1 / 88

MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST

1. MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST. I MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I KAKO GA UPOZNATI. II DOMAĆI IZVORI PRAVA IZ BANKARSTVA I FINANSIJA I KAKO IH UPOZNATI. 2. MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE. I. SVETSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE.

anahid
Télécharger la présentation

MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. 1 MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST

  2. IMEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I KAKO GA UPOZNATI

  3. IIDOMAĆI IZVORI PRAVA IZ BANKARSTVA I FINANSIJA IKAKO IH UPOZNATI

  4. 2 MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

  5. I.SVETSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE 1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND • TRI STUBA MEĐUNARODNIH EKONOMSKIH ODNOSA • MMF • GRUPA SVETSKE BANKE - WBG • WTO-STO • WBG ČINE: • IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj • IDA- Međunarodna organizacija za razvoj • IFC-Međunarodna finansijska korporacija i • MIGA- Međunar. organiz. za garant. investicija od nekomerc. rizika

  6. 1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (nastavak) 1.1. Ciljevi osnivanja MMF-a • (MMF -International Monetary Fund - Agencija UN sedište u Vaš.osn. 1945) • Razvijanje međunarodne monetarne saradnje • Širenje međunarodne trgovine i plaćanja • Radi na stabilnosti kurseva • Uspostavljanje ravnoteže u platnom bilansu • Poslovi sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke 1.2. Članstvo • Fond ima 185 zemalja, ima oko 2.700 zaposlenih iz 141 zemlje 1.3. Upravljanje • Najviše telo MMF-a je Bord guvernera-po jednog predstavnika svih zemalja • Izvršni odbor - 24 člana, izvršnih direktora- 5 imenuju zemlje sa najveć. kvot. • Izvršni direktor je rukovodilac zaposl. u MMF i predsedavajući Izvršn. odbora • Broj glasova-Svaka zemlja ima 250 glasova plus 1 glas na svakih 100.000 SDR 1.4. Kreditni potencijal i kreditiranje • Od ukupnog obima kvota u MMF na deset najrazvij. zemalja otpada 55%

  7. 1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (nastavak) • MMF odobrava: • a) Kratkoročne kredite (direktnim vučenjem do 25% kvote) • b) srednjeročne kredite za rešavanje platnobilansnih problema(preko 100% kvote -putem stand by aranžmana, uz određene uslove) 1.5. Kvote i revizije kvota • Kvota je izražena u SDR (Special Drawing Rights): specijalna prava vučenja • Aktuelni zbir kvota iznosi SDR 213 mlrd. • SAD imaju najveću kvotu od SDR 37.149.3 miliona-17,11% a • Najmanju Palau od SDR 3,1 milion 0,013% • Reviziju kvota vrše se u regularnim intervalima obično svakih 5 godina • Nova revizija kvota izvršena je u 2002-oj, mada još nije stupila na snagu

  8. 2. Međunarodna banka za obnovu i razvoj - IBRD • Prva institucija Svetske banke (1944. u BW, SAD),osn. 44 zemljeda pod povoljnijim uslovima finansira obnovu i razvoj u ZUR-u • Banci su do sada pristupile 184 zemlje • Članice IBRD - zemlje koje su članice MMF • Sedište IBRD je u Vašingtonu • Na politiku Banke najviše uticaja ima vlada SAD-a • slede: Japan, Velika Britanija i Nemačka • Najveći korisnici sred:Kina, Indija, Meksiko, Brazil, i bivše rep.SSSR-a • Zajmovi se odobravaju zemljama od 1.025 - 2.650 dolara per. capita • Uslovi: poček do 5 godina i sa rokom otplate do 25 godina • Od 1. jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu

