410 likes | 764 Vues
Metode u surdopsihologiji . P rof. d r Vesna Radoman FASPER. Metodologija. Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja. M etode u surdopsihologiji.
E N D
Metode u surdopsihologiji Prof. dr Vesna Radoman FASPER
Metodologija Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja
Metode u surdopsihologiji • Metode kojekoristisurdopsihologija su različite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinička psihologija,pedagoška psihologija itd.) koje su pogodne I primenljive za istraživanje psihičkog funkcionisanja osoba oštećenog sluha
Termin metod koristimo u širem i užem značenju • Šire: istraživački metod • Opšti način organizovanja naučnog istraživanja -екsperiment -sistematsko neekspe -rimentalno istraživanje • Uže: • Psihodijagnostički metod • Psihološki testovi • Istorija slučaja • оpservacija • Psihoterapijski (inter-vencioni) metod - Bihejvioralna terapija
Eksperiment Sistematsko i namerno izazivanje psihološke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja Cilj eksperimenta je utvrđivanje zavisnosti neke(psihološke) pojave od odredjenih uslova Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment sa pamćenjem opsega brojeva kod gluve dece- spen zadaci
Prirodni ekperiment Ne izazivamo pojavu već pronalazimo dve grupe koje se “prirodno”razlikuju u pogledu osobineili uslova koji istražujemo i porede se međusobno Primeri : -upoređuju se emocionalnereakcije grupe gluvih sa kontrolnom grupom koja normalno čuje -upoređuje se ličnost grupe gluve dece iz doma sa grupom porodične gluve dece
Prednostii ograničenjaeksperimentalnemetode • Najpogodniji I vrloobjektivanmetodza utvrđivanje kauzalnih veza u surdopsihologiji • Nedostatci: neprirodnost eksperimentalne situacije • U slučajevima gde ne znamo uzroke pojavama pa ih ne možemo izazivati
Najčešće korišćeni tipovi eksperimenta u surdopsihologiju ...
Eksperiment sa paralelnim grupama • Formiraju se dve grupe dece sa oštećenim sluhom ujednačene po polu, uzrastu, IQ,zatim se eksperimentalna grupa izlaže delovanju određene nezavisne varijable (npr. Kognitivna radionica) , a za to vreme kontrolna grupa nije izložena tretmanu. Na početku i na kraju eksperimenta proverava se kognitivni status inapredak pa setestirada li se javila razlika između E i K grupe
Eksperiment sa kontrolnom grupom • Eksperimentalna grupa gluvih učenika izložena je sistematskoj varijaciji eksperimentalnih uslova (npr. Izlaganje spen zadataka sa crtežima (smisaoni ili besmisleni) brojevima , verbalnim stimulusima (smisaoni i besmisleni) • Kontrolna grupa učenika koji čuju normalno, takođe se izlaže delovanju istih eksperim. uslova • Prethodno su izjednačene po polu,uzrastu,IQ itd., a nakon eksperimenta se porede u zapamćivanju
“Eksperiment “ sa auditivnom deprivacijom (veštačkom gluvoćom) • Pošto se psihologija bavi komunikacijom kao i poremećajima komunikacije, danas ćemo demonstrirati jedan veštački, eksperimentalno izazvan poremećaj komunikacije -simulaciju gluvoće. • Ja ću biti istraživač, a vi ispitanici, kasnije ćemo svi preći u ulogu istraživača.
Ciljsprovođenjaeksperimentadvostruk • Sticanje neposrednog ličnogiskustva o tome kako izgleda “biti gluv”, tj. doživeti nešto slično gluvoći-nemogućnosti slušanja i razumevanja govora druge osobe i teškoće komunikacije • Pokazivanje primera organizovanja , sprovodjenja i analize rezultata eksperimenta tj. sprovodjenja naučnog istraživanja (metodologija naučnog istraž.) • Eksperiment ću započeti pljeskom rukama i tako ću ga završiti
Izvodjenje eksperimenta .......
