Tipografija i tipografska pisma

1. Tipografija i tipografska pisma Cvetana Krstev

2. Tipografija Poreklo reči tipografija je iz grčkog: typos—žig, pečat, graphos—pisati Tipografija se može shvatiti kao: • nauka o slovima • umetnost korišćenja tipografskih slova • veština slaganja, izrade, oblikovanja, i funkcionalnog korišćenja slova

3. Tipografija • Cilj tipografije je postizanje što efikasnijeg načina ponovnog korišćenja tipografskog materijala (olovnih ili digitalnih slova) • Tipografija ima neka svoja tehnička, funkcionalna i estetska pravila, ali kojih se ne treba slepo držati – zato tipografija nije samo veština. • Poštovanje ovih pravila omogućava da se dobije čitak, koherentan i vizuelno zadovoljavajući tekst koji „funkcioniše” nevidljivo, bez svesti čitaoca

4. Čitkost teksta • Mnogo faktora utiče na čitkost teksta, kao što su: • veličina i izgled slova • dužina redova • razmak između redova • kontrast boja • veličina stranice, itd.

5. Pismo • Pismo je u širem smislu svaki sistem vidljivih oblika (crteža, slika, simbola, znakova i njihovoh kombinacija) proizvedenih u svrhu memorisanja i obaveštavanja; • Pismo je u užem smislu sistem znakova koji predstavljaju određene elemente govornog jezika: pojedinačne reči, slogove, glasove.

6. Pismo u užem smislu • U toku razvitka, pismo je prošlo kroz tri faze: • Piktografsko (slikovno) pismo • Logografsko (pojmovno) pismo • Silabičko (slogovno) pismo • Alfabetsko (slovno) pismo

7. Piktografsko pismo

8. Odjeci piktografskog pisma

9. Piktografsko pismo • Najstariji način na koji su ljudi pokušali da pomoću crteža zabeleže svoje misli. Piktografska "misao" prikazuje se nizanjem ili grupiranjem crteža, poput rebusa. Znakovi nemaju tačno određen oblik ni značenje.U prikazivanju apstraktnih pojmova piktografija se pomaže simbolikom.

10. Ideografsko pismo • Iako je na prvi pogled samo razvijenije slikovno pismo, ideografsko pismo je mnogo više od toga: to je početak pisma koje prenosi apstrakcije, asocijacije itd. Ideografska pisma pokazuju začuđujuću sličnost između jako udaljenih kultura. Ideografsko se pismo još uvek ne smatra celovitim sistemom pisanja. • (Na slici je prikazan Penov vampun (wampun) koji simbolizuje primirje između Vilijama Pena, osnivača Pensilvanije i severnoameričkih Irokeza)

11. Logografsko pismo • U ovom se pismu svaka reč ili deo reči (morfem) prikazuje posebnim slikovnim znakom. Pojmovno pismo reprodukuje reči od kojih seporuka sastoji. Poredak znakova odgovara sledu reči, pa primalac mora da poznaje gramatičku strukturu dotičnog jezika Persijsko klinasto pismo

12. Logografsko pismo @ & ∞ €

13. Silabičko pismo

14. Alfabetsko pismo Feničanski alfabet – nastao 1600 godina pre nove ere • To je najrazvijenije pismo, koje se od svog nastanka do danas nije mnogo menjalo,a njegova najveća vrednost je jednostavnost i primenjivost u svim svetskim jezicima.