  9. 3. Međunarodno udruženje za razvoj - IDA • IDA (International Development Association) • osn. 1960. Agenc. WB • Članstvo IDA - posle učlanj. u Svetsku banku • IDA ima u svom članstvu 159 država • Krediti IDA namenjeni su isključivo, veoma siromašnim zemljama • “Kredita” IDA daje prednost projektima za razvoj poljoprivrede, obrazovanje, proizvodnja električne energije i projekte infrastrukture • Granica- ispod 1025 USD per capita • IDA odobrava kredite do 50 godina • 10 godina -grace period • Od jedanaeste do dvadesete godine- vraća po 1% • Poslednjih 30 godina vraća se po 3% od “kredita” • IDA kamata se ne plaća • Naknada za uslugu plaća se 0.75%-1%

  10. 4. Međunarodna finansijska korporacija - IFC • Osnovana je 1965. • IBRD - afilijacija - pomaže razvoj privatnih preduzeća • Kreditira bez garancije države i pod komercijalnim uslovima • IFC ima 174 članica • Uslov članstvo u IBRD • Sedište Korporacije je u Vašingtonu • Korisnici bili: “Zastava” Kragujevac, FAP Priboj, FRIKOM Beograd, i dr.

  11. 5. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE - MIGA • Multilateral Investment Guarantee Agency - MIGA • 1985. odobrena Konvencija o njenom osnivanju • MIGA - agencija Svetske banke • MIGA izdaje garancijeza nekomercijalne rizike kao što su: transfer valuta,eksproprijacija, kršenje ugovora, rat i socijalni potresi • 2002. god. 141 država učlanjeno u MIGA • Sedište Agencije je u Vašingtonu • Naša zemlja od 2002. - član MIGA

  12. 3 REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

  13. REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE • Među najznačajnije spadaju: • Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD • Evropska investiciona banka - EIB • Interamerička banka za obnovu i razvoj - IADB • Afrička banka za obnovu i razvoj - AfRB • Azijska banka za obnovu i razvoj -AzRB, itd. • Osnovane su sa ciljem da (su)finansiraju razvojne projekte u regionu • Naša zemlja je članica većine regional. finansij. organizacija • Time stiču pravo učešća na međunarodnim tenderima • Za nas posebno su značajne EIB i EBRD

  14. 1. Evropska investiciona banka • 1.1. Osnivanje i članstvo • Osnovanja 1958. radi finansiranja projekata zajedničkog tržišta (danas EU) • Finansira projekte od zajedničkog interesa za više zemalja članica • 1.2. Kapital Banke • EIB se na međunarodnom finansijskom tržištu rangira odmah posle IBRD • 1.3. Odobravanje zajmova • Zemljama nečlanicama odobrava sredstva za finansiranje infrastrukturnih projekata • Rok od 6 do 10 godina, po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za obveznice EIB • 1.4. Saradnja naše zemlje • Kredite koristi za razvoj raznih projekata u oblasti saobraćaja

  15. 2. Evropska banka za obnovu i razvoj 2.1. Ciljevi i zadaci osnivanja • EBRD je osnovana 1990. • Cilj - pomoć zemljama Centralne i Istočne Evrope “za primenu principa višeparti-jske demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije... jača prelaz na otvorenu i trži-šno orijentisanu privredu i unapređuje privatnu i preduzetničku inicijativu” (čl. 1) • Tesno sarađuje sa MMF, IBRD, MIGA, OECD • Sedište EBRD je u Londonu 2.2. Članstvo • Danas EBRD ima 60 članova • Naša zemlja član od 2001. godine 2.3. Osnivački kapital • 10 milijardi ECU (ECU od 1.1.1999. zamenjen u evro) • SAD su najveći pojedinačni akcionar sa 10% kapitala • Učešće naše zemlje 128 mil. ECU (evra) - 1,28% glasova 2.4. Korisnici kapitala • Zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su: • započele prelazak na tržišnu privredu • uvele parlamentarnu višestranačku demokratiju • Najviše 40% od ukupnih plasmana može biti uloženo u državni sektor 2.5. Organizacija i rukovođenje • Kao kod ostalih MFO

  16. 4 EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

  17. MONETARNA UNIJA • 1. Definicija i elementi • Definicija • Valutno područje nastalo od više nacionalnih valutnih područja koja su prihvatila jedinstvenu valutu • Elementi svake MU 1) Jedinstvena centralna banka 2) Jedinstvena valuta i 3) Jedinstvena monetarna politika

  18. 2. EMU • 2.1. Opšti ugovori • Rimski ugovor o osnivanju EEZ - 1958. • Ugovor o osnivanju EU - 1992. (Mastriht) • Zatim sledi • Odluka o stvaranju EMU i uvođenju evra (Mastriht 1992.)

