno istraživanje se odvija u nekoliko faza:

  18. Научно истраживање • Формулисање истраживач.проблема • Хипотезе • Нацрт истраживања • Теренско испитивање • Обрада података • Дискусија резултата и закључци • Саопштавање резултата

  19. 1.FORMULISANJE ISTRŽIVAČKOG PROBLEMA • Npr. Istražiti emocionalne, kognitivne i komunikativne aspekte veštačke auditivne deprivacije • utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogrešno protumačeno, analiza komunikativnih barijera i olakšica • Kakve emocionalne i kognitivne efekte donosi

  20. Varijable • Nezavisna varijabla : inhibicija auditivnih verbalnih stimulusa • Zavisna varijabla: posledice na komunikativnom, kognitivnom i emotivnom planu variranje komunikativnih fizičkih uslova: položaj tela- lica, udaljenost, osvetljenost, naglašavanje oblikovanjem usana i usporeno emitovanje itd.

  21. 2.Formulisanje istraživačkih hipoteza 1. Auditivna barijera proizvešće frustraciju i razvoj negativnih osećanja 2. Dobiće se snižen broj primljenih informacija, snižen broj razumevanja situacija, i pojava grešaka u razumevanju. 3. Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticaće: a) položaj govornika (anfas, najefikasniji a profil, leđa i ruka na ustima neefikasni),b)udaljenost i c)osvetljenost govornika, d)vrsta emitovanja (naglašena i usporena na spram prirodnog govora) 4. Inteligencija ispitanika biće u korelaciji sa većim razumevanjem situacija

  22. 3.Pravljenje plana istraživanja • Vreme i mesto izvođenja eksperimenta • Uzorak ispitanika • Metod: eksperiment • Instrumenti: Anketa, introspekcija, test inteligencije (VITI) Priprema teksta ispitivačevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova • Plan statističke obrade podataka • Finansijski proračun • Plan istraživačkih kadrova

  23. 4. Izvođenje eksperimenta • Obrada podataka -kvantitativna -statistička -kvalitativna analiza- analiza osećanja i asocijacija • Diskusija rezultata i izvođenje zaključka • testiranje hipoteza • saopštavanje rezultata naučnoj i stručnoj javnosti

  24. Analiza i diskusija rezultata • Broj primljenih reči. Od ukupno 110 reči koje je ispitivač izgovorio primljeno je 5,5. Razumevanje situacija: delimično • Položaj anfas najviše primljeno a leđa-najmanje • Negativna osećanja: najviše zbunjenost, nelagodnost, itd.

  25. Testiranje hipoteza • Za svaku se mora utvrditi da li je potvrđena ili odbačena • Slajd br.18 u zaključnim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu (sledeći slajd)

  26. Neka pravila i uslovi za dobru komunikaciji sa OOS • Obraćati se isključivo anfas • Govoriti nešto glasnije ali ne vikati • Govoriti sporije,laganim tempom(ne presporo) • Naglasiti oblikovanje usnama • Lice govornika (sagovornika) dobro osvetljeno • Lica govornika i sagovornika u istoj visinskoj ravni • Koristiti gest (Znakovni jezik) kombinovani metod • Koristiti mimiku , pantomimu, telo • Koristiti pisanje,čitanje, sčitavanje sa usana • Ponavljati važne reči, fraze (posebno nove,retke i teške reči) • Praviti male pauze • Ostvariti pozitivan emocionalni odnos • Povećano strpljenje i tolerancija na frustracije čujućeg sagovornika

  27. Sistematsko neeksperimentalno istraž. • Opservacija nekog psihološkog fenomena koji se pojavljujekod OSOS ali je njegovoposmatranje -sistematskiizvedeno (prati se sve što je važno za ispit.pojavu) -kontrolisano (vodi se računa o uslovima u kojima se ispitivana pojava posmatra) -saunapredpostavljenim ciljem -plansko Koriste se i skale za procenu i druga sredstva

  28. Primer: sistematsko istraživanje impulsivnog ponašanja dece OS. Sistematska opservacija impulsivnih reakcija đaka prvog razreda osnovne škole za decu oštećenog sluha Plan istraživanja mora da sadrži podatke gde će se vršiti posmatranje i koliko će trajati • U školskom dvorištu (20 min. tokom školskog odmora) • U učionici na časovima i posle njih (40min.+) • U porodici deteta oštećenog sluha ( 1 h 3x nedeljno) • Tokom 3 meseca Uključivanje petostepene skale procene, dva observera itd.