15. Alfabetsko pismo

16. Pismo, familija, font • Tipografija je grafička disciplina koja je nastala sa pojavom pokretnog sloga. • Gutenberg je razvio postupak izrade metalnih slova za ručno slaganje koji se nije bitno promenio do mašinske tehnologije Johan Gutenberg (1400-1468)

17. Postupak izrade metalnih slova • Rezanje pečata u tvrdom metalu (lik u ogledalu) (punch) • Otkivanje u mekšem metalu (strike) • Podešavanjem širine nastaje matrica (matrix) • Matrica se stavlja u kalup u koji se uliva posebna legura i tako se dobija slovo (type)

18. Kompleti slova • Iz jednog kompleta pečeta mogle su se više puta otkivati matrice iz kojih se odbijalo onoliko slova koliko se želelo. • Komplet odlivenih slova istog stila i iste veličine nazivao se font. • Font potiče od engleskog glagola liti - found, fount, font. Sanduk za smeštanje slova – gore su bila velika, dole mala

19. Familija To je skup fontova koji pripadaju jednom pismu – svi su oblikovani na isti način. Garamond je prvi kreirao familiju koja se sastojala od uspravne antikve i kurziva (roman, italic) u međusobno harmoničnom odnosu.Sledeći njegov uzor potonji štampari su formirali familije pisama koje su se sastojale od različitih veličina istih oblika pisma. Pošto je svaka veličina rezana posebno, dolazilo je do razlika u detaljima, pa su neki rezovi bili uspešniji od drugih. Klod Garamond (c.1480–1561) Pariski štampar i izdavač

20. Računarski font • Računarski font se sastoji od vektorskih definicija niza crteža slova, brojeva, interpunkcije i ostalih tipografskih znakova, zajedno sa širinama i metrikom koji određuju njihov međusobni odnos prilikom slaganja. • Različite veličine se dobijaju proporcionalnim smanjivanjem ili povećavanjem datih geometrijskih oblika. Izgled slova u True Type formatu Za definiciju linije potrebno je više tačaka

21. Familije slova danas • Današnja standardna knjižna familija sastoji se od uspravnog i kurzivnog pisma (roman, italic) u dve težine (plain, bold), odnosno iz 4 fonta. • Proširene familije mogu da sadrže veći broj težina, zatim malu kapitalu sa kurentnim ciframa, posebne fontove sa ligaturama, alternativnim znacima, ornamentima, itd. • Mogu se dodati i naslovni fontovi predviđeni za slaganje u većim veličinama, kao i inicijali. • Neke familije sastoje se iz više kompleta koji međusobno mogu da razmenjuju slova i na taj način variraju slog slično kao pri pisanju.

22. Elementi po kojima se tipografska pisma razlikuju • Po idejno-likovnom rešenju. • Po elementima i detaljima od kojih su slova sastavljena (kontrast, dužina lika, serif i poluserif, itd); • Po gradaciji (veličini); • Po težini; • Po širini; • Po iskošenosti; • Po proporcionalnosti;

23. Razlikovanje tipografskih pisama po gradaciji - veličini • 8pt Slova slova slova • 10pt slova slova slova • 12pt slova slova slova • 16pt slova slova slova • 20pt slova slova slova • 24pt slova slova slova • 28pt slova slova slova • 32pt slova slova slova • 40pt slova slova slova • 48pt slova slova slova

24. Razlikovanje tipografskih pisama po težini • Težina fonta je debljina poteza slova u odnosu na njihovu visinu. • Jedna familija se može proizvesti u viže težina od veoma lake (svetle) do veoma teške (tamne); uobičajeno je od 4 to 6 težina po familiji, ali ih ima i do 12 težina. Mnoge familije za kancelarije i veb prezentacije imaju samo dve težine: normalna i zadebljala (bold). • Osnovna težina se razlikuje od pisma do pisma, što znači da je normalni font jedne familije teži od zadebljalog fonta druge familije. Garamond – bold Arial - normal

25. Razlikovanje tipografskih pisama po iskošenosti slova • U današnjim evropskim tipografskim familijama stil fonta se vezuje za ugao. Kada se uspravna slova (roman) iskose – obično se iskose (italic) na desno kod pisanja s leva na desno – oblici malih slova se promene i počnu više da nalikuju rukopisu. Ponekad se u kurzivnom pismu ivice slova mogu povezivati da još više liče na rukopis, pa su i ligature česte. • U mnogim pismima bez serifa (sans-serif) ali i u nekim serifnim pismima neki fontovi se samo iskose (slanted)što se obično radi algoritamski pa se izgled slova ni na koji način ne menja.

