Макроекономска кретања, јул – септембар 2006. године

1. Макроекономска кретања, јул – септембар 2006. године Радован Јелашић – гувернерНародне банке Србије Београд, 1. новембар 2006.

2. Садржај • Инфлација • Монетарна политика • Прилив капитала и спољна позиција • Кретање монетарних агрегата • Текући платни биланс • Привредни раст • Кредитна активност банака • Зараде и продуктивност • Фискална кретања

3. Током 2006. стопа инфлације је стављена под контролу – она је већ данас једноцифрена • Инфлација за период јануар-октобар 2006. године износи: базна 5,8%(на годишњем нивоу: 8,1%), a укупна 5,6% (на годишњем нивоу: 9,3%); • Базна инфлација у октобру, по први пут од јануара 2004, износи свега 0,2%; • План за крај 2006. године: базна инфлација 7%- 9% годишње – највероватније ће бити око 7%! • План базне инфлације за крај 2007. године: 4% - 8%. Кретање месечне и међугодишње инфлације Годишње стопе инфлације (у %) (у %) 2.5 20 2.2 17.7 2.1 1.8 2.0 18 1.7 1.6 1.4 1.3 14.8 1.5 16 1.2 13.7 0.9 1.0 14 0.8 0.8 0.7 0.7 0.6 0.6 0.6 0.5 0.4 0.4 0.4 0.3 0.5 12 0.2 0.0 9.3 0.0 10 7.8 -0.1 -0.2 -0.5 8 -0.4 -1.0 6 2002 2003 2004 2005 октобар* 2006 окт. нов. дец. јан. феб. мар. апр. мај јун јул авг. сеп. окт*. 2005. 2007. Цене на мало Базна инфлација Међугодишње стопе раста цена на мало * прелиминарни подаци за октобар 2006. године.

4. Одлуке Монетарног одбора од 1. новембра и њихови ефекти • Ефекти: • Сигнализира снижавање каматних стопа на тржишту новца • Ослобађање динарске ликвидности за око РСД 5,2 млрд • Већа флексибилност банака у управљању сопственом ликвидношћу • Повећање динарске штедње за РСД 1,0 млрд Одлуке: • Смањење референтне каматне стопе Народне банке Србије са досадашњих 18,0% на 17,5% на годишњем нивоу • Стопа обавезне резерве на динарску основицу смањена је за три процентна поена – са 18% на 15% • Укида се обавезна банака да дневно стање издвојене обавезне резерве код НБС не сме бити мање од 50% обрачунате обавезне резерве • Четврта емисија штедних записа са дисконтном (каматном) стопом 17% на годишњем нивоу • Одлуке Монетарног одбора донете су узимајући у обзир: • позитиван тренд у смањивању базне, али и укупне инфлације; • ребаланс републичког буџета и њен експанзивнији карактер; • притисак ка апресијацији динара.

5. Тржиште ће и у будућости одређивати курс динара продаја девиза од стране НБС куповина девиза од стране НБС мање резерве НБС веће резерве НБС монетарна контракција монетарна експанзија већа инфлација и/или више каматне стопе нижа инфлација и/или ниже каматне стопе Динар је једина и права мера вредности у Србији!

6. Девизни курс мења своју улогу: од инструмента постаје индикатор трансмисије монетарне политике • Регуларно присуство НБС на девизном тржишту се смањује: • НБС је од 1.9.2006. године почела са продајом 20% ефективе купљене од мењача, кроз фиксинг састанке, да би постепено повећавала ово учешће на 100%, до краја 2007. године* - у пракси тешко спроводљиво, а да не допринесе додатној апресијацији; • Установљен је нов систем ретких девизних интервенција, које се спроводе на тржишту: • да би се ограничила дневна волатилност (“leaning against the wind”); • смањиле претње финансијској и ценовној стабилности; • обезбедио потребан ниво девизних резерви; • НБС ће и даље спречавати значајне дневне флуктуације курса! * прелиминарна процена.

7. Од јула се девизно тржиште између пословних банака значајно продубило, а учешће НБС је сведено на минимум Купопродаја девиза између банака на састанку и ван састанка МДТ-а у млн ЕУР 1,000 800 79.7% 98.0% 98.8% 600 96.9% 400 66.1% 45.5% 96.5% 59.8% 82.4% 91.1% 200 54.5% 33.9% 20.3% 40.2% 2.0% 3.5% 1.2% 8.9% 17.6% 3.1% 0 јануар фебруар март април мај јун јул август септембар октобар* Банке - НБС Банка - Банка • У последња четири месеца просечан обим купопродаје између банака ван састанка МДТ-а повећан је 4 пута у односу на прву половину године, док се просечан обим купопродаја на састанку МДТ-а смањио за више од 2 пута; • Удео промета НБС на МДТ-у се значајно смањио (са 54,5% у јануару на 1,2% у октобру); • Велики промет између пословних банака је најбољи доказ да се тржиште значајно продубило и да је курс одређен на основу понуде и тражње. * закључно са 27.10.2006. године.

