BUDUĆI IZAZOVI ZA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ U TEHNOLOGIJI HRANE ZA ŽIVOTINJE

1. BUDUĆI IZAZOVI ZA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ U TEHNOLOGIJI HRANE ZA ŽIVOTINJE FUTURE CHALLENGES FOR RESEARCH AND DEVELOPMENT IN FEED TECHNOLOGY Jovanka Lević, Slavica Sredanović Univerzitet u Novom Sadu Institut za prehrambene tehnologije Istraživački centar FEED-TO-FOOD

2. Industrija hrane za životinje • Industrija hrane za životinje ima vodeću ulogu u razvoju u lancu • od hrane za životinje do hrane za ljude • Ona potpomaže i podstiče istraživanja u ovoj oblasti. • Izazovi za industriju hrane za životinje su takođe izazovi i za istraživanja i razvoj u celom lancu od hrane za životinje do • hrane za ljude. • Ti izazovi su se menjali tokom vremena i bili su usmereni na različite ciljeve: • Najbolji prinos uz najmanje troškove1970-1980 • Kvalitet proizvoda ( mleko, meso, jaja) 1980-1995 • Bezbednost hrane za životinje & hrane za ljude 1996-2000 • Hrana za životinje do hrane za ljude 2000-2010

3. Stanje u lancu proizvodnje Prema podacima FAO: Potrošnja mesa u svetu ima bržu stopu rasta od ljudske populacije Taj porast je naročito izražen u zemljama u razvoju, a prognoze su da će biti još brži Proizvodnja hrane za životinje takođe beleži stalni porast Zahtevi za hranom za životinje će takođe, rasti Za industriju hrane za životinje je važno da se osposobi kako bi mogla da dostigne te zahtevena održivi način.

4. Glad u svetu 1.02 milijarde ljudi gladuje u svetu ove godine To je za 100 miliona više gladnih u odnosu na 2008. U 2050. godini ljudska populacija će dostići 9.2 milijarde ljudi i njihove potrebe za animalnim proizvodima će zbog rastućeg standarda biti znatno veće nego danas, kada je broj stanovnika nešto veći od 6 milijardi. Potreban je velik tehnološki skok da bi se dostigli ti zahtevi. ZaključakFEFAC-a je da poljoprivreda EU mora proizvoditi više, bolje, svugde i po pristupačnim cenama.

5. Mali farmeri Mnogi od gladnih su mali farmeri u zemljama u razvoju. Oni poseduju potencijal, da zadovolje sopstvene potrebe i da potpomognu sigurno snabdevanje hranom • Da bi se to desilo neophodno je obezbediti: • Zakonski okvir za fabrike stočne hrane i njegovu implementaciju • Uslove za slobodan pristup sirovinama, funkcionisanje njihovih • tržišta i definisanje njihovog kvaliteta • Razvoj pravila profesije i dobre proizvođačke prakse, koja će • osiguratikvalitet i bezbednost hrane za životinje;

6. Evropska Unija • U svojoj Lisabonskoj strategiji Evropska Unija (EU) je usvojila cilj da do 2010. godine postane najkonkurentnije društvo u svetu bazirano na znanju. • U sklopu toga, kao jedno od prioritetnih područja za podizanje nivoa znanja i konkurentnosti, EU je identifikovala i razvoj tehnologija i njihovo stavljanje u službu zaštite okoline i održivog razvoja što obuhvata i veću zaštitu ljudi u pogledu: • hrane, • hemikalija • bolesti i • kvalitetnije upravljanje otpadom.

7. „Održivi razvoj“ Sada, u 21. veku „Održivi razvoj“ je postao ključni politički cilj na globalnom nivou i značajne aktivnosti u svim oblastima života i rada idu u smeru koji treba da omogući da se zadovolje sadašnje potrebe, a da se pritom ne smanji mogućnost budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe.

8. Održivi razvoj • Održivi razvoj je strategija i principi održivog razvoja se moraju primeniti na sve oblasti života i rada pa i na hranu za životinje. • Unapređenja tehnologija za održivu proizvodnju hrane za životinje treba da obuhvate različite aspekte kao što su: • Proizvodnja hrane za životinje • Ishrana životinja • Bezbednost hrane za ljude, životinje i okolinu • Kontrola i evaluacija hrane za životinje • Kvalitet proizvoda animalnog porekla • Uticaj na okolinu

