Visoka Tehnološka Škola Strukovnih Studija Šabac

1. Visoka Tehnološka Škola Strukovnih Studija Šabac specijalističke studije Predmet: Održivi razvoj Seminarski rad Preduzetništvo kao motor Održivog razvoja struk.inž.tehn.Vladimir Čokanović

2. UVOD • Održivi razvoj, kao pojam, preuzet je iz šumarstva, a predstavlja usaglašenost seče šuma i sadnje novih sadnica, sa osnovnim ciljem da se ne smanji površina pod šumom i ne naruši unutaršumska ravnoteža i postojanje drugih sistema (biljne vrste, životinje). Drugim rečima, Održivi Razvoj predstavlja takav razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Jezikom ekonomije, Održivi Razvoj se definiše kao život od profita, a ne od primarnih sirovina.

3. Danas u svetu vlada trend Potrošačkog društva. Potrošnja se tradicionalno gleda kao motor rasta i razvoja, a samim tim čini jezgro ekonomije. Međutim, globalni ekološki, ekonomski i socijalni izazovi sa kojima se suočavamo pokazuju nam da obrasci po kojima se danas ponašamo nisu održivi. Moraju se razviti alternativni putevi za razvoj i efikasniji i jednostavniji način života i uspostaviti ravnoteža prirode i društvene zajednice, kako bi svi na Planeti opstali.

4. Održivi razvoj ima tri aspekta: • Ekonomiju • Društvo i • Ekologiju

5. Preduzetništvo-osnove, istorijat,tipovi • Gotovo sve svetske ekonomije su fokusirane na rast. Mera rasta bruto društvenog proizvoda(bdp) je postao reper blagostanja i napretka. Nažalost, ovo merenje ne obuhvata sve stvari koje čine ljude srećnim i zadovoljnim. Za pojedince, potrošnja je uvek bila viđena kao sredstvo za samoispunjenje i preduslov za sreću. Međutim, to se ne može generalizovati i uzeti kao aksiom, posebno kad se zna da oko 800miliona ljudi na svetu gladuje, 60% stanovnika globalnog juga nema osnovnu kanalizaciju, 25% odgovarajući smeštaj („krov nad glavom“). Ovakvo stanje se može donekle popraviti kroz preduzetničke aktivnosti i stvaranje novih vrednosti.

6. Preduzetništvo-osnove, istorijat,tipovi • Preduzetništvo se može definisati kao identifikacija i eksploatacija neiskorišćenih mogućnosti kroz stvaranje novih resursa ili korišćenje postojećih na nove načine i razvijanje i komercijalizaciju novih proizvoda.

7. Preduzetništvo-osnove, istorijat,tipovi • Koncept preduzetništva se danas često koristi u diskusijama koje se vode u raznim krugovima: akademskim, naučnim, menadžerskim i političkim. Ovakve diskusije su korisne jer doprinose da se, kao što je već pomenuto, kroz preduzetničke radnje, stvori nova vrednost i promovišu bolji ekonomski i društveni uslovi koji će koristiti pojedincima i zajednici kao celini za dalji razvoj. U cilju podsticanja lokalnog razvoja, mnoge vlade pokušavaju da promovišu i podržavaju inovativne aktivnosti postojećih, kao i otvaranje novih firmi. • Koncept preduzetništva je vezan za stvaranje firme, kreativnost, inovativnost, organizaciju, saradnju unutar firme i sa drugim firmama, upravljanje firmom. Ovo poslednje se u literaturi često zove i unutrašnje preduzetništvo, a predstavlja sprovođenje novih ideja nastalih unutar preduzeća i odgovornost za preduzetničku aktivnost.

8. Sve preduzetničke firme mogu se kategorisati u tri grupe: • Firme životnog stila (life-style ventures) • Fundirane firme ili preduzeća sa srednjom veličinom tržišta. • Firme visokog potencijala. U Evropi je podela preduzeća izvršena na mala, srednja i velika preduzeća.

9. Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeđuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista, MSP su sinonim za privatni sektor i, u figurativnom smislu, za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

10. Preduzetnici- Pokretači preduzetničkih aktivnosti • U sklopu preduzetničkih aktivnosti, stvaranju firme, organizaciji poslovanja, ključnu ulogu igraju preduzetnici, pojedinci koji su inicijatori čitavog poslovnog procesa. Svaki od njih pojedinačno ima određene osobine i stavove koji ga krase, a koje utiču na samu ideju o pokretanju neke preduzetničke aktivnosti i način obavljanja i unapređenja same aktivnosti.

11. Veštine koje bi trebalo svaki preduzetnik da ima mogu se podeliti u tri grupe. • Prvu grupu karakteristika čine lične karakteristike preduzetnika (otvorenost za nove ideje, spremnost za preuzimanje rizika, lična strast, energija i motivacija za održivi razvoj, sposobnost za stalno poboljšanje kroz analizu grešaka). Drugu grupu karakteristika čine interaktivne veštine. One omogućavaju preduzetnicima da se prilagode novim situacijama i razviju sposobnost fleksibilnosti u cilju uspešnosti poslovanja. U treću grupu karakteristika spada specifično znanje, koje će omogućiti preduzetniku da svoje odluke donese na pravi način i blagovremeno. Ta znanja se, pre svega, odnose na korišćenje obnovljivih izvora energije, ponovno korišćenje pojedinih materijala (reciklažu), kao i na osnovne principe zaštite životne sredine.

12. Tipovi preduzetništva Na osnovu dosadašnjih primera iz sveta, preduzetništvo možemo podeliti u više tipova, i to: • tehnololško preduzetništvo(preduzetništvo na bazi tehnoloških inovacija) • socijalno preduzetništvo • eko preduzetništvo

13. Tehnološko preduzetništvo predstavlja koncept koji se zasniva na kontinuiranim inovacijama koje mogu doprineti novim rešenjima za stvaranje proizvoda koji će zadovoljiti potrebe populacije, uz poštovanje principa zaštite životne sredine. Krajnji cilj je, svakako, postizanje održivog načina života, odnosno održivog razvoja. • Tehnološko preduzetništvo se može definisati kao proces koji spaja tehnološki razvoj i poslovno stvaranje. Ono počinje stvaranjem novih tehnologija ili identifikacijom postojećih, ali predhodno neiskorišćenih. Polazna tačka u komercijalizaciji tehnologije je identifikovanje prilika i definisanje slobodnog prostora za delovanje. Samo pravilno pozicioniranje može doneti komercijalni uspeh.

14. Osnovu preduzetništva čini inovacija. Ona nastaje kao rezultat delovanja pojedinaca ili grupa, u zavisnosti od tipa inovacije, ali i oblasti koju ona pokriva. Uopšteno, inovacije se mogu podeliti na radikalne inovacije i poboljšanja.

15. Radikalne inovacije predstavljaju sasvim novi pristup određenoj oblasti, kroz primenu novih tehnologija, korišćenje novih resursa, ekološki prihvatljivijih, za zadovoljenje određenih potreba. One su, po pravilu, veoma skupe, ali retko spadaju u polje interesovanja velikih firmi, jer u početku obuhvataju jako malo tržište koje nije interesantno i zahteva ogromno investiranje. Radikalne inovacije imaju veliki stepen održivosti, jer, uglavnom, zadovoljavaju sve faktore Održivog Razvoja vezanih za preduzetništvo, a to je da budu ekološki prihvatljive, odnosno da njihova komercijalizacija doprinese smanjenju količine otpada i zagađenju Planete Zemlje. Primeri radikalnih inovacija su vidljivi u gotovo svim poljima, a kao karakterističan primer je svakako električni automobil. • Poboljšanja predstavljaju tip inovacija za koji se može reći da je postao deo naše svakodnevnice. Unapređenjem postojeće tehnologije stalnim korišćenjem novih materijala iste namene, boljih ili sličnih karakteristika ali jeftinijih i ekološki prihvatljivijih, postiže se dvostruki efekat: povećava se efikasnost postojeće tehnologije i smanjuje se štetni uticaj na životnu sredinu. Ovaj vid inovacija je rasprostranjeniji i donosi kratkoročne rezultate koji su značajni ali u nedovoljnoj meri da se dostignu principi Održivog Razvoja, jer ne eliminišu pojavu zagađenja, već smanjuju količinu, što dugoročno može uticati i utiče na stanje životne sredine.