8. Народна банка Србије и даље врши стерилизацију на девизном тржишту откупом девиза од мењача Интервенције НБС на МДТ-у у периоду јун - октобар 2006. и кретање курса динара према евру 150 100 50 0 -50 -100 ЕУР млн 88 87 86 85 84 83 82 81 80 79 120,3 182,1 22,6 11,0 18,2 Продаја 10,0 окт јун јул сеп Куповина - 4,1 - 1,0 - 88,1 - 2,5 авг - 0,3 - 80,2 Месечни нето откуп од мењача 154.4 126.6 162.1 148.5 154.3 - 745,9 Укупан износ нето куповине од стране НБС за 5 месеци 651,9

9. У односу на децембар 2005. актуелна малопродајна цена деривата нафте виша је за око 2,1% • У августу и септембру 2006. дошло је до наглог пада цена на светском тржишту нафте. Са нивоа од 71$, колико је износила цена уралске нафте крајем јула, она се спустила на ниво од 54$ почетком октобра. Тај пад од 23%, заједно са рестриктивним мерама монетарне политике, повољно ће деловати на остварење овогодишње пројектоване инфлације; • Уз непромењену стабилност динара према долару, пад цене уралске нафте утиче на пад домаћих цена деривата и успоравање раста цена на мало. Цена уралске нафте по барелу (у УСД) 75 70 65 60 55 50 3 7 13 19 25 31 4 10 16 22 28 1 7 13 19 25 29 5 11 јул август септембар октобар

10. Прилив капитала у првих 8 месецивећи је од дефицита текућих плаћања за ЕУР 3.513 млн* Кретање извоза и увоза (јануар-август) у млн. ЕУР у млн ЕУР 5,000 8,000 +16,3% Стране 4,000 директне 7,000 2,556 инвестиције 6,000 3,000 5,000 +26,0% 2,000 Задужење 4,000 7,328 881 * 6,303 2,102 1,000 3,000 915 4,190 2,000 0 3,326 Биланс -1,046 1,000 -1,659 текућих -1,000 0 трансакција Извоз Увоз -2,000 2005 2006 I-VIII 2005 I-VIII 2006 * Вредност увоза је повећана за оцењени ефекат увођења ПДВ-а од ЕУР 460 млн. Извор НБС. Извор НБС. • Годишње стопе раста примарног новца и новчане масе у ширем и ужем смислу у августу су 15,1%, 16,5% и 38,1%, респективно; • Укупна стерилизација у првих 8 месеци 2006 године износи РСД 169 млрд – путем репо операција РСД 62 млр, а преко обавезне резерве РСД 107 млрд. • Покривеност увоза извозом роба и услуга у првих осам месеци 2006. била је 57,2%, а у истом периоду 2005. године покривеност је била 52,2% (по искључењу ефеката увођења ПДВ-а). * Укључујући донације, а бездонација износи ЕУР 3.400 млн.

11. Удео дефицита текућег и трговинског биланса у БДП-у смањује се у 2006. години ипрема пројекцијама, ови удели биће најнижи у протеклих пет година Трговинскидефицит Текући биланс без званичне помоћи 2006 у млн ЕУР 2006 2001 2002 2003 2004 2005 пројекција у млн ЕУР 2001 2002 2003 2004 2005 пројекција 0 0 -500 -1000 -1000 -2000 -8,2% -19,4% БДП -1500 -3000 БДП -19,6% -9,6% -2000 -4000 -11,0% БДП БДП -20,2% БДП БДП -8,0% БДП -2500 -5000 -10,8% -12,4% -18,3% -23,2% -22,4% БДП БДП БДП БДП БДП -3000 -6000 • Смањење текућег и спољнотрговинског дефицита остварено је у условима експанзије економских односа са иностранством, односно резултат је бржег раста прилива по основу извоза роба и других текућих примања у односу на расходе.

