1.34k likes | 3.04k Vues
Istorijski. Zabele?ene su brojna oboljenja ljudi nastala posle konzumiranja kontaminirane hrane i vode. Smanjenju pojave alimentarnih oboljenja doprineli su:Prerada i dezinfekcija vode, pravilno uklanjanje otpada. Pranje i dezinfekcija ruku.Pasterizacija mleka 1908. g.Rashladni uredaji u domacinstvu 1913.g..
E N D
1. Patogeni mikroorganizmidr Vera Katic, redovni profesor
2. Istorijski Zabeleene su brojna oboljenja ljudi nastala posle konzumiranja kontaminirane hrane i vode.
Smanjenju pojave alimentarnih oboljenja doprineli su:
Prerada i dezinfekcija vode, pravilno
uklanjanje otpada.
Pranje i dezinfekcija ruku.
Pasterizacija mleka 1908. g.
Rashladni uredaji u domacinstvu 1913.g.
3. Trovanja hranom (bolesti prenosive hranom) Normalno se povezuju sa simptomima kao to su dijareja i povracanje;
Mogu takode da budu ukljuceni glavobolja, stomacni grcevi i groznica;
Najveci broj trovanja hranom je izazvan bakterijama ili njihovim toksinima.
Drugi uzroci trovanja hranom mogu da budu mikotoksini.
4. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) Procenjuje se da ima 250 uzrocnika alimentarnih oboljenja.
Alimentarno oboljenje
2 ili vie slucajeva istih oboljenja nastalih kao posledica konzumiranja hrane.
Najceci uzrocnici bolesti su bakterije.
Takode bolesti prenosive hranom mogu da izazovu virusi, paraziti, prirodne i sintetisane hemijske materije, kao i toksini mikroorganizama.
5. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) Infekcije
Toksoinfekcije
Intoksikacije
7. Definicije Trovanja: rezultat konzumiranja hrane koja sadri toksicne materije (hemikalije ili toksine).
Infekcije: rezultat konzumiranja hrane koja sadri patogene mikroorganizme.
Toksini: otrovi koje stvaraju ivi organizmi.
Intoksikacije: obolenja koja nastaju kao posledica konzumiranja hrane koja sadri toksine.
10. Virusi Zato nema dovoljno informacija o virusnim bolestima prenosivim hranom?
O virusima se razmilja tek poto se iskljuce bakterije kao uzrocnici oboljenja.
Sloenost tehnika za izolovanje virusa iz hrane.
Osetljivost elektronske mikroskopije 105 do 106 virusnih cestica/g hrane.
Infektivna doza 10-100 cestica/g.
11. Virusne bolesti koje se prenose mlekom Virusi koji su virulentni samo za coveka i izvor kontaminacije mleka je covek.
Adenovirusi
Poliovirusi
Coxsacki virusi
Virus infektivnog hepatitisa
12. Virusne bolesti koje se prenose mlekom Virusi koji su virulentni i za ivotinje i za ljude, a izvor kontaminacije mleka su obolele ivotinje:
Virus krpeljskog encefalitisa,
Virus slinavke i apa,
Virus besnila,
Virus kravljih boginja.
13. Adenovirusi 45 imunoloki razlicitih tipova.
Epidemijski i sporadicni slucajevi respiratornih oboljenja
Jedan tip izaziva epidemijski keraktokonjuktivitis.
Glavni rezervoar ovih virusa je covek.
14. Poliovirusi Grupa: Picorna virusi
Kod ljudi izazivaju poliomielitis
Kontaminacija hrane iz fekalnog izvora.
15. Coxsacki virusi Prouzrokuje razlicite bolesti.
Opstaje pri pH 2,3 - 9,4
16. Infektivna utica Osnovni putevi irenja uzrocnika:
Ekskreti bolesnika,
Spoljanja sredina,
Preko zagadene vode i hrane,
Prljavih ruku.
Ljudi u raznim infektivnim statijumima inaparentnog ili klinickog hepatitisa imaju veliku ulogu u irenju epidemije.