  29. Statistička obrada podataka • Statistika kvantitativno istražuje psihološke karakteristike i pojave kod osoba oštećenog sluha • Deskriptivna statistika i statistika zaključivanja • Mere centralne tendencije,mere varijabilnosti i korelacione mere

  30. Psihodijagnostičke metode: • Psihološki testovi (naročito neverbalni) • Istorija slučaja • Opservacija (klinička i vanklinička) • Intervju ( kontaktni, prateći, završni) • Sociometrija itd.

  31. Psihološki test Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponašanja koji dobro reprezentuje neku psihičku osobinu(sposobnost, crtu ličnosti ) Podele testova 1.Verbalni testovi 2.Neverbalni testovi Podela prema sadržaju ispitivanja: 1.Testovi ličnosti ( Mahover test crt.lj.fig.) 2.Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i veština (Tes. zn. srpsk.j.)

  32. TESTOVI LIČNOSTI za OSOS: • Skale procena – direktno procenjivanje po ispitivanim osobinama ili određenim ponašanjima OSOS • nijestidljivuopšteveomastidljiv • 1 2 3 4 5 • 2.Upitnici ili inventari ličnosti – pismenopostavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osećanjima u određenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tačnost Ograničena upotreba kod OSOS (pojednostavljene verbalne formulacije i zadavanje starijim opismenjenim ispitanicima OS) • Da li se lako naljutite? 3. Projektivne tehnike- nestrukturirani materijalprovociraispoljavanjenesvesnog Kod OSOS naročito pogodne neverbalne projektivne tehnike 4. Situacioni testovi – procena ličnosti OSOS na osnovu ponašanja u određenim situacijama

  33. Klasifikacijatestovaza OSOS (Radoman 1996) 1.Testovi koji su originalno konstruisani i specijalno namenjeni za ispitanike sa OS ( Pintner-Paterson , Čikaški neverbalni test, HNTLA , Driver-Colins test itd.) 2. Testovi konstruisani za opštu populaciju a zatim prilagođeni ispitanicima sa OS (WISC, REVISK, Bender geštalt test, Kuća-Drvo-Čovek itd.)

  34. Surdopsihološki testovi specijalno konstruisani i normirani za OSOS Specijalni testoviza OSOS • Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa oštećenim sluhom (HNTLA) • Testovi ličnosti (Inventar ličnosti za gluvu decu Lili Brunšvig) • Testovi psiholingvističkih i komunikativnih sposobnosti ( SKS –Radoman i Nikolić)

  35. Veksleroveskalezamerenjeinteligencije (opšti test prilagođen za upotrebu sa OSOS) • WB • WISC , domaća standardizacija REVISK • WAIS – za odrasle • WPPIS - za predškolski uzrast • Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se koriste za testiranje inteligencije gluvih dok se verbalna skala pretežno koristi kao mera verbalne razvijenosti

  36. Bender – Geštalt vizuomotorni test • Bender geštalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neuroloških oštećenja dece sa oštećenim sluhom, poremećaja učenja i sl. • Sposobnosti koje se mere uključuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju Ispituje sledeće sposobnosti OSOS: • Sposobnost da percipira figuru kao ograničenu celinu; da može voljno da započne aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne širi figuru tačkicama ili crticama, tj. da nema perseveracija. • Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu • Sposobnost integracije delova u celinu -geštalt

  37. Primeri zadataka za reprodukciju BENDER GEŠTALT TESTA

  38. ... • Istorijaslučaja- metoda proučavanja pojedinca tokom njegovog razvoja. Ona sadrži biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici OS, jer je njegova/njena ličnost proizvod prošlih iskustava, važnih događaja i situacija iz života.

  39. Istorija slučaja OSOS obuhvata: I - opšte podatke , - problem zbog koga se javlja, II- istoriju razvoja i konteksta a) istorija porodice b) individualna istor. (prenatalni, natalni i postnatalni razvoj), III - aktuelni psihosocijalni status

  40. Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike koje se koriste sa OSOS • Bihejvioralna terapija • Psihodrama i sociodrama • Art terapija • Terapija plesom • Porodična terapija • Psihoterapija dijade majka-gluvo dete • Terapija igrom (play therapy) • Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog sluha (sa ometenošću )

More Related