Uzmite list papira i odgovorite na sledeća pitanja: 1.Kako sam se osećala(o) tokom eksperimenta i o čemu sam razmišljala(o)? 2. Šta sam razumela(o) od sadržaja i kako sam razumela (o) situacije? • na početku eksperimenta ( i. okrenut anfas): • dok je ispitivač bio okrenut leđima: • dok je ispitivač bio okrenut profilom: • ruka ispitivača pokriva usta • obraćanje na kraju eksperimenta
Glasno izvođenje eksperimenta • Kontrolna grupa čujućih
Analiza • Osećanja - emocionalni plan • Razmišljanja i razumev. pam. - kognitivni plan • Komunikativni problemi- komunikativni plan
Naučno istraživanje u surdopsihologiji • Svako naučno istraživanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraživanja (nacrt naučnog istraživanja) i njegovu organizaciju i sprovođenje • Naučno istraživanje se odvija u nekoliko faza:
Научно истраживање • Формулисање истраживач.проблема • Хипотезе • Нацрт истраживања • Теренско испитивање • Обрада података • Дискусија резултата и закључци • Саопштавање резултата
1.FORMULISANJE ISTRŽIVAČKOG PROBLEMA • Npr. Istražiti emocionalne, kognitivne i komunikativne aspekte veštačke auditivne deprivacije • utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogrešno protumačeno, analiza komunikativnih barijera i olakšica • Kakve emocionalne i kognitivne efekte donosi
Varijable • Nezavisna varijabla : inhibicija auditivnih verbalnih stimulusa • Zavisna varijabla: posledice na komunikativnom, kognitivnom i emotivnom planu variranje komunikativnih fizičkih uslova: položaj tela- lica, udaljenost, osvetljenost, naglašavanje oblikovanjem usana i usporeno emitovanje itd.
2.Formulisanje istraživačkih hipoteza 1. Auditivna barijera proizvešće frustraciju i razvoj negativnih osećanja 2. Dobiće se snižen broj primljenih informacija, snižen broj razumevanja situacija, i pojava grešaka u razumevanju. 3. Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticaće: a) položaj govornika (anfas, najefikasniji a profil, leđa i ruka na ustima neefikasni),b)udaljenost i c)osvetljenost govornika, d)vrsta emitovanja (naglašena i usporena na spram prirodnog govora) 4. Inteligencija ispitanika biće u korelaciji sa većim razumevanjem situacija
3.Pravljenje plana istraživanja • Vreme i mesto izvođenja eksperimenta • Uzorak ispitanika • Metod: eksperiment • Instrumenti: Anketa, introspekcija, test inteligencije (VITI) Priprema teksta ispitivačevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova • Plan statističke obrade podataka • Finansijski proračun • Plan istraživačkih kadrova
4. Izvođenje eksperimenta • Obrada podataka -kvantitativna -statistička -kvalitativna analiza- analiza osećanja i asocijacija • Diskusija rezultata i izvođenje zaključka • testiranje hipoteza • saopštavanje rezultata naučnoj i stručnoj javnosti
Analiza i diskusija rezultata • Broj primljenih reči. Od ukupno 110 reči koje je ispitivač izgovorio primljeno je 5,5. Razumevanje situacija: delimično • Položaj anfas najviše primljeno a leđa-najmanje • Negativna osećanja: najviše zbunjenost, nelagodnost, itd.
Testiranje hipoteza • Za svaku se mora utvrditi da li je potvrđena ili odbačena • Slajd br.18 u zaključnim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu (sledeći slajd)
Neka pravila i uslovi za dobru komunikaciji sa OOS • Obraćati se isključivo anfas • Govoriti nešto glasnije ali ne vikati • Govoriti sporije,laganim tempom(ne presporo) • Naglasiti oblikovanje usnama • Lice govornika (sagovornika) dobro osvetljeno • Lica govornika i sagovornika u istoj visinskoj ravni • Koristiti gest (Znakovni jezik) kombinovani metod • Koristiti mimiku , pantomimu, telo • Koristiti pisanje,čitanje, sčitavanje sa usana • Ponavljati važne reči, fraze (posebno nove,retke i teške reči) • Praviti male pauze • Ostvariti pozitivan emocionalni odnos • Povećano strpljenje i tolerancija na frustracije čujućeg sagovornika
Sistematsko neeksperimentalno istraž. • Opservacija nekog psihološkog fenomena koji se pojavljujekod OSOS ali je njegovoposmatranje -sistematskiizvedeno (prati se sve što je važno za ispit.pojavu) -kontrolisano (vodi se računa o uslovima u kojima se ispitivana pojava posmatra) -saunapredpostavljenim ciljem -plansko Koriste se i skale za procenu i druga sredstva
Primer: sistematsko istraživanje impulsivnog ponašanja dece OS. Sistematska opservacija impulsivnih reakcija đaka prvog razreda osnovne škole za decu oštećenog sluha Plan istraživanja mora da sadrži podatke gde će se vršiti posmatranje i koliko će trajati • U školskom dvorištu (20 min. tokom školskog odmora) • U učionici na časovima i posle njih (40min.+) • U porodici deteta oštećenog sluha ( 1 h 3x nedeljno) • Tokom 3 meseca Uključivanje petostepene skale procene, dva observera itd.