12. У укупном спољном дугу приватни дуг преузима примат Јавни спољни дуг Републике Србије млрд ЕУР 8 6.8 Ниво и структура спољног дуга Републике Србије 7 5.9 6.0 5.8 5.8 млрд ЕУР у % 6 14.6 5 15 65 13.1 4 14 60 8.9 13 3 9.9 55 Приватни 9.1 12 2 50 дуг 52,4% 11 1 41,2% 45 10 0 40 9 2002 2003 2004 2005 септембар 32.3% 35 8 25,8% 2006 27,2% 7 30 Приватни спољни дуг Републике Србије 6 25 млрд ЕУР 5 Јавни 41,4% 20 7.6 51.9% дуг 8 59.7% 4 64.3% 65.7% 15 7 3 10 5.4 2 6 5 1 Косово и 5 6.8% 6,2% 8.6% 8.5% 8.1% Метохија 0 0 4 3.2 2002 2003 2004 2005 30.09.2006. 2.5 3 2.3 Учешће у БДП-у (десна скала) 2 Извор: НБС 1 0 2002 2003 2004 2005 септембар 2006 Значајан ефекат на укупан дуг има јачање ЕУР према УСД (раст дуга у односу на крај 2005. године у УСД је 19,7%, а у ЕУР је 11,6%).

13. Прилив капитала, преко банкарског сектора, омогућио је пораст кредитне активности банака Пораст кредитне активности (у РСД млрд) 97.1 100 92.9 90 80 Правна лица 43.9 70 54.6 60 50 40 30 53.2 Становништво 20 38.3 10 0 јан-септ. 2005. јан-септ. 2006 . Извор:НБС • Кредитна активност у периоду јануар-септембар 2006. године: иако је апсолутни раст скоро идентичан, раст кредита је успорен; • Годишња стопа раста кредита немонетарним секторима поступно опада и у септембру износи 43,5% (према 57,3% у јуну), што је резултат одгођеног дејства раније предузетих рестриктивних мера монетарне политике; • Раст кредитне активности у току трећег тромесечја 2006. је у највећој мери остварен по основу домаћих извора средстава (депозита привреде и становништва и др.).

14. Јединични трошкови рада у индустрији су смањени Кретање продуктивности и реалних зарада* у индустрији 140 Продуктивност Реалне бруто зараде • Раст продуктивности у индустрији (13,6% у првих осам месеци) већи је од раста реалних бруто зарада (11,9%), односно јединични трошкови рада су смањени за око 2%. 130 120 110 100 90 80 70 60 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 2003 2004 2005 2006 * дефлационирано ценама произвођача у индустрији Извор: РЗС

15. Раст БДП у другом кварталу 2006. години је 6,6% • У првих девет месеци 2006, у односу на исти период 2005. године, раст индустријске производње је 5,5%, а у прерађивачком сектору релативно високих 6,4%; • Кључни допринос расту даје производња основних метала и неметала, прехрамбених и хемијских производа; • У односу на 2005, по искључењу сезонских утицаја, укупна и прерађивачка индустријска производња у септембру 2006. већа је за 2,9% и 3,2%, респективно. То указује на успоравање економске активности у индустрији. Реалан раст БД-а ? % 16 14.2 14 12 9.5 10 8.0 7.5 8 6.7 6.7 6.7 6.6 5.9 5.5 6 4 2 0 I II III IV I II III IV I II 2004 2005 2006 Извор: РЗС

16. Ефекти фискалне политике имаће одложено дејство на кретање цена и не очекује се до краја године • Очекујемо да до краја 2006. године пројектована фискална потрошња неће битније утицати на кретање базне и укупне инфлације. Усвојеним ребалансом републичког буџета, предвиђено је да приходи републичког буџета износе РСД 521,3 млрд, а расходи РСД 505,8 млрд, тако да се планира остварење суфицита у износу од РСД 15,5 млрд уместо планираних РСД 39,6 млрд уз додатно повећање потрошње од РСД 57,5 млрд; • Укупни редовни приходи буџета су реално нижи од прошлогодишњих а издаци пре свега за плате већ за првих 9 месеци у реалном порасту! • Будући да буџет за наредну годину још увек није припремљен, НБС ће се по његовом усвајању определити за мере које ће ићи у правцу умањења ефеката евентуалне фискалне експанзије на инфлацију.

17. Како даље... • НБС ће перманентно пратити кретање базне и укупне инфлације и предузимати мере монетарне политике које ће довести до “каналисања” базне инфлације у пројектовани коридор (2006-2007); • Кредибилитет овогодишње инфлације од стране владе биће доказан у првом кварталу 2007. године везано за административно прилагођавање цена; • Циљ идуће године би треба да буде нижа инфлација од овогодишње а то је и план НБС; • Курс ће и надаље слободно да се формира а од динара сигурније инвестиције нема!

18. Хвала! Информативни центар НБС Позовите бесплатно 0800-111-110