1 / 53

Poglavlje 10

Poglavlje 10. Продаја државних обвезница била је врло успешна. Истина уз врло високу цену од 13 одсто. međubankarska kamatna stopa. Ova stopa je osnova svih ostalih kamatnih stopa.

marlow
Télécharger la présentation

Poglavlje 10

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Poglavlje10 Продаја државних обвезница била је врло успешна. Истина уз врло високу цену од 13 одсто.

  2. međubankarskakamatnastopa • Ovastopa je osnova svih ostalih kamatnih stopa.

  3. Eonia (Euro OverNight Index Average) efektivna kamatna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih transakcija na međubankarskom tržištu

  4. Razlika: EONIA - RefiBEONIA - repo dakle, svi su upoznatisa položajem linije S na Slici 9.7 u evrozoni „refi” – main refinancing rate u SAD „ciljna stopa” (target rate), u Velikoj Britaniji „bančina stopa” (the Bank rate), u Švedskoj i u Srbiji „repo” stopa.

  5. REPO • Da bi primenila ovustopu, svaka centralna banka iznosi na ili povlači sa • međubankarskg tržišta odgovarajuću količinurezervi. • Tako ona izvodi operacije na otvorenomtržištu

  6. EONIA I REFI SE POKLAPAJU CB u svakom trenutku direktno interveniše na tržištunovca, kad god se dogodi da tržišna kamatna stopa odstupi od ciljne stope OVDE SE POKLAPAJU

  7. BDP raste, ali ne po liniji trenda tu ćenam biti najvažnijaKejnzova pretpostavka da sucene konstantne Ali time remetimo dihotomiju!!!

  8. Agregatnatražnjaitržište robe • Y=C+I+G+(X-Z)

  9. Funkcijaželjenetražnje DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + +- + - + - Zašto se ova funkcija naziva „željenom” a ne – stvarnomtražnjom? relacija pokazujekoliko bi privredni subjekti želeli da troše za datu vrednost endogenih varijabli, što ne znači daće tako u stvari i biti. ponuda Željena tražnja

  10. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).+ ++- + - + - • Dejstvo Y na DD : prvo, pozitivnodeluje na potrošnju. drugo, negativno utiče na primarnitekućiračun, poštorastdohotkaistovremenoznačirastuvoza. Koji ćeefekatpreovladati?

  11. Ali, tražnjaćerastimanjeodrasta BDP • štoobjašnjavazaštolinijaDD imaugaomanjiod45°. • Zašto je tačka A ravnotežna? • Jer se ponuda izjednačava sa tražnjom ponuda Željena tražnja

  12. Željena tražnja i zalihe • Višakponude, rasponBC, • predstavljaćezaliheneprodate robe. • Pre ili kasnije, firme ćesmanjitiproizvodnjuinivoautputaćese smanjiti. ponuda Željena tražnja

  13. Obratiti pažnju!!! • Robnotržištećebiti u ravnotežikadaBDP (proizvodnja, autput) budejednakBDP (kojiinerpretiramokaorashode). Y - rashodi Y - prihodi

  14. BDP utiče na željenu tražnju kroz C i kroz PTR:ΔDD =ΔC+ΔPTR • ΔC < ΔY, zbog toga što je C=+cY. • ΔPTR= -ΔZ <0. • Z=zC • ΔZ=zΔC. ΔDD = ΔC-zΔC= (1-z) ΔC=(1-z) cΔY Te DD mora imati ugao manji od 45.

  15. Darezimiramo 1. BDPse automatskivraća uravnotežu tako što firme svoju proizvodnjuusklađuju satražnjom. 2. neravnotežarelativnokratkotraje. Firmekoristezalihekaoosigurač: gomilajuih kada jeslabatražnja 3. Nacionalnestatističke službe rešavaju taj problem tako štozalihe tretiraju kao „investicije u zalihe“.