  19. 2.2.ACQUIS COMMUNAUTAIRE • Zakonodavstvo EU svrstano je u 31 poglavlje • – Evropski pravni poredak – • Slobodno kretanje robe, • Sloboda kretanja ljudi, • Sloboda pružanja usluga, • Slobodno kretanje kapitala, • Kompanijsko pravo, • Politika konkurencije, • Poljoprivreda, • Ribolov, • Politika transporta, • Nauka i istraživanje, • Obrazovanje i obuka kadrova, • Telekomunikacije i informacione tehnologije, • Politika u kulturi i audio-vizuelnim medijima, • Regionalna politika i koordinacija struk. instrum., • Zaštita životne sredine, • Zaštita potrošača i zdravlja, • Saradnja u obl. pravosuđa i unutrašnjih poslova, • Carinska unija, • Spoljni ekonomski odnosi, • Zajednička inostrana i bezbednosna politika, • Finansijska kontrola, • Finansijski i budžetski propisi, • Institucije, • Ostalo. • Oporezivanje, • Ekonomska i monetarna unija, • Statistika, • Socijalna politika i zapošljavanje, • Energetika, • Industrijska politika, • Mala i srednja preduzeća,

  20. 2.3. Faze razvoja EMU • Prva faza – završena 31.12.1993. stvaranjem jedinstvenog tržišta dobara i kapitala • Druga faza - usklađivanje ekon. politika koje imaju za cilj: • smanjenje inflacije • smanjenje kamatnih stopa i • ograničavanje budžetskih deficita • 1. januara 1994. godine osnovan je Evropski monetarni institut (EMI) koji ima za zadatak da tehn. pripremi uvođenje EVRA • Treća faza – finalna faza ima zadatak: • stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monete i • stvaranje nezavisne Evropske centralne banke (ECB)

  21. 2.4.Kriterijumi konvergencije • Niska inflacija (ne više od 1,5% od pros. tri najuspeš. članice) • Niska kamata na dugororočne kredite(ne više od 2% od pros. tri najuspešnije članice) • Stabilne javne finansije(godišnji budžetski deficit od najviše 3% od BNP i ukupan javni dug od najviše 60% od BNP) • Valutni kurs (poštovanje okvira fluktuiranja unutar EMS u poslednje dve godine i izostanak devalvacije monete u poslednje dve godine)

  22. 2.5. Proces harmonizacije sa EU? • Prvi čin – Sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji • Drugi čin – tranzicija • Treći čin – harmonizacija propisa

  23. 2.6. Struktura akata EU • Direktive – obavezne po cilju, koji žele ostvariti • Odluke – obavezne samo za onoga na koga su adresirane • Uredbe (engl. regulation) – obavezne u celini za sve • Mišljenja i preporuke • Najvažnija dokumenta su direktive, koje predstavljaju glavnu aktivnost pri harmonizaciji zakonodavstva

  24. 2.7. Članice EMU – 13 zemalja • Austrija, Belgija, • Finska, Francuska, • Grčka, Holandija, • Irska, Italija, • Luksemburg, Nemačka, • Portugalija, Slovenija • i Španija

  25. 2.8. Jedinstvena valuta: EVRO • (Uredba Saveta o uvođenju evra – EC No 974/98) • Deli se na sto evrocenti. • NOVČANICE: 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra • KOVANI NOVAC: 1, 2, 5, 10, 20, 50 evrocenti i 1 i 2 evra

  26. 2.9.Paritet evra prema valutamazemalja EMU • Jedan evro vredi • Uredba Saveta o uvođenju evra stupila je na snagu 1.1.1999.