16. Socijalno preduzetništvo • Ovaj vid preduzetništva nema posebnu definiciju koja ga na najbolji način može objasniti i predstavliti. Ono što je svima poznato jeste da je cilj socijalnog preduzetništva da kroz primenu novih inovativnih aktivnosti stvori uslove za rešavanje socijalnih problema u društvenoj zajednici. Ono predstavlja ljudski odgovor na socijalne probleme. Vilijem Drejton za socijalne preduzetnike kaže da imaju istu suštinu temperamenta kao i njihove kolege poslovni preduzetnici, ali za razliku od njih, svoje talente koriste da reše društvene probleme u širem društvu.

17. Koliko je ova oblast značajna za postizanje Održivog Razvoja uopšte, ali i za lokalni razvoj, govori i primer Muhameda Junusa, osnivača Gramin Banke. Naime, Muhamed Junus je dobio 2006-te godine Nobelovu Nagradu za Mir. • Gramin Banka je najveća svetska mikro-finansijska organizacija, koja je, investicijama u socijalnoj sferi, pomogla hiljadama ljudi(najveći broj od njih su žene) da se izvuku iz siromaštva.

18. U SAD je još početkom devedesetih godina prošlog veka socijalno preduzetništvo pozitivno prihvaćeno od strane vodećih američkig Univerziteta(Harvard, Kolumbija, Stanford i Jejl). Razne fondacije su počele da otvaraju programe za socijalne preduzetnike ili društvena(socijalna) preduzeća. Koncept socijalnog preduzetništva prošao je kroz različite faze i često je odražavao veoma široke i neodređene koncepte. U Evropi se takođe prvi put javlja ranih devedesetih godina prošlog veka u samom sedištu nevladinog sektora. Italijanski Parlament je 1991.godine usvojio Zakon o osnivanju specifičnih legalnih oblika društvenih (socijalnih) kooperativa, prevashodno osnovanih usled neadekvatnog odgovora državnih institucija na potrebe delova populacije. 1996.godine je osnovana mreža za proučavanje društvenih preduzeća u Evropi, pod nazivom Evropska istraživačka mreža. Ona je pokrivala petnaest zemalja koje su tada činile Evropsku Uniju. U Velikoj Britaniji je od 2002.godine intezivirana debata oko socijalnih preduzeća. Vlada Tonija Blera je osnovala Koaliciju Socijalnih Preduzeća kako bi povećala znanje o socijalnim preduzećima i promovisala ih.

19. Po oblastima delovanja, evropsko-kontinentalna socijalna preduzeća možemo razvrstati u tri grupe • Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge ugroženim kategorijama stanovništva ili usluge od javnog interesa (npr. briga o deci, obuka i briga o osobama sa invaliditetom, centri za dnevne boravke, pomoć u kući, itd). • Socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom pripadnika teško zapošljivih i marginalizovanih društvenih grupa, takozvana WISE preduzeća – work integrationsocial enterprises. Socijalna preduzeća ovog tipa nude proizvode i usluge na tržištu, a profit usmeravaju na dodatnu obuku svojih članova i poboljšanje njihovog položaja u društvu. • Socijalna preduzeća koja rade u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju (npr. lokalni razvoj, kulturne usluge, zaštita životne sredine, reciklaža i ekološki menadžment).

20. U našoj zemlji se poslednjih godina više promoviše socijalno preduzetništvo kao poseban vid preduzetništva, i razvoj i primena socijalnih inovacija.Primeri poput Biblioteke igračaka-dnevnog boravka za druženje dece ometene u razvoju i tipičnih mališana, iz Majdanpeka, pokrenuli su lavinu sličnih projekata. • Ministarstvo Rada i Socijalne politike osnovalo je i Fond za Socijalne inovacije koji ima za cilj da pruži adekvatniju podršku u rešavanju problema osoba sa smetnjama u razvoju.

21. Najveći problem socijalnih inovacija je njihova održivost. Poimanje održivosti socijalnih inovacija je specifično i razlikuje se od održivosti drugih inovacija. Što je veća korist privatnog sektora od inovacija, veći je potencijal inovacije da kompenzuje negativne socijalne efekte. U idealnom slučaju, koji se neretko dešava, inovacija može imati dobar i privatni i socijalni efekat. Međutim, u slučaju kada je privatna korist manja od efekata koji se postižu, može se govoriti o tzv. kompenzatorskoj održivosti inovacije.

