The power of humanity Snaga ~ove~nosti

1. Upoznajte Crvenikrst The power of humanity Snaga~ove~nosti

2. Упознајте Црвени крст ME\UNARODNI POKRET CRVENOG KRSTA Pogled u pro{lost Sve je po~elo24. juna 1859. godine kod mesta Solferino u severnojItaliji. Nakon bitke izme|u francusko-sardinijske i austrijske vojske, na boji{tu je ostalo nekoliko desetina hiqada poginulih ili te{ko rawenih, kojima niko nije ukazivao pomo}. Tu se na{aoAnriDinan, poslovni ~ovek iz @eneve. Dirnut prizorom velikih qudskihpatwi, pokrenuo je okolno stanovni{tvo i organizovao akciju pru`awapomo}i rawenima, a sve na dobrovoqnoj bazi. Videlo se da kod stanovni{tva postoji dobra voqa za pru`awepomo}i. Pri tome je lansirana parola Tuttifratelli - svi su bra}a. U patwi svi su qudi jednaki i zaslu`uju istu pa`wu i pomo}. AnriDinan je 1862. godine objavio kwigu*Se}awe na Solferino* u kojoj je opisao ono {to je video, kao i ono {to je uradio, odnosno, improvizovanu veliku humanitarnu akciju pomo}i rawenima svih zara}enih strana i odziv stanovni{tva. Na kraju, u tre}em delu kwige, za Pokret najva`nijem, on je objavio dva sve~ana apela:

3. Упознајте Црвени крст - da se u vreme mira osnuju dru{tva za pomo}, sa bolni~arima koji bi u vreme rata bili spremni da brinu o rawenicima; - da oni volonteri koji bi bili pozvani da pomognu vojnim sanitetima budu priznati i za{ti}eni nekim me|unarodnim sporazumom. U @enevi je februara 1863. godine obrazovan Odbor od pet ~lanova (Komitet petorice), ~iji je zadatak bio da u `ivot sprovede ideje, iznete u kwizi Anrija Dinana, tako|e ~lana ovog Odbora. 26. oktobra 1963. godine u @enevi se sastala me|unarodna konferencija, koja je 29. oktobra donela zakqu~ke bitne za Pokret: u svim zemqama stvaraju se odbori, koji }e u vreme rata pru`ati pomo} vojnom sanitetu, a u vreme mira }e se obu~iti i pripremati materijal potreban za delovawe u vreme rata. Odbori }e imati sekcije u celoj zemqi, ali }e postojati centralni upravni odbor. Odbori }e raditi u saglasnosti sa vlastima, a ~lanovi }e nositi znak: crveni krst na belom poqu. Tako je 29. oktobra 1863. godine odr`ana Konferencija koja je osnovala novi Pokret. Konferencija je preporu~ila da dr`ave proklamuju neutralnost sanitetskih jedinica i osobqa, {to je postao osnov za zakqu~ewe prve `enevske konvencije o za{titi rawenika u ratu. U skladu sa preporukama konvencija je zakqu~ena 22. avgusta 1864. godine.

4. Упознајте Црвени крст Struktura Struktura je rezultat dugog istorijskog razvoja, koji je pokazao korisnost takve organizacione {eme i opravdanost postojawa tri sastavna dela, a to su: 1) Me|unarodni komitet Crvenog krsta, 2) Nacionalna dru{tva Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca i 3) Me|unarodna federacija nacionalnih dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. • Me|unarodni komitet Crvenog krsta Dana 9. februara 1863. godine, Gistav Monije, Gijom-Anri Difur, Luj Apia, Teodor Monoar i Anri Dinan, osnivaju odbor ~iji je zadatak da ispita ostvarqivost Dinanovih ideja. Na prvoj sednici 17. februara 1863. godine, odbor usvaja naziv *Me|unarodni komitet za pomo} rawenicima*, kasnije popularno nazvan *Komitet petorice*. Ovaj komitet je kasnije prerastao u Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Sedi{te MKCK-a je u @enevi, a wegov znak je znak crvenog krsta na belom poqu. Deviza MKCK-a je Inter arma caritas(Milosr|e u ratu), tako|e priznaje devizu Per humanitatem ad pacem(Humano{}u ka miru). Ima izme|u 15 i 25 ~lanova koji su iskqu~ivo {vajcarski dr`avqani. MKCK deluje u podru~jima koja su zahva}ena bilo kojim vidom oru`anih dejstava.

