Svetska finansijska kriza i njen uticaj na osiguranje i reosiguranje

1. Svetskafinansijskakrizainjenuticajnaosiguranjeireosiguranje vreme Oporavak Dr Boris Marović Dr Vladimir Njeogmir Oporavak Recesija Recesija Oporavak Output Recesija

2. Cikličnost imanentna karakteristika tržišnog privređivanja • Uzroci svetske ekonomske krize (1929-1930) • Hiperprodukcija proizvodnje • Prekomerno kreditiranje • Krah Njujorške berze 29. oktobra 1929. god. • Posledice svetske ekonomske krize (1929-1933): • 25-30 miliona ljudi bez posla • pad proizvodnje, cena, profita, zarada zaposlenih i investicija

3. Rešenje – podsticanje potrošnje državnom intervencijom – New Deal (1933-1939)

4. Svetska finansijska kriza novog milenijuma • Hiperprodukcija građevinskog sektora • Hiperprodukcija kredita • Subprime (drugorazredni) krediti • Zasićenje tražnje na stambenom tržištu 2005. god • Kreditna kriza u SAD ispoljena 2007. god

5. Svetska finansijska kriza novog milenijuma Kretanje obima sekjuritizacije u Evropi i SAD u periodu od 2000 do 2007 godine (u milijardama dolara)

6. Svetska finansijska kriza novog milenijuma • Visok nivo leveridža i primena inovativnih finansijskih rešenja • Kumuliranje izloženosti nenaplativim kreditima • Kriza likvidnosti bankarskog sektora u SAD Svetska finansijaka kriza

7. Svetska finansijska kriza novog milenijuma • Panika na svetskim finansijskim tržištima • Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena akcija, povećana cena kapitala, umanjena tražnja, usporen privredni rast – recesija • Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god. • Centralne banke snižavaju kamatne stope • Državna intervencija – garancije za obaveze banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni fiskalni podsticaji

8. Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje

9. Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje • Uprkos snažnijem uticaj krize na banke, ukupne štete za osiguranje po osnovu direktne izloženosti krizi na hipotekarnom tržištu u SAD, prema procenama MMF-a, kreću se između 160 i 250 mlrd dolara • Primer – kompanija AIG • Osnovana 1919. god • Izloženost kreditnoj krizi najizraženija po osnovu uloge garanta u inovativnim finansijskim transakcijama • U avgustu 2008. iskazan gubitak od 13 mlrd dolara • FED – kreditna linija u visini od 85 mlrd dolara u zamenu za 79.9% vlasničkog udela • Ukupnapomoć države u martu 2009 godine dostigla 170 mlrd dolara

10. Uticaj finansijske krize na poslove prihvata rizika u osiguranje • Najsnažniji uticaj krize na specijalizovane osiguravače kreditnih osiguranja (50 mlrd $) • Potencijalno veliki dugoročni uticaj na osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave i grešaka i propusta (12.3 mlrd $) • Uticaj na druge vrste osiguranja indirektan – smanjenje tražnje • Posebno ugrožena životna osiguranja povezana sa ulaganjima u investicione fondove

11. Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i reosiguravača • Najznačajniji uticaj – otpisi “loših” investicija – investicije povezane sa subprime kreditima • Turbulencije na tržištu kapitala – smanjenje investicionih prinosa • Posebno ugroženi životni osiguravači – rizičniji prinosi usled konkurentskih pritisaka • Uticaj krize na investicione plasmane (vodećih 9 reosiguravača 18.8 mlrd $) intenzivniji od uticaja uragana Ike i Gustav (3.3 mlrd $)

12. Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i reosiguravača • Uticaj krize različit – ugroženiji osiguravači i reosiguravači sa rizičnijim plasmanima (investicije u sekjuritizovane hartije od vrednosti, akcije koje nisu kotirane na berzama i hedž fondove) • Veća opasnost od recesije • Opasnost kreiranja “balona” povezanog sa državnim obveznicama usled povećanog državnog zaduživanja – dodatni negativni uticaj na investicione plasmane

13. Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača • Preko istovremenog uticaja na aktivu i pasivu snažan uticaj na kapital osiguravača i reosiguravača • Osiguravači ugroženiji (25%-30%) od reosiguravača (15%-20%) • Uticaj krize na kapital pojedinačnih osiguravača i reosiguravača različit

14. Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača Smanjenje kapitala reosiguravača za prvih devet meseci 2008. godine

15. Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja • Transfer rizika – surogat za bilansni kapital • Povećana tražnja za transferom rizika u uslovima uvećane cene pribavljanja kapitala • Ograničene mogućnosti tradicionalnog tržišta transfera rizika • Dalji razvoj alternativnih oblika transfera rizika osiguranja • Osiguravači i reosiguravači • Investitori - mogućnost diverzifikacije investicionih portfelja uz relativno visoke prinose

16. Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja • Naglašen značaj integralnog upravljanja rizikom

17. Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja • Model specijalizovanih osiguravača pokazao se kao lošiji usled odsustva diverzifikacije • U kriznim uslovima postoji tendencija povećanog prijavljivanja većih iznosa odštenih zahteva i prevara u osiguranju što naglašava potrebu brižljive regulacije šteta • Striktna disciplina u prihvatu rizika u osiguranje nameće se kao nužnost • Iskustvo u domenu investicionih aktivnosti ukazuje na potrebu obazrivog pristupa u selekciji investicionog portfelja

18. Regionalni aspekt uticaja finansijske krize • Uticaj na finansijska tržišta (Belex 15 ≈78%, Crobex ≈67%, SBI 20 ≈70%) • Finansijski sektor stabilan • Direktan uticaj neznačajan – “virus” krize ne može da se zadrži zbog plitkog tržišta • Indirektan uticaj • Smanjenje priliva sredstava iz inostranstva po raznim osnovama • Smanjena mogućnost banaka za zaduživanjem u inostr. • Smanjene mogućnosti izvoza • Državna intervencija - izlazak iz krize

19. Regionalni aspekt uticaja finansijske krize • Pozitivni rezultati u sektoru osiguranja • Rast premije • Minimiziran uticaj finansijske krize na investicione aktivnosti • Odsustvo učešća domicilnih osiguravača u inovativnim finansijskim aranžmanima • Značajniji uticaj moguć – uzrokovan recesijom • Povećana cena pribavljanja kapitala • Smanjena tražnja, posebno za životnim osiguranjem • Povećana cena transfera rizika • Mogućnost za regionalno širenje

20. Zaključci • Premija osiguranja obezbeđuje pokriće za cenu rizika, režijske troškove i određeni profit a njena veličina je osim ovim elementima uslovljena i investicionim prinosima • Utičući na povećanje cene rizika i smanjenje investicionih prinosa finansijska kriza uzrokuje potrebu za povećavanjem premije osiguranja • U recesionim uslovima to nije moguće uprkos dodatnom negativnom uticaju na investicione prinose koji naglašava značaj prinosa po osnovu osnovnog posla – osiguranja i reosiguranja • Navedeno implicira dve posledice krize – smanjenje profitabilnosti pri datom nivou troškova i smanjenje kapitala ili održavanje postojeće/povećanje profitabilnosti uz snižavanje troškova i efikasnije upravljanje rizikom

21. Zaključci • Globalna finansijska kriza zahteva globalni pristup rešavanju problema • Unapređenje supervizije u cilju prevencije • Unapređenje upravljanja rizikom i kapitalom • Analiza rezervi, veličine kapitala za obezbeđenje solventnosti, rizika i racija šteta mora biti pod pažljivim monitoringom • Trenutni ekonomski uslovi predstavljaju i jedinstvenu mogućnost za dugoročno održivu racionalizaciju poslovanja • Fokusiranje na poslove osiguranja i konzervativnije investiranje • Za osiguravače u Evropi posebno će biti značajno uvođenje Solvency II regulative kojom će se omogućiti dugoročna održivost sektora osiguranja u celini , uvažavajući ključna iskustva stečena ostvarenjem krize

22. Hvala na pažnji! DR Boris Marović Dr Vladimir Njegomir