1 / 27

Računarstvo i informatika

Računarstvo i informatika. I godina Informatički smer. Istorijat razvoja računara. U razvoju računara značajna su četiri momenta: Pamćenje rezultata Mehanizacija procesa računanja Automatizacija procesa računanja Opštije korišćenje mašine primenom programa. Prvi kalkulatori.

chadwick-salazar
Télécharger la présentation

Računarstvo i informatika

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Računarstvo i informatika I godina Informatički smer

  2. Istorijat razvoja računara • U razvoju računara značajna su četiri momenta: • Pamćenje rezultata • Mehanizacija procesa računanja • Automatizacija procesa računanja • Opštije korišćenje mašine primenom programa

  3. Prvi kalkulatori • Prvu mašinu za računanje napravio je Vilhelm Šikard (Nemačka 1623. godine) • Prvom računarskom mašinom može se smatrati paskalina koju je projektovao Blez Paskal (1652. godina). Mašina je mogla da sabira i oduzima.

  4. Prvi kalkulatori • Rekonir je prva mašian koja je, pored sabiranja, mogla da množi. Izumeo je Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (1694.). Zbog komplikovanog mehanizma ni paskalina ni rekonir nisu ušle u širu upotrebu • Aritmometar je prvi uspešan mehanički kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli. Izumeo ga je Čarls Havijer Tomas (1820.).

  5. Automatske mašine • Žozef Mari Žakar je izumeo prvu automatsku mašinu – razboj za tkanje (1801.). Smatra se prvom mašinom sa programiranim automatskim radom. • Čarls Bebidž je napravio diferencnu mašinu (1812.). Radila je na paru, bila je potpuno automatizovana, kontrolisana programom i mogla je da štampa rezultate.

  6. Automatske mašine • Analitička mašina, takođe delo Čarlsa Bebidža, je ostala samo ideja, ali je imala veliki uticaj na razvoj računara jer je u logičkim kimponentama podudarna danačnjim računarima. • Ada Bajron, ćerka pesnika lorda Bajrona, je predložila plan za računanje Bernulijevih jednačina. Ovaj plan je prvi program i ona se smatra prvim programerom.

  7. Automatske mašine • Herman Holerit je, radeći na popisu stanovništva 1880. godine, napravio elektromehaničku mašinu sa brojačima. Mačina je koristila kartice za pamćenje i bila je jako brza (100 kartica u minuti). • Osnovao je firmu Tabulating Machine Company, koja je sa još tri firme kasnije prerasla u poznatu firmu International Business Corporation (IBM).

  8. Elektromehanički računari • 1925. godine Vanevr Buš je konstruisao analogni računar koji je u osnovi bio mehanička mašina. Kompletiran je 1942. i koristio se u vojne svrhe. • 1934. je Konrad Cuze započeo rad na konstrukciji računskih mašina: • Z1 (mehanička) • Z2 (elektromehanička) • Z3 (programabilna) • Z4 (poboljšana verzija Z3) • Koristile su se u razvoju nemačkih letećih bombi. • 1936. Alan M. Tjuring je konstruisao mašinu koja može izračunati vrednost svake funkcije čija se vrednost može izračunati. Kasnije je projektovao računar Colossus koji je napravio Nojman.

  9. Elektromehanički računari • 1937. Hauard Ajdken konstruisao je Harvard Mark. • Posedovala je ulazni i izlazni uređaj (ulazni podaci i instrukcije su unošeni pomoću bušene papirne trake), memoriju, aritmetički i upravljačkiorgan. • Vržila je 3 operacije u sekundi, imala memoriju od 60 brojeva, a bila je velika 17m x 2.5m.

  10. Elektronski digitalni računari • Prvi pravi računari počeli su da se koriste u vojne svrhe, a kasnije se upotreba raširila i u komercijalne svrhe. • ABC (1939) – prvi elektronski računar; Džon J. Atanasov i Kliford Beri (Atanasoff-Berry Computer)

  11. Elektronski digitalni računari • ENIAC (1942) – automatsko računanje balističkih podataka (Electronic Numerical Integrator and Computer) • Program nije uskladišten u centralnoj memoriji, operacije se izvršavaju uključivanjem i isključivanjem prekidača, ulaz i izlaz su bušene kartice • Sastoji se od 17 000 elektronskih cevi, 70 000 otpornika, 10 000 kondenzatora, 6 000 prekidača – radi 6 tehničara istovremeno, a kvar se dešava na svakih 7min

  12. Elektronski digitalni računari • EDVAC (1944) – Džon fon Nojman. Skladištenje programa po kome mašina radi u memoriju • Prva mašina koja je imala magnetne diskove

