EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA PRINCIPI I CILJEVI Vežbe iz Ekonomike preduzeća mr Gordana Ristić

2. Glava VIRENTABILNOST Rentabilnost je najširi izraz efikasnosti, jer pokazuje kako je tržište vrednovalo efekte ulaganja sredstava i kako ocenjuje sposobnost preduzeća da sa uloženim resursima proizvodi i stvara vrednost, pa predstavlja sposobnost preduzeća da sa uloženim resursima ostvari maksimalan profit. Rentabilnost je izraz zarađivačke sposobnosti preduzeća.

3. ANALIZA RENTABILNOSTI Analiza rentabilnosti bazira na konceptu ekonomskog profita i omogućava da se odredi: • kako maksimizirati profit • kako minimizirati gubitke • gde je prelomna tačka poslovanja Ovakva analiza je osnov donošenja odluka o obimu proizvodnje i prodaje, o nastavku ili prestanku poslovanja i određivanja prelomne tačke rentabiliteta.

4. MAKSIMIZIRANJE PROFITA Razlikuju se 2 pristupa: • pristup ukupni troškovi – ukupan prihod • pristup prosečni troškovi – prosečan prihod

5. PRISTUPUKUPNI TROŠKOVI-UKUPAN PRIHOD polazi od poređenja ovih dimenzija u cilju određivanja najrentabilnijeg obima proizvodnje i prodaje Profit se maksimira kada je razlika između UP i UT najveća

6. UT UPd UT UPd UT UT UPd UPd Q Q 0 Q1 π 0 Q1 π Kada je cena proizvoda data, profit-maksimirajući obim nalazi se u tački Q1, gde je vertikalno rastojanje između krive UP i krive UT najveće. Kriva UP je linearna, počinje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim, jer uz datu cenu svaka dodatna jedinica proizvoda povećava UP za iznos jednak ceni. Ako cena nije data i preduzeće utiče na cenu, onda kriva UP kreće od nule, raste, dostiže maksimum i počinje da opada, jer se tada obim prodaje povećava samo ako se smanji cena, što smanjuje i UP.

7. UT UPd UT UPd UT UT UPd UPd Q Q 0 Q1 π 0 Q1 π Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima, gde je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova najveća (Q1).

8. PRISTUPPROSEČNI TROŠKOVI-PROSEČAN PRIHOD određuje obim na kome je profit maksimalan na osnovu prosečnih ukupnih troškova (PUT), marginalnih troškova (MT) i cene proizvoda (C) Profit se maksimira kada se izjednače MPd i MT

9. Kada je cena proizvoda data, MPd = C za svaki obim proizvodnje i prodaje, pa se kriva marginalnog prihoda i kriva cene podudaraju. Najrentabilniji obim je u tački Q1, gde kriva MT seče krivu MPd (MPd=MT) i jednak je šrafiranoj površini. PUT C MT PUT C=MPd Q Q2 Q1 0 Ako je obim manji od Q1, onda je MPd>MT, pa preduzeće može da poveća profit ako poveća obim do Q1, jer je povećanje UPd zbog prodaje dodatne jedinice proizvoda veće od troškova proizvodnje i prodaje te jedinice, ali ako je obim veći od Q1, onda je MPd<MT, pa treba smanjiti obim, jer su sada troškovi dodatne jedinice proizvoda veći od dodatnog prihoda.

10. MPd>MT ukupan profit raste ako se poveća obim, jer je tada UPd dodatne jedinice veći od troškova dodatne jedinice MPd=MT najrentabilniji obim MPd<MT ukupan profit raste ako se smanji obim, jer je sada UPd dodatne jedinice manji od troškova dodatne jedinice PUT C MT PUT C=MPd Q Q2 Q1 0 Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima gde su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu (Q1).

11. Ovaj obim gde su MT=MPd podudara se sa obimom gde je razlika između UPd i UT najveća, jer je u tački Q1 nagib krive UPd i krive UT isti, a pošto je nagib krive UPd jednak MPd, a nagib krive UT jednak MT, onda su i MPd i MT jednaki na tom obimu. UPd = UT UPd = MPd UT = MT MPd = MT

12. Maksimalan profit po jedinici nije u istoj tački gde i maksimalan ukupan profit, jer je sada profit razlika između cene (C) i prosečnih UT (PUT), pa je profit po jedinici najveći u tački Q2, gde je ova razlika najveća, u preseku krive PUT i krive MT. PUT C MT PUT C=MPd Q Q2 Q1 0 Profit po jedinici proizvoda maksimizira se na obimu gde je razlika između cene proizvoda i prosečnih ukupnih troškova najveća (Q2).

