800 likes | 2.07k Vues
ALKOHOLI. Alkoholi su jedinjenja koja imaju hidroksilnu (OH) grupu vezanu za ugljovodonični niz Mogu se smatrati derivatima vode, gde je jedan atom vodonika zamenjen alkil grupom. Struktura i nomenklatura. O pšt a formul a za sićenih monohidroksilnih alkohola otvorenog niza je C n H 2n+2 O
E N D
ALKOHOLI • Alkoholi su jedinjenja koja imaju hidroksilnu (OH) grupu vezanu za ugljovodonični niz • Mogu se smatrati derivatima vode, gde je jedan atom vodonika zamenjen alkil grupom
Struktura i nomenklatura • Opšta formulazasićenihmonohidroksilnih alkohola otvorenog niza je CnH2n+2O • Prvi član homologog niza ima molekulsku formulu CH4O • Sa ovom molekulskom formulom, poštujući pravila valence, moguća je samo jedna struktura
alkoholi se klasifikuju u: • primarne (RCH2-OH) • sekundarne (R2CH-OH) i • tercijarne (R3C-OH). • Metil-alkohol se obično svrstava u grupu sa primarnim alkoholima • Prema broju hidroksilnih grupa alkoholi se dele na • monohidroksilne • dvohidroksilne • trohidroksilne • polihidroksilne. • U zavisnosti od strukture ugljovodoničnog niza, mogu biti alifatični (nezasićeni ili zasićeni), ciklični ili aromatični, koji se nazivaju fenoli
Nomenklatura • Reč alkohol se, počev od 18. veka, odnosi na aktivan princip opojnih pića • Smatra da ova reč vodi poreklo od arapske reči al-kuhl, koja je korišćena za sitno sprašen antimon-sulfid, koji su Arabljanke upotrebljavale kao kozmetičko sredstvo za crnjenje trepavica • Kasnije je izraz upotrebljavan za ma koju fino usitnjenu supstancu, a zatim u 16. veku u smislu "esencija", tj. osnovni ili ključni sastojak (alkul-vini- esencija iz vina) • U prvoj polovini 19 veka izraz alkohol počeo je da se upotrebljava za alkohol iz vina
tri sistema nomenklature: • radikal-funkcijski; alkil grupi, za koju je vezana hidroksilna grupa, daje se naziv, pa se tome doda posebna reč alkohol. Između ove dve reči stavlja se crtica • Kao derivati karbinola(drugo ime metil-alkohola);imena se grade iz naziva supstituenata - alkil grupe (ili grupa, poređanih po abecednom redu) kao prefiksa i reči karbinol • Uputstva IUPAC-a predlažu izbegavanje ove nomenklature • IUPAC nomenklatura
Pravila IUPAC nomenklature za alkohole • Najduži ugljenikov niz koji sadrži hidroksilnu grupu određuje glavni deo naziva • to ne mora biti uvek i najduži niz u molekulu! • Nazivu odgovarajućeg zasićenog ugljovodonika dodaje se nastavak -ol • Ugljovodonični niz obeležava se brojevima, počev od kraja koji je bliži OH-grupi • Bočnim nizovima daje se naziv i njihov položaj takođe označava odgovarajućim brojevima, prema pravilima koja važe za ugljovodonike
CH3-OH metil-alkohol; karbinol; metanol C2H5-OH etil-alkohol; metilkarbinol; etanol CH3CH2CH2-OHn-propil-alkohol; etil-karbinol; 1-propanol CH3-CHOH-CH3i-propil-alkohol*;dimetil-karbinol; 2-propanol CH3CH2CH2CH2-OHn-butil-alkohol; n-propil-karbinol; 1-butanol CH3CH2-CHOH-CH3s-butil-alkohol*;etil-metil-karbinol;2-butanol *Imena "i-propanol", "s-butanol" i "t-butanol" nisu korektna, jer ugljovodonici i-propan, s-butan i t-butan, kojima bi se dodao sufiks "-ol" ne postoje.