5. Упознајте Црвени крст 2) Nacionalna dru{tva Nacionalna dru{tva su nezavisne nacionalne organizacije koja se stvaraju u svim zemqama da bi organizovale i pokrenule stanovni{tvo na humanitarnu aktivnost, kako u vreme mira, tako i u situacijama rata. Da bi nacionalna dru{tva bila primqena u svetsku porodicu Crvenog krsta treba da zadovoqavaju propisane uslove. Najzna~ajniji su: - da je obrazovano u nezavisnoj dr`avi, u kojoj je na snazi @enevska konvencija o za{titi vojnih rawenika i bolesnika u ratu; - da je nacionalno dru{tvo priznato od strane dr`ave; - da je autonomno i da obuhvata celu teritoriju dr`ave; - da koristi naziv i znak crvenog krsta ili crvenog polumeseca; - da prihvata statut Pokreta i - obaveza po{tovawa osnovnih principa Pokreta.

6. Упознајте Црвени крст 3) Me|unarodna federacija nacionalnih dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Osnovana je 1919. godine, pod nazivom Liga dru{tava Crvenog krsta. Liga, odnosno od 1991. godine, Me|unarodna federacija, nastoji da pomogne nacionalnim dru{tvima u obavqawu dvojakih zadataka. U prvoj grupi su zadaci, koji se postavqaju u vanrednim stawima, bez obzira na uzroke, kao {to su elementarne katastrofe, tehnolo{ke katastrofe, kao i pojava velikog broja izbeglica i raseqenih lica. Druga grupa mirnodopskih zadataka su dugoro~ni poslovi na podizawu zdravstvenog stawa i socijalnog blagostawa, i vaspitavawa u duhu humanosti. U svakoj dr`avi Me|unarodna federacija deluje preko nacionalnog dru{tva ili u sporazumu sa wim i u skladu sa zakonima dr`ave. Osnovna podela nadle`nosti izme|u MKCK i Me|unarodne federacije je u tome {to MKCK prete`no radi na zadacima u vezi sa ratom, a Me|unarodna federacija u zadacima vezanim za mir.

7. Упознајте Црвени крст Zajedni~ki organi Pokreta su: • Me|unarodna Konferencija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca To je povremeni skup, a istovremeno i najvi{i organ Pokreta. Prva je odr`ana 1867. godine, a naredne u principu svake ~etiri godine. Konferenciju sa~iwavaju svi sastavni delovi MKCK, Me|unarodna federacija, kao i dr`ave koje su u~esnice u `enevskim konvencijama od 1929. ili 1949. godine. Na Konferencijama se donose rezolucije, koje uglavnom nisu obavezne, ali imaju veliku moralnu snagu, a odnose se na osnovna humanitarna pitawa. 2) Savet delegata Ovo je telo koje okupqa sve sastavne delove i prema tome razmatra pitawa od zajedni~kog interesa za Pokret u celini. To su pitawa kao {to su doprinos Pokreta miru, pravima ~oveka, rad u korist izbeglicama itd. Sastaje se po pravilu svake druge godine. 3) Stalna komisija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca To je operativni organ sastavqen od devet lica, koji deluju u vremenu izme|u dve Me|unarodne konferencije. Priprema Me|unarodne konferencije i radi na primeni wenih rezolucija, a re{ava i eventualne sukobe oko tuma~ewa Statuta i radi na uskla|ivawu rada delova Pokreta. Ustanovqena je 1928. godine.