13. PUT C PUT MT C=PPd Q Q1 0 Kada cena nije data i preduzeće može da utiče na cenu, kriva prosečnog prihoda (PPd) je opadajuća kriva, pa se obim povećava samo ako se smanji cena. Kriva MPd je ispod krive PPd i obe krive kreću iz iste tačke (C), ali je nagib MPd duplo veći od nagiba krive PPd, što znači da je profit maksimirajući obim u tački Q1, gde se seku kriva MPd i kriva MT, pa je ukupan profit jednak šrafiranoj površini i odgovara profitu kada je razlika UP i UT najveća (maksimalan ukupni profit).

14. MINIMIZIRANJE GUBITAKA Ako zbog pada tražnje preduzeće ne može da ostvari profit, onda mora da odluči da li će da nastavi da radi sa gubitkom ili da prekine svoje poslovanje trajno ili privremeno. To se dešava u slučaju da je: UPd<UT, odnosno: C<PUT Odluka o nastavku poslovanja donosi se kada je takva situacija rentabilnija od prestanka poslovanja, a to zavisi od kontribucionog profita.

15. Kontribucioni profit po jedinici proizvoda je jednak razlici između cene i prosečnih varijabilnih troškova, odnosno: PKPft = C – PVT predstavlja doprinos FT po jedinici proizvoda, odnosno pokriva samo PFT Iako cena ne pokriva UPT, sve dok je C > PVT i pokriva deo PFT treba nastaviti sa poslovanjem, jer je tako gubitak manji nego kada se uopšte ne bi pokrili FT.

16. Ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan, odnosno ako je cena veća od prosečnih varijabilnih troškova, treba nastaviti sa poslovanjem, iako postoji gubitak, jer se pokriva deo fiksnih troškova po jedinici proizvoda.

17. Ukupan kontribucioni profit je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih troškova, odnosno: UKPft = UPd – UVT predstavlja doprinos UFT, odnosno pokriva UFT Što je ova razlika veća, to je i kontribucioni profit veći, odnosno gubitak manji.

18. Ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan, odnosno ako je ukupan prihod veći od ukupnih varijabilnih troškova, preduzeće treba da nastavi sa svojim poslovanjem, iako ima gubitak, jer se pokriva deo ukupnih fiksnih troškova.

19. Ako preduzeće donese odluku da ipak nastavi sa poslovanjem, treba odrediti obim proizvodnje i prodaje na kome je gubitak minimalan, isto preko kontribucionog profita. Ako je cena iznad prosečnih varijabilnih troškova, tj. ukupan prihod veći od ukupnih varijabilnih troškova, onda su i prosečni i ukupni kontribucioni profit pozitivni, pa preduzeće nastavlja da posluje, jer pokriva deo prosečnih i ukupnih fiksnih troškova. Kontribucioni profit je najveći i time gubitak najmanji na obimu gde je ova razlika najveća.

20. Prema pristupu ukupni troškovi – ukupni prihod, gubici preduzeća su najmanji na obimu gde je razlika između UPd i UT najmanja, jer je u toj tački kontribucioni profit najveći.

21. Kada je C=PVT, odnosno UPd=UVT, onda je i kontribucioni profit = 0, a gubitak je jednak FT, jer se pokrivaju samo VT, pa je svejedno da li će se nastaviti sa poslovanjem ili ne, ali preduzeće ipak neće doneti odluku o zatvaranju sve dok se gubitak ne poveća iznad ovog nivoa, jer će se situacija popraviti ako se promene tržišne prilike.

22. Kada je C<PVT, odnosno UPd<UVT, onda je i kontribucioni profit > 0, UPd ne pokriva ni UVT, pa je gubitak > FT u iznosu u kome nisu pokriveni UVT, pa preduzeće donosi odluku o zatvaranju, jer mu je gubitak u tom slučaju jednak FT.

23. UT UPd PUT C UT UPd PUT C=MPd Q Q Q1 Q2 Q1 Q2 0 0 Prag rentabilnosti je obim proizvodnje i prodaje gde je UPd = UT, odnosno C = PUT, a profit = 0 i svaki obim iznad ove tačke donosi dobitak, a svaki obim ispod ove tačke donosi gubitak. Ova tačka se zove i prelomna tačka poslovanja ili tačka apsolutnog rentabiliteta(Q1 i Q2).