22. Eko preduzetništvo • Ono se zasniva na konstantnim inovacijama u oblasti zaštite životne sredine, a obuhvata pojedine inovacije u oba predhodna tipa preduzetništva. Eko inovacije se odnose na promenu obrazaca proizvodnje i potrošnje kroz razvoj tehnologija, proizvoda i usluga koje dovode do smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovaj koncept udružuje poslovanje i inovacije kako bi se kreirala održiva rešenja koja će bolje koristiti resurse i smanjiti negativan uticaj privrede na životnu sredinu. Eko inovacija predstavlja inovativan proces kreiranja i uvođenja na tržište nove ekološke tehnologije, proizvoda i usluge koja smanjuje ukupni negativni uticaj na životnu sredinu, i omogućava da poslovanje i inovacije zajedno stvore održiva rešenja. Eko inovacije se odnose na sve vidove inovacija, kako tehnološke, tako i netehnološke, nove proizvode i usluge i nove poslovne prakse, koje kreiraju mogućnosti za poslovanje, a pogodne su za životnu sredinu, jer smanjuju ili potpuno sprečavaju negativni uticaj na životnu sredinu ili optimizuju korišćenje resursa, uključujući i korišćenje energije.

23. Sve je više lifestyle projekata koji promovišu eko preduzetništvo. Tome su doprinele enormne potrebe za hranom, pa je proizvodnja hrane postala unosan biznis, koji će tek doživeti svoju ekspanziju. Urbani povrtnjaci, zadruge u kojima se hrana prodaje direktno, samo su neki primeri eko preduzetništva. • Dobar primer je Brazilska ekološka mreža „Ekologika“. Ona pruža model direktne distribucije ekološke hrane. Time se podstiče zdravija ishrana (zdraviji način života), smanjenje upotrebe pesticida u proizvodnji hrane. Njihov moto je „Mali proizvođač je krajnji ekolog“.

24. ZAKLJUČAK: • Preduzetništvo predstavlja mešoviti blagoslov. Sa pozitivne strane, ono predstavlja skup inovativnih aktivnosti koje mogu doneti nešto novo. Negativna strana je to što se efekti preduzetničkih aktivnosti vide tek nakon određenog vremena. • Preduzetništvo je dugo bilo problem opstanka Planete. Danas vlada mišljenje da su preduzetničke aktivnosti rešenje opstanka Planete i čitave Civilizacije, pod uslovom da se pridržavaju principa Održivog Razvoja. • Pokretači preduzetničkih aktivnosti su preduzetnici, pojedinci koji svojim znanjem i veštinama stvaraju nove vrednosti i zadovoljavaju svoje i tuđe potrebe (na tržištu). • Veštine koje bi svaki preduzetnik trebalo da ima su lične (energija, motivacija, lična strast....), interaktivne (sposobnost prilagođavanja novim situacijama, fleksibilnost), i specifično znanje iz pojedinih oblasti iz domena zaštite životne sredine. • Stvaranje i otkrivanje preduzetničke mogućnosti je kamen temeljac za ostvarivanje principa Održivog razvoja. • Postoji tri tipa preduzetništva: tehnološko, socijalno i eko preduzetništvo. Sva tri tipa preduzetništva se zasnivaju na inovacijama, koje su ključne za postizanje principa Održivog razvoja. • Inovacija predstavlja delovanje pojedinaca ili grupa, u zavisnosti od tipa inovacije, ali i oblasti koju ona pokriva. • Preduzetništvo treba da prati potrebe stanovništva kako bi ih, kroz stvaranje novih i modifikaciju postojećih proizvoda, zadovoljilo. Tako će se prekinuti sa praksom da se stimuliše potrošnja radi potrošnje. • Preduzetništvo i preduzetničke aktivnosti su glavni pokretač ekonomskog razvoja, i u postizanju preduzetničkih ciljeva treba da deluju u saradnji sa čitavom zajednicom. Tako će se uočiti potrebe i brže ostvariti principi Održivog razvoja.