9. Proizvodnja hrane za životinje Već odavno proizvodnja hrane za životinje nije samo mlevenje i mešanje zrnastih hraniva i svakako nije samo mešaona, već vrlo široko obuhvata kompletnu poljoprivredu i prehrambenu industriju kroz različite procese sakupljanja, konzervisanja, čuvanja i prerade osnovnih i sporednih proizvoda koji služe za povećanje upotrebne vrednosti i bolju valorizaciju u hranu za ljude preko hrane za životinje. Značajno je pomenuti i proizvodnju vitamina, mineralnih hraniva i dodataka, neproteinskih azotnih jedinjenja, aminokiselina, enzima i drugih dodataka koji se koriste u hrani za životinje Sve je to industrija hrane za životinje i u svim ovim segmentima se moraju primeniti principi održivog razvoja. Proizvodnja hrane za životinje zahteva ozbiljan pristup i u naučnim istraživanjima.

10. Ishrana životinja Hrana za životinje mora biti balansirana Deo se metaboliše u CO2 amonijak, metan do 100 kg oko 300 kg hrane do2 kg oko 3.5 kg hrane 1/3 fekalni materijal ~ 50.000.000 t/god od nesvarenih smeša Potrebna su savremena tehnološka rešenja za preradu žitarica i leguminoza poput ekstrudiranja, mikronizacije da se dobiju proizvodi visoke nutritivne vrednosti, povoljnije fizičke strukture, boljeg ukusa i svarljivosti, koji mogu da zadovolje visoke nutritivne zahteve najproduktivnijih životinja i zahteve održive proizvodnje

11. Bezbednost hrane za ljude, životinje i okolinu • Potencijalne opasnosti za kontaminaciju hrane za životinje: • u toku gajenja biljaka-sirovina (genetski modifikovane biljke, veštačka • đubriva, pesticidi, herbicidi, insekticidi, sredstva za zaštitu bilja, teški metali, • seme korova, mikotoksini), • u toku žetve, transporta i skladištenja (kamenje, staklo, direktni kontakt sa • izduvnim gasovima, produkti nepotpunog sagorevanja i kontaminirana goriva, • ostaci od prethodne isporuke, salmonele ili enterobakterije preko ekskreta ili • neadekvatno očišćenih vozila ili opreme, klijanje, pregrevanje, neadekvatno odležavanje, formiranje mikotoksina, bolesti, fungicidi, insekticidi, štetočine, insekti ostaci ambalaže) • iz samog procesa (pomoćni ili tehnološki materijali dodati ili slučano dospeli, • zagrevanje parom, veštačko sušenje) • iz specifičnih uslova proizvodnje u svakoj fazi tehnološkog procesa • (vlaga, temperatura..) kada može doći do razvoja mikroorganizama

12. Kontrola i evaluacija hrane za životinje • Weende metoda iz 1865. nije dovoljna, • Ona obuhvata određivanje: • vlažnosti, sirovih proteina, sirove masti, • sirove celuloze, ukupnog pepela i • bezazotnih-ekstraktivnih materija (bem) • Savremene metode ocenjivanja, kao najvažnije parametre hranljive vrednosti sastojaka hrane za životinje, obuhvataju: • Ukupan sadržaj hranljivih materija • Usvojivost hranljivih materija • Sadržaj antinutritivnih sastojaka • Fizičko hemijske karakteristike • Uticaj specifičnih sastojaka na iskoristljivost absorbovanih hranljivih materija • Efekat na voljno uzimanje hrane • Efekat na kvalitet finalnih animalnih produkata (meso, jaja, mleko, ekskreti..)

13. Kvalitet proizvoda animalnog porekla Hrana za životinje ima direktan uticaj na kvalitet mesa, mleka i jaja i u pozitivnom i u negativnom smislu. Preko sastava obroka za ishranu životinja moguće je manipulisati kvalitetom proizvoda animalnog porekla i mogu se postići različite nutritivne, senzorne, hemijske i fizičke karakteristike Isto tako se, preko hrane za životinje, različiti kontaminanti mogu preneti do proizvoda animalnog porekla tj. do hrane za ljude. Neophodna su istraživanja vezana za utvrđivanje uticaja hrane za životinje na kvalitet proizvoda animalnog porekla i praćenje kvaliteta ovih proizvoda u zavisnosti od sastava obroka koje životinje konzumiraju.