8. Упознајте Црвени крст @enevske konvencije i dopunski protokoli Prva @enevska konvencija (1949) {titi rawene i bolesne u oru`anim sukobima na kopnu. Druga @enevska konvencija (1949) {titi rawene, bolesne i brodolomnike u oru`anim sukobima na moru. Tre}a @enevska konvencija (1949) {titi ratne zarobqenike. ^etvrta @enevska konvencija (1949) {titi civile. Dopunski protokol I (1977) potencira za{titu `rtava me|unarodnih oru`anih sukoba. Dopunski protokol II(1977) potencira za{titu `rtava neme|unarodnih oru`anih sukoba.

9. Упознајте Црвени крст Crveni krst Srbije Crveni krst Srbije osnovan je 6. februara1876. godine. Osniva~ Crvenog krsta Srbije bio je dr Vladan \or|evi} (1844-1930).

10. Упознајте Црвени крст Znak Crvenog krsta Znak crvenog krsta na belom poqu, usvojen je jo{ na osniva~koj konferenciji Me|unarodnog komiteta za pomo} vojnim rawenicima (Komitet petorice) 1863. godine, kao znak te novoosnovane organizacije, a u znak zahvalnosti [vajcarskoj (kao obrnuti raspored boja {vajcarske zastave, koja je crvene boje sa belim krstom). Postoje dva vida upotrebe znaka crvenog krsta: - kao znaka za{tite - u indikativne svrhe (kao znaka ozna~avawa i kao znaka pripadnosti). Tako|e, razlikuje se upotreba znaka crvenog krsta u miru i u ratu. Upotreba znaka kao za{titnog sredstva jeste vidqiva manifestacija za{tite propisane @enevskim konvencijama za osobe (~lanove vojnih saniteta, volontere nacionalnih dru{tava, delegate MKCK-a itd.), medicinske objekte (bolnice, stanice prve pomo}i itd.) i prevozna sredstva.

11. Упознајте Црвени крст Upotreba znaka kao znaka ozna~avawa pokazuje da neka osoba ili objekat imaju veze sa Pokretom. Da bi se izbegla zabuna u pogledu kori{}ewa znaka u za{titne svrhe, crveni krst i crveni polumesec su, u tom slu~aju, mawih dimenzija. Znak pripadnosti ne zna~i pravo na za{titu u slu~aju rata. Zbog toga se neposredno u @enevskim konvencijama izri~ito nala`e: znak koji koriste nacionalna dru{tva Crvenog krsta za ozna~avawe pripadnosti lica i objekata mora se jasno razlikovati od znaka crvenog krsta koji se koristi kao znak za{tite. Znak pripadnosti mora da bude relativno malih razmera; on se ne mo`e stavqati na traku oko ruke i ne mo`e se stavqati na krovove zgrada koje pripadaju Crvenom krstu.

12. Упознајте Црвени крст Zloupotreba znaka Crvenog krsta Svaka upotreba koja nije izri~ito dozvoqena @enevskim konevncijama i wihovim Dopunskim protokolima predstavqa zloupotrebu znaka. Navodimo slede}e primere: • Imitacije su znaci koji mogu da dovedu do zabune zbog svoje sli~nosti sa znakom crvenog krsta ili crvenog polumeseca (imitacije po boji i obliku). • Uzurpacije. Postoje dve vrste uzurpacija: 1) upotreba znaka od strane neovla{}enih tela ili pojedinaca i 2) upotreba znaka od strane lica koja na to imaju prava, ali znak koriste u svrhe koje nisu u skladu sa osnovnim principima Pokreta. - Te{ke zloupotrebe (perfidija) - upotreba znaka za vreme rata u ciqu za{tite naoru`anih boraca ili ratne opreme. Smatra se ratnim zlo~inom.

