1 / 13

Професори Ученици Милица Михајловић Март , 2014 Ђурђевић Јована IV 1 xt

Тема: Секундарна обрада отпадних вода Аерисана вештачка језера и лагуне Предмет: Прерада и одлагање отпадних вода Аутоматска обрада података. Професори Ученици Милица Михајловић Март , 2014 Ђурђевић Јована IV 1 xt Јелена Максовић Голић Стефан IV 1 xt.

ocean
Télécharger la présentation

Професори Ученици Милица Михајловић Март , 2014 Ђурђевић Јована IV 1 xt

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Тема:Секундарна обрада отпадних водаАерисана вештачка језера и лагунеПредмет:Прерада и одлагање отпадних водаАутоматска обрада података ПрофесориУченици МилицаМихајловићМарт, 2014 ЂурђевићЈована IV1xt ЈеленаМаксовићГолићСтефан IV1xt

  2. I Лагуне и језера Најједноставнијисистемизапречишћавањеотпаднихводајерсекаобиолошкиреакторикористеприроднаудубљења у земљи, преграђенеприроднеувале и речнирукавци, вештачкајезера и земљанибазени.

  3. 1.1.Лагуне Лагунајеплиткоподручјесланеилибочатневодеузморскуобалукојеје у мањојиливећојмеризатворено. Обичнојеодељеноодотвореногморасанискимпешчанимострвима и коралнимпревлакама. Лагунамасеистоназивају и каналиизмеђукопнаиликоралнихгебена и воде у атолима.

  4. 1.2.Вештачкајезера Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура или кањона помоцу бетонских и земљаних брана. Акумулациона језера се користе за потребе хидроенергије, наводњавање, спортови на води.

  5. II Аерисане лагуне и језера Овојетехникакоја у свакодневномживотуимапуносмислајерсенаучнојметодиприблизавајустварном-природномтруљењубактерија. Простимрециматосеподводиподсамопречишћвавање. Радисе о отоворенимземљанимбазенима, насталихизнајразличитијеначине. У Бачкојнајчешћебазенисунасталикопањемземљезациглане.УнекимдругимкрајевимаСрбијенајчешћесутонапуштенирудници и сл. Миможеморећидаодлагањемотпаднихмуљеваизпоступкапрерадеотпадневоде и складиштењемчувањемзаправостварајубиолошкиреактори. У таквимјаругама, ископинама,рудницима, одвијасеаеробнопречишћењеотпадневоде. Повољноје, а тако и јестедасутакваместаудаљенаоднасеља (ПланскиудаљенКаћ) збогдомаћихживотиња и непријатнихмириса. Вестачкокопанејаруге,лагауне и језераобичносудобропостављене у односунанасеља, правоуглогквадратногоблика, и самогућношћусаобраћајногприлаза. Посебниусловиважезарударскејамекојесунеприступачне.  

  6. 2.1. Аерисане лагуне Заразликуодјезеракомпликованијесу у смислуубацивањакиселина,јерсупоправилунеправилногобликатозахтевадасеунапредзна. Залагунејекарактеристичнодасекисеоникуноси у њихдифузеримакојинаразличитедубинеубацујеваздухмеђубактерије. Лагунемогубитиразнедубине 3-4м панавише. Минималновремезадржавањамуља у њимаје 7 дана. Манаимједанепостојифактормесањауглавномсматраседајетемпературанарочитовисокафактородутицајанапроцесераста и развојабактерија. Лагунаможебитичистоаеробнаилиаеробно-факултативна, а којаћебитизависиискључивоодинтензитетааерације. Концентрацијабилошкогмуља у лагунамајемала и крећесеизмеђу 50 и 150 mg/l, па јевремезадржавањадуго, однеколиконедељадонеколикомесеци, зависноодзагађеностиотпадневоде и интензитетамешања и аерације, као и захтеваногквалитетаефлуента.

  7. 2.1.1. Једностепена аерисана лагуна Једностепенеаерисанелагунеимајудваслоја: површински и бентосслој. Обаслојаимајудвафазе у којимасеодвијајуреакције. У површинскомслојусеодвијајудвефазе, првафазаоксидације и другафазафотосинтезеподдејствомаеробнихбактерија. У површинскомслојуорганскематеријесакисеоникомузпомоћаеробнихбактеријадајуугљен-диоксид и амонијак, а ондаузпомоћсветлости и алгидобијамокисеоник.У бентосслојутакођесеодвијајудвефазе. Првафазајехидролиза и киселинсковрење, а другафазајеметансковрење. У бентосуисталоженеорганскематеријеузпомоћфакултативнихбактерија, добијамоорганскукиселинукојаузпомоцанаеробнихбактеријаразлажесенаметан (CH4), угљен-диоксид (CO2) и водоник-сулфид (H2S).

  8. 2.1.2. Двостепена аерисана лагуна У двостепенимлагунама у првомстепенусевршиинтензивномешање и аерацијадабисеинтензивиралипроцесибиооксидације. У тимусловималагунаделујемеханизмомактивногмуља. У другомстепенусевршимешањепајемеханизамделовањаидентичансапретходноописанимделовањем у једностепенојлагуни. Овајсистемпрерадеводедајеефлуентдобрихкарактеристика.

  9. 2.2. Аерисана језера Онесувеликиземљанибазени у којимасепречишћаваотпаднавода. Одвијасеузминималнурегулацијукаопроцессамопречишћења. Тајезерасупоследицастарециглане у близинирудника и сл. Овдесекисеоникубацујезабиолошкуоксидацију-метаболизамалги (фотосинтеза) а бактеријекојеразграђујузагађењепродукујематеријенеопходнезарасталги. Додатнеколичинекисеониканеопходнезанапредпоменутипроцесобезбеђујуседифузијоматмосферскогкисеоникакрозповршинуводе. Времезадржавањаотпаднихвода у аеробнимјезериманијекраћаод 90 дана.

  10. III Занимљивости 3.1. Језера Оваква језера градила су се још у прошлости, тачније од 1300. године п. н. е. У долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и таакумулацијаназванаје„Хомс“. пројектиправљенису у  СтаромЕгипту, Индији и Месопотамији.

  11. Отворена четири нова реконструисана језера- Рибарско газдинство Ечка

  12. III Занимљивости 3.2. Лагуне ПознатесулагуненаобалиВенецијанскогзалива, Балтичкогмора, Црногмора и Мексичкогзалива. Речлагунасепочелакористити у енглескомјезику 1769. године, и односиласенаВенецијанскулагуну. ПореклоречијеизЛатинскогјезика, лацуна - празанпростор. У шпанскомјезикуречлагунасекористизапојамјезерапопутЛагунаЦатемацо.

  13. Литература • http://sh.wikipedia.org/ • http://bs.scribd.com/doc/131820322/Aerobne-aerisane-lagune-i-jezera • ЈосипБарас,(2008) Прерада и одлагањеотпаднихвода, ЗаводзауџбеникеБеоград

More Related