DEVIZNI KURS I PLATNI BILANS

1. DEVIZNI KURS I PLATNI BILANS Doc. dr Zoran Mastilo

3. POJAM I VRSTE DEVIZNOG KURSA Deo privrednog sistema kojim se regulišu fmansijski tokovi jedne zemlje sa drugim zemljama sa kojima se ostvaruju odgovarajuće ekonomske veze naziva se deviznim sistemom. Kako devizni sistem reguliše fmansijske tokove jedne zemlje sa drugim zemljama, potrebno je nešto bliže ukazati u čemu se ogledaju ekonomski odnosi sa inostranstvom. Suštinu tih odnosa predstavljaju poslovi oko izvoza i uvoza roba i usluga i, s tim u vezi, kretanje novčanih sredstava.

4. * Kreditna zaduženja u inostranstvu predstavljaju dodatni oblik sticanja i raspolaganja deviza, pored izvoza roba i usluga kao osnovnog oblika, čime se povećavaju uvozne mogućnosti zemlje izvan okvira određenih devizama stečenim u izvozu. Pod deviznim kursom podrazumevamo cenu inostrane valute izraženu u novčanim jedinicama sopstvene zemlje.

6. ** U zavisnosti od toga kako se utvrđuje, devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući. Fiksni devizni kurs određuje država i on je po pravilu jedinstven. Fiksni devizni kurs zasniva se na valutnom paritetu, koji takođe određuje država. Pod fluktuirajućim ili plivajućim deviznim kursom podrazumevamo onaj devizni kurs koji se formira na deviznom tržištu. U takvim uslovima, cena strane valute izražena u novčanim jedinicama sopstvene zemlje određena je na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.

7. *** Velikim i razvijenim zemljaraa više odgovara fliktuirajući devizni kurs, a malim nerazvijenim i posebno privredama u tranziciji, fiksni devizni kurs.

8. DEFINICIJA PLATNOG BILANSA Pod platnim bilansom podrazumevamo skup svih ekonomskih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom. On podrazumeva bilans svih primanja i izdavanja koja nastaju na osnovu ukupnih ekonomskih transakcija sa inostranstvom u datom vremenskom periodu. Platni bilans, dakle, izražava ukupnu robnu razmenu, nerobni promet i sve druge nerobne prihode i rashode. Otuda se on može izraziti kao: PB = Pr-D; pri čemu je: PB = platni bilans zemlje, Pr = ukupna primanja iz inostranstva, D = ukupne obaveze prema inostranstvu

11. * Za potpunije razumevanje suštine platnog bilansa neophodno je ukazati na njegova dva osnovna dela: • na bilans tekućih transakcija i • na kapitalni bilans. Tekući platni bilans obuhvata trgovinski bilans kao i bilans svih nerobnih transakcija. Kapitalni bilans pokazuje kako je pokriven deficit platnog bilansa, odnosno za šta je upotrebljen suficit.

12. ** Ovako shvaćen bilans tekućih transakcija izražava razliku između domaće proizvodnje i ukune lične, opšte i investicione potrošnje. Posmatrano kroz odnos domaće proizvodnje i ukupne domaće potrošnje mogu se izraziti i deficit i suficit platnog bilansa, kao i uravnoteženo stanje. Kada je ukupna domaća potrošnja veća od proizvodnje tada je deficit platnog bilansa. Kada je domaća proizvodnja veća od ukupne domaće potrošnje - ostvaren je suficit platnog bilansa. Platni bilans je uravnotežen kad je domaća proizvodnja jednaka ukupnoj domaćoj potrošnji.

13. *** Ovako definisan platni bilans ukazuje na veliki značaj odnosa proizvodnje i potrošnje. Po logici stvari, stanje platnog bilansa biće povoljnije ukoliko su veći ostvareni rezultati u proizvodnji, a ako u istom nivou ne poraste i potrošnja. Ovakav pristup nas upućuje da značajnije rezerve, kod zemalja sa deficitom platnog bilansa, možemo da tražimo u smanjenju i usklađivanju potrošnje sa ostvarenim društvenim proizvodom.

14. **** Platni bilans je deo društvenog računovodstva privrednih računa i privrednih bilansa. To se najbolje uočava iz sledeće tabele:

15. ***** U otvorenoj privredi, u platni bilans uključuje se u društveni proizvod samo preko salda, što je potpuno logično. Ukoliko je saldo pozitivan, razlika se uljučuje na dugovnoj strani (aktiva). Ali, ako je saldo negativan, on se uključuje na potražnoj strani (pasiva). Ovlašćena svetska institucija za izradu koncepta platnog bilansa jeste Međunarodni monetarni fond. On je izradio metodologiju za tri vrste bilansa (koja je prihvaćena u skoro svim zemljama u svetu), a to su: • platni bilans, odnosno bilans transakcija, • devizni bilans i • obračunski bilans.