26. Razlikovanje tipografskih pisama po širini slova • Neke familije uključuju fontove kod kojih se menja širina slova • Uski fontovi se na engleskom zovu compressed, condensedilinarrow. Širi fontovi se zovu wide, extendediliexpanded. I jedni i drugi se mogu dodatno klasifikovati dodavanjem prefiska extra, ultraili nešto slično.

27. Razlikovanje tipografskih pisama po proporcionalnosti • Proporcionalna familija koristi glifove različite širine, dok neproporcionalne familije(monospaced)koriste jednu istu standardnu širinu za sve glifove fonta. • Proporcionalni fontovi su lepšeg izgleda i lakši za čitanje tako da se oni skoro isključivo koriste u profesionalnoj tipografiji, a iz istog razloga ga koriste i veb prelistači. Mnogi proporcionalni fontovi imaju cifre iste širine da bise tabele sa brojevima mogle lepo složiti. • Neproporcionalni fontovi su bolji za neke primene, jer se tekst može lepo složiti po kolonama. To je font koji su koristile stare pisaće mašine pa se često tako i zove (typewriters). Njega koriste i programeri za prikazivanje i uređivanje izvornog programskog koda. • U Latex-u, verbatimokruženje i familija teletype (npr, \texttt{...} ili {\ttfamily ...}) koriste neproporcionalne fontove.

28. Elementi i detalji pisma • Kada se govori o elementima i detaljima pisma uočavaju se sledeći elementi: • Osnovne i spajajuće crte (to su takozvani osnovni i spojni potezi) i odnos njihovih debljina daje tipografskom pismu različit intenzitet kontrasta. • Na svojim krajevima, osnovne i spajajuće crte mogu da imaju završne linije u obliku serifa, kapi, krilaca, horizontalnih crta, itd. Serifi su detalji na krajevima nekih poteza kod iscrtavanja slova i drugih simbola.

29. Elementi slovnih znakova • Osnovni potez • Spojni potez • Oblina • Završna oblina • poprečna crta • Kvačica • Serif • Uzlazni potez (ascender) • Silazni potez (descender)

30. Serifi • Serifi se sastoje od malih detalja na kraju poteza ispisivanja slova. U tipografiji se familije bez serifa nazivaju sans serif (od francuskogsans, što značibez), ili groteskne. • Smatra se da su familije sa serifom lakše za čitanje, ali mnogi misle da je to i zbog toga što se više koriste.U principu se novine i knjige štampaju koristeći serifne familije, bar za osnovni tekst.

31. Dodatni ukrasi • crtice (slova malo t i f), • serif (kraj malog slova t, podnožje slova T i f), • krilca (veliko slovo T), • kapi (slovo f).

32. Visina slova Osnovne linije tipografskog pisma su: • Osnovna linija, • Visina malih slova, • Visina velikih slova • linija gornjih produžetaka • Linija donjih produžetaka

33. Šta predstavljaju linije tipografskog pisma • Osnovna linija pisma ili bazna linija je zamišljena linija na kojoj leže slova - na osnovnoj liniji leže odgovarajući horizontalni serifi. • Osnovna visina pisma ili visina malog slova je određena visinom malog slova x. Mala (kurentna) slova koja nemaju produžetke dopiru do osnovne visine. • Visina gornjih produžetaka malih slova (ascent) je linija do kojih dopiru gornji produžeci malih slova. • Visina donjih produžetaka malih slova (descent) je linija do koje dopiru donji produžeci malih slova. Ove visine mere se počevši od bazne linije nagore, odnosno nadole. • Visina velikih slova ili visina verzala manja je ili jednaka visini gornjih produžetaka malih slova. • Ukoliko je visina gornjih produžetaka veća od visine velikih slova (verzala) radi se o petolinijskom sistemu. Ako su ove visine jednake sistem ječetvorolinijski.