  27. 2.10. ESCB-ECB • Evropski sistem centralnih banaka sačinjavaju: • Nacionalne centralne banke zemalja-članica EMU i • Evropska centralna banka

  28. 5 USAGLAŠAVANJE DOMAĆIH PROPISA SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA

  29. 13. USAGLAŠAVANJE DOMAĆEG BANKARSTVA SA MEĐUNARODNIM PRAVILIMA I STANDARDIMA 13.1. USAGLAŠAVANJE SA WTO-GATS • STO koja je počela sa radom 1.1.1995. • Regulativa obuhvata 28 sporazuma • Sporazum o trgovini uslugama - GATS reguliše, između ostalog, finansijske, odnosno bankarske usluge • GATS se zasniva na tri elementa: • prvi je serija osnovnih obaveza u vezi sa trgovinom uslugama koje će se primenjivati na sve članice STO-a • drugi su nacionalne liste koncesija koje sadrže obaveze koje će biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije • treći čine aneksi koji se odnose na specifičnosti liberalizacije pojedinih sektora usluga

  30. - nastavak -Sadržaj Sporazuma • Prvi deo Sporazuma o trgovini uslugama reguliše obuhvat njegove primene -konkretno, usluge u turizmu, u bankarstvu, osiguranju, itd. • Drugi deo Sporazuma reguliše opšte obaveze i discipline zemaljapriznavanje npr. školskih kvalifikacija) zatim, obaveza članica WTO-a da ne uvode restrikcije na međunarodne transfere i plaćanja povodom tekućih transakcija • Treći deo Sporazuma obuhvata obaveze o pristupu tržištu i nacionalnom tretman. • Četvrti deo Sporazuma obezbeđuje osnovu za progresivnu liberalizaciju u oblasti usluga, putem sukcesivnih rundi pregovora o trgovini usluga • Peti deo Sporazuma sadrži institucionalne odredbe, uključujući konsultacije i rešavanje sporova • Posebna pitanja ovog Sporazuma su regulisana aneksima, njih ima osam među koje spada i Aneks o finansijskim uslugama (bankarstvo i osiguranje). • Značajna je i Odluka o profesionalnim uslugama kojom se osniva Radna grupa za profesionalne usluge- reguliše priznavanje školskih kvalifikacija i odgovarajuća procedura, tehnički standardi i izdavanje dozvola u oblasti profesionalnih usluga, da ne predstavljaju nepotrebne barijere za trgovinu ovom vrstom usluga. Odlukom je prioritet dat računovodstvenim uslugama

  31. 13.2. Usaglašavanje sa ISO standardima A) Osnovni podaci • Osnovana 1948. • Usaglasilo svoje nac. stand. preko 120 nacionalnih organizacija širom sveta • Finansijska industrija - ISO TC 68 • Standardi koji su najviše prihv. - zdravlje, bezb. i živ. sred. • ISO je identifik. pitanja trg. uslugama (finan, osig, turizam, edukacija, itd), koja su ušla u program standardizacije ISO 9000 • Saradnja Srbije - Odvija se preko Republičkogzavoda za standardizaciju Beograd

  32. B)ISO - organizaciona šema

  33. C) Potkomiteti i radne grupe ISO/TC 68 • WG za održavanje ISO 4271 – kodovi za valute i novac • WG za održavanje ISO 8908 – rečnik iz oblasti finansija • SC 2 – upravljanje sigurnošću i opšte bank. operacije • SC 4 – hartije od vrednosti i srodni finan. instrumenti • SC 6 – finansijske usluge u poslovanju sa građanima • SC 7 – bankarske telekomunakacione poruke

  34. D) Važniji standardi ISO/TC 68 • ISO 9000 stand. su standardi o upravlj. i obezbeđ. kvaliteta • ISO 9001, ISO 9002 – Bankarske procedure • ISO 13616:1997 – Standard strukture računa u SWIFT međun. platnom prometu - IBAN • ISO 6536/1981 – Standard liste obveznica • ISO 9144/1991 – Optičko prepoznavanje • ISO 10962:1997 – Klasifikacija finansijskih instrumenata • Poslovanje HOV – 15022