i-butil-alkohol; i-propil-karbinol; 2-metil-1-propanol t-butil-alkohol*; trimetil-karbinol; 2-metil-2-propanol Za sledeće alkohole zadržana su trivijalna imena
Ciklični alkoholi zovu se cikloalkanoli • ugljenikov atom prstena za koji je vezana hidroksilna grupa automatski se označava brojem 1
Kao supstituent, OH grupa se zove "hidroksilna grupa" • Označava se prefiksom "hidroksi-" kada je prisutna i druga grupa, koja ima prednost pri navođenju, ili kad se hidroksilna grupa nalazi u bočnom nizu
Fizičke osobine • Kada se uporede sa alkanima, imaju abnormalno visoke tačke ključanja • Razlog za visoke tačke ključanja je isti kao i kod vode: asocijacije molekula preko vodonične veze • Privlačne sile između molekula alkohola nisu tako velike kao one između molekula vode, zato što vodonikovi atomi alkil-grupa ne grade vodoničnu vezu • S druge strane, voluminoznost alkil grupa smanjuje verovatnoću povoljne orijentacije dva molekula alkohola za građenje vodonične veze između dveju hidroksilnih grupa
Sa porastom molekulske mase dolazi i do porasta tačke ključanja za primarne alkohole, i taj porast za svaku novu metilensku grupu iznosi oko 18C • Za datu molekulsku masu, račvanje ugljovodoničnog niza smanjuje tačku ključanja kao i kod ugljovodonika • Tačke ključanja n-, i- i t-butil-alkohola su 117, 107 i 83 • Dodecil-alkohol je prvi alkohol sa normalnim (pravim) nizom koji je čvrst na sobnoj temperaturi
Alkoholi koji sadrže tri ili manje od tri C-atoma kao i t-butil-alkohol mešaju se sa vodom na 20C • već n-butil-alkohol rastvorljiv je u vodi samo 8%, dok su primarni alkoholi sa više od 5 C-atoma rastvorljivi u vodi čak manje od 1% • molekuli alkohola mogu graditi vodoničnu vezu sa molekulima vode, pa tako dolazi do mešanja dve tečnosti
Dobijanje alkohola • Industrijsko dobijanje alkohola • Metanol se može dobiti iz smese gasova CO + H2 (tzv. sintetički gas) koja se pod pritiskom prevodi preko katalizatora Zamenom ovog katalizatora rodijumom ili rutenijumom dobija se 1,2-etandiol (etilen-glikol)
Etanol • Fermentacijom šećera. Pod fermentacijom se podrazumeva razlaganje složenijih organskih jedinjenja u prostija posredstvom enzima. Enzimi su katalizatori koje stvara živa ćelija
Sintetičkodobijanje • adicijom vode na eten (tj.hidratacijom) u prisustvu neke kiseline (najčešće sumporne ili fosforne) CH2=CH2 + H2SO4 CH3-CH2-OSO3H CH3-CH2-OSO3H CH3CH2-OH + H2SO4 • Običan, komercijalni etanol je 92-95%, a ostatak je uglavnom voda • Denaturisani alkohol • Anhidrovani etanol se ne može dobiti prostom destilacijom (95-96% etanola u vodi predstavlja azeotropnu smešu)
Laboratorijsko dobijanje alkohola • Hidrolizom alkil-halogenida R-X + OH- (ili H2O) R-OH + X- (ili HX) • Iz alkena • katalitičkom adicijom vode
adicijom H2SO4 na alkene • hidroborovanjem-oksidacijom alkena • oksidacijom alkena pomoću KMnO4 ili peroksi kiselina
Reakcijom Grignard-ovog reagensa sa: • aldehidima i ketonima
etilen-oksidom: • estrima: • Redukcijom karbonilnih jedinjenja Hidrolizom estara
Hemijske osobine alkohola • Reakcije alkohola obuhvataju raskidanje ili C-OH veze (uz uklanjanje -OH grupe) ili O-H veze (uz uklanjanje H-atoma). • Ova dva tipa reakcija mogu uključiti supstituciju, u kojoj dolazi do zamene –OH grupe ili H-atoma, ili eliminaciju, koja vodi formiranju dvostruke veze.
Reakcije sa raskidanjem C-O veze • Reakcija sa halogenovodoničnim kiselinama • Halogenovodonične kiseline prevode alkohole u alkil-halogenide • HCl (najmanje reaktivan od svih halogenovodonika), zahteva prisustvo Lewis-ove kiseline, obično ZnCl2, za reakciju sa primarnim i sekundarnim alkoholima
S druge strane, vrlo reaktivni 2-metil-2-propanol(t-butil-alkohol) lako se prevodi u hlorid jednostavnim mućkanjem sa koncentrovanom HCl na sobnoj temperaturi • Pošto je hidroksilni jon grupa koja se teško eliminiše, reakcija se ubrzava protonacijom alkohola ili građenjem kompleksa sa Lewis-ovim kiselinama • Kao Lewis-ova kiselina najčešće se upotrebljava ZnCl2, zato što je rastvoran u HCl i što ne reaguje sa prisutnom vodom
mehanizam ove reakcije je SN1, a za metil- i većinu primarnih alkohola SN2
Lucas-ov test za razlikovanje primarnih, sekundarnih i tercijarnih alkohola zasniva se na njihovim relativnim brzinama reakcije sa HCl • Reagens je rastvor ZnCl2 u HCl • Primarni alkoholi rastvaraju se u ovom reagensu gradeći oksonijum-soli, pa rastvor ostaje bistar duže vreme, zbog male brzine nastajanja alkil-halogenida • Sekundarni alkoholi daju najpre bistar rastvor, koji postaje mutan posle pet minuta, i na kraju se odvajaju dva sloja • Tercijarni alkoholi reaguju sa reagensom tako brzo, da se stvaranje rastvora teško detektuje, jer se odmah izdvaja hlorid.
