Beogradska bankarska akademija Predmet: J avne finansije

1. Beogradska bankarska akademijaPredmet: Javne finansije • Javni rashodi – • Dr Mališa Đukić

2. Nakon savladavanja materijala koji se odnosi na javne rashode, student će se upoznati sa: pojmovnim određenjem javnih rashoda, odlikama javnog sektora i javnih dobara, strukturom javnih rashoda, veličinom javnih rashoda, praćenjem efikasnosti i racionalnosti javnih rashoda i klasifikacijom javnih rashoda. Ciljevi

3. Do XX veka, javni rashodi nisu bili predmet izučavanja javnih finansija. Početkom XX veka, javni rashodi se po prvi put navode, ali bez analize učinka i opravdanosti. Javni rashodi kao akt potrošnje. Predmet izučavanja savremenihjavnih finansija jesu javni rashodi. Pojam javnih rashoda

4. Javni rashodi predstavljaju trošenje materijalnih sredstava koje je država prikupila radi zadovoljavanja javnih potreba. Sinonimi za pojam javnih rashoda: javna dobra i javne potrebe. Stiglic i Mazgrejv: “kupovina javnih dobara”. Pojam javnih rashoda

5. Javni rashodi danas predstavljaju instrument ukupne ekonomske i socijalne politike savremene države. Javni rashodi kao instrument fiskalne politike. Danas se javni rashodi ne tretiraju samo kao akt potrošnje, već kao racionalno korišćenje bogatstva odnosno društvenog proizvoda. Pojam javnih rashoda

6. služe za podmirivanje javnih potreba, izraženi su u novčanim jedinicama. Karakteristike javnih rashoda

7. Tržište nije u stanju da ostvari sve ekonomske funkcije. Zašto postoji javni sektor? Mazgrejv: potreba za uspostavljanjem pravnog poretka, obezbeđivanje javnih dobara, rešavanje problema eksternalija, sprovođenje politike raspodele dohotka u meri u kojoj tržište ne odgovara društvenoj pravičnosti, obezbeđenje stabilnosti u ekonomskim kretanjima (visoka zaposlenost, sprečavanje inflacije). Javni sektor i javna dobra

8. Privatna dobra karakteriše: isključivost i rivalitet. Da li isto važi i za javna dobra? Javni sektor i javna dobra

9. Javna dobra se mogu podeliti na: čista javna dobra (spoljna i unutrašnja bezbednost), neisključivost, odsustvo rivaliteta, nemogućnost obezbeđivanja na tržištu. nečista javna dobra (obrazovanje, zdravstvena zaštita), mogućnost isključenja pojedinih potrošača, odsustvo rivaliteta, mogućnost obezbeđivanja na tržištu. mešovita javna dobra (protivpožarna zaštita), mogućnost isključivosti, rivalitet moguć, broj potrošača ograničen. Javni sektor i javna dobra

10. Pojedinci često ne deluju u korist svog interesa čak i kada su u potpunosti informisani. Nametanje korišćenja javnih dobara, jer pojedinci od toga imaju koristi. Meritorna dobra; primer: obaveza vezivanja pojasa u toku vožnje. Javni sektor i javna dobra

11. Problemi kod stvaranja i pružanja javnih dobara: besplatni korisnik (eng. free rider), zašto da platim neko dobro kada će ono sigurno biti obezbeđeno? ... udeo mog poreza koji bih platio je beznčajan u odnosu na ukupne javne prihode... eksternalije (eng. externalities), korist ili šteta za treće lice pri proizvodnji ili potrošnji javnih dobara, a da pri tome nema dodatnih troškova za samog potrošača, primeri: 1) vakcinisanje donosi koristi kako za vakcinisanu osobu tako i za širu populaciju; 2) rad fabrika povećava stepen zagađenosti vazduha. Javni sektor i javna dobra

12. Koji nivo vlasti treba da pruži određena javna dobra? Javna dobra treba da pruži onaj nivo vlasti koji poseduje najbolje informacije o javnim dobrima. Primer u Srbiji: bolničke zdravstvene usluge pruža (finansira) Republika, dok usluge zdravstvene zaštite domova zdravlja pruža (finansira) nadležna opština. Javni sektor i javna dobra

13. Zašto postoje principi javnih rashoda? Značajan deo društvenog proizvoda se troši na “kupovinu” javnih dobara. Cilj je efikasno, efektivno i ekonomično korišćenje sredstava. Principi javnih rashoda

14. Principi: princip opšteg interesa, princip štednje, princip umerenosti, princip proporcionalnosti. Principi javnih rashoda