  16. multiplikator • U praksi se vodivelikadebata o visinimultiplikatora. • Deo debateodnosi se čakina odbacivanje kejnzijanskih • pretpostavki

  17. U opštemslučaju, multiplikatorćebitiveliki u velikojirelativnozatvorenojprivredi, • poputevrozoneili SAD, jersuuvozne • pukotine prilično male.

  18. Egzogeneiendogenevarijable • akonekuvarijablu proglasimo egzogenom, oslobađamo seobaveze da objašnjavamo njeno kretanje. • Egzogene varijable: • G, Ta • bogatstvo  • InostranevarijabletipaBDP (Y*) inivoacena (P*) • S i  • Tobinovo q

  19. jedina endogena varijabla za sada je autputY • Devizni kurs i Tobinovo q će u • narednomodeljkubitiendogenizovani. • potrošnjaiPTRsu • do sada tretirane kao endogene jer zavise odautputa. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).+ ++- + - + -

  20. Ime IS krive potiče od ključne makroekonomske jednačine • I - S = T- G + PTR, • prviga je izveodobitnikNobelovenagrade ser DžonHiks • (Sir John Hicks). Jednostavno, on je pretpostavio da je državni budžet u ravnoteži, kao i to da nema spoljne trgovine, te je identitet redukovao na izraz I = S

  21. Izvođenje IS krive šta se dešava sa ravnotežnimautputom kada se kamatna stopa menja? Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno Ali rast q u stvariznači da rastu cene akcija. Pošto su akcije deo bogatstva Ω, ibogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

  22. IS krivapredstavlja • sve kombinacije nominalne kamatne stopeirealnogBDPkojeodgovarajustanjuravnoteženarobnomtržištu. • SVAKA TAČKA • NA KRIVOJ • JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

  23. Kako ćemo zapamtiti da je IS kriva nagnuta nadole? 1. Prvo, ISkriva daje odgovor na : šta • se dešava sa ravnotežnim autputom kada se menjakamatnastopa? • Drugo, Y=C+I(r)+G+NX • većakamatnastopasmanjujeprivatneinvesticije, štosmanjujetražnjui,prekomultiplikatora, smanjujeiautput.

  24. Nagib IS kriveimultiplikator • nagibIS dat je količnikomlinijaAA’ iA’B. • AA’ je visinapretpostavljenogpada kamatne stope, • linija A’B govori koliko će zbog toga porasti ravnotežni autput. • Intuitivno, štovišeporasteautput, to ćepoloženijabitiIS kriva.

  25. IS krivaje sve položenija • (1) što je veća elastičnost tražnje u odnosu na kamatnustopu, merenovertikalnomdistancomAA’/A’B • (2) tj. što je veći multiplikator - A’B.

  26. Van IS krive - Ponuda - tražnja Potrošnja je porasla ali manje od dohotka • takodatačke van krivemorajupredstavljatiilivišaktražnjeilivišakponude. • Ali – šta je šta? Porasla i, pada agregatna tražnja za isti autput Počnimo od tačke A i zamislimo da se kamatna stopa poveća, uz isti autput

  27. privredamoženeko vreme daostane vanIS krive • firmekoristezalihekao “osigurač”, • iztačkeC privreda se kreće katačkiA, - nemasmislaakumuliratizalihe. • iztačkeD privredaće se kretatihorizontalnoulevo

  28. Ključnarazlika: skokoviilipomeranjedužIS krive • bilo koja promena egzogenihvarijabliekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

  29. Koje su to promene? • Fiskalna politika • Promena bogatstva • Promena očekivanja – q • Otvorenost privrede - i Y*

  30. Tržištenovcai LM kriva Tražnja za realnim novcem = L(Y, i), + - Špekulativna = L(Y) Transakciona = L(i)

  31. Termin „LM kriva” • u svakojtačkidužkrive • tražnjazalikvidnošću (L) • izjednačavasaponudomnovčane mase (M) • Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

  32. Pravilo o konstantnostinovčaneponude • vertikalnalinijaponude novca • TražnjazanovcemBDPpadasarastomkamatne stope. • Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