16. ****** Platni bilans registruje faktički izvršene spoljnotrgovinske transakcije. Sa aspekta platnog bilansa nije bitno samo faktičko obavljanje transakcije, već momenat plaćanja, odnosno naplate. Ovaj raomenat čini devizni bilans različitim od platnog bilansa. Platni i devizni bilans pokazuju određene tokove u toku godine. Obračunski bilans, prikazuje stanje međunarodnih obaveza i potraživanja određene zemlje u jednom vremenskora momentu, najčešće 31. decembra svake godine.

17. SISTEM DRUŠTVENIH POTREBA Pod zadovoljavanjem opštih potreba podrazumevamo one oblike potrošnje koji se moraju organizovati zajednički. Tu u prvom redu spadaju potrebe državne administracije, narodne odbrane, sudstva, obrazovanja, zdravstvene zaštite, kulturnih delatnosti, socijalne zaštite i sl. Lična i opšta potrošnja imaju mnogo dodirnih i zajedničkih tačaka, pošto predstavljaju najvažnije komponente opšteg sistema društvenih potreba. Međutim, među njima postoje i sasvim određene i značajne razlike.

18. * U dosadašnjem razvoju našeg društva lična potrošnja je vezivana za ostvarene radne efekte dok opšta potrošnja nije imala ili je imala samo delimične veze sa ostvarenim radnim efektom. Razvoj savremenog društva, kakvom bi trebalo i mi da težimo, podrazumeva jedan racionalan društveni sistem potreba u kome će se stvoriti i usavršiti skala zajedničkih vrednosti u svim oblastima društvenog života radi formiranja celovite ljudske ličnosti, široko obrazovane, zdravstveno i socijalno zaštićene, informisane i sa izgrađenim kriterijumima vrednovanja. Izgradnja dinamičkog modela potrošnje trebalo bi pre svega da služi humanizaciji potreba i da uspostavlja opštu ravnotežu između materijalnih i nematerijalnih komponenti životnog standarda stanovništva.

19. ** Sistem društvenih potreba, njegovo organizovanje i funkcionisanje, podrazumeva i stalno menjanje elemenata u jednom uspostavljenom modelu u skladu sa opštim razvojem nauke i tehničkog progresa. Ovo je posebno značajno u privrednom razvoju u narednom milenijumu kada će otuđenje ličnosti u domenu potrošnje biti zasnovano na razvoju novih tehnologija i nositi obeležja novog postindustrijskog društva.

20. POJAM MONETARNO-KREDITNOG SISTEMA Monetarno kreditni sistem je skup mera, odnosno institucionalnih rešenja kojima se obezbeđuje opticaj novca i kredita u funkciji optimalnog razvoja i razvojne politike. Pomoću instrumenata monetarno-kreditne politike obezbeduje se ukupna količina novca u opticaju, a osnovna funkcija je da se obezbedi nesmetano odvijanje privredne aktivnosti.

21. * Uspešnost privrednog sistema i ekonomske politike jedne zemlje meri se mogućnošću koordinacije monetamo kreditne politike sa ostalim merama ekonomske politike koje služe ostvarivanju ukupnog privrednog razvoja. Razlikujemo monetarno-kreditni sistem • kapitalističkog tipa i • tzv. socijalističkog razvoja.

22. ** Značaj monetarno-kreditnog sistema i monetarno-kreditne politike za ostvarivanje ukupnog privrednog razvoja je veliki. Iz defmicije monetarno-kreditnog sistemaproizilazi da monetarna politika predstavlja skup mera kojima se utiče na privredna kretanja stvaranjem, raspodelom i poništavanjem kupovne moći, dok kreditna politika utvrđuje način kretanja novčanih sredstava uglavnom putem kredita te njihovo usmeravanje za odredene potrebe u društvenoj reprodukciji. Uobičajeno je da se za defmisanje ove dve politike donesu odgovarajuća institucionalna rešenja u formi „Zakona o novčanom sistemu" i „Zakona o osnovama kreditnog i bankarskog sistema". Ova institucionalna rešenja čine i osnovu za sprovođenje monetarno-kreditnog sistema i politike u svakoj zemlji.

23. HVALA NA PAŽNJI