  13. Elektronski digitalni računari • UNIVAC I – Mohli i Ekert; početak komerciljalne proizvodnje (Universal Automatic Computer) • Prvi računar koji je koristio magnetne trake

  14. Prva generacija • Računari proizvedeni posle pedesetih godina klasifikovani su u generacije • Prva generacija: • Korišćenje vakuumskih cevi (veliki elementi, veliki potrošači struje, ...) • Memorija za skladištenje podataka (magnetne trake, doboši, ...) • Kapacitet memorije do početka šezdesetih narastao je sa 8000 na 64000 reči zahvaljujući magnetnoj memoriji i tranzistorima. • Bile su skupe za korišćenje i održavanje zbog programa i hardvera

  15. Druga generacija • Kraj pedesetih i prva polovina šezdesetih. • Druga generacija: • Primena tranzistora (prednosti nad elektronskim cevima: jeftiniji, manji potrošači električne energije, razvijaju manje toplote, ...) • Javljaju se novi programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP, ...

  16. Treća generacija • Treća generacija: • Primena integrisanih kola (integralna i LSI – Large Scale Integration kola) • Omogućena proizvodnja čipova sa hiljadama tranzistora i proizvodnja mini računara • Ekonomični, niska cena, velika pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanje, ... • Magnetni diskovi zamenjuju magnetne trake • IBM 360, PDP-1 najpoznatiji računari

  17. Četvrta generacija • Četvrta generacija: • Poboljšanje postojećih tehnologija • Primena vrlo velike integracije (VLSI – Very Large Scale Integration) • Stvaranje mikroprocesora, specijalni tip integrisanih kola koji predstavljaju osnovu današnjih računara

  18. Superračunari • Superračunari nastaju krajem sedamdesetih i pošetkom osamdesetih godina. • Velike mogućnost i velika brzina obrade • Mali broj proizvedenih primeraka jer zahtevaju specijalne uslove korišćenja • Primena u naučno-tehničke svrhe, proračuni sa velikim brojem operacija, ... • Oblasti primene: meteorologija, seizmologija, hidrologija, vojne svrhe, ...

  19. Superračunari • Modeli: • CRAY • CDC

  20. Personalni računari (PC) • Mikroprocesor – osnova za razvoj personalnih računara. • 1971. Marcian Hof, zaposlen u kompaniji INTEL, proizvodi čip koji ima sve osobine centralnog procesora tadašnjih računara i naziva ga mikroprocesor. • Prvi mikroprocesor je bio četvorobitni, u oznaci 4040 • 1972. nastaje osmobitni procesor INTEL 8008 • Kasnije i druge firme: Motorola, Zilog, ... • Niska cena, pouzdanost velika, ...

  21. Personalni računari (PC) • Prvi personalni računari: • Mits Altair • Apple I, Apple II • Lisa • Commodore 64, ZX, 80, ZX81 • IBM PC, PC/XT, PC AT • 286 • 386 • 486 • Pentium

  22. Personalni računari (PC) • MITS Altair (1975) • Prodavao se u delovima ili sastavljen • Memorija 256k • Nije imao tastaturu, kućište, ekran, štampač • Programirao se preko prekidača na kućištu, izlaz su bile sijalice • Jako kompleksan

  23. Personalni računari (PC) • APPLE I, APPLE II • Stiv Džobs i Stefen Voznijak • Prodavan iz delova, sa upustvom za sastavljanje, ili već sastavljen • APPLE II – tastatura, napajanje, grafika u boji, ... • 1978. uvedena disketna jedinica • Prodatio na milione primeraka

  24. Personalni računari (PC) • LISA • Apple Computers 1983. godine proizvodi LISA-u • Jednostavno okruženje, grafičko okruženje, komande u obliku sličica i menija na ekranu, kretanje pomoću miša • Apple Macintosh • Temelj stonih računara

  25. Personalni računari (PC) • Commodore 64, ZX 80, ZX 81 • Prva polovina osamdesetih godina • Procesor, memorija, tastatura, čuvanje podataka na kasetofonu ili disketnoj jedinici, izlaz televizor, programski jezic BASIC

  26. Personalni računari (PC) • IBM PC • Postaje standard u razvoju stonih računara • IBM PC/XT 1983.: memorija 128-256kB, disk 10MB • IBM AT 1984: procesor Intel 80286, memorija 512kB, disk 20MB, diketna jedinica 360kB i 1,2MB – standard za personalne računare

  27. Personalni računari (PC) • 1986. Compaq uvodi PC baziran na procesoru 80386 • 1987. IBM uvodi familiju PS2 i prodaje preko milion primeraka • 1989. Nastaju računari bazirani na Intel 80486 • 1993. Nastaju računari bazirani na Pentium procesoru

More Related