Reakcija sa fosfor-halogenidima i tionil-hloridom(ORA 771) U reakciji sa halogenidima neorganskih kiselina dobijaju se najpre estri, a zatim nukleofilnim napadom halogenidnog jona na C-atom alkil-grupedobijaju se alkil-halogenidi kao konačni proizvodi • Lakoća građenja alkil-halogenida jeste: tercijarni sekundarni primarni
Kada reaguju po jedan mol alkohola, tionil-hlorida i piridina, dobijaju se u vrlo dobrim prinosima alkil-hloridi, čak i sa primarnim alkoholima • Piridin ili neka druga slaba baza koristi se da veže oslobođeni HCl u obliku soli • Reakcije sa fosfor-halogenidima ili tionil-hloridom su mnogo pogodnije za sintezu alkil-halogenida iz odgovarajućih alkohola, jer ne uključuju karbonijum-jonove
Dehidratacija u alkene • Red reaktivnosti alkohola je: tercijarni sekundarni primarni • intermedijer je karbonijum-jon, pa su moguća premeštanja
Pri preuređivanju karbonijum-jonova metidni jonovi lakše migriraju sa tercijarnih ili kvaternernih, nego sa sekundarnog C-atoma, npr.:
Iako izgleda da struktura neopentil-alkohola ne omogućuje eliminacionu reakciju, on se može dehidratisati sa molekulskim premeštanjem u 2-metil-2-buten kao glavni proizvod:
Molekulska premeštanja alkena, alkil-halogenida ili alkohola, koja se vrše preko karbonijum-jona, i promena u ugljovodoničnom nizu zovu se Wagner-Meerwein-ova premeštanja • Alkoholi se takođe mogu prevesti u alkene prevođenjem njihovih para preko aktiviranog Al2O3. Čist Al2O3 je Lewis-ova kiselina i daje smešu alkena. Ako se kao katalizator koristi Al2O3 koji je bio tretiran alkalijama, ne dolazi do premeštanja
Reakcije sa raskidanjem O-H veze • Reakcija sa aktivnim metalima HOH + Na NaOH + 1/2 H2 R-OH + Na R-ONa + 1/2 H2 • Reakcija sa alkoholima je sporija od reakcije sa vodom • opada sa porastom molekulske mase alkohola • kiselost alkohola opada u nizu CH3OH > 1o > 2o > 3o najjača kiselina najslabijakiselina
Na osnovu međusobnih reakcija pojedinih grupa jedinjenja, a prema pravilu da jača kiselina istiskuje slabiju iz njene soli, utvrđen je relativni aciditet nekih grupa jedinjenja • Relativna kiselost: H2O > ROH > HCCH > NH3 > RH • Relativna baznost: OH¯ < OR¯ < HCC ¯ < NH2¯ < R¯
Reakcioni proizvod metanola sa natrijumom poznat je kao natrijum-metoksid • Upotrebljava se i izraz natrijum-metilat, ali on nije zadovoljavajući, jer se izraz "alkoholat" često upotrebljava za komplekse alkohola sa neorganskim solima, analogno hidratima • I drugi aktivni metali reaguju s alkoholima: • anhidrovani CH3OH reaguje sa Mg dajući vodonik i Mg(OCH3)2 • amalgamisani Al reaguje sa etanolom, i-propil-alkoholom ili t-butil-alkoholom dajući odgovarajuća jedinjenja
Alkoksidi su izuzetno korisna jedinjenja i koriste se kao jake baze (jače su od hidroksida) • Preko njih se RO grupa uvodi u molekul • Lako podležu hidrolizi: RONa + H2O R-OH + NaOH
Esterifikacija • Reakcije dobijanja estara sa organskim kiselinama su reverzibilne i katalizovane malom količinom jake kiseline, najčešće sumporne:
ako je OH grupa protonizovana, pozitivna šarža joj omogućuje da se supstituiše u obliku molekula vode čak i slabim nukleofilima • pri autoprotolizi neorganskih kiseoničnih kiselina, kao što je H2SO4, nastaju protonovane hidroksilne grupe, koje se mogu zameniti molekulima alkohola:
u nastavku reakcije dolazi do supstitucije protonovane hidroksilne grupe alkohola alkil-sulfatnim jonom, uz raskidanje R-O veze i građenje dialkil-sulfata: • Mehanizam delovanja jake kiseline kao katalizatora ogleda se u početnom protonovanju karboksilne kiseline, čime se povećava elektrofilnost C-atoma karboksilne grupe:
U sledećoj fazi dolazi do nukleofilnog napada alkohola na C-atom karboksilne grupe, što posle gubitka protona daje tetraedarski intermedijer:
Dobijeni intermedijer predstavlja u izvesnom smislu prekretnicu u reakciji. On podleže kiselo katalizovanom razlaganju u oba smera, što ili vraća reakciju na početak, ili se dobijaju estri kao proizvodi reakcije.
