Socijalni razvoj

1. Socijalni razvoj

2. Ranasocijalnapercepcijeiprvesocijalnereakcije Novorođenčad pokazuju preferenciju za draži socijalnog porekla (Fantz) Bebe na uzrastu od 3 - 4 meseca osmehom reaguju na lice odrasle osobe, bez obzira da li se osoba mršti ili smeši; nauzrastu od 5-7 smeše se kada osoba ispoljava pozitivne reakcije (osmeh, tepanje, gest pozivanja), plaču kada se osoba mršti, preti grdi; nauzrastu od 8-10 mesecibebe na izraze ljutnje i pretnje eksperimentatora reaguju nekoliko sekundi zbunjenošću, a zatim smehom i gukanjem (Biler i Hecer)

3. Ranasocijalnapercepcijeiprvesocijalnereakcije (2) • Socijalni osmeh – osmehnapojavudrugihosobajavlja se u prosekunauzrastu od 2-3 meseca • Dozivanjeosobauzpomoć plača javlja se tokom trećeg meseca • Na uzrastu od 6 meseci dete reaguje osmehom na pojavu poznatih lica, a od nepoznatih osoba zazire – “strah od stranca” • Na uzrastu od 8 mesecidetepodražava gestove i govor

4. Vršnjački odnosi

5. Razvoj vršnjačkih odnosa 0-1 g.: Bebereagujunaprisustvoiponašanje vršnjaka veoma rano 2m.: gledaju u drugubebu 3-4m.: dodirujuiistražuju drugu bebu rukama 6m.: puštaju glasove i osmehuju se bebi prekidaju ponašanje ako druga beba ne rea guje 9m.: zainteresovaniji za vršnjake nego za igračke 1g: vršnjačke interakcije uključuju smeh, gestove i imitaciju

6. Tipovi socijalnog ponašanja dece u prvoj i drugoj godini (Biler) Socijalno slepo ponašanje: dete se u prisustvudrugogdetetaponaša kao da je samo, zabavlja se igračkama i kreće bez obzira na drugo dete Socijalno zavisno ponašanje: dete je pod snažnim uticajem drugog deteta, ono ga ili podstiče ili inhibira; deteposmatradrugodete, podražava ga se ili plaši, ili hoće pred njim da se “pokaže” Socijalnonezavisnoponašanje: detereagujenaprisustvodrugogdeteta, aligaono ne podstiče i ne inhibira snažno.

7. Razvoj vršnjačkih odnosa Približno od uzrasta od 3 godine deca počinju da iskazuju veću želju da se igraju sa vršnjacima istog pola i ta se tendencija nastavlja tokom celog detinjstva Drugarstvopostajeznačajno: decapočinju da se druže sa onima koji im se dopadaju i čije prisustvo aktivno traže Bliski vršnjački odnosi i kod male dece mogu da ublaže nedostatke afektivne vezanosti za roditelje (A. Frojd)

8. Odnosi među vršnjacima

9. Vertikalne odnose deca obrazuju sa osobama koje imaju više znanja i moći od njih, na primer, odnos sa roditeljima, vaspitačima Interakcija u ovakvim odnosima je komplementarne prirode: odraslikontroliše, dete se podvrgava; detetraži pomoć, odrasli je pruža. Funkcija vertikalnih odnosa je pružanje sigurnosti i zaštite, omogućavanje sticanja znanja i veština

10. Horizontalni odnosi su odnosi medju osobama sa približno jednakim moćima: odnossavršnjacima • Interakcije su recipročne, uloge mogu biti obrnute. • Funkcija horizontalnihodnosa je sticanje veština koje mogu biti stečene samo medju jednakima, kao na primer veštine koje uključuju saradnju i nadmetanje

11. Uticaj porodice na vršnjačke odnose • Direktni uticaj: roditelji “dizajniraju” socijalniživot svoje dece, suviše uplitanja u socijalne odnose dece već u predškolskom periodu može biti uzrok manjih socijalnih veština deteta • Indirektni uticaji: posledice dečijih doživljaja u porodici na njihovo ponašanje sa vršnjacima - sigurna emocionalna vezanost je povezana sa većom socijalnom kompetentnošću • roditeljska hladnoća i odbacivanje su povezani sa agresivnošću dece • autoritarni roditeljski stil je povezan sa nižim socijalnim veštinama • Decaroditeljakojiim ne postavljajugraniceispoljavajuniži stepen kontrole vlastitog ponašanja u vršnjačkoj grupi

12. Razvoj vršnjačkih odnosa Kategorije igrovne aktivnosti (Parten, 1932) • Nezaokupljenoponašanje: dete se ne igra, može ispoljavati nestalnu pažnju za aktivnosti koje se dešavaju oko njega • Solitarna igra: dete se igrasamo, ne obraća ili obraća malo pažnje drugoj deci i njihovim aktivnostima – preovlađuje do druge godine • Posmatranje: deteposmatradrugedok se igraju. Može im govoriti, ali se ne uključuje • Paralelna igra: deca se bavesličnim aktivnostima i stupaju u interakciju, ali organizacija aktivnosti je minimalna, svako dete se ponaša kako želi, umesto usmeravanja akcija ka zajedničkom cilju – preovlađuje na uzrastu od druge do treće godine • Saradnička igra: deca se igraju u grupi, ulogeizadaci se dele idopunjuju – učestalost saradničke igre raste posle treće godine

13. Razvojvršnjačkih odnosa • Od 2. do 5. godine, opada učestalost nezaokupljenog ponašanja, solitarne igre i posmatranja igre drugih, dok raste učestalost saradničke igre. Najzastupljenija na tim uzrastima je pararelna igra. Paralelna igra kod starije dece može biti izraz nedostatka socijalnih veština da se uključe u grupnu aktivnost koja se odvija

14. Sukobi među vršnjacima • Već od kraja prve godine, javljaju se sukobi među vršnjacima. Oni potiču od ograničene sposobnosti razumevanja emocija i emocionalnih doživljaja drugih tokom predškolskog perioda. Deca postaju lako preplavljena emocijama koje upravljaju privremeno njihovim ponašanjem i pažnjom. To može dovesti do snažnih, čestih promena i erupcija u vršnjačkim odnosima. • Istraživanja pokazuju da već trogodišnjaci u rešavanju sukoba sa vršnjacima češće koriste obrazlaganje a u sukobima sa roditeljima protest bez obrazlaganja

15. Ulogavršnjaka u psihosocijalnom razvoju • Podsticanje razvoja socijalne kompetencije • Izvor ego podrške • Pružanje emocionalne sigurnosti u novim i potencijalno opasnima situacijama • Izvor razmene osećanja i bliskosti • Pružanje pomoći i usmeravanja • Pružanje osećanja pripadnosti • Pružanje mogućnosti za raznovrsnu stimulaciju

16. Doprinos vršnjačkih odnosa razvoju • Doprinospsihosocijalnomrazvoju • Doprinosintelektualnomrazvoju

17. Doprinos vršnjačkih odnosa intelektualnom razvoju Istraživanja vršnjačke saradnje pokazuju da deca koja se suočavaju sa saznajnim problemom u grupi uspešnije dolaze do rešenja nego ako se sa problemom suočavaju kao pojedinci, u oblasti matematike, muzičkog komponovanja, fizike, moralnog rezonovanja itd. Aktivnom diskusijom i razmenom ideja, deljenjem nepotpunih perspektiva o rešenju problema, deca dolaze do rešenja.