  33. sadaefekatrastaBDPsaY na Y’- nagib LM krive • pozitivna korelacija između BDP i kamatne stope. • To je LM kriva. • Nagib je BC / AC • Rasti /rastBDP

  34. M1/P1 = L(Y1, i). Odčega zavisi strmina LM • Dohodne elastičnosti • Elastičnosti na promenu kamatne stope • Što je veća, linija strmija • Što je veća, linija položenija

  35. Zona van LM krive • To je višak ponude ili višak tražnje za novcem • Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A a privreda traži C Šta se dešava sa privredom dok se nalazi van LMkrive? Višak tražnje navodi CB da podigne kamatnu stopu Ovo se dešava skoro trenutno, privreda je skoro uvek NA LM

  36. ako postoji višak tražnje • najbolje je uzeti kredit. • Banke daju kredite i povećavajurezerve. • centralna banka NE povećavaponudunovca. • Rezultat - rast kamatnestope na tržištu novca

  37. Bitno!!!! • U praksi, ovo sedešava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, takodakaoprvuaproksimacijuslobodnomožemouzeti • da je privredauveknaLM krivoj.

  38. Skokilikretanjeduž LM krive • Dokegzogenevarijablebudukonstantneprivreda se nalazi • naistojLM krivoj. • LM kriva se pomera • udesnokadarasteponudarealnognovca • transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

  39. Tejlorovo pravilo i TR kriva • LM kriva - ponuda novca konstantna • TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB uvodi pravilo

  40. pretpostavljamoda jeinflacija jednaka nuli • Tejlorovo pravilotada se svodina • (10.12) • centralna banka jednostavno „plovi • uzvetar”: podižekamatnustopukadautputraste i obratno

  41. Prema LM Tejlorovo pravilo U opštem slučaju, linija TR je nagnuta naviše Ona nam govori da, kada autput Y’ bude veći do trenda , centralna bankapodiže kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom slučaju, ravnoteža na tržištu novca dolazi u tačkuE.

  42. tačka E je između tačaka B i C • kamatnastopapriprimeniTejlorovogpravilabiti • višanegokadakada bi CB zamrzla nivo kamatne stope. • niža nego primonetarnomtargetiranju. Prema LM Tejlorovo pravilo

  43. TR kriva opisuje ponašanje CB i privreda se, podefiniciji, moranalazitinanjoj • Nekarestriktivnijacentralnabanka bi izabralavišukamatnustopu - tačkaF. • U tom slučaju, došlo bi do kontrakcijenovčaneponude i rasta i • Restriktivnost – veći koeficijent b!!!!

  44. KretanjedužlinijeTR • strategija CB ima pet parametara. 1. Prva dva parametra su a i b 3. inflacioni target 4. trend BDP Y 5. neutralna kamatna stopa i • Dok se parametri ne promene, krećemo se duž • linijeTR. Kada se promene, TRlinija se pomera. • a i b menjaju ugao,

  45. Neutralna kamatna stopa • i = r +  • privreda ne možedugoda se zadrži van IS krive i nikada ne odstupa previše od LM ili TR krive

  46. Ravnoteža u LM AB – pomeranje IS, npr rast cena akcija, rast q, rast I, multiplikator Na to reaguje CB i povećava realni novac BD – pomera se LM kriva, promenila se egzogena varijabla M/P To je kombinacija politika (policy mix). Rezultat je da se privredapomera u tačku D.

  47. Ravnoteža u TR • PoštoTRkriva • veomapodsećanaLM krivuformalnaanalizaćebitiveomaslična • egzogenirasttražnjepomera IS do IS’ i nova ravnotežna tačka • postaje – tačkaB.

  48. Ključna razlika je u interpretaciji monetarne politike • PomakD D’ korespondira sa rastom autputa. • Da bidostiglaželjenukamatnustopu, CB povećava novčanu ponudu do tačke B

  49. Gde bi bila LM kriva?

More Related