15. Klasična teorija: ne preporučuje korišćenje javnih zajmova za pokrivanje ni redovnih niti nerentabilnih vanrednih javnih rashoda, u slučaju potrebe finansiranja vanrednih javnih rashoda, država treba da prikupi više javnih prihoda ili smanji javne rashode. Savremena gledišta: - za pokriće vanrednih javnih rashoda treba koristiti vanredne javne prihode ili zajmove. Pokriće javnih rashoda

16. Javni rashodi sa aspekta svrhe: rashodi državne uprave, rashodi namenjeni odbrani, spoljašnjoj bezbednosti, rashodi sudstva, tužilaštva i pravobranilaštva rashodi obrazovanja, rashodi namenjeni kulturi, sportu, razonodi, rashodi namenjeni naučno istraživačkom radu, rashodi namenjeni ekološkim potrebama, rashodi za ekonomske intervencije i investicije, rashodi za socijalnu sigurnost, ostali rashodi; pružanje pomoći drugim državama, otplate javnih spoljnih i unutrašnjih dugova, izgradnja stanova za siromašne stanovnike, itd. Struktura javnih rashoda

17. Struktura javnih rashoda- primer u SAD, u 2005. (mlrd.$)- 20,9% 13,3% 16,2%

18. Struktura javnih rashoda Srbije u 2005. god.

19. Veličina javnih rashoda

20. Veličina javnih rashoda • Liberalistička epoha: • javni rashodi treba da budu što manji, • 15%-25% BDP, • javni rashodi ne treba da ugroze razvoj privrede. • Savremena finansijska teorija: • javni rashodi ne terete privredu, • javni rashodi su korisni ako su produktivni, nije bitno koliko su visoki, • ograničiti samo određene kategorije javnih rashoda, administrativne i neproduktivne javne rashode.

21. Veličina javnih rashoda • Makroekonomski aspekt veličine javnih rashoda: • učešće javnih rashoda u BDP? • donja i gornja granica učešća? • u uslovima privredne stabilnosti i razvoja, podmiriti osnovne funkcije državne administracije i ekonomsko-socijalne funkcije; • u uslovima pada privredne aktivnosti, sprovesti stabilizacione programe, što podrazumeva veći minimum javni rashoda.

22. Uzroci porasta javnih rashoda • posmatrajući period od XVI veka do danas, u svim zemljama postoji tendecija rasta javnih rashoda; zašto? • povećan broj ekonomsko-socijalnih funkcija države, • Vagnerov zakon o porastu javnih rashoda, • Pikok i Vizman: javni rashodi beleže rast zbog rasta javnih prihoda, a ne obrnuto.

23. Uzroci porasta javnih rashoda • Prividni uzroci (Žez): • razlozi koji povećavaju javne rashode, ali ne pojačavaju pritisak na poreske obveznike. • apsolutni pokazatelji uvećani, • odnos između prihoda i rashoda je nepromenjen. • inflacija, • način iskazivanja budžeta, • povećanje teritorije i broja stanovnika zemlje.

24. Uzroci porasta javnih rashoda • Stvarni uzroci (Žez): • postoje u slučajevima porasta učešća javnih rashoda u BDP, • ekonomske (investicije od strane države, spoljno-trgovinske intervencije, smanjenje inflacije), političke (oblik vladavine, nove funkcije države, decentralizacija, krizne situacije) i finansijske prirode (otplata javnih dugova, neadekvatno korišćenje budžetskog suficita).

25. Uzroci porasta javnih rashoda • Šulc i Haris, 1954.god: • rat i ratne pripreme, • porast broja stanovnika, • urbanizacija, • usavršavanje javnih funkcija, • inflacija. Navedeni uzroci su tipični za situaciju u SAD.

26. Efekti javnih rashoda • Koncept neutralnih javnih rashoda: • klasična doktrina, • država ne treba da se meša u ekonomski socijalni život, • ne menjaju privrednu i socijalnu strukturu države ili je menjaju u maloj meri, • rashodi za pravosuđe, upravu, unutrašnju bezbednost i slično. • Koncept aktivnih javnih rashoda: • pripada funkcionalnim finansijama, • akcenat na ekonomsko-politička i socijalna dejstva javnih rashoda, • aktivna uloga države, • menjaju privrednu i socijalnu strukturu države.

27. Efekti javnih rashoda Više teorija objašnjava efekte javnih rashoda: • teorija filtera, • teorija multiplikatora, • pump priming policy, • teorija akceleratora.

28. Efekti javnih rashoda Teorija filtera: • primenjuje su u strukturnoj privredi, • javni rashodi se posmatraju zajedno sa javnim prihodima, • finansijski sistem savremene države treba posmatrati kao filter koji porezima i drugim javnih prihodima uzima finansijska sredstva iz privrede i od stanovništva i preko rashoda ih vraća prirodi i stanovništvu, • posledično, država utiče na proizvodnju, raspodelu i potrošnju.

