KULTURNE PRAKSE GRAĐANA SRBIJE

1. KULTURNE PRAKSE GRAĐANA SRBIJE dr Predrag Cvetičanin rukovodilac istraživanja Marijana Milankov koordinator projekta

2. ISTRAŽIVANJE „KULTURNE PRAKSE GRAĐANA SRBIJE“ • Anketiranje je obavljeno u periodu septembar - decembar 2010. godineuz korišćenje standardizovanog upitnika koji je imao 95 pitanja. • Od planiranih 1600 ispitanika anketirano je ukupno 1490 (93,1% plani­ranog uzorka). • Na ovaj način je stvorena iskustvena osnova sa više od pola miliona podataka relevantnih za formulisanje mera kulturne politike od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i gradskih/opštinskih uprava za kulturu.

3. UZORAK I ANKETIRANJE • Uzorak je pravljen kao nacionalno proporcionalni, stratifikovani, četvoroetapni, slučajni uzorak. • Dizajniran je tako da se rezultati sa njega mogu preneti na populaciju Srbije sa statističkom greškom od 2,5% (uz 95% sigurnosti) što znači da on omogućava da se na osnovu dobijenih rezultata sa velikom preciznošću govori o kulturnim praksama građana Srbije.

4. PREDMET ISTRAŽIVANJA • Kulturne potrebe građana Srbije • Kulturne navike građana Srbije • Tipovi publike u Srbiji (aktivna, pasivna, prinudna i ne-publika) • Ukusi građana Srbije • Znanja o umetnosti • Posedovanje kulturnih objekata (um. dela i opreme) • Kulturne prakse u regionima Srbije • Poređenje kulturnih praksi građana Srbije i građana zemalja EU

5. KULTURNA MAPA SRBIJE -POLJE KULTURNIH PRAKSI • Polje kulturnih praksi predstavlja vizuelni prikaz obrazaca kulturnih praksi u jednom društvu • U polju kulturnih praksi najinteresantnije informacije se ne tiču indikatora samih, nego njihovih međusobnih odnosa • I korak: konstruisanje polja kulturih praksi od indikatora kulturih potreba, kulturnih navika, ukusa, znanja o kulturi i posedovanja kulturnih dobara (aktivne varijable) • II korak: projektovanje socio-demografskih varijabli u mapu, kao pasivnih varijabli

6. MULTIVARIJANTNA ANALIZA KORESPONDENCI • Za konstruisanje polja kulturnih praksi u Srbiji korišćena je multivarijantna analiza korespondenci, koju je razvila grupa matematičara i statističara koju je okupljena oko Žan-Pol Benzekrija – statistička tehnika koja „misli“ u relacijama (Burdije) • Aktivne i pasivne varijable • Dva tipa rezultata (outputs): „maglina modaliteta“ i „maglina pojedinaca“

7. INDIKATORI • Kao aktivne varijable koristili smo pokazatelje pet različitih aspekata kulturnih praksi: • Kulturnih potreba– [dokolica pozorište (+), (+/-), (-)] • Kulturnih navika[navike pozorište (++), (+), (0)] • Ukusa [ukus neo-folk (+), (+/-), (-)] • Znanja [Kiš +, Kiš -, Kiš ne zna] • Posedovanja kulturnih dobara i objekata [biblioteka200+; biblioteka 26 -199; biblioteka < 25]

13. KULTURNE PRAKSE GRAĐANA SRBIJEZAKLJUČCI

14. DRUŠTVENO STRUKTURISANE KULTURNE PRAKSE • Kulturne prakse građana Srbije su jasno društveno strukturisane (uticaji obrazovanja, starosti, pola, zanimanja, ekonomskog bogatstva) • Učešće građana u tradicionalno shvaćenim kulturnim aktivnostima ostaje rezevisano za otprilike trećinu populacije (obrazovanijih, platežno sposobnijih i onih mlađih i srednjih godina). Time dve trećine građana Srbije ostaje izvan dohvata mera postojeće kulturne politike. • U kulturnoj ponudi nedostaju programi za decu i programi prilagođeni (po vremenu, mestu, načinu organizovanja) starijim osobama.

15. KULTURNA PONUDA U REGIONIMA SRBIJE • U regionima Srbije postoji jasna nesrazmera u obimu kulturne ponude između regiona Beograda i ostalih regiona u Srbiji i po prisustvu kulturnih institucija, a posebno po faktičkom prisustvu/odsustvu kulturnih događaja. • Uprkos tome, obim aktivne publika u regionu Beograda ne razlikuje se bitno od obima ove publike u drugim regionima (razlike samo u domenu pozorišne umetnosti i filma). • To svedoči o poznatoj činjenici da kulturna ponuda po sebi nije dovoljna da proizvede aktivnu kulturnu participaciju.

16. BUDŽET ZA KULTURU • Poseban problem predstavlja niska platežna moć građana Srbije. • Rezultati istraživanja pokazuju da dve trećine građana Srbije može mesečno da izdvoji do 2000 dinara za zadovoljenje svojih kulturnih potreba. Jedna četvrtina može sebi da dozvoli da na kulturne sadržaje potroši do 5000 dinara mesečno, a svega 7% stanovništva više od toga. • To ne samo što osiromašuje njihov kulturni život, nego ima ozbiljne posledice po razvoj čitavog kulturnog sistema u Srbiji.

17. ZNANJA O KULTURI • Uz sve ove probleme, u istraživanju se kao najurgentniji pojavio onaj vezan za zaista oskudna znanja građana Srbije o umetnosti. Nepoznavanje kodova umetnosti, kako u njenim elitnim, tako i popularnim formama, onemogućava učešće u kulturnim aktivnostima. • Ključ nove kulturne politike u Srbiji je u novoj obrazovnoj i novoj medijskoj politici.

18. PLURALIZAM KULTURNIH PRAKSI • Pluralizam kulturnih praksi građana Srbije – u preseku dve osnovne dimenzije [globalna – lokalne kultura i tradicionalna – savremena kultura] formira se sedam različitih tipova kulturnih praksi. • Kulturna politika (estetski i kulturni pluralizam – Herbert Gans) • Princip kulturne mobilnosti • Princip sub-kulturnog programiranja