34. Primeri slova različite visine • x je visina malog slova (x-height) • M je visina pisma (M-square) • x je kratko slovo, b i g su poludugačka slova

35. Mera za veličinu pisma • Visina ili veličina pisma (M-square) je rastojanje između linije donjih i linije gornjih produžetaka. Njena vrednost jednaka je zbiru visina ascenta i descenta. Sva slova po pravilu su smeštena između ovih dveju linija, ali dijakritici velikih slova mogu da se delimično nađu izvan visine pisma.

36. Razlika između petolinijskig i četvorolinijskog sistema • Petolinijski sistem (Minion) – visina gornjih produžetaka veća je od visine velikih slova • Četvorolinijski sistem (Times) – visina gornjih produžetaka i visina velikih slova su jednake.

37. Odstupanje visine zaobljenih slova i iskošenih serifa od bazne linije i linije visine malih slova • Linija visine malih slova leži na horizontalnim serifima malih slova i horizontalnim potezima slova „f” i „t”. • Ali, npr. malo slovo „o” počinje malo ispod bazne linije, a njegovo gornje zaobljenje izlazi isto toliko iznad linije visine malog slova.

38. Odnos visine malog slova u odnosu na visinu pisma (x/M) • Što je veći ovaj odnos (x/M < 1), to je osnovna visina veća, a produžeci kraći i pismo je čitljivije u malim veličinama. Pisma sa dužim produžecima elegantnija su i lakše se čitaju, ali zauzimaju veći prostor, pa se koriste tamo gde je važnija estetska komponenta od ekonomičnosti.Pisma sa kraćim produžecima koriste se za izdanja u kojima je potrebno da velika količina podataka bude smeštena na što manji prostor, a da čitljivost bude očuvana, što čini ovakva pisma pogodnim za rečnike i imenike.

39. Tipografski sistem mera • Tipografski merni sistem se danas više ne koristi u tolikoj meri kao nekad, te je bio karakterističan uglavnom za olovni slog. Prelaskom na ofset štampu polako izlazi iz upotrebe, ali ipak ima istorijsku važnost i uprkos svemu i danas je na evropskom prostoru prihvaćen kao normalni sistem (DIN 16507 - 1 Printing technology - Typesizes - Part 1: Hot metal type setting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E.V. (German National Standard) / 01-Sep-1998 / 4 pages). • I danas je u oblasti stonog izgavaštva u pozadini svega upravo taj sistem, iako će se teško pronaći neko ko se bavi prelomom u stonom izdavaštvu da računa veličinu sloga u cicerima ili tipografskim tačkama.

40. Istorijat standardizacije tipografskih mera Prvi ozbiljniji pokušaj standardizacije preduzeo je Joseph Moxon u Engleskoj 1683. god. Prve praktične rezultate je postigao Pjer Simon Furnije (Pierre Simon Fournier) koji je uveo tipografski merni sistem kod koga je osnovna veličina tipografska tačka (point typographique) - pt. 1775. god. Francuz Fransoa-Abruaz Dido (Francois-Ambroise Didot) sa sinom Firminom usavršava svoj tipografski sistem, a to je upravo spomenuti sistem koji je i danas prihvaćen kao evropski standard. Taj je sistem duodecimalni, tj. 12 tipografskih tačaka čini jedan cicero. Godine 1876. je nemački slovolivac Hermann Berthold preračunao Didoov sistem na metrički sistem mera.