29. Efekti javnih rashoda Teorija multiplikatora: • primenjena kod privreda u konjunkturi, • Nju Dil u SAD tridesetih godina XX veka, • u vreme stagnacije, recesije ili potrebe za bržim privrednim rastom, • da bi neutralisala negativne tokove, država treba da angažuje značajna sredstva u nove javne rashode i to u dugoročne nerobne investicije, • željeni cilj: uspostaviti ravnotežu između ponude i potražnje.

30. Efekti javnih rashoda Pump priming policy: • uz pomoć javnih rashoda, država svojom intervencijom pokušava da na kratak rok podrži aktivnost manjeg broja privrednih subjekata, • izabrani privredni subjekti bi onda svojom povezanošću dali podsticaj tržištu da reši poremećene odnose.

31. Efekti javnih rashoda Teorija akceleratora: • određenim javnim rashodima, država želi da ubrza određene privredne aktivnosti direktnom intervencijom, • teorija akceleratora utiče na povećanje ponude, a ne tražnje, • u praksi potvrđeno da prvo treba delovati na strani ponude, pa onda na strani potražnje (teorija multiplikatora).

32. Efikasnost i racionalnost javnih rashoda Učinak u javnom sektoru se iskazuje uz: • “E” –ekonomičnost (eng: economy), • “E” –efikasnost (eng: efficiency), • “E” –efektivnost (eng: effectiveness),

33. Efikasnost i racionalnost javnih rashoda • planiranje javnih rashoda na srednji rok kao način da se poveća efikasnost i racionalnost javnih rashoda, • problemi jednogodišnjeg budžetiranja, • PPB sistem(programiranje, planiranje, budžetiranje) podrazumeva čvrstu vezu kratkoročnog planiranja i trogodišnjeg planiranja; nastao u Nemačkoj i Americi, primorava korisnike sredstava budžeta da polažu račune o rezultatima u realizaciji postavljenih ciljeva u trošenju javnih rashoda.

34. Klasifikacija javnih rashoda Podele (klasifikacije) javnih rashoda: • teoretske podele, • klasifikacija MMF, tj. GFS klasifikacija (eng.Government Finance Statistics)

35. Klasifikacija javnih rashoda Teoretske podele: • redovni i vanredni redovni: stabilni, predvidivi, redovno se javljaju • lični i materijalni lični: npr. za izdržavanje organa uprave materijalni :npr. kancelarijski materijal • rashodi centralnog i lokalnog nivoa države • proizvodni(realni i investicioni) i transferni(administrativni i socijalna davanja)

36. Klasifikacija javnih rashoda Teoretske podele: • u novcu i u naturi, • produktivnii neproduktivni, • odgodivii neodgodivi.

37. Klasifikacija javnih rashoda GFS klasifikacija: • Klasifikacija MMF • Princip fakturisane realizacije • Sistem jedinstvene budžetske klasifikacije: • Ekonomska klasifikacija prihoda i primanja; • Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka; • Organizaciona klasifikacija; • Funkcionalna klasifikacija; • Klasifikacija prema računovodstvenim fondovima;

38. Klasifikacija javnih rashoda GFS klasifikacija: Ekonomskaklasifikacija: - prihoda i primanja - rashoda i izdataka Ekonomskaklasifikacijarashoda i izdataka: - 400.000 tekućijavnirashodi - 500.000 izdacizanefinansijskuimovinu - 600.000 zaotplatuglavnice i nabavku finansijskeimovine

39. Klasifikacija javnih rashoda GFS klasifikacija: • 400.000 tekući javni rashodi - 410.000 za zaposlene - 420.000 za robe i usluge - 430.000 za upotrebu osnovnih sredstava - 440.000 za otplatu kamata - 450.000 subvencije - 460.000 donacije i transferi - 470.000 prava iz socijalnog osiguranja - 480.000 administrativni transferi

40. Klasifikacija javnih rashoda GFS klasifikacija: • 500.000 izdaci za nefinansijsku imovinu - 510.000 osnovna sredstva - 520.000 zalihe - 530.000 dragocenosti - 540.000 prirodna imovina - 590.000 kontra knjiženja

41. Klasifikacija javnih rashoda GFS klasifikacija: • 600.000 otplata glavnice i nabavka finansijske imovine - 610.000 otplata glavnice - 620.000 nabavka finansijske imovine - 690.000 kontra knjiženja

42. Ključni pojmovi • Javni rashodi • Čista javna dobra • Teorija filtera • Teorija multiplikatora • Teorija akceleratora • Sistem programiranja, planiranja i budžetiranja (PPB sistem) • GFS klasifikacija