Virus hepatitisa A: iskljucuje se iz poslovanja sa hranom obolela osoba i osoba kod koje nije prolo 14 dana od poslednjih simptoma bolesti.
17. Ocena mleka Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako je kontaminirano:
virusom epidemicnog hepatitisa,
virusom poliomielitisa.
18. Krpeljski encefalitis Uzrocnik: Arbovirusi grupe B
Sinonimi:
Dalekoistocni ili rusko prolecno-letnji encefalitis.
Centralnoevropski krpeljski encefalitis.
Biundularni meningoencefalitis.
Difazicna mlecna bolest.
Prenosioci virusa:
Ixodes persulcatus
Ixodes ricinus
19. Krpeljski encefalitis Najveca epidemija krpeljskog encefalitisa, preneta kozijim mlekom, opisana je u Rozanovi, Cehoslovacka. U epidemiji je obolelo preko 600 osoba.
Koze izlucuju virus mlekom.
Opasnost po zdravlje ljudi predstavlja sirovo kozije mleko i proizvodi dobijeni od sirovog kozijeg mleka
20. Slinavka i ap Slinavka i ap je veoma kontagiozna infekcija papkara, narocito goveda, svinja, ovaca i koza, a virus retko izaziva bolest kod coveka.
Obolele ivotinje izlucuju virus mlekom u fazi generalizovane bolesti. Mleko moe da se kontaminira virusom u fazi generalizovane bolesti, ako se na povrini papila jave afte.
Mleko je higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od krava obolelih od slinavke i apa.
21. Besnilo Infektivna bolest centralnog nervnog sistema.
Virus besnila ima neke karakteristike Myxovirusa.
Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od krava koje boluju od besnila, kao i od krava koje su cepljene ivim virusom besnila, a nije prolo 14 dana od cepljenja.
Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potronju ako potice od muzara 14 90 dana posle cepljenja od besnila.
22. Kravlje boginje Uzrocnik pripada Poxivirusima.
Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od krava koje boluju od kravljih boginja.
23. Bolesti izazvane bakterijama i rikecijama nastale posle konzumiranja mleka
24. Tuberkuloza Uzrocnik iz roda Mycobacterium
M. tuberculosis (Zopf, 1883) tuberkuloza ljudi
Izlucuje se mlekom bilo da je patoloki proces u vimenu ili na nekom drugom mestu.
M. bovis (Bergey, 1934) tuberkuloza goveda
(tuberkuloza pluca, reproduktivnih organa, tuberkuloza vimena)
Izlucuje se mlekom i izoluje iz mleka
M. avium (Chester, 1901) tuberkuloza ivine
25. Tuberkuloza Uzrocnik je otporan na uticaj kiselih sredstava i alkohola.
Preivljava 6% H2SO4
15% HCl
4% NaOH
Robert Koch (1882)
Schutz (1901)
26. Tuberkuloza Znaci bolesti:
kaalj
loi proizvodni rezultati
karakteristicne promene na vimenu.
Potvrda tuberkulinizacija
Forme tuberkuloze vimena:
lobularno infiltrativna
kazeozna
milijarna.
27. Tuberkuloza-ocena mleka Kao higijenski neispravno za javnu potronju ocenjuje se mleko koje potice od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od tuberkuloze, kao i muzara koje su pozitivno reagovale na tuberkulinsku probu.
Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potronju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena tuberkuloza i muzara koje su reagovale sumnjivo na tuberkulinsku probu.
28. Preivljavanje M. bovis u razlicitim proizvodima od mleka
29. Mycobacterium paratuberculosis Johnova bolest preivara
Chrons bolest ljudi
Krave sa subklinickim znacima bolesti izlucuju mlekom M. paratuberculosis u maloj kolicini (50cfu/50ml).
Eksperimentalno izvedena pasterizacija sirovog mleka (72C za 15 sec), vetacki kontaminiranog sa 104 ili 106cfu M. paratuberculosis /ml, u potpunosti unitava ovaj patogen.
30. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Termorezistentniji je od Mycobacterium tuberculosis i Coxiella burnettii.
Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis je izolovan iz: sirovog mleka krava, pasterizovanog mleka.
32. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Paratuberkuloza prvi put opisana 1895. godine.
Uzrocnik klasifikovan kao Mycobacterium 1910. godine.
Danas poznat kao Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis
Sporo raste na hranljivim podlogama.
Preivljava u makrofagima i sferoplastima domacina.
33. Jone-ova bolest Inficiraju se telad.
Klinicki znaci bolesti se razvijaju kada goveda dostignu starost dve do tri godine.
34. Jone-ova bolest Hronicna infekcija gastrointestinalnog trakta domacih i divljih preivara.
Izvor infekcije je fekalni materijal, mleko ili kolostrum.
Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis preivljava i umnoava se u makrofagima, zidu intestinuma i regionalnim limfnim cvorovima.
35. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis (MAP) se izlucuje mlekom i fecesom 18 meseci pre prve pojave simptoma bolesti.
ivotinje sa klinickim znacima bolesti dnevno izlucuju fekalnim putem 5x1012 MAP/g.
Kontaminacija mleka: direktno iz mlecne lezde
indirektno fekalnim putem
36. Znacaj Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis za zdravlje ljudi Crohn-ova bolest je hronicna granulomatozna inflamacija intestinalnog trakta.
Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis izolovan od osoba obolelih od Crohn-ove bolesti je geneticki identican sa sojevima izolovanim kod goveda.
38. Bruceloza Malta, 1904 god. Epidemija britanskih vojnika.
Brucella melitensis (Hughes, 1892) izaziva:
brucelozu koza i ovaca
Brucella abortus (Schmidt i Weis, 1901) izaziva:
brucelozu velikih preivara
Brucella suis (Huddleson, 1929) izaziva:
brucelozu svinja
Sve brucele su virulentne i za druge domace ivotinje i coveka.
39. Bruceloza Bruceloza goveda se karakterie:
Nekroticnim promenama promenjenih organa.
Pobacajem gravidnih ivotinja.
Znaci bolesti:
abortusi
Najprecizniji simptom:
Porast antitela u krvnom i mlecnom serumu.
Dokazuje se:
Serolokim pregledom mlecnog i krvnog seruma.
Mlecnoprstenastom probom
Simptom bruceloze koza i ovaca: febra
41. Kretanje bruceloze na teritoriji Republike Srbije 1999-2003. godina
44. Bruceloza Brucele se izlucuju mlekom.
Pasterizacijom mleka uspeno se unitavaju i vece populacije brucela u mleku.
Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od muzara koje su zaraene brucelama.
Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potronju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena zaraza bruceloze.
45. Q groznica Q groznica je primarno zoonoza tipicna mlecna zaraza
Uzrocnik Cocxiella burnetii (Rickettia burnetii)
Kod ljudi se manifestuje kao akutna sistemska bolest sa naglim pocetkom i simptomima generalizovane slabosti, jezom i visokom temperaturom, mijalgijom i tekom glavoboljom.
46. Q groznica Nova klinicka jedinica utvrdena 1935 godine u epidemiji febrilnog oboljenja medu radnicima klanice u Brizbenu, Australija.
Q groznica=Q (kju) groznica =(Q za query-znak pitanja)
Burnet je 1939. godine identifikovao izolate i patogen nazvao R.burnetii.
Balkanski grip 1943-44. godine
Znaci bolesti:
Pobacaj i neuspeh u proizvodnji
47. Q groznica Infekcija se dokazuje:
Serolokim pregledom krvnog i mlecnog seruma.
Izoluju se specificnim bakteriolokim metodama.
Dokazuju se biolokim ogledom na zamorcima.
Infekcija nastaje:
kroz sitne abrazije na koi,
kroz konjuktive,
Konzumiranjem kontaminiranog sirovog mleka i
inhalacijom.
48. Q groznica Glavne osobine C. burnetii:
velika otpornost,
mala velicina infektivne doze.
Izlucuje se i mlekom ivotinja koje ne pokazuju klinicke znake bolesti.
C. burnetii preivljava u:
belom siru 42 dana
kiselomlecnim proizvodima 25 dana
obranom mleku 42 meseca
Vodovodskoj vodi 30-36 meseci
49. Q groznica- ocena mleka Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od muzara koje boluju od Q groznice.
Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potronju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena Q groznica ili sumnja da su obolele od Q groznice.
50. Antraks Uzrocnik Bacillus anthracis
Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od antraksa.
Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potronju ako potice od muzara do 14 dana posle cepljenja od antraksa i ako nije prolo devet dana od uginuca neke krave od antraksa.
51. Leptospiroza Uzrocnik Leptospira interrogans
212 tipova razvrstanih u 23 seroloke grupe
Leptospira interrogans
Leptospira interrogans serotip hardjo
hardjopraitno
hardjobovis
52. Leptospiroza Promene na mleku:
uto-narandasta boja
Pojava krvi u mleku
Grudvice i gumasta konzistencija.
Znaci bolesti:
Smanjenje proizvodnje mleka,
Porast broja celija u mleku
53. Leptospiroza-ocena mleka
Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potronju ako potice od muzara koje boluju od leptospiroze.
54. Pastereloza Manifestuje se kao hemoragicna septikemija
Uzrocnik Pasterella multocida
Uzrocnik je osetljiv na termicki tretman i unitava ga temperatura iznad 56C.
55. igeloza
igeloza je klasicna bacilarna dizenterija ljudi uzrokovana bakterijama iz roda Shigella, a karakterie se grcevima u donjem delu trbuha cestim obilnim stolicama koje sadre krv, mukozu i inflamatorne celije. Nema bakterijemije, a u krv dospevaju samo endotoksini raspadnutih igela.
Izvor kontaminacije mleka oboleli ljudi.
56. Patogeneza Dva glavna mehanizma patogeneze:
Invazivni
Stvaranje enterotoksina
57. Patogeneza Invazivni tip
igele se umnoavaju u lumenu digestivnog trakta i sposobne su da invadiraju mukozu u terminalnom ileumu i kolonu.
igele prodiru epitelijum i umnoavaju se u celijama.
58. Patogeneza Enterotoksin (Shiga toxin)
U velikoj kolicini ga stvara samo Sh. dysenteriae serotip 1.
Toksin je termolabilan protein i inaktivie se kuvanjem.
Toksin se vezuje za glikoprotein na povrini celije domacina i inhibira sintezu proteina inhibiuci aktivnost 60S subjedinice na ribozomima, to dovodi do smrti celije.
59. Klinicke karakteristike Alimentarna trovanja variraju u teini od asimptomatskih infekcija do dizenterije.
Teina simptoma zavisi od vrste igela.
igeloza izazvana sa Sh. dysenteriae se karakterie: bolom u donjem delu abdomena, lanim pozivima na defekaciju, obilnim sluzavo-krvavim stolicama, groznicom i glavoboljom
60. Faktori koji uticu na rast i preivljavanje Shigellae u hrani Temperatura
Optim. 37oC
Sh. sonnei 7-46oC
Sh. flexneri 10-44oC
Unitava ih 65oC za 30 minuta
61. Faktori koji uticu na rast i preivljavanje Shigellae u hrani pH
Razmnoavaju se pri pH 5,5-7,0
U meavini organskih i
mravlje kiseline nema rasta
ispod pH 6,0
Popadaju za 30 min. pri pH 3,5
Popadaju za 45 casova pri pH 4,0-4,5
62. Kontrola Najbolja preventivna mera je:
dobra licna higijena,
obrazovanje radnika koji ucestvuju u proizvodnji hrane,
zatita zdravlja za sve koji se bave proizvodnjom hrane.
Redovno hlorisanje vode za pice.
63. Mija groznica Uzrocnici Spirillum minus
Streptococcus moniliformis
Haverhilova groznica
64. Difterija Uzrocnik Corynebacterium diphteriae
Prenoenje uzrocnika putem mleka direktno zavisi od postupaka higijene sa mlekom.