24. MERENJE RENTABILNOSTI Razlikuju se 2 pristupa: • računovodstveni pristup • ekonomski pristup

25. RAČUNOVODSTVENI PRISTUP bazira na računovodstvenom konceptu profita zove se i prinosni metod Rentabilnost se meri poređenjem ostvarenog profita ili prihoda sa uloženim sredstvima, u zavisnosti od korišćenog pokazatelja. Svi podaci za obračun se uzimaju iz FI (BS i BU). U praksi se koristi više pokazatelja, jer su svi parcijalni i ne mere celokupnu rentabilnost.

26. Razlikujemo: • Merenje rentabilnosti preduzeća • Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti • Sintetički izraz rentabilnosti

27. MERENJE RENTABILNOSTI PREDUZEĆA ima za cilj da kvantifikuje efikasnost upravljanja ukupnom imovinom preduzeća Pokazatelji rentabilnosti su indikatori zarađivačke sposobnosti preduzeća, a najčešće se koriste: • neto rentabilnost • prinos na ukupna sredstva • prinos na vlasnički kapital • prihod po akciji

28. Neto rentabilnost je odnos između profita posle poreza i ostvarene prodaje. Izražava se procentima i pokazuje prinos od prodaje, odnosno koliki je profit ostvaren na svaki dinar od prodaje, pa se koristi kao instrument politike prodaje, jer pokazuje da li su proizvodi prihvaćeni na tržištu. neto rentabilnost = profit prodaja standardna vrednost je 5%

29. Prinos na ukupna sredstva predstavlja odnos između profita posle poreza i ukupnih sredstava preduzeća, a izražava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika i kreditora, odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost ukupno uloženih sredstava (sopstvenih i pozajmljenih), pa predstavlja najšire merilo rentabilnosti. prinos na = ukupna sredstva

30. Prinos na vlasnički kapital predstavlja odnos između profita posle poreza i vlasničkog kapitala, a izražava se procentima i pokazuje prinos vlasnika, tj. koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost vlasničkog kapitala, pri čemu je ovaj prinos uvek veći nego na ukupna sredstva, jer je vlasnički kapital skuplji i rizičniji izvor kapitala. prinos na = vlasnički kapital

31. Prihod po akciji predstavlja odnos između profita posle poreza i prosečnog broja emitovanih akcija preduzeća, a izražava se kao novčani izraz ili dinarski iznos po akciji, pa predstavlja najvažnije merilo rentabilnosti za vlasnike, jer pokazuje njihovu zaradu. prihod = po akciji

32. MERENJE RENTABILNOSTI POSLOVNIH AKTIVNOSTI pokazuje da li se angažovana sredstva koriste efikasno Prodaja se poredi sa pojedinim vrstama angažovanih sredstava da bi se videlo da li su ta sredstva dovoljna da podrže izabrani nivo aktivnosti preduzeća, a najčešće se koriste: • koeficijent obrta ukupnih sredstava • koeficijent obrta osnovnih sredstava • koeficijent obrta naplativih potraživanja • prosečan period naplate potraživanja • koeficijent obrta zaliha • prosečno vreme obrta zaliha

33. Koeficijent obrta ukupnih sredstavaje odnos između prodaje i ukupno angažovanih sredstava (osnovnih i obrtnih), a izražava se kao decimalni broj i pokazuje koliki je prihod ostvaren na svaki dinar uložen u ukupna poslovna sredstva. koeficijent obrta = ukupnih sredstava

34. Koeficijent obrta osnovnih sredstavaje odnos između prodaje i osnovnih sredstava, a izražava se kao decimalni broj i pokazuje koliki je prihod ostvaren na svaki dinar uložen u osnovna sredstva. koeficijent obrta = osnovnih sredstava

35. Koeficijent obrta naplativih potraživanjaje odnos između prodaje i naplativih potraživanja, a izražava se kao decimalni broj i pokazuje koliko je efikasna kreditna politika preduzeća. koeficijent obrta = naplativih potraživanja

36. Prosečan period naplate potraživanjaje odnos između broja dana u godini (360) i koeficijenta obrta naplativih potraživanja, a izražava se kao broj dana i pokazuje prosečan broj dana za koji se naplate potraživanja od kupaca. prosečan period = naplate potraživanja

37. Koeficijent obrta zalihaje odnos između prodaje i prosečnih zaliha, a može se rasčlaniti na pojedinačne vrste zaliha (materijal, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi) i pokazuje kakva je efikasnost upravljanja zalihama ili koliko se puta u toku godine obnove zalihe. koeficijent obrta zaliha=

