D ržava kao sila

1. Država kao sila

2. Šta je država • Tri lica države • Prvo lice: nadmoćna, razobručena sila • Drugo lice: vlast (vlast kao institucionalizovana, zakonom uređena sila) • Treće lice: autoritet • I svi evropski jezici prepoznaju ovu razliku (might, power, authority...) • Prvim licem se najviše bavio Makijaveli; drugim pravnici (Kelzen, na primer); a trećim politički filozofi (Lok, Ruso, Kant...). • Prvo lice: deskriptivno određenje države; treće preskriptivna definicija države

3. Prvo lice – država kao sila - makijaveli • Opis države kakva jeste - realistička teorija (nije bitna pravda ili neka druga vrednost – država je vrednost po sebi) • Efikasnost države je suština njegove teorije • Država u svom nastanku i trajanju mora biti organizacija sile • To se vidi već i u imenu za državu koje je Makijaveli skovao (Il stato) – to je ostalo u korenu reči “država” u većini savremenih jezika.

4. Ime države • Antika 1. polis – zajednica građana, svrha. 2. res publica – pojavljuje se (u)pravni elemenat – organizacija • Srednji vek 1. civitas 2. regnum 3. res publica christiana 4. land, zemlja • Makijaveli (“Sve države, sve vladavine...”) • trenutak nastanka • stato (od lat. Status) • pogodna da označi odgovarajuću pravnu organizaciju sile sposobne da iznudi pokornost građana na određenoj teritoriji.

5. Nastanak države i njeno održanje ona duguje sili • Sila je nužna kako u unutrašnjim odnosima (održavanje reda i mira), tako i u spoljašnjim odnosima (zato je bitna pre svega dobra vojska) • Potpun raskid politike i etike • “Neka se vladalac trudi da pobeđuje i sačuva državu, sredstva će se uvek smatrati časnim i svako će ih hvaliti” • Iako je i Makijaveli isticao značaj dobrih zakona i vrle tradicije (patriotizam) i običaja za održanje države, on je pre svega insistirao na vojnoj snazi države.

6. Država kao vlast

7. MOĆ – VLAST – VRSTE VLASTI • Moć • “sposobnost uticaja na ponašanje drugih” ili nametanje sopstvene volje na bazi određenih izvora moći. • ... i vlast • odnos između nejednakih (nadređeni i podređeni) • institucionalizovana moć – institucija je “uobličena” moć • moć koja deluje kroz stvaranje pravila ponašanja i koja se zasniva na pravilima • vrste vlasti: državna, crkvena, školska, lokalna...

8. Državna vlast • Državna vlast je vrsta moći koja se zasniva na nadmoćnoj sili. • Državna prinuda je u osnovi fizička sila, ali pravno dopuštena – “sila koja se vrši shodno i u ime prava” • To je institucionalizovana moć, pravna vlast (kao pravo i dužnost) – da bi sila postala vlast mora se pravno uobličiti. • Vlast je depersonalizovana – (postoji razlika između osobe i službe koju ona vrši) – NEPREKIDNOST drž. vlasti...

9. Kelzenovo poistovećivanje države i prava • Ne postoji dualizam između države i prava – država je personifikacija pravnog poretka; ona je samo “odblesak” prava i nema egzistenciju izvan prava. • Država je pravna ličnost, a državni akti su samo pravni akti. • Problem “uračunavanja” – koji akti konkretnih ljudi su pravni/državni akti? To su akti državnih organa i to oni koji su usmereni ili na stvaranje ili na primenu pravnog poretka. • U strogom smislu reči, nije država ta koja stvara pravo, već samo pravo reguliše svoje sopstveno stvaranje. • Za Kelzena, legitimnost je isto što i legalnost

10. Suverenost • Ključna i jedinstvena odlika državne vlasti je SUVERENOST! – ona je osnov svake druge vlasti • Suverenost kao bitna oznaka one vlasti koju nazivamo državnom – svojstvo državne vlasti da je sa pravnog gledišta najviša na određenoj teritoriji... • Pojava modernog pojma suverenosti – istorijske okolnosti : • Srednji vek – vreme segmentarnih zajednica (to su zajednice u kojima nema vrhovne vlasti) • To dovodi do stalnih sukoba, koji su pred kraj sr. veka “garnirani” i verskim ratovima • Ujedinjavanje i jačanje kohezije određenih zajednica – pre svega kraljevstava (regnuma) – u odnosu prema spoljnim (papa i car) i unutrašnjim autoritetima (feudalci, provincije, civitas-i...) • Drugi bitan element: ideja da je vlast iznad (pozitivnog) prava

11. Bodenovo shvatanje suverenosti • Žan Boden (priznanje jedne vlasti koja je suverena je nužno da bi politička zajednica izbegla neslogu i da bi očuvala svoju bezbednost) • “Suverenost je apsolutna i trajna vlast jedne države”; “vrhovna vlast nad građanima koja je legibus soluta” koja je nedeljiva. • Šta podrazumeva... • Suverenost je formalni pojam – moć propisivanja prava • Drugi značajan element Bodenove teze: suverena vlast nije puki apsolutizam – ona je ograničena božanskim i prirodnim pravom, kao i običajima kraljevstva – “iznad zakona, ali ne i iznad naroda”. • Boden i Hobs (ključna razlika – pitanje neograničenosti suverene vlasti)

12. Suverenost – osobine suv. vlasti • Unutrašnja suverenost - pravna suprematija i faktička nadmoć • Spoljna suverenost - nezavisnost (u smislu stvaranja prava) i faktička nezavisnost - ravnopravnost u odnosima sa drugim državama (koordinacija a ne subordinacija) • Pravna neograničenost – danas pravno vrhovništvo • faktička i politička ograničenja • uloga ljudskih prava