Unitava ga temperatura 54-56C za 1 min.
65. Novi patogeni Salmonella vrste
Campylobacter jejuni/coli
Enterohemoragicna E. coli O157:H7
Listeria monocytogenes
Yersinia enterocolitica
Aeromonas hydrophila
66. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Starost ljudi i promene u njihovom ponaanju:
Starenje populacije
Promene u nacinu ishrane
Ishrana u restoranima brze hrane.
Razvoj prehrambene industrije
Novi tehnoloki postupci
Novi proizvodi.
67. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Nove proizvode karakterie:
slabiji termicki tretman,
povecanje aktivnosti vode,
nii sadraj soli,
malo nitrata ili njihovo potpuno odsustvo,
kombinacija vie vrsta hrane u jednom proizvodu,
nove metode pakovanja,
dui rok upotrebe.
68. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Turisticka putovanja i medunarodna trgovina.
Adaptacija mikroorganizama:
prirodna selekcija,
rezistencija na antibiotike.
Bolje dijagnosticke metode.
69. Listeria monocytogenes Kod ivotinja izaziva:
meningitis
encefalitis
septikemiju
vrticavost
abortus.
70. Listeria monocytogenes Kod ljudi izaziva:
meningitis
encefalitis
endokarditis
endoftalmitis
osteomijelitis.
71. Listeria monocytogenes Virulencija je vezana za dva toksina:
hemolizin
citotonicni toksin.
Izvori infekcije:
oboleli ljudi
obolele ivotinje.
72. Listeria monocytogenes Alimentarni put unoenja
Invadira makrofage
Entericna faza
Umnoavanje u makrofagima, prskanje makrofaga i septikemija.
Meningitis
Septikemija
73. Listeria monocytogenes Razmnoava se na hladnom-Psihrotrof
Podnosi nisku pH acidodolerantna
Podnosi visoku koncentraciju NaCl- halotolerantna
Razmnoava se pri smanjenoj koncentraciji kiseonika-mikroaerofil
74. Listeria monocytogenes
75. Listeria monocytogenes Pri subklinickim mastitisima iz mlecne lezde se izlucuje:
25.000 do 30.000 cfu L. monocytogenes/ml
77. Izvori kontaminacije L. monocytogenes U objekte za preradu namirnica L. monocytogenes se moe uneti preko:
odece i obuce radnika
vazduha
glodara
ptica
sirovim materijalom i poluproizvodima.
Vaan izvor kontaminacije su i:
Vlane povrine
Vlaan vazduh
Ostaci hrane na opremi
78. Listeria monocytogenes Razmnoava se pri pH od 5,0 do 9,5
temperaturi 1C
Termorezistencija D62oC 0,1 do 0,4min
79. Listeria monocytogenes Odrivost u proizvodima:
pH 4,8
Aw 0,94
Preivljava do 100 dana pri 30,5% NaCl na +4C
80. Bolesti prenosive hranom izazvane L. Monocytogenes(2005-2008)
81. Incidenca listerioze u odabranim zemljama (0,18- 1,3/100.000)
84. Sa epidemiolokog stanovita salmonele se mogu razvrstati u tri grupe I Prenose se sa osobe na osobu:
Salmonella typhi
Salmonella paratyphi A i C
II Adaptirane na ivotinje
Salmonella gallinarum adaptirana na ivinu
Salmonella dublin - adaptirana na goveda
Salmonella equi - adaptirana na konje
Salmonella abortus ovis - adaptirana na ovce
Salmonella choleraesuis- adaptirana na svinje
Salmonella typhisuis - adaptirana na svinje
85. Sa epidemiolokog stanovita salmonele se mogu razvrstati u tri grupe III Nisu posebno adaptirane na domacina i i zazivaju oboljenja ljudi i ivotinja.
86. Najcece su u slucaju alimentarnih salmoneloza izolovane: Salmonella typhimurium
Salmonella enteritidis
Salmonella wirchof
Salmonella heilderberg
Salmonella agona
Salmonella infantis
Salmonella hadar
Salmonella bovis morbificans
Salmonella enteritidis (Salmonella enterica serotip Enteritidis)
87. Salmonella Razmnoavaju se pri:
Temperaturi od 6,3 do 45C
aw nioj od 0,94
pH od 4 do 8
Smanjenoj koncentraciji kiseonika.
Unitava ih temperatura pasterizacije.
88. Salmoneloze
89. Campylobacter jejuni/coli Familija Spirillaceae
Rod Campylobacter
Izaziva:
kod krava i ovaca abortuse
Kod ljudi akutne enteritise
90. Komplikacije povezane sa enteritisima izazvanim sa Campylobacter spp.
91. Campylobacter jejuni/coli Razmnoava se:
Koncentracija O2 5%
Temperatura 30 do 45C
(opt. 42C - 45C)
pH 6,5 do 7,5 min. 5,1
Kontaminacija mleka fekalnim putem
Pasterizacija ga unitava.
92. Yersinia enterocolitica Razvrstana je u 50 serotipova i 5 biotipova.
Patogeni za coveka su: O:3, O:8 i O:9
Kod ljudi izaziva:
Gastroenteritis
Artritis
Septikemiju
Meningitis
Eritema nodozum
ileitis
93. Yersinia enterocolitica Razmnoava se pri:
Temperaturi od 0 do 44C
pH od 4,9 do 9
Osetljiva je na:
Temperaturu pasterizacije
7% NaCl
pH 4,6
94. Aeromonas hydrophila Izaziva dva tipa entericnih oboljenja:
slican koleri
slican dizenteriji.
Virulentni faktori:
termostabilni enterotoksin
termolabilni enterotoksin
citotoksin
hemolizini.
Glavni izvor infekcije voda
95. Escherichia coli Normalno se nalazi u digestivnom traktu ljudi ivotinja.
Neki serotipovi E. coli su patogeni i izazivaju oboljenja ljudi i ivotinja.
60 od 176 serotipova E. coli su patogeni za coveka.
96. Patogene E. coli-enterovirulentne Enterotoksogene E. coli (ETEC)
Enteropatogene E. coli (EPEC)
Enteroinvazivne E. coli (EIEC)
Enterohemoragicne E. coli (EHEC)
Enteroadherentne E. coli (EAEC)
Enteroagregativne E. coli (EAgEC)
97. Enteropatogene E. coli (EPEC) Izazivaju akutni gastroenteritis kod odojcadi i male dece.
Sojevi nisu invazivni, mada prouzrokuju patolokohistoloke promene crevnog epitela.
98. Enteropatogene E. coli-faktori patogenosti Enterotoksicni proizvodi, koji indukuju sekreciju tecnosti iz intestinuma, a razlikuju se od termostabilnih i termolabilnih toksina enterotoksogenih E. coli.
Neke EPEC mogu u maloj kolicini da stvaraju toksin slican iga toksinu.
Drugi vaan faktor virulencije je adherencija za epitelne celije u intestinumu, pri cemu dolazi do ometanja funkcije mikrovila, a to ima za posledicu dijareju.
99. Enteroinvazivne E.coli Ne produkuju enterotoksine, vec penetriraju u epitelne celije sluzokoe kolona i u njemu se razmnoavaju, to ima za posledicu propadanje celija.
Sposobnost invazije je u vezi sa prisustvom velikog plazmida koji kodira nekoliko protina u celijskoj membrani vanih za invazivnost.
Infekcija se odlikuje tipicnim dezentericnim krvavo sluzavim stolicama.
100. Enterotoksogene Esherichia coli ETEC- koleriformni sindrom
Enterotoksicni sojevi E. coli kolonizuju gornje partije tankog creva bez penetracije crevne sluzokoe i nisu invazivni, izlucuju enterotoksine koji prouzrokuju gubitak tecnosti i elektrolita iz intestinalnih celija.
101. Enterohemoragicne E. coli (EHEC) Sindrom hemoragicnog kolitisa nastao usled alimentarne intoksikacije.
Nisu invazivne.
Produkuju velike kolicine citotoksina (verotoksin) slicnog igela toksinu, koji otecuje intestinalne celije i dovodi do njihove nekroze.
102. Enterohemoragicna E. Coli O157:H7 E. coli O157:H7
1982 god- hemoragicni kolitis
(epidemije u Oregonu, Micigenu i Kanadi)
Faktori virulentnosti:
Verotoksin
Shiga -like toksin
103. E. coli O157:H7 Izaziva tri tipa bolesti:
Hemoragicni kolitis
Hemoliticni uremicni sindrom (HUS)
Trombocitopenicnu purpuru (TTP)
104. E. coli O157:H7 Hemoragicni kolitis se karakterie jakim grcevima u abdomenu, vodenastom stolicom, koja moe da prede u krvavu dijareu sa povracanjem, malim povienjem temperature ili bez temperature.
Hemoliticni uremicni sindrom se karakterie akutnim otecenjem bubrega i mikroangiopatskom hemoliticnom anemijom.
TTP se pored HUS simptoma karakterie i jakim neurolokim simptomima i povienom temperaturom.
105. E. coli O157:H7 Izlucuje se fecesom muznih krava.
Razmnoava se pri:
Temperatura opt. 37C
min. 5 C
max.45,5 C
pH min. 4,4
max.9,0
106. E. coli O157:H7 Preivljava:
temperaturu -20C
nizak pH 3,8
pisustvo konzervanasa Na- benzoat
108. Nalaz E. coli O157:H7 u namirnicama animalnog porekla Mleveno govede meso 3,7%
Svinjsko meso 1,5%
ivinsko meso 1,5%
Jagnjece meso 2%
Sirovo mleko 0 do 10%
109. Odrivost E. coli u namirnicama animalnog porekla
110. Alimentarne infekcije izazvane sa E. coli O157:H7
111. Streptokokne infekcije Streptococcus pyogenes
Izvor infekcije:
gornji respiratorni trakt ljudi
lezije na koi
inflamatorni eksudati
krv
kontaminirana praina u okolini
112. Streptokokne infekcije Streptococcus agalactiae seroloka grupa B
Osam serolokih tipova:
Polisaharidni antigeni: Ia, Ib, II, III, IV
Proteinski antigeni: Ic, R i X
Izaziva:
Zarazno presuenje vimena krava (uti galt)
Izvor infekcije:
Obolelo vime
Mleko obolelih krava
113. Streptokokne infekcije Izaziva:
Oboljenja novorodencadi
fetalna septikemija
pneumonija
konjuktivitis
otitis media
Oboljenja odraslih osoba:
Meningitis
Pneumonija
Pielonefritis
Infekcija urinarnog trakta
114. Stafilokokoze Uzrocnik Staphylococcus aureus
Izaziva mastitis krava
Kod ljudi dovodi do:
ekstraintestinalnih infekcija,
trovanja enterotoksinima.
115. Intoksikacije enterotoksinima koagulaza pozitivnih stafilokoka Dominantni simptomi povracanje i dijareja.
1-9% (4,8) svih alimentarnih oboljenja ljudi.
Za nastanak intoksikacije potrebno je
10-20 g po kilogramu telesne mase.
116. Izvori kontaminacije hrane S. aureus Primarno:
Inficirano tkivo
Sekundarno:
ljudi kliconoe,
oprema,
vazduh.
117. Enterotoksine stvaraju S. aureus subsp. aureus,
S. aureus subsp. anaerobius,
S. intermedius,
S. hyicus,
S. delphini,
S. schleiferi subsp. coagulans i,
S. lutrae.
118. Razdvajanje enterotoksogenih od neenterotoksogenih stafilokoka Dokazivanje koagulaze.
Sve enterotoksogene stafilokoke su koagulaza pozitivne.
Sve koagulaza pozitivne stafilokoke nisu i enterotoksogene.
119. Enterotoksini stafilokoka Casman i saradnici (1963)
16 imunoloki razlicitih tipova: A, B, C1, C2, C3, D, E, G, H, I, J, K, L, M, N i O
120. Karakteristike enterotoksina
121. Enterotoksini stafilokoka 10% sojeva S. aureus bovinog porekla stvara enterotoksine.
60-80% sojeva S. aureus humanog porekla stvara enterotoksine.
Pasterizacijom se unitava S. aureus.
Enterotoksini stafilokoka su termorezistentni.
122. Intoksikacija enterotoksinima stafilokoka Za nastanak alimentarnih intoksikacija potrebna je odredena kolicina enterotoksina (10-20 g po kilogramu telesne mase) koju stvara 105 do 106 enterotoksogenih stafilokoka/g ili /ml hrane.
123. Faktori koji uticu na rast i preivljavanje Staph. aureus u hrani; stvaranje i stabilnost enterotoksina Temperatura
Razmnoavanje Staph. aureus opt.37C
min. 7 C
max. 47,8 C
Stvaranje enterotoksina opt. 40 do 45 C
min. 10 C
max. 46 C
124. Faktori koji uticu na rast i preivljavanje Staph. aureus u hrani; stvaranje i stabilnost enterotoksina Inaktivacija Staph. aureus komercijalna pasterizacija
Subletalno otecene celije Staph. aureus gube sposobnost stvaranja enterotoksina.
Enterotoksini stafilokoka preivljavaju toplotne reime u industriji hrane.
Enterotoksini stafilokoka stabilni pri niskim temperaturama
125. pH vrednost Razmnoava se pri: opt. 6,0 do 7,0
min. 4,0
max. 9,8
Stvaranje enterotoksina:
u aerobnim uslovima min. 4,0
u anaerobnim uslovima min. 4,6
126. Aktivnost vode Razmnoava se pri: 0,83-0,99
Stvaranje enterotksina: 0,86-0,99
127. Patogeneza Enterotoksini ne deluju direktno na celiju.
Enterotoksini stafilokoka su neurotoksini koji deluju na receptore u intestinumu i preko nervusa vagusa dostavljaju nadraaj do centra za povracanje u kori velikog mozga.
128. Klinicki znaci i prognoza Stafilokokna trovanja nastaju za 2 do 4 sata posle konzumiranja hrane.
Najceci simptomi:
muka
povracanje
rede dijareja,
glavobolja i
slabost.
129. Nalaz Staph. aureus u hrani Za nastajanje trovanja mora biti prisutan enterotoksin u hrani, ali ne i stafilokok koji ga stvara.
Nije dovoljno samo dokazivanje Staph. aureus u hrani.
S gledita obezbedenja zdravstvene bezbednosti hrane opravdanije je dokazivanje enterotoksina u hrani.
131. Bacillus cereus Izaziva razlicite sindrome bolesti:
Emetik sindrom slican trovanju S. aureus
Dijareja sindrom slican trovanju sa C. Perfringens
Razmnoava se pri:
Temperaturi 8 do 55C, opt. 28-35C
pH 5-6
aw 0,95
132. Clostridium perfringens Stvara egzotoksine: ?, ?, ?, ?
Pet biotipova: A, B, C, D i E
C. perfringens tip A stvara samo ? toksin
C. perfringens tip C stvara ? i ? egzotoksin
Razmnoava se pri:
temperaturi 12-55C, opt. 43-47 C
pH 6,0 do 7,5
aw 0,95 do 0,97
133. Botulizam Trovanja toksinom Clostridium botulinum.
Za stvaranje toksina potrebni su anaerobni uslovi.
Mlecna kiselina sprecava razmnoavanje C. botulinum i stvaranje toksina.
134. Vibrio cholerae Izaziva oboljenja ljudi.
Izvor kontaminacije mleka su oboleli ljudi.
Uzrocnik se umnoava u hrani
U digestivnom traktu se oslobada toksin
Toksin se vezuje za receptore (specifican gangliozid) u celijama creva
Aktivira se adenil ciklaza
Ometa se resorptivna funkcija creva
Izliv tecnosti u lumen creva
135. Mikotoksini