18. Položaj u vršnjačkoj grupi Omiljen ili ne? Vođa ili sledbenik? Prihvaćena ili odbačena? Tražena od strane drugih ili bez prijatelja? Sociometrijskatehnika je najčešće korišćen postupak za procenu statusa u grupi

19. Sociometrija • Decu možemo pitati “Sa kim bi najviše voleo da se igraš?” i “ Sa kim ne bi voleoda se igraš?” 2. Možemo pitati decu za svako dete “Koliko bi voleoda se igraš sa .....” ili “Kolikoti se sviđa....” 3. Decu možemo posmatrati na primer na igralištu i beležiti ko stupa u interakciju sa kim i koliko često deca traže kontakt sa određenim detetom

20. Vrste sociometrijskog položaja Omiljeni (popularni): većina dece želi da se igra, druži sa njima Odbačeni : većina dece ne želi da se igra, druži sa njima, većina navodi da im se ta deca ne svidjaju Kontroverzni: nekadecaveoma vole da se druže sa njima, dok sa druge strane druga deca izjavljuju da ne žele da se druže sa njima Zanemarena, izolovana deca: drugovi ne izražavaju ni veliku želju da se igraju sa njima ni da se ne igraju sa njima Prosečna deca: decaihuglavnomprihvataju, aliihuglavnom ne biraju za najomiljenijeg druga za igru

21. Sociometrijski simboli

22. Osobine povezane sa vrstama socijalnog statusa Omiljena deca: pozitivni, veseli, stupajučesto u dijadne interakcije, često učestvuju u saradničkoj igri, spremni da dele, poseduju dobre pregovaračke veštine, uspešne vođe, ispoljavaju malo agresije Odbačena deca: ispoljavajumnogoometajućeg ponašanja, skloni svađi i antisocijalnom ponašanju, ekstremno aktivni, preterano pričljivi, ispoljavaju malo saradničke igre, nisu spremni da dele, ispoljavaju mnogo usamljeničke aktivnosti, neprikladno ponašanje, agresivnost Zanemarena deca: stidljiva, retkoagresivna, povlače se pred tuđom agresijom, nisu prodorni, često se bave usamljeničkim aktivnostima, izbegavaju dijadne interakcije

23. Osobine povezane sa socijalnim statusom– uključivanje u igru Omiljena deca pristupaju samopouzdano i pitaju da li mogu da se priključe, započinju razgovor Odbačena deca pokušavaju da se uključe na ometajući način Zanemarena deca ostaju po strani

24. Socijalni status i prilagođenost na starijim uzrastima Omiljena deca: visokstependruštvenosti i kognitivnih sposobnosti Zanemarena deca: manjedruštveni i donekle pasivni, ali retko u patološkoj meri Odbačena deca: odbačena agresivna deca su sklonija agresivnosti, nasilju i delinkvenciji; odbačena ekstremno povučena i inhibirana deca sklonija anksioznosti, depresivnosti.

25. Socijalna kompetencija Sposobnost efikasne komunikacije, razumevanja sebe i drugih, prihvatanja moralnih normi, emocionalne regulacije i prilagođavanja normama

26. Faktori koji utiču na socijalnu kompetenciju Kognitivni faktori: procenasocijalnesituacije • Opažanje socijalnih naznaka (npr. prijateljski gest, iritiranost) • Tumačenje naznaka (npr. prijateljski gest se tumači kao napad ili pretnja) • Traganje za odgovorom (npr. ne zna šta da učini kada mu se neko prijateljski obrati) • Procena efikasnosti i posledica odgovora (npr. da li da uzvrati mahanjem ili da je zagrli) • Izvođenje odgovora (zahteva verbalne i motorne veštine, npr. nije adekvatno uzvratiti na mahanje slabim, zaravnjenim “Zdravo”)

27. Faktorikojiutiču na socijalnu kompetenciju Porodični odnosi U situaciji kada dete treba da se uključi u grupu zaigrane dece, majke omiljene dece im sugerišu efikasne strategije, a majke izolovane dece im sugerišu da se skoncentrišu na materijal igre Sigurna – nesigurnaemocionalnavezanost Podsticanjerazvojaempatijekoddece Hladni, kažnjavajući roditelji imaju agresivniju decu