SOCIJALNI KAPITAL

1. SOCIJALNI KAPITAL Jelena Palamarević 07/1024

2. Poverenje kao vazan kvalitativni element socijalnog kapitala • Povecanje kompleksnosti i nesigurnosti poslovnog okruzenja dovelo je, krajem devedesetih godina 20.veka do veceg interesovanja ekonomista, sociologa i psihologa za koncept poverenja • U istrazivanjima je retko definisan jasno i nedvosmisleno • Preisenderfer, Dasgupte, Barber i drugi definisu pojam poverenja na razlicite nacine • Barber izdvaja tri tipa ocekivanja ponasanja drugih ljudi: - ocekivanje istrajnosti i ispunjenja prirodnog i moralnog drustvenog poretka - ocekivanje tehnicke kompetentnosti onih koji su sa nama ukljuceni u neku poslovnu aktivnost - ocekivanje da ce poslovni partneri u interakciji ispuniti njihove obaveze i da je njihova duznost u odredjenim situacijama da interes drugih postave ispred vlastitog

3. Poverenje je jedan od najvaznijih elemenata svih transakcija • Ipak, idealni trzisni model ne uzima u obzir postenje agenata • Poverenje u neku osobu sticemo na osnovu poznavanja njenih sklonosti, vestina, mogucih opcija i njihovih posledica • Dugorocno posmatrano, postoji jedan izuzetno vazan element vezan za poverenje, a to je reputacija ili poslovni ugled • Prema Mari Sako, treba praviti razliku izmedju: 1. poverenja u neciju sposobnost 2. poverenja u necije namere 3. ugovorno poverenje 4. dobrovoljno poverenje 5. interpersonalno poverenje 6. institucionalno poverenje

4. Frensis Fukojama (uticaj poverenja na oblikovanje ekonomskih performansi preduzeca i drzave) • Definise poverenje kao ocekivanje regularnog,casnog i kooperativnog ponasanja • Dve grupe zemalja: 1. Zemlje sa niskim nivoom poverenja (Kina, Italija, Francuska, Koreja) 2. Zemlje sa visokim nivoom poverenja (Japan i Nemacka)

5. Analizirajuci nivo poverenja u SAD-u, Fukojama zapaza da se u ovoj zemlji negovao individualizam, a istovremeno su se razvijale hijerarhijske korporacije. • Ove korporacije su nagovestaj savremenih privatnih poslovnih organizacija koje su vazan faktor za odrzavanje i razvijanje socijalnog poverenja • Ozbiljan nedostatak Fukojaminog dela je odsustvo metrickog plana za merenje socijalnog poverenja

6. Kako meriti poverenje ? • Dve vrste metoda: 1. Kvantitativne metode (teorija igara, upitnici, intervju, Likertove lestvice i statisticki metod) 2. Kvalitativne metode (dubinski intervju i studije slucaja)

7. Interesantna metoda merenja poverenja je posebno upotreba Likertovih skala (petostepenih, sedmostepenih ili desetostepenih) • To su bipolarne lestvice na kojima je najcesce ponudjeno 5-7 odgovora u rasponu od jakog neslaganja do izuzetnog slaganja sa nekim stavom. • Kada je rec o poslovnom poverenju mogu biti vrednovana sledeca pitanja: - Vaznost dobijanja informacija od subjekata izvan firme - Zajednicka ulaganja - Odnosi sa snabdevacima i potrosacima - Drustveni kontakti sa prijateljima i porodicom - Clanstvo u profesionalnim telima (npr. u privrednoj komori)

8. Vrste socijalnog kapitala • Istrazivaci sa Univerziteta u Harvardu gledaju na socijalni kapital kao sumu preferencijalnog i kooperativnog socijalnog kapitala • Ova podela je utvrdjena u odnosu na skalu procene drustvenog planera koji treba da ima korisnu funkciju za drustveno-ekonomsko blagostanje • Preferencijalni socijalni kapital je zasnovan na prostom altruizmu, ne zahteva od agenata da predvidjaju tok dogadjaja unapred • Kooperativni socijalni kapital nastaje usled ponovljenih interakcija izmedju grupa agenata. • Kooperativni socijalni kapital se uvecava ako saradnja nije samo obostrana vec obuhvata grupe agenata saradnika

9. Fukojama istice da je socijalni kapital cesce proizvod hijerarhijskih izvora autoriteta koji se zasnivaju na specificnim normama i ocekuju poslusnost iz cesto iracionalnih razloga • Tipican primer za to su religije poput Hriscanstva, Budizma, Hinduizma, Islama • Ovakve norme imaju moc da opstaju u izuzetno dugim vremenskim periodima

10. Merenje socijalnog kapitala • Konceptualizaciju i operacionalizaciju znacenja i merenja socijalnog kapitala otezava njegova slozena, multidimenzionalna priroda • Dve faze merenja socijalnog kapitala: 1. Specifikacija inputnih varijabli pomocu kojih ce se meriti socijalni kapital; utvrdjivanje metodoloskih tehnika za dobijanje potrebnih informacija 2. Primena statistickih metoda (korelaciona i regresiona analiza, faktorska analiza gl. komponenti i dr.), modela verovatnoce baziranih na teoriji igre i odredjenih matematickih modela za utvrdjivanje uticaja socijalnog kapitala na ekonomske pokazatelje i parametre drustvenog blagostanja

11. Pokusacemo da damo odgovore na sledeca pitanja:1. Dokle se stiglo u empirijskim istrazivanjima kada je rec o standardizaciji inputnih varijabli za merenje socijalnog kapitala? 2. Da li je uopste moguca univerzalna primena jedinstvenog metodoloskog obrasca za merenje socijalnog kapitala?