Statistička obrada podataka • Statistika kvantitativno istražuje psihološke karakteristike i pojave kod osoba oštećenog sluha • Deskriptivna statistika i statistika zaključivanja • Mere centralne tendencije,mere varijabilnosti i korelacione mere
Psihodijagnostičke metode: • Psihološki testovi (naročito neverbalni) • Istorija slučaja • Opservacija (klinička i vanklinička) • Intervju ( kontaktni, prateći, završni) • Sociometrija itd.
Psihološki test Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponašanja koji dobro reprezentuje neku psihičku osobinu(sposobnost, crtu ličnosti ) Podele testova 1.Verbalni testovi 2.Neverbalni testovi Podela prema sadržaju ispitivanja: 1.Testovi ličnosti ( Mahover test crt.lj.fig.) 2.Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i veština (Tes. zn. srpsk.j.)
TESTOVI LIČNOSTI za OSOS: • Skale procena – direktno procenjivanje po ispitivanim osobinama ili određenim ponašanjima OSOS • nijestidljivuopšteveomastidljiv • 1 2 3 4 5 • 2.Upitnici ili inventari ličnosti – pismenopostavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osećanjima u određenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tačnost Ograničena upotreba kod OSOS (pojednostavljene verbalne formulacije i zadavanje starijim opismenjenim ispitanicima OS) • Da li se lako naljutite? 3. Projektivne tehnike- nestrukturirani materijalprovociraispoljavanjenesvesnog Kod OSOS naročito pogodne neverbalne projektivne tehnike 4. Situacioni testovi – procena ličnosti OSOS na osnovu ponašanja u određenim situacijama
Klasifikacijatestovaza OSOS (Radoman 1996) 1.Testovi koji su originalno konstruisani i specijalno namenjeni za ispitanike sa OS ( Pintner-Paterson , Čikaški neverbalni test, HNTLA , Driver-Colins test itd.) 2. Testovi konstruisani za opštu populaciju a zatim prilagođeni ispitanicima sa OS (WISC, REVISK, Bender geštalt test, Kuća-Drvo-Čovek itd.)
Surdopsihološki testovi specijalno konstruisani i normirani za OSOS Specijalni testoviza OSOS • Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa oštećenim sluhom (HNTLA) • Testovi ličnosti (Inventar ličnosti za gluvu decu Lili Brunšvig) • Testovi psiholingvističkih i komunikativnih sposobnosti ( SKS –Radoman i Nikolić)
Veksleroveskalezamerenjeinteligencije (opšti test prilagođen za upotrebu sa OSOS) • WB • WISC , domaća standardizacija REVISK • WAIS – za odrasle • WPPIS - za predškolski uzrast • Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se koriste za testiranje inteligencije gluvih dok se verbalna skala pretežno koristi kao mera verbalne razvijenosti
Bender – Geštalt vizuomotorni test • Bender geštalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neuroloških oštećenja dece sa oštećenim sluhom, poremećaja učenja i sl. • Sposobnosti koje se mere uključuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju Ispituje sledeće sposobnosti OSOS: • Sposobnost da percipira figuru kao ograničenu celinu; da može voljno da započne aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne širi figuru tačkicama ili crticama, tj. da nema perseveracija. • Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu • Sposobnost integracije delova u celinu -geštalt
... • Istorijaslučaja- metoda proučavanja pojedinca tokom njegovog razvoja. Ona sadrži biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici OS, jer je njegova/njena ličnost proizvod prošlih iskustava, važnih događaja i situacija iz života.
Istorija slučaja OSOS obuhvata: I - opšte podatke , - problem zbog koga se javlja, II- istoriju razvoja i konteksta a) istorija porodice b) individualna istor. (prenatalni, natalni i postnatalni razvoj), III - aktuelni psihosocijalni status
Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike koje se koriste sa OSOS • Bihejvioralna terapija • Psihodrama i sociodrama • Art terapija • Terapija plesom • Porodična terapija • Psihoterapija dijade majka-gluvo dete • Terapija igrom (play therapy) • Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog sluha (sa ometenošću )