14. Uticaj na okolinu • Poljoprivreda je označavana kao najveći izvor zagađenja okoline zbog: upotrebe velike količine veštačkih đubriva, pesticida i drugih hemikalija, kao i zbog akumulacije otpadnih materija i produkata ekskrecije životinja • Problemi zagađenja okoline se rešavaju: • zakonskim propisima, • upotrebom manje štetnih sredstava u ratarskoj proizvodnji, • smanjenjem koncentracije životinja i • primenom novih dostignuća u načinu uzgoja životinja • Štetni efekti i dalje, preko sirovina, direktno ili indirektno prenose u hranu za životinje, preko životinja u hranu za ljude, a preko lanca hrane ponovo u okolinu. Industrija hrane za životinje je povezana sa okolinom češće kao njen zaštitnik nego kao zagađivač, jer je sposobna da iskoristi velike količine različitih otpadaka, sporednih i recikliranih proizvoda za proizvodnju kvalitetne hrane

15. INDIREKTNI UTICAJI • na održivost komponenata u lancu snabdevanja • iskorišćenje sporednih proizvoda prehrambene industrije, • sistemi proizvodnje soje • proizvodnja ribljeg brašna... • na održivost u uzgoju životinja • bezbednost hrane (salmonela, kontaminanti itd...), • izlučenja životinja (svarljivost P i N, upotrba aditiva itd...), • konverzija hrane & balansiranja obroka

16. Istraživanja i razvoj • Istraživanja i razvoj u industriji hrane za životinje se moraju usmeriti i na: • sirovine, • njihovu dostupnost, • konzistenciju i • uticaj na životinje ljude i okolinu. • Veliki broj sirovina i varijacije u njihovom sastavu u okviru iste vrste i između vrsta zahtevaju više istraživanja i saznanja u celom lancu od poljoprivrede do hrane. Poznavanje sastojaka i varijacija u isporukama omogućava konzistentne i precizno formulisane hrane za životinje.

17. Istraživanja i razvoj • Za uspešno korišćenje sastojaka hrane za različite vrste i kategorije životinja važno je na pravi način oceniti njihovu hranljivu vrednost. Savremene metode ocenjivanja, kao najvažnije parametre hranljive vrednosti sastojaka hrane za životinje, obuhvataju: • Ukupan sadržaj hranljivih materija • Usvojivost hranljivih materija • Sadržaj antinutritivnih sastojaka • Fizičko hemijske karakteristike • Uticaj specifičnih sastojaka na iskoristljivost absorbovanih • hranljivih materija • Efekat na voljno uzimanje hrane • Efekat na kvalitet finalnih animalnih produkata (meso, jaja, • mleko, ekskreti..)

18. Istraživanja i razvoj Potrebno je obratiti pažnju i na sporedne proizvode iz novih industrija naročito iz broizvodnje biogoriva. Ratifikacija Kyoto Protocol-a nalaže razvijenim zemljama redukciju “efekta zelene bašte” za 8% do 2010. godine što će dovesti do značajnog povećanja ovih nuzproizvoda. Proizvodnja biogoriva izdvaja ugljene hidrate & masnoće (energiju) iz sirovina ostavljajući neiskorišćene protein da se ponovo vrate u hranu za životinje. Istraživanja vezana za povećanje upotrebne vrednosti tih nuzproizvoda mogu značajno doprineti razvoju u industriji hrane za životinje.

19. Istraživanja i razvoj Jedna od važnih oblasti istraživanja je proizvodnja novih komponenata specijalno dizajniranih da dostignu nutritivne zahteve životinja i daju željene rezultate ( plodnost, porast, zdravi ili prirodno obogaćeni proizvodi, u lancu hrane). Kompanije, proizvođači tih novih komponenata, drže u tajnosti rezultate svojih istraživanja a u interesu razvoja stočarstva i industrije hrane za životinje bilo bi potrebno da sarađuju sa drugim industrijama i raspodeli svoje tehnologije, know how i stručnost.

20. Istraživanja i razvoj • U skladu sa sloganom “Hrana za životinje za hranu za ljude” buduća istraživanja treba usmeriti i na: • Povećanje bezbednosti hrane za životinje • Jačanje poverenje potrošača u sledljivost • Kreiranje specijalne hraneza ljude preko hrane za • životinje (ω3 – jaja, Se – mleko ) • Saradnja sa nutricionistima koji se bave ishranom ljudi • Nutrigenomics –Funkcionalna hrana koja služi za • prevenciju bolesti izazvanih hranom • Bolesti srca • Kancer • Gojaznost • Osteoporoza • Diabetes

21. Umesto zaključka Vizija Evropske tehnološke platforme „Food for Life“ (Hrana za život) je da stvori veću sinergiju između ekonomskog rasta, zaštite okoline i socijalnih uslova sa namerom da unapredi dobrobit i blagostanje evropskih građana. To mogu biti budući izazovi za istraživanja i razvoj u tehnologiji hrane za životinje.