12. Svajcarsko istrazivanje socijalnog kapitala iz 2002. god. • I faza istrazivanja je obavljena na uzorku od 7799 ispitanika iz 5074 domacinstava • Koriscene metodoloske tehnike: periodicna telefonska anketa na stalnom uzorku domacinstava kombinovana sa individualnim intervjuima svih clanova domacinstava iznad 14 god.; Likertove deseto-stepene skale i kros tabelarni proracuni • Inputne varijable za merenje socijalnog kapitala: - poverenje u institucije - ukljucenost u mreze - emocionalna i prakticna podrska u privatnoj sferi

13. Poverenje u javne institucije • Ispitivano je poverenje gradjana u Federalni savet, politicke partije, ekoloske pokrete i organizacije za ljudska prava • Gradjanima je postavljeno pitanje: “Koliko poverenje imate u navedene organizacije i pokrete?” • Pogledajmo sledecu tabelu da bi dobili odgovor

14. Poverenje u javne institucije u Svajcarskoj izrazeno u procentima ( izvor: Herrmann, V. 2002)

15. Ispitanicima je zatim postavljeno pitanje: “Koliko cesto ucestvujete u narodnim glasanjima?” • U 44% slucajeva odgovorili su da uvek glasaju, 17% cesto izlazi na glasanje, 9% ponekad glasa i 30% tesko da ikada izlazi na izbore. • Uprkos nedostatku poverenja u Federalni savet nivo glasanja je vrlo visok sto se u izvesnom smislu moze uzeti kao indikator za poverenje

16. Ukljucenost u mreze • Sledeca postavljena pitanja bila su : “Da li ucestvujete u klubskim ili drugim grupnim aktivnostima?” ; “Da li imate honorarne ili dobrovoljne aktivnosti u udruzenjima, organizacijama ili institucijama?” i sl. • Istrazivanja su pokazala da se zene manje pridruzuju formalnim mrezama od muskaraca • Ispitanici sa vecim obrazovanjem se u vecoj meri pridruzuju formalnim mrezama • Najveci broj ispitanika pripada raznim klubovima generalno, a najmanji broj eko pokretima

17. Emocionalna i prakticna podrska u privatnoj sferi • Koriscena su direktna pitanja poput : “U kojoj meri ste na raspolaganju u slucaju potrebe da ispoljite razumevanje za neciji problem tokom razgovora sa njim?” • Pitanja su usredsredjena na partnere, decu iznad 15 godina, susede, prijatelje i kolege • Rezultati su u sledecoj tabeli

18. Prakticna i emocionalna podrska u Svajcarskoj izrazena u procentima(Izvor : Herrmann, V. 2002)

19. Merenje socijalnog kapitala u Velikoj Britaniji (tzv. mancestersko istrazivanje) • Tri glavne dimenzije socijalnog kapitala: 1. Gradjanska participacija 2. Socijalne mreze 3. Privrzenost susedstvu • U I fazi, da bi se ispitala svaka od ovih dimenzija postavljena su odgovarajuca pitanja, poput: - da li ste trenutno clan bilo koje organizacije na listi? - ukoliko imate neki problem da li mozete racunati na pomoc van vaseg domacinstva? - da li postoji osoba izvan domacinstva koja vas zaista ceni kao osobu? - i sl.

20. U II fazi istrazivanja najpre je uradjena standardizacija odgovora IRT ( Item response theory) modelima koji podrazumevaju primenu matematickih funkcija pomocu kojih se specifikuje verovatnoca zasebnih rezultata kao sto su odgovori na ponudjena pitanja i stavovi koji dozvoljavaju ispitaniku da odredi nivo slaganja • Nakon niza postupaka vrsi se indeksiranje socijalnih determinanti (koje uticu na socijalno poverenje) preko klase, obrazovanja, pola, bracnog statusa i sl. • Da bi se jasnije videli efekti socijalnog kapitala, standardizovani rezultati za 3 dimenzije su razvrstani u kvartilne grupe. • U tabeli je prikazan odnos dimenzija socijalnog kapitala i poverenja (% po redovima)

22. Kao sto se vidi 43.6% ispitanika u gornjem kvartilu dimenzije privrzenost susedstvu tvrdi da se vecini moze verovati, dok u najnizem kvartilu ovaj % iznosi 28.9 , a interkvartilna razlika je znacajna • Istrazivanja su takodje pokazala da 27% radnicke klase tvrdi da veruje ljudima, a 62% ispitanika sa najvisom diplomom u poredjenju sa 29% onih sa najnizim obrazovanjem veruje drugim ljudima • Razlike u nivou socijalne oskudice imaju znacajan uticaj na socijalno poverenje • Ako se uzme u obzir i uticaj socio-kulturnih faktora vidi se da ispitanici sa visih drustvenih polozaja, boljeg obrazovanja i ozenjeni muskarci koji zive u izbornim jedinicama sa nizom socijalnom oskudicom imaju vece socijalno poverenje • Mancestersko istrazivanje ima znacaj kako u oblasti metodologije merenja, tako i u rasvetljavanju odredjenih cinjenica znacajnih za teorijsku konceptualizaciju socijalnog kapitala

23. Projekat Svetske banke za zemlje u razvoju iz 2003. godine • Ovaj projekat ima najveci domet u pogledu standardizacije merenja socijalnog kapitala • Iskustva su stecena u istrazivanjima o siromastvu, grupnom i mreznom povezivanju, poverenju, politickim angazmanima, uticaju socijalnog kapitala na blagostanje i dr. • Od metodoloskih tehnika korisceni su: • Integrisani upitnik SC-IQ • Multivarijantna analiza socijanog kapitala i blagostanja u domacinstvima Upitnik SC-IQ Ispituje se 6 dimenzija: 1. Grupna pripadnost 2. Poverenje i solidarnost 3. Kolektivna akcija 4. Informacije i komunikacija 5. Drustvena kohezija i ukljucenost 6. Ovlascenja i politicke akcije

24. Multivarijantna analiza u kombinaciji sa rezultatima iz SC-IQ upitnika koristi se kako bi se odgovorilo na sledeca pitanja: • Kakav je uticaj socijalnog kapitala na blagostanje u domacinstvima? • Kakav je znacaj socijalnog kapitala za smanjenje siromastva? • Koji su odlucujuci faktori socijalnog kapitala ? Analiza doprinosa SK blagostanju domacinstva polazi od jednostavnog okvira u kome se on posmatra kao jedna vrsta aktive koja omogucuje domacinstvima stvaranje prihoda i potrosnju

25. Za prikupljanje informacija najcesce su koriscene sledece metodolske tehnike: pisani upitnik, razgovor, telefonska anketa i postanski upitnik • Telefonska anketa - nedostaci upotrebe ove tehnike su brojni, ali najvazniji su: teze uspostavljanje kontakta sa ispitanikom, pad paznje kada br. pitanja prevazilazi 12, iskrenost podataka je pod znakom pitanja, fiksna telefonija nema svuda 100% pokrivenost i sl. • Postanski upitnik - nedostaci su: neadekvatan odziv ispitanika, nije podesan kada se traze spontani ogovori i sl. ; najbolje je da se kombinuje sa intervjuom • Pismeni upitnik – sprovodi se na uzorku ne manjem od 1500 ispitanika, a najbolji je u kombinaciji sa standardizovanim intervjuom • Treba izbegavati dvosmislena pitanja,hipoteticka pitanja, neodredjene reci i dr; jezik u upitniku i razgovoru treba da bude jednostavan i jasan; najpre se postavljaju najopstija pitanja , zatim konkretnija i licnija jer interesovanje ispitanika treba da raste postepeno • Moguce je primeniti 3 varijante ovih pitanja: neposredni pristup, posredni pristup i tzv. objasnjavajuca pitanja

26. U istrazivanjima o socijalnom kapitalu moguce je sresti se sa uzorackim i neuzorackim greskama • Velicinuuzoracke greske smanjujemo povecanjem uzorka, za optimalne rezultate potrebno je uvecati uzorak na 2500-3000 ispitanika • U neuzoracke greske spadaju: pristrasnost pri izboru anketiranih, samog anketara, greske u obradi, pogresne procene....

27. Od 2000.god do danas, u empirijskim istrazivanjima o socijalnom kapitalu, primecuje se tendencija ka standardizaciji inputnih varijabli za merenje • Za merenje zaliha socijalnog kapitala izdvojio se odredjen broj inputnih varijabli kao sto su: ukljucenost gradjana u socijalne mreze, poverenje, solidarnost, gradjanska participacija u formalnim i neformalnim organizacijama, emocionalna i prakticna podrska u privatnoj sferi i informisanost • Za merenje socijalnog kapitala izrazava se izvesna doza skepticizma kada je rec o univerzalnom instrumentu (upitniku) zbog mogucih kulturnih razlika, lokalnih obicaja, jezickih i ekonomskih specificnosti • U tom slucaju je projekat za merenje socijalnog kapitala Svetske banke najdalje otisao, jer preporucuje izvesne modifikacije upitnika u odnosu na zemlju u kojoj se sprovodi istrazivanje