NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

1. NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

2. Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od: a)većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) b ) faktora spoljne sredine

3. Populacija  +1δ +2δ +3δ

4. F = G + E F – fenotip G – genotip E- faktori spoljne sredine

5. FENOTIP I FENOTIPSKI PARAMETRI Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine.

6. Fenotipski parametri su statistički parametri koji opisuju distribuciju frekvencija rezultata merenja svojstava u populaciji.

7. SVOJSTVO S S V% Min Max Količina mleka Dnevni prirast Prinos vune

8. NAČINI DELOVANJA POLIGENA (ADITIVNIH ILI MINOR GENA) Delovanje poligena može biti: -         aditivno -         dominantno -         epistatično

9. Delovanje gena je aditivno kad fenotip koji oni daju predstavlja zbir negativnih i pozitivnih efekata pojedinačnih gena. Aditivni efekat gena je u tesnoj vezi sa oplemenjivačkom vrednošću grla.

10. Dominantno delovanje gena je posledica interakcije alela unutar lokusa. Dominantnost može biti: -         delimična -         puna -         overdominantnost Na dominantnom efektu gena se zasniva pojava heterozisa

12. Epistatično delovanje gena je posledica interakcije između lokusa.

13. B A a b Dominans Epistasis

14. FAKTORI SPOLJNE SREDINE I KVANTITATIVNE OSOBINE Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti: -     trenutni – uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd. koji se eliminišu kada se posmatra srednja vrednost -       trajni – uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama -    materinski uticaji koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama

15. MATERINSKI EFEKAT • Svaki doprinos na fenotip individue na koji direktno utiče fenotip njihove majke. • Citoplazmatični efekat • - bez ekstranuklearne DNK • - sa ekstranuklearnom DNK • Prenatalni materinski efekat • Transfer antitela majke potomcima • Postnatalni materinski efekat

16. Naslednost i promenjivost (interakcija genotip-okolina) Naslednost - proces razvića novih organizama koji su slični svojim roditeljima i precima. Promenjivost – razlike koje postoje između roditelja i potomaka (nastale kao posledica promena u NASLEDNOJ OSNOVI i uticajem FAKTORA OKOLINE koji se neprekidno menjaju u toku razvića jedinke).

17. Naslednost i faktori okoline • Vinters-ov krug • Krug predstavlja individualnu naslednu mogućnost i ograničenost • Faktori okoline su mnogobrojni: klima, ishrana, način držanja i sl. • Samo u optimalnim uslovima sredine moguće je potpuno ispoljavanje genetskog potencijala.

18. Nasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od genotipa Rasa A Rasa B Rasa C

19. Nasledno variranje

20. Nasledno variranje Nasledno variranje ima značaja za: • evoluciju • eksperimente u oblasti genetike • stvaranje novih rasa

21. Nenasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od faktora okoline (farma) Rasa A- visoka mlečnost Farma 1 Farma 2 Farma 3

22. Nenasledno variranje • Nenasledno variranje značajno je za poljoprivrednu proizvodnju.

23. G E N E T S K I P A R A M E T R I HERITABILNOST REPITABILNOST GENETIČKE KORELACIJE FENOTIPSKE KORELACIJE KORELACIJE OKOLINE VARIJANSE I KOVARIJANSE

24. Služe za: ·Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega genetske ·        Proučavanje prirodne akcije gena koji determinišu određena svojstva ·    Izbor pravca oplemenjivanja ·        Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i plotkinja ·Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom tj. genetičkim trendom ·        Modeliranje kriterijuma selekcije ·        Proučavanje interakcije između genotipa životinje i okoline

25. HERITABILNOST KOEFICIJENT NASLEDNOSTI h2

26. Jay L. Lush.

27. U širem smislu

28. U izrazu regresije heritabilnost predstavlja očekivanu promenu u aditivnoj genetskoj vrednosti potomaka za svaku jedinicu promene u fenotipu roditelja: h2 = bAP

29. Vrednosti heritabilnosti se mogu kretati u intervalu od 0 do 1.

30. Heritabilnost između svojstava se razlikuje: • Niskonasledna , sa vrednošću 0,0-0,10 ili 0-10% • Srednjenasledna, sa vrednošću 0,1-0,4 ili 10-40% • Visokonasledna, preko 0,4 ili 40% Heritabilnost nije biološkakonstanta

31. Metode za izračunavanje heritabilnosti na osnovu: • sličnosti između srodnika • h2 = 2( regresija potomaka na jednog od roditelja )= 2b • h2 = ( regresija potomaka na prosek roditelja )= b • h2 = 4 (interklasna korelacija unutar polusrodnika )= 4t • h2 = 2 (interklasna korelacija unutar punih srodnika )= 2t • aktuelnih selekcijskih ogleda • izučavanja monozigotnih blizanaca

32. METOD INTRAKLASNE KORELACIJE

33. STATISTIČKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELACIJE Yik =  + Ai + Eik gde je: Yik – opažanje (merenje) na k-toj individui (potomku) i-tog oca - opšta srednja vrednost posmatrane osobine Ai – uticaj i-tog oca Eik– nekontrolisani izvori varijabilnosti

34. IZVORI VARIJABILNOSTI STEPENI SLOBODE SUME KVADRATA SREDINE KVADRATA E2 IZMEĐU OČEVA S-1 SKs MKs 2w+k2S IZMEĐU POTOMAKA UNUTAR OČEVA n.-S SKw MKw 2w Tabela 1: Analiza varijanse s - broj očeva n.- ukupan broj potomaka ni- broj potomaka po očevima k- koeficijent korekcije za nejednak broj potomaka po očevima ni=k kod jednakog broja potomaka po očevima

35. SUME KVADRATA OČEVA POTOMSTVA

36. SREDINE KVADRATA OČEVA POTOMSTVA

37. VARIJANSE OČEVA

38. POTOMSTVA

39. UKUPNA FENOTIPSKA VARIJANSA =+

40. INTRAKLASNI KORELACIONI KOEFICIJENT HERITABILNOST h2=4*t

41. STANDARDNA GREŠKA HERITABILNOSTI

42. RAZLIKE U SLUČAJU NEJEDNAKOG BROJA POTOMAKA PO OČEVIMA STANDARDNA GREŠKA HERITABILNOSTI

43. Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Definicija: • Repitabilitet (R) predstavlja vrednost intraklasnog koeficijenta korelacije između ponovljenih merenja iste osobine (laktacija, osobine plodnosti, proizvodnja jaja, vune ) i individue. Po pravilu pokazuje veću vrednost od heritabiliteta i predstavlja njegovu gornju granicu (uticaj spoljne sredine na ispoljavanje osobina). • Vrednost R se kreće od 0-1

44. Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Izračunavanje Postupakom analize varijanse. Ukupna varijansa se rasčlanjava na varijabilnost između i unutar merenja. Za izračunavanje R nije potrebno grupisati grla po srodstvu Metod analize varijanse

45. Za ocenu celokupne genetske varijanse, pri čemu moramouvažiti, da 2G ocenjuje i deo varijanse spoljne sredine Za proveru tačnosti merenja te izbor tehnike merenja Za korekciju h2. Heritabilnost obično ocenjujemo na osnovu jednog merenja. Ako je na raspolaganju veći broj merenja h2 je veća. Tada h2 množimo faktorom Primena

46. Korelacije Koeficijent korelacije rxy • Pokazuje stepen slaganja između dve promenjive veličine. Korelacije: Fenotipske Genetske Okoline Genetske korelacije uslovljene su: • Plejotropijom – pojava da isti geni utiču na ispoljavanje više osobina. • Ukopčanošću gena – koja potiče od blizine lokusa na istom hromozomu na kojima se nalaze geni koji utuču na ispoljavanje 2 osobine. Koeficijent korelacije ima vrednosti od -1 do +1.

47. Korelacije • Koeficijent korelacije • Greška koeficijenta korelacije

48. Fenotipske i genetske korelacije između važnijih osobina domaćih životinja

49. Principiiefekatselekcije

50. Selekcija • Najznačajniji faktor promene frekvencije gena • Selekcijom se ne stvaraju novi geni već se povećava frekvencija poželjnih, a smanjuje frekvencija nepoželjnih gena. • Doprinos svake od odabranih individua zavisi od broja potomaka.