13. Упознајте Црвени крст Me|unarodno humanitarno pravo Me|unarodno humanitarno pravo je deo me|unarodnog javnog prava i predstavqa sistem pravnih pravila koja se primewuju u oru`anom sukobu i povodom oru`anih sukoba, odnosno pravilima me|unarodnog humanitarnog prava se ure|uju odnosi izme|u strana koje su u sukobu i odnosi izme|u tih strana i neutralnih dr`ava; onih koje u oru`anom sukobu ne u~estvuju. Pravila me|unarodnog humanitarnog prava su obavezna za sve u~esnike u oru`anom sukobu. Ovo pravo je po svojoj su{tini kompromis izme|u na~ela vojne potrebe i na~ela humanosti.

14. Упознајте Црвени крст Osnovni principi Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Sedam osnovnih Principa Pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u obliku u kakvom su nam danas poznati, i koji dopuwuju Principe Me|unarodnog humanitarnog prava, formulisani su na 20. Me|unarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca odr`anoj u Be~u 1965. godine. U po~etku je bilo ~etiri principa, zatim je pridodato jo{ sedam, {to ukupno iznosi jedanaest, a u doktrini je pomiwano ~ak i trinaest principa. Principi koji su na snazi su: humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoqnost, jedinstvo i univerzalnost. Ovi principi mogu se podeliti u tri grupe: 1) izvorni principi, u koju spadaju: humanost i nepristrasnost; 2) izvedeni principi, u koju spadaju: neutralnost i nezavisnost i 3) organizacioni principi, u koju spadaju: jedinstvo, univerzalnost i dobrovoqnost.

15. Упознајте Црвени крст Anri Dinan (Jean-Henri Dunanat, 1828 - 30.10.1910), tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osniva~a wegovog najstarijeg organa, MKCK-a. Ceo `ivot posvetio ostvarewu svojih humanitarnih zamisli. Prvi je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. godine. Medaqa Anri Dinanje najvi{e odlikovawe Me|unarodnog Crvenog krsta, a ustanovqeno je 1965. godine, kao priznawe za izvanrednu slu`bu i samopo`rtvovawe u radu Crvenog krsta.

16. Упознајте Црвени крст Седам основних принципа Покрета Црвеног крста и Црвеногполумесеца (чије је очување дужност МКЦК-а, званично су прокламовани на 20. Међународној конференцији Црвеног крста и Црвеног полумесеца одржаној у Бечу 1965. године)

17. Упознајте Црвени крст 1. Хуманост Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, настао у жељи да се без дискриминације пружи помоћ рањеницима на бојном пољу, труди се, како на међународном тако и на националном плану, да спречи и олакша људску патњу где год она настала. Његов циљ је да заштити живот и здравље људи, као и да обезбеди поштовање човека као појединца. Он унапређује међусобно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајни мир међу свим народима.

18. Упознајте Црвени крст 2. Непристрасност Он не прави разлике по националној, расној и верској основи, класи или политичком мишљењу. Труди се да ублажи страдање појединаца, при чему се руководи само њиховим потребама, дајући предност најхитнијим случајевима којима је потребна помоћ.

19. Упознајте Црвени крст 3. Неутралност Да би и даље уживао поверење свих, Покрет у току непријатељстава не сме да стаје ни на чију страну, нити да се у било ком тренутку уплиће у спорове политичке, расне, верске или идеолошке природе.

20. Упознајте Црвени крст 4. Независност Покрет је независан. Иако Национална друштва представљају део хуманитарних служби влада својих земаља и, као таква, подлежу локалним законима, она морају остати аутономна како би у сваком тренутку била у стању да делују у складу са принципима Покрета.

21. Упознајте Црвени крст 5. Добровољност Покрет је добровољан и пружа помоћ која ни у ком смислу није руковођена жељом за добити.

22. Упознајте Црвени крст 6. Јединство У једној земљи може постојати само једно Друштво Црвеног крста или Црвеног полумесеца које мора бити отворено за све. Оно мора обављати своју хуманитарну делатност на територији целе земље.

23. Упознајте Црвени крст 7. Универзалност Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, у коме све друштва имају једнак статус и деле подједнаку одговорност и дужности да се међусобно помажу, обухвата цео свет.