38. Prosečno vreme obrta zalihaje odnos između između broja dana u godini (360) i koeficijenta obrta zaliha, a izražava se kao prosečan broj dana za koji se zalihe obnove (nabave, iskoriste, zamene). prosečno vreme = obrta zaliha

39. SINTETIČKI IZRAZ RENTABILNOSTI povezuje sve parcijalne pokazatelje rentabilnosti i omogućava da se njihovim međusobnim poređenjem odredi ukupna rentabilnost preduzeća proizvod neto rentabilnosti i koeficijenta obrta ukupnih sredstava daje prinos na ukupna sredstva (ROI), odnosno: neto x koef.obrta = prinos na rentabilnost ukupnih ukupna sredstava sredstva

40. prinos na ukupna sredstva neto rentabilnost X koef. obrta ukupnih sredstava profit : prodaja prodaja : ukupna sredstva – ukupni troškovi osnovna sredstva + obrtna sredstva prodaja Ovaj izraz omogućava sprovođenje i unapređenje rentabilnosti, jer ukazuje na uzroke promene rentabilnosti

41. Računovodstveni pristup merenju rentabilnosti izražava već ostvarenu rentabilnost, na osnovu podataka iz računovodstvenih izveštaja. Pokazatelji su indikatori relativne rentabilnosti, kao rezultat poređenja, a izračunavaju se za: • nekoliko godina i onda porede da bi se videlo kako se rentabilnost menjala tokom perioda • projektovani (pro-forma) izveštaj i onda porede sa sadašnjim ili prošlim pokazateljima

42. Poređenjem pokazatelja može se sagledati kretanje rentabilnosti tokom vremena, u odnosu na ostala preduzeća u grani i prosek grane. Poređenje zahteva standardizaciju FI i omogućava da se sagledavanjem relativne rentabilnosti preduzeća uspostavi osnova za sprovođenje rentabilnosti, odnosno preduzimanje mera za poboljšanje rentabilnosti preduzeća.

43. EKONOMSKI PRISTUP bazira na konceptu ekonomskog profita zove se i pristup dodate ekonomske vrednosti Razlikuju se: • Dodata ekonomska vrednost • Prinos na dodatu vrednost

44. Dodata ekonomska vrednost (EVA) predstavlja razliku između profita i proizvoda troškova kapitala i kapitala, odnosno: dodata ekonomska = profit – (troš.kapitala x kapital) vrednost

45. Ako je EVA pozitivna, onda vlasnici ostvaruju veći prinos nego da su kapital uložili u drugo preduzeće istog ili sličnog rizika i obrnuto u slučaju negativne dodate vrednosti. Troškovi kapitala su oportunitetni troškovi ulaganja i predstavljaju razliku između troškova uzimanja i davanja zajma, što je najbolji pokazatelj oportunitetnih troškova ulaganja u sledeću najbolju upotrebu istog ili sličnog rizika.

46. Troškovi kapitala zavise od: • načina upotrebe kapitala • izvora kapitala - na dug se ne plaća porez • racia zaduženosti -odnos duga i vlasničkog kapitala Najčešće se posmatra izvor kapitala: • dug • akcije • zadržani profit

47. Troškovi kapitala zavise od relativnog učešća svakog izvora u ukupnim troškovima finansiranja, pri čemu se u obračunu uzima u obzir da se investirani profit može pozajmiti nekome, da se na dividende plaća porez, ali ne i kamata i da se na dug plaća kamata, ali ne i porez. Troškovi su ponderisani prosek ova 3 osnovna izvora kapitala, srazmerno učešću u ukupnim troškovima finansiranja.

48. Dodata ekonomska vrednost se izračunava kada se profit umanji za troškove kapitala i pomnoži uloženim kapitalom i sve dok je veća od troškova kapitala, preduzeće može da povećava svoju rentabilnost. Ovaj pokazatelj najviše koriste investitori i top menadžeri, a predstavlja i najbolji pokazatelj sa aspekta vlasnika, jer uključuje oportunitetne troškove finansiranja.

49. Dešava da je rentabilnost merena preko EVA znatno niža nego merena prinosnim metodom, jer preduzeće sa visokim profitom i niskom dodatom ekonomskom vrednošću može da poveća rentabilnost ako napusti ulaganja u nerentabilne poslove i vrati kapital vlasnicima da ih bolje ulože.

50. Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost celog procesa reprodukcije, odnosno svakog segmenta LV i pokazuje doprinos preduzeća u stvaranju vrednosti, kao odnos profita pre poreza i dodate vrednosti, koja je razlika prihoda i troškova svakog segmenta LV, odnosno: prinos na = dodatu vrednost