Oksidacija u aldehide i ketone • Kod neorganskih reakcija: • oksidacija / redukcija proces otpuštanja / primanja elektrona • u organskoj hemiji: • oksidacija proces kojim se molekulu dodaje elektronegativan atom, kao što su halogeni ili kiseonik, ili iz koga se uklanja vodonik • Obrnut proces, uklanjanje kiseonika ili dodavanje vodonika, definiše se kao redukcija • Uklanjanjem vodonika iz primarnih alkohola, tj. oksidacijom, dobijaju se aldehidi, a iz sekundarnih alkohola – ketoni • Obrnuto, adicija dva vodonikova atoma na dvogubu vezu karbonilne grupe predstavlja redukciju u odgovarajući alkohol
Mnogi metali kao što su Cu, Fe, Ni, Pd, adsorbuju vodonik. • ovakvi"rastvori" vodonika imaju snažne redukcione osobine, što znači da je u njima vodonik prisutan u atomskom obliku • Na isti način ovi metali mogu da raskinu C-H i O-H veze, da adsorbuju H-atome i da ih zatim oslobode u obliku molekula.
U praksi se alkoholne pare prevode preko legure Cu-Zn na 300-325C. • Reakcija je reverzibilna • Da bi se ravnoteža pomerila u pravcu dobijanja proizvoda, aldehidi i ketoni se odvajaju od neizreagovalog alkohola frakcionom destilacijom • Ako se zajedno sa alkoholom upotrebi i vazduh na povišenoj temperaturi, vodonik sagori u H2O, pa se reakcija vrši do kraja • Tercijarni alkoholi (koji nemaju H-atom na C-atomu za koji je vezana hidroksilna grupa), ne podležu ovim reakcijama.
Isti tip dehidrogenizacije može se izvršiti i hemijskim oksidacionim sredstvima • Reagens koji se najčešće upotrebljava u ovu svrhu je dihromna kiselina u vodenom rastvoru H2SO4 (odnosno Na2Cr2O7 u H2SO4), ili anhidrid hromne kiseline (hrom(VI)-oksid, CrO3) rastvoren u glacijalnoj sirćetnoj kiselini • Neophodno je uklanjanje aldehida iz reakcione smeše destilovanjem; u suprotnom:
Jaki oksidacioni agensi, kao što je npr. vruća dihromna kiselina ili KMnO4, mogu oksidovati tercijarne alkohole, pri čemu dolazi do raskidanja ugljenikovog niza • Pod ovim drastičnim uslovima dolazi do dalje oksidacije nagrađenih proizvoda
mehanizam oksidacije primarnih i sekundarnih alkohola u kiselom vodenom rastvoru je, prema dosadašnjim saznanjima, isti • oksidaciona svojstva dihromne kiseline potiču od HCrO3+ katjona
Estri alkohola i neorganskih kiselina su nestabilni i alkil-hromat se raspada uz gubitak protona i kiselog hromit-jona, pri čemu nastaju adehid i hromasta kiselina:
Istim mehanizmom sekundarni alkoholi se oksiduju u ketone • Tercijarni alkoholi se, međutim, ne mogu oksidovati na ovaj način, jer su njihovi estri dosta stabilna jedinjenja • Pri razaranju takvih estara dolazi do građenja karbonijum-jona, što je energetski mnogo nepovoljniji proces od gubitka protona
Druga oksidaciona sredstva se slično ponašaju u kiseloj sredini, stvarajući elektrofilne reagense: