1 / 150

Тошкент Тиббиет Академияси Куз касалликлари кафедраси

Тошкент Тиббиет Академияси Куз касалликлари кафедраси. Маъруза мавзуси : «К ў рув аъзоси ялли ғ ланиш касалликлари». Маърузанинг максади:.

Télécharger la présentation

Тошкент Тиббиет Академияси Куз касалликлари кафедраси

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Тошкент Тиббиет Академияси Куз касалликлари кафедраси Маъруза мавзуси : «Кўрув аъзоси яллиғланиш касалликлари»

  2. Маърузанинг максади: Кўрув аъзосининг асосий яллиғланиш касалликларини ўрганиб чиқиш. Уларни текшириш усулларини, асосий назологик турларини таққослаш ва даволаш умумий мезонларини ўрганиш.

  3. Конъюнктиванинг вазифалари • Конъюктивал бўшлиқ ва шох пардани намлаб туриш. • Шох парданинг юзасини бактериялар, чанг ва ёт жисмлардан тозалаб туради. • Микробларни кўз олмасининг ичига сингиб кетишини тўхтатиб туради (бактерияларнинг фагоцитози коньюнктиванинг эпителийси ёрдамида амалга ошади).

  4. Текшириш усуллари • Конъюнктива ва қовокни - ёндан ёритиш усули - 13 ва 20 Д лупалар ёрдамида текшириладилар. • Чуқур текширувлар – тирқишли-ёриқли лампа ёрдамида бажарилади – биомикроскопия.

  5. Юқориқовокни ағдариш этаплари.

  6. Ёриқли лампа

  7. Конъюнктивал гиперемия

  8. Конъюнктиванинг хемози

  9. Ўткир эпидемик конъюнктивит

  10. Ўткир эпидемик конъюнктивит

  11. Ўткир пневмококкли конъюнктивит

  12. Гонобленорея

  13. Гонобленорея

  14. Гонобленорея

  15. Ўткир вирусли конъюнктивит

  16. Ўткир вирусли коньюнктивит

  17. Ўткир аллергик конъюнктивит

  18. Ўткир аллергик конъюнктивит

  19. Сурункали конъюнктивитларни этиологик факторлари • Экзоген ва эндоген омиллар • Ошқозон-ичак, жигар ва буйрак касалликлари • Сурункали яллиғланиш касалликлари ва интоксикациялар. • Иқлим ва экологияни ўзгариши. • Зарарли ишлаб чиқариш омиллари(чанг, кучли ёруглик, кимёвий моддалар). • Рефракция аномалиялари (гиперметропия, миопия, астигматизм), кўзнинг толиқиши, пресбиопия.

  20. Сурункали конъюнктивитлар

  21. Сурункали конъюнктивитлар

  22. Сурункали аллергик конъюнктивит

  23. Сурункали аллергик конъюнктивит

  24. Бактериал конъюнктивитларни даволашнинг умумий мезонлари • Фурацилин эритмасида 1:5000 конъюнктивабўшлиғини тез-тез ювиб туриш. • Антибиотик ва сульфаниламид эритмаларини хар 2-3 соатда конъюнктивабўшлиғига томизиб туриш. • Кечасига пасткиқовоқни орқасига антибактериал малхамларни солиш.

  25. Махалий антиаллергик дори воситалари • Лекролин • Кузикром (кромогликат натрия) • Алломид • Санорин-аналлергин

  26. Қовоқ касалликлари

  27. Блефарит – қовоққиррасини яллиғланиши. Блефаритга олиб келувчи омиллар: 1. Сурункали ошқозон-ичак касалликлари, гижжалар 2. Эндокрин ва модда алмашинув касалликлари 3. Кариес 4. Сурункали бурун атрофи бушлиғи яллиғланишлари 5. Сурункали тонзиллит 6.Коррекция қилинмаган рефракция аномалияси, астигматизм, аметропия 7. Нотуғри санитар-гигиеникшароитлар.

  28. Оддий блефарит

  29. Пўстлоқчали блефарит

  30. Ярали блефарит

  31. Бурчакли блефарит

  32. Говмича – ўткир,йирингли, киприк қопчаси ва ёг безини яллиғланиши • Асоратлар : · орбита флегмонаси · орбитал веналарни тромбофлебиты · каверноз синус тромбози, йирингли менингит · сепсис Диккат! Говмиччани хеч қачон сиқиш мумкин эмас!

  33. Юқориқовоқ говмиччаси

  34. Пасткиқовоқ говмиччаси

  35. Орбита флегмонаси – кўз атрофидаги клетчаткани яллиғланиши • Бемор учун бу касаллик жуда хавфли, чунки каверноз синусни тромбозига ва мия яллиғланишига олиб келиши мумкин. Тактика: тезлик билан госпитализация, кенг доиралиантибиотикларни кўллаш.

  36. Пасткиқовоқнинг холязиони

  37. Юқориқовоқнинг холязиони

  38. Қовоқ абсцесси Қовоқни кескин шиши ва қизариши кузатилади, кўз тирқиши торайган, яллиғланиш учоғи пайпаслаганда оғриқли. Тана харорати кўтарилиши мумкин, 2-4 кундан кейин флюктуация пайдо бўлади, ундан кейин абсцесс ёрилади.

  39. Кўз ёши тизими касалликлари

  40. Ўткир дакриоаденит

  41. Ўткир дакриоаденит

  42. Ўткир идиопатик дакриоаденит

  43. Каналикулит – кўз ёши каналчаларини яллиғланиши

  44. Каналикулит

  45. Дакриоцеле

  46. Кўз ёши халтасини яллиғланиши – дакриоцистит

  47. Дакриоцистит

  48. Дакриоцистит

More Related