  35. 13.3. Usaglašenost sa uslovima za osnivanje banaka u EU 13.3.1. OSNIVAČKI KAPITAL I DRUGI USLOVI Dozvola dobijena u bilo kojoj državi članici važi na teritoriji cele EU. Uslovi za dobijanje dozvole su: a. Kreditna ustanova mora imati zaseban sopstveni fond (own funds) i početni kapital od 5 miliona evra b. Iznos sopstvenih fondova kreditne ustanove pri njenom osnivanju ne može biti manji od iznosa propisanog početnog kapitala c. Da bi se dobila dozvola od nadležne vlasti, u efektivnom vođenju poslovodstva moraju učestvovati najmanje dva lica. Ova lica moraju biti na dobrom glasu i s potrebnim iskustvom za obavljanje poslova d. Nadležna vlast mora biti obaveštena o identitetu njenih akcionara odnosno članova, fizičkih ili pravnih lica, koji imaju "značajne udele" u njima i o iznosima tih udela. "Značajni udeo" je udeo u nekoj poslovnoj jedinici od najmanje 10% kapitala ili glasačkih prava e. Svaka dozvola se dostavlja Komisiji radi unošenja u spisak koji se objavljuje u "Službenom listu" EU • itd.

  36. 13.3.2. EU - NADZOR NAD BANKAMA(Kreditne ustanove) Država vrši nad bankama nadzor na tri ravni: A. Upravni nadzor B. Nadzor nad savesnošću poslovanja i C. Ovlašćena revizija A. Upravni nadzor -Najvažnija vrsta nadzora • Upravni nadzor prati banku od ulaska na tržište do izlaska s tržišta uz dosledno poštovanje zakona

  37. B. Nadzor nad savesnošću poslovanja Uveden radi obezbeđivanja reda na finansijskom tržištu uključujući lojalnu konkurenciju • Ovaj nadzor je propisan u odlukama bazelskog komiteta. • Odatle je preuzet i u zakonodavstvu EU • Nadzor se vrši na konsolidovanoj osnovi, to jest nad matičnom ustanovom i njenim poslovnim jedinicama u celoj EU • Glavni instrumenti za ovaj nadzor kreditnih ustanova su: sopstveni fondovi, "značajni udeli", koeficijent solventnosti", "veliki krediti". C. Ovlašćena revizija • Ovlašćena revizija je oblik posrednog nadzora države koji obavljaju je ovlašćeni revizori, koji mogu biti fizička i pravna lica • U zakonodavstvu EU revizija je obavezna za banke, osiguravajuća društva i za poslovne jedinice koje se bave ulaganjima u prenosive HOV • To uključuje i sve poslovne jedinice koje zakonodavstvo EU određuje kao "kreditne ustanove" i "finansijske ustanove" • U svim zemljama članicama EU predviđena je i građansko-pravna i krivičnopravna odgovornost OR

  38. 13.4. Usaglašavanje sa novim Bazelskim sporazumom Bazelski Sporazumi I i II • Međunarodni Sporazum o merenju kapitala i kapitalnih standarda - 1988. – Bazel I • Bazel II, 2004. - bazira se na tri stuba: Minimum nužnog kapitala Nadzor nad adekvatnošću kapitala Tržišna disciplina Stub 1 Stub 2 Stub 3

  39. 13.5. Usaglašavanje sa pravilima MTK u Parizu PRAVILA MTK – PARIZ • Jednoobr. pravila za inkaso – 1933. • Jednoobr. pravila za akreditive – 1958. -1994. • Jednoobr. pravila za ugovorne garancije – 1978. • Jednoobr. pravila za ramburs banka-banci • Jednoobr. pravila za tumačenje trg. termina – INCOTERMS 1936. (2000.)

