Javni dug Republike Srbije

1. Javni dug Republike Srbije

2. Insitucionalni okvir • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovane) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu • Prema Zakonu javni dug obuhvata: • Direktni i indirektni dug Republike Srbije • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) • Dug lokalnih zajednica • Dug organizacija socijalnog osiguranja

3. Institucionalni okvir • Upravljanje javnim dugom Republike je u nadležnosti sektora za javni dug u okviru Trezora • Uskoro se očekuje formiranje Uprave za javni dug • Politika zaduživanja države je u nadležnosti Ministarstava finansija • U okviru Memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici definiše se politika zaduživanja i analizira održivost javnog duga • Budžet Republike Srbije sadrži i maksimalne iznose novog zaduživanja i odobrenih garancije za određenu godinu

4. Institucionalni okvir • Zakon dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: • Da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija • Dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine • Dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • Stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini • Rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u određenoj godini • Lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

5. Institucionalni okvir • Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja mogu se zaduživati samo za finansiranje investicionih radova (ne mogu se zaduživati za finansiranje socijalnih prava), a RZZO se može zadužiti i za kupovinu lekova • Ukupan iznos zaduživanja u određenoj godini ne može biti veći od 20% prihoda ostvarenih u prethodnoj godini • Tekuću nelikvidnost fondovi socijalnog osiguranja premošćavaju pozajmicama iz budžeta Republike Srbije

6. Poreklo javnog duga Srbije • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2008.godine ) formiran je: • Preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo) • Uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije • Zaduživanjem države Srbije • Pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug • Deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema građanima

7. Kretanje javnog duga u periodu 2000-2008. • Uzroci smanjenja javnog duga: • Otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu • Vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje • Relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije

8. Struktura javnog duga • Spoljni dug učestvuje sa 63%, a unutrašnji sa 37% u javnom dugu • Oko 84% spoljnog duga je direktni dug, a 16% indirektni • Oko 90% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju građana • Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije) • Devizni dug učestvuje sa 97% u ukupnom javnom dugu

9. Struktura javnog duga • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (76%) • što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak • Indirektni dug učestvuje sa oko 10% u ukupnom javnom dugu Srbije

10. Javni dug Srbije - očekivane tendencije • U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog: • Relativno visokog nivoa fiskalnog deficita • Realizacija krupnih infrastrukturnih projekata • Značajnije zaduživnja lokalnih zajednica • Izostanak značajnijih prihoda od privatizacije • Očekuje se da će u prvim godinama dominirati krediti međunarodnih finansijskih institucija, ali da će rasti značaj komercijalnog zaduživanja

11. Održivost javnog duga • Odnos duga prema BDP je relativno nizak • Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi manje zaduženih zemalja • Rashodi za kamate po osnovu javnog duga su niski - među najnižim u Evropi • Nizak dug, niske kamatne stope, grace period za neke dugove

12. Održivost javnog duga • Rizici: • najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima • značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga • kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se ona teško zadužuje, kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova