Bežične lokalne mreže (eng. W ireless L ocal A rea N etwork - WLAN )

1. Bežične lokalne mreže(eng. Wireless Local Area Network - WLAN)

2. Bežična mreža(engl. wireless network) predstavlja povezivanje računara, digitalnih komunikacionih uređaja, mrežne opreme i raznih drugih uređaja putem radio talasa.

3. Primenjuju se na mestima gde kablovsku (žičanu) infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve strukture previsoka i na javnim mestima koja nude javni bežični pristup internetu - hotspotovi(engl. hotspots). Bežične mreže poseduju neke osobine koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na žičano umrežavanje, kao što su: • Mobilnost klijenata • Laka mogućnost proširivanja • Brzo i jeftino uspostavljanje mreže privremenog trajanja • Jeftinije u odnosu na žične

4. Bežične mreže mogu podeliti na: • Bežične mreže kratkog dometa – (bluetooth) • Bežične mreže srednjeg dometa – (Wi-Fi ili IEEE 802.11) • Bežične mreže velikog dometa – (satelitske mreže, mobina telefonija, ...).

5. Bluetooth – standard IEEE 802.15.1 Bluetooth je bežična tehnologija (redio veza) koja omogućava neposrednu komunikacijom na bliskim rastojanjima (oko 10 metara) između elektronskih uređaja. Danas se preko blutooth-a vrši povezivanje i razmena informacija između uređaja kao što su: laptopovi, PC računari, štampači, tastature, slušalice, digitalne kamere, mobilni telefoni i sl.

6. Bežične lokalne mreže - (WLAN) • Bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network - WLAN) • Koriste se za povezivanje računara u kućama, u školama, na fakultetima, u preduzećima ili na javnim mestima -  (engl. hotspots) • Jednostavne su za postavljanje • Popularno - VajFaj (engl. Wi-Fi – Wireless Fidelity) • Zasnivaju se na radio vezi standarda IEEE 802.11.

7. LAN vs WLAN LAN • Potrebno je provlačiti kablove (žice) • Fizička instalacija “od tačke do tačke” – nije uvek izvedivo • Višestruko brže, stabilnije, sigurnije (najčešće i jeftinije) WLAN • Jedino rešenje za objekte gdje je nemoguće postaviti kablovske (žičane) instalacije (npr. spomenici kulture) • Jedino (relativno jeftino) rešenje povezivanja udaljenih tačaka (npr. prijatelj u drugoj zgradi ili na drugom kraju kvarta, poslovnica preduzeća u drugom delu grada...) • Omogućava pristup internetu korisnicima u hotelima, na univerzitetima, u industriji, kancelarijama, javnim objektima, aerodromima - hotspotovi (engl. hotspots)...

8. Standardi Koriste se IEEE 802.11 mrežni standardi u nekoliko varijanti: • 802.11a prenosi signal na 5 GHz i to može učiniti brzinom od 54 Mb/s • 802.11b ja najsporiji i najjeftiniji standard.  Prenosi signal na 2.4 GHz brzinom od 11 Mb/s • 802.11g standard prenosi podatke na 2.4 GHz kao i 802.11b ali mnogo brže jer dostiže brzine prenosa od 54 Mb/s • 802.11n je najnoviji standard. Značajno povećava domet mreže i brzinu prenosa podataka. Sada je teoretski moguće ostvariti i brzine od 140 Mb/s.

9. Potrebna oprema Bežični adapter (kartica). Većina laptopova, mobilnih telefona i mnogi desktop računari sadrže fabrički ugrađeni bežični adapter (karticu). Ukoliko ga nemaju, treba kupiti USB bežični modul ili karticu za desktop računar koja se priključuje u PCI podnožje za proširenje.

10. Bežičnia pristupna tačaka (AP – Access Point) Bežična pristupna tačka  (engl. Acces point - AP) je uređaj koji spaja WiFi bežične uređaje u jednu bežičnu mrežu. AP se obično spaja na žičanu mrežu (na svič) i prenosi podatke između žičanih i bežičnih mreža.

11. Bežični ruter (WRT – Wireless Router). Ovaj uređaj u sebi sadrži: • jedan port na koji ćete povezati kablovski ili ADSL modem • ruter • mrežni komutator (Switch) • zaštitni zid  (Firewall) i • bežičnu pristupnu tačku.

12. Antene Antene za bežični internet se mogu podeliti prvo u tri kategorije: - one koje rade na 2,4 GHz i one koje rade na 5 GHz • po njihovoj nameni, odnosno antene za spoljašnju ugradnju i antene za unutrašnju ugradnju • po konstrukciji na nekoliko kategorija.

13. Omnidirekcione antene ili popularno „štap“ antene Postavljaju vertikalno i njihov signal se prostire 360° od same antene. Imaju pojačanje signala od nekih 2-4 dB.

14. Jagi (yagi) antena Ukoliko želite da napravite usmerenje koristićete jagi (yagi) antenu koja podseća na cev i koja se postavlja horizontalno u pravcu u kome želite da usmerite signal. Jagi antena ima bolje pojačanje signala od omnidirekcione antene samim tim što usmerava ceo signal u jednom pravcu i ugao zračenja od nekih 20-30°.

15. Panel antene Panel antene se najčešće koriste unutar zgrada, jer im je ugao zračenja od 20-30° i pojačanje signala od nekih 12-14 dB.

16. Grid antena Grid antena ima veliko pojačanje signala (oko 24 dB) i usmerenje signala od samo 3°. Znači, sa takvim antenama i kvalitetnim izborom mrežne opreme, može prebaciti signal na razdaljine do 15-20 km ukoliko postoji optička vidljivost.

17. Kablovi i konektori Kada ste odabrali antenu, morate preći na izbor kablova i konektora kojim ćete antenu povezati sa vašom pristupnom tačkom ili ruterom. Na našem tržištu imate mogućnost izbora jedne od tri vrste koaksijalnog kabla: tip 200, tip 400 i tip 600. Sa dužinom kabla ne preterujte jer je gubitak oko 1dB po dužnom metru .

18. N-tip ženski i N-tip muški konektor RP-TNC konektor RP-SMA konektor

19. Kada imate antenu koja ima recimo 24 dB pojačanje, i kupujete koaksijalni kabl od 5 m, obratite pažnju da svaki metar koaksijalnog kabla unosi maksimalno još po 1 dB slabljenja u zavisnosti od tipa koaksijalnog kabla i da sami konektori na krajevima kabla unose još po 1 dB slabljenja. Tako vam se može desiti da imate najkvalitetniju antenu koja ima pojačanje od 24 dB i nekvalitetan kabl koji će vam uneti 5 dB slabljenja od samog kabla i još 2 dB slabljenja na konektorima, što daje 7 dB i tako umesto 24 dB pojačanja vi dobijate 17 dB pojačanja.