460 likes | 658 Vues
Poglavlje 7 Privredni rast i razmena. Kada se samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se više duž X ose koja meri R – intenzivan proizvod. Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomera duž Y ose koja meri K – intenzivan proizvod. Udvostručenje jednog faktora.
E N D
Kadase samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se više duž X ose koja meri R –intenzivan proizvod. Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomeraduž Y ose koja meri K – intenzivan proizvod. Udvostručenje jednog faktora
Mora li se sve udvostručiti? Da bi se X udvostručilo, obafaktora, i R i K, moraju se udvostručiti. Dupliranje jednog faktora , uz manji rast drugog - ne može da duplira maksimalni autput!
Posledica kada R i K rastu po istoj stopi nejednako • Ukoliko samo R raste • K/R će • opasti • produktivnost R • Opada • a prinosi od R • Padaju • realan dohodak postanovniku • opada! • Ukoliko rastu oba faktora • K/R • ostaje isto • produktivnost • ostaje ista (Q/R) • prinosi na R • - isti • A ako je udeo izdržavanog stanovištva isti , • realan dohodak postanovniku • ostaje isti
Teorema Ripčinjskog Porast raspoloživostijednog faktora izaziva iznadpoporcionalni rast autputaproizvoda koji se intenzivno koristi i smanjujeautput drugog proizvoda.
Dokaz –cene ostaju iste • Da bi cene proizvodaostale nepromenjene sa porastom jednogfaktora proizvodnje • cene faktora (tj, w i r) ne smeju da se menjaju • Ali onda prirast R traži dodatno K
Ako w, r i K/R moraju da ostanu isti • Jedini način je da autputproizvoda (K – intenzivan proizvod) opadne • Tako se oslobađa dovoljno K (uz neštoR) da bi se apsorbovao čitav prirast R u proizvodnji X (R – intenzivan proizvod). • Na tajnačin X raste • Y pada • uz iste cene oba proizvoda.
Efekat pojačanja • U stvari,autput X raste u većojproporcijinegošto je porasloR.
A pravo pitanje jeste tehnički progres!!! Svaki tehnički progres (nezavisno od tipa) smanjuje količinu R i K neutralan, radno štedni ili kapitalno štedni tip Do sada smo pričali o rastu faktora...
The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972 "for their pioneering contributions to general economic equilibrium theory and welfare theory“ “za pionirski doprinos teoriji opšte ravoteže i teoriji blagostanja”
Radno štedni tehnički progres • autput semožeproizvestisamanjejedinica K i R • aliuzvećeK/R. • K/Rraste, uznepromenjenodnosw/r. • Pošto je upotrebljenovišeK pojediniciR, ovaj tiptehničkogprogresanaziva se radnoštednim.
Efekat rasta na blagostanje: mala zemlja • Protrgovinski rast • autput izvoznog proizvoda raste više nego autput uvoznog proizvoda, • U suprotnom slučaju on je antitrgovinski ili neutralan.
ukolikoautputizvoznogproizvodarastevišenegoautputuvoznogproizvoda, to je protrgovinskaprozvodnja U malo verovatnom slučaju, kada su i proizvodnja ipotrošnja neutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput. • Potrošnja je protrgovinska ukoliko domaća potrošnja uvoznog proizvoda raste više negodomaća potrošnja izvoznog proizvoda, to je protrgovinska potrošnja • Kakvo je stanje u Srbiji? • Proizvodnja - • Potrošnja – • Kakvo je stanje u Srbiji? • Proizvodnja – protrgovinska • Potrošnja – protrgovinska
Nakon udvostručenja R, Zemlja 1 razmenjuje 150X za 150Y, uz PM = PB = 1, i dostiže krivu indiferentnosti VII. društveno blagostanje Zemlje 1 je opalo!!! pre rasta, Zemlja 1 razmenjuje 60X za 60Y, uz PX/PY = PB = 1. Uz slobodnu trgovinu, a posle rasta, Zemlja 1 razmenjuje 150X za 150Y, uz PX/PY = PB = 1.
Efekat rasta na blagostanje: velika zemlja • odnosi se napromenuautputaporadniku (ilipojedincu) do kogadolaziusledekonomskograsta.
Loše za blago-stanje! zašto? ako se samo R udvostručuje u Zemlji 1, to teži da smanji blagostanje Zemlje 1.
ako se samoR udvostruči u Zemlji 1, to težidasmanjiblagostanjeZemlje 1. ovaj tip rastatežidapovećaobimrazmene Zemlje 1 OdnosirazmeneZemlje 1 težedaopadnu. Prema tome, iz obarazlogablagostanjeZemlje 1 ćeopasti. efekat na blagostanje i efekat na odnoserazmene Ukoliko samo R raste pada i realan dohodak postanovniku. Masa dohotka će da raste, svakako
odnosirazmenemogutolikoda se pogoršajudadovode do opadanjablagostanjazemlje. Osiromašujući rast
Do osiromašujućeg rasta u Zemlji 1 će najverovatnije doći kada • (a) rastpovećavaizvozuznepromenjeneodnoserazmene – smanjuje prinos obilnog faktora; • (b) Zemlja 1 je tolikovelikadaćepokušajpovećanjanjenogizvozaizazvatipogoršanjenjenihodnosarazmene; • (c)dohodnaelastičnosttražnjezaizvoznimproizvodommala • (d) Zemlja 1je zavisi od razmene što pogoršava odnose razmenei smanjujeblagostanje
1. PolazećiodgraniceproizvodnjeZemlje 2 pre rastaiz prethodnihpoglavlja, nacrtajtenovugranicuproizvodnjeZemlje 2 kojapokazuje: • (a) UdvostručenukoličinuikapitalairadakojastojinaraspolaganjuZemlji 2. • (b) Udvostručenukoličinusamokapitala. • (c) Udvostručenukoličinusamorada.
nacrtajte novu granicuproizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje:2(K, L), 2K, 2L
nacrtajte novu granicuproizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje teoremu Ribčinjskogza udvostručenu količinu kapitala.
Nacrtajtegranicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazujeneutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji:(a) Oba proizvoda, i X i Y.(b) Samo proizvoda X.(c) Samo proizvoda Y.
neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji:(a) Oba proizvoda, i X i Y.(b) Samo proizvoda X.(c) Samo proizvoda Y.
Zadaci • 1. Dinamički faktori u teoriji razmene govore o promeni: • a. Faktorske raspoloživosti • b. tehnologije • c. Ukusa • d. Svega navedenog
2. Dupliranje količine R i K pri konstantnoj ekonomiji obima : • a. Udvostručuje količinu R-intenzivne robe • b. Udvostručuje količinu K-intenzivne robe • c. Ne menja obim proizvodne funkcije • d. Sve je tačno
3. Udvostručenje količine L pri konstantnim prinosima: • a. Ne može da udvostruči autput radno-intenzivne robe • b. Više nego udvostručuje autputL-intenzivne robe • c. Udvostručuje autputK-intenzivne robe • d. Ne menja autput K-intenzivne robe
4. Teorema Ripčinjskog kaže da udvostručenje R pri konstantnim robnim cenama • a. Duplira autput R-intenzivne robe • b. Smanjuje autput K-intenzivne robe • c. Smanjuje autput obe robe • d. Sve je tačno
5. Udvostručenje R će verovatno: • a. Povećati relativnu cenu R-inteznivne robe • b. Smanjiti relativnu cenu K-intenzivnogdobra • c. Smanjiće relativnu cenu R-intenzivnogdobra • d. Sve navedeno je tačno
6 Tehnički progres koji proporcionalno više povećava produktivnost R nego produktivnost K zove se: • a. Kapitalno-štedni • b. Radno-štedni • c. neutralni • d. Kombinovani
7. Rast produktivnosti od 50 odsto u proizvodnji Y: • a. Povećava autput Y za 50 odsto • b. Ne utiče na autput X • c. Pomera proizvodnu funkciju samo u pravcu • d. Sve je ovo tačno
8. Udvostručenje R u maloj zemlji koja obiluje radom: a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno
9. Udvostručenje R u velikoj zemlji koja obiluje radom: a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno
10. Ako nakon privrednog rasta i pri nepromenjenim odnosima razmenezemlja želi da poveća razmenu onda će odnosi razmene : • a. Pogoršati • b. Poboljšati • c. Ostati isti • d. Sve je tačno
11. Iznadproporcionalni rast ponude rada će verovatno pogoršati odnose razmene • a. K-intenzivnog dobra • b. L-intenzivnog dobra • c. Oba dobra • d. Bilo kog dobra
12. Technički progres u izvoznom sektoru: • a. Može da smanji blagostanje • b. Smanjuje blagostanje • c. Povećava blagostanje • d. Ne menja blagostanje
13. Udvostručenje K u velikoj R-obilnoj zemlji: a. Povećava blagostanje b. Poboljšava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve navedeno je tačno