  40. PRIMER BROJ 1: MESTO FINANSIJSKIH USLUGA USEKTORSKOJ KLASIFIKACIJI USLUGA WTO Sektorska klasifikacija usluga WTO Prema klasifikaciji STO, sve usluge su razvrstane u 12 sledećih grupa: 1. Profesionalne usluge (računovod., kompjuterske, lizing, itd.) 2. Usluge komuniciranja (telekomunikacione usluge, EDI, itd.) 3. Građevinske usluge 4. Distributivne usluge (trgovina, franšizing, itd.) 5. Obrazovne usluge 6. Komunalne usluge . . .

  41. . . . • Finansijske usluge (osig., brok., bankar. i fin., HOV) • Zdravstvene i socijalne usluge • Turizam • Usluge rekreacije, usluge vezane za sport i kulturu • Saobraćajne usluge • Ostale usluge

  42. VEŽBA BROJ 2: 50 NAJPOZNATIJIH BANAKA U SVETU

  43. VEŽBA BROJ 3: SAVETI BANKARIMA IZ 1863.GODINE • U decembru 1863. godine je konstituisan Controller of Currency-Bonitetna kontrola Centralne Banke SAD.Prvi generalni kontrolor gospodin Hugh McCulloch se obratio bankarima sledećim savetima: • Ne dajte kredite iznad razumne granice obezbeđenja naplate. • Nemojte forsirati i podsticati spekulativne poslove. • Komitentu možete dati izuzetne pogodnosti samo na kratak rok ukoliko to uslovi dozvoljavaju (kvalitet komitenta) ali insistirajte na naplati o dospeću bez obzira na to da li vam je taj novac potreban. • Nikad ne obnavljajte kredit (ili hartije od vrednosti) zbog toga što možda ne znate gde da plasirate naplaćeni novac pod istim uslovima. • Rasporedite vaše kredite na veći broj dužnika umesto da ih koncentrišete kod manjeg broja. • Veliki krediti jednom komitentu (ili pojedincu) makar to bilo ponekad ispravno i potrebno generalno je veoma često nesigurno ulaganje • Veliki dužnici su skloni da kontrolišu banku. Kada ovo postane odnos između banke i njenih komitenata nije teško naslutiti ko će na kraju biti oštećen. • Svaki dolar kredita iznad kapitala banke (rezervi i zadržane dobiti) stavlja rukovodstvo pred strogu odgovornost prema kreditorima i deoničarima da neprekidno drži pod kontrolom smanjivanje kredita u dozvoljenim granicama. • ...

  44. ... • Dajte vašem komitentu slobodu imajući na umu da banka napreduje toliko koliko napreduju njeni komitenti. Ali nikada ne dozvolite da vam oni diktiraju politiku. • Ako imate razloga da posumnjate u integritet vašeg komitenta - ugasite mu račun. Nikad se ne upuštajte u posao sa nitkovom pod utiskom da vas on može prevariti. Rizik u takvom slučaju je uvek veći od dobiti. • Platite vaše osoblje da živi konformno i ugledno bez krađe, ali zahtevajte da vam budu u potpunosti odani u službi. Ako neki vaš službenik živi iznad svojih prihoda otpustite ga, čak ikada može da objasni i dokaže poreklo viška prihoda otpustite ga. Ekstravagancija, iako samo po sebi nije kriminal, vrlo prirodno vodi u kriminal. Čovek koji troši više nego što zarađuje ne može biti pouzdan službenik (rukovodilac) banke. • Kapital banke mora biti realnost a ne fikcija i on mora pripadati onima koji imaju novac za pozajmljivanje drugim a ne dužnicima. Kontrolor će činiti sve što je u granicama njegovih ovlašćenja upotrebljavajući sva raspoloživa sredstva da spreči kreiranje nominalnog kapitala od strane nacionalnih banaka upotrebom obrtnih sredstava ili na bilokoji drugi veštački način i u njegovim naporima da to postigne sa poverenjem očekuje saradnju svih dobro organizovanih banaka. • Tražimo iskreno, pošteno i zakonito bankarsko poslovanje. • Nikad ne pokušavajte da u očekivanju velikih dobitaka činite ono što nije u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. „Spekulatomo finansiranje"nije zakonito bankarstvo a „spektakularni finansijer u bankarstvu je iliobmana ili nitkovluk"

More Related