41. Osnova Didoovog sistem mera • Godine 1876. je nemački slovolivac Herman Berthold preračunao Didoov sistem na metrički sistem mera • dužinu od 30 cm je podelio na 133 nonparela po 6 tipografskih tačaka, iz čega sledi da tipometar ima 798 (133 * 6) tipografskih tačaka, odnosno 66 1/2 cicera. 1pt = 300mm : 798 = 0,3759mm

42. Didoov tipometar • Didotov tipometar: 30 cm • 133 nonparela • 62 1/2 cicera (1 cicero = 2 nonparela) • 798 tipografskih tačaka 1 cicero = 12pt = 12*0.3759 mmm= 4.51 mm

43. Pojmovi u Didoovom sistemu mera • 1 pt = 0, 376065 mm (1/72 francuskog kraljevskog inča (27.07 mm) • Danas 1 pt = 0,376mm • 12 pt = 1 cicero = 4,513 mm (12 * 0,376) • 8 pt = 1 petit = 3,0084 mm (8 * 0,376) • 6 pt = 1 nonparel = 2,2563 mm (6 * 0,376) • 1 m = 2660 pt • 1 cm = 26,6 pt (798 pt / 30 cm) • 1 mm = 2,66 pt

44. Tradicionalni angloamerički tipografski sistem • Koristi se u SAD, Belikoj Britaniji, Japanu • 1 pica (cicero) = tačno 0,1660 inča = 2.54cm * 0,1660 = 4,2164 mm • 1 point (tačka) = 1/12 pica = 0,3513666... mm • 1 point < 1pt (0.351 < 0.376) • 1 m = 2846 point • 1 cm = 28,46 point • 1 mm = 2,846 point (1/0,351367)

45. Savremeni angloamerički tipografski sistem • Zove se i DTP point =od Desk Top Publishing • 1 pica (cicero) = tačno 1/6 inča = 2.54cm / 6 = 4,2333... mm • 1 point (tačka) = 1/12 pica = 0,352777... mm • 1 point <1 DTP point < 1pt (0.351 <0.353< 0.376) • 1 m = 2835 point • 1 cm = 28,35 point • 1 mm = 2,835 point (1/0,3527778)

46. Uporedne veličine

47. mikroskopik 2,5tt brilijant 3tt Dijamant 4tt Perl 5tt Nonparel 6tt Kolonel 7tt Petit 8tt Borgis 9tt Garamond 10tt Bervier 11tt Cicero 12tt Mitl 14tt Tercija 16tt Paranjon 18tt Tekst 20tt Dupli mitl 28tt Tradicionalni nazivi veličine pisama prema broju tačaka

48. Predlog novog standarda • Nemački predlog standarda DIN 16507-2 (Printing technology – Type Sizes - Part 2: Digital Typesetting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E.V. (German National Standard) / April-1998 / 9 pages) predlaže da sve dužinske jedinice u digitalnoj tipografiju budu specifikovane u milimetrima. Ovaj standard predlaže da dimenzije treba da budu umnožak od 0,25mm, a tamo gde je potrebna finija rezolucija umnožak od 0,1 ili 0,05mm. To bi bio kraj za tačke, pike, cicere, inče i užasne faktore preračunavanja. (http://www.cl.cam.ac.uk/~mgk25/metric-typo/)

49. Podela tipografskih pisama Tipografska pisma po idejnom odnosno likovnom rešenju se mogu svrstati u pet osnovnih grupa, od kojih svaka ima neke svoje podgrupe. To su: • Antikva pisma • Egipatsko pismo sa italijanskom podgrupom • Groteskno pismo sa polugrotesknom grupom • rukopisni oblik pisma • ukrasni oblik pisma

50. Antikva tipografska pisma • Ugledaju se na rimsko kapitalno pismo. Ovo pismo se zove „kapitalno“ jer su Rimljani imali samo velika (verzalna) slova. To je „Rimska kapitala“ koja se koristila u monumentalne svrhe. Antikva pisma su kontrastna serifna pisma. Ova pisma se dele na četiri karakteristične podgrupe: • Rana antikva • Prelazna antikva • Kasna antikva • Novinska antikva