ETNOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE EVROPSKIH NARODA

1. Dr Anđelija Ivkov-Džigurski ETNOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE EVROPSKIH NARODA

2. Najstariji evropski stanovnici i narodi Evropa ima izuzetno povoljne uslove za razvoj i život ljudi pronađeno dosta ostataka najstarijih ljudi • Najstariji ostaci evropskih ljudi: • kod Hajdelberga • u Noandertalu (kod Dizeldorfa), • kod Predmosta (Češka) • u pećini Spi (Belgija) • pećinaKrapine (Hrvatska)

3. Spi Dizeldorf Predmost Hajdelberg Krapina

4. Iberci Liguri Krajem neolita u Evropi žive: Prva grupa: • na Britanskim ostrvima živeli su Briti i Pikti - u matrijarhatu, crnomanjasti • na Pirinejskom poluostrvu Iberci – običaj kuvade,kuvali pomoću usijanog kamenja, • u Alpskim krajevima Liguri – niski i žilavi, • u Italiji Etrurci – razvijena umetnost, crnomanjasti, ratarstvo, građevinarstvo, kanalizacija, • metalurgija, trgovina,pismo • na Balkanskom poluostrvu Pelazgi i Kari – crnomanjasti, prilično kulturni • Druga grupa: • u severnim delovima Evrope Fini • - Poreklom Mongoli

5. Trećagrupa: • indoevropljani • stari Arijevci delili su se na: • - istočne (saten) • - zapadne (keitum) • koristili • Saonice • Kola • Splavove • Čamce • Mostove • Stanovali: • pećinama • kolibama • sojenicama • Spavalo se na: • slami • asurama • kožama • tetovirali se • Bavili su se: • lovom • ribolovom • stočarstvom • ratarstvom • služili se metalom • znali za pletenje i • tkanje - Rodovsko –plemensko uređenje • ritualna prostitucija • snohačestvo • poligamija • ženidba mrtvih • spaljivanje pokojnika • ubijanje starih • krvne osvete • Poznavali lekarstvo • računanje vremena • brojanje

6. Heleni Istočnoj grupi pripadali su stari Indi, Iranci, baltičko-slovenska i tračko-frižanska grupa i stari Skiti. Zapadnoj grupipripadali su:helenski, ilirski, stari makedonski, italski, keltski i germanski narodi. • Heleni – su došli negde u drugoj hiljadi godina stare ere • Plavi, visoki • Pomorstvo, zanatstvo • Literatura, vajarstvo, nauka • Latini– kasnije su nazvani Rimljanima. • pripadali nordijskoj rasi • dosta preuzeli od Etruraca

7. Kelti Gali Sarmati • Kelti ili Gali – su iz grupe zapadnih naroda, poreklom takođe severnjaci. • Visoka kultura, • Metalurgija, pletarstvo, tkanje + ratnici • Simbol petao, obožavali sunce i hrast • Imali barde – pesnike i pevače • Germani– su se širili na zapad i dobrim delom na jug (Vandali, Goti, Franci, Saksi, Angli). • najviše podataka ostavio Tacit u knjizi “Germanija” • Živeli u plemenima • Moreplovci – vikinzi, ratnici, lovci, stočari • Brijali se tek kada bi ubili neprijatelja • Skiti i Sarmati- su bili bliski starim Slovenima • jezik blizak Iranskom • Ratnici, stočari • prinosili žrtve, pili krv pre bitke, mrtvace sahranjivali posle 40 dana • Trovali vodu i čupali travu bežeći pred neprijateljem!

8. Stari Sloveni – su kao najstariju postojbinu imali prostor između Crnog i Baltičkog mora • bavili zemljoradnjom, stočarstvom i lovom • Imali svoju religiju

9. Nekadašnje stanovništvo i narodi Balkanskog poluostrva Iliri • Iliri su svrstani u indoevropsko stanovništvo koje je naselilo Balkan u prvom veku pre Hrista. Drugi smatraju da je ilirsko stanovništvo autohno stanovništvo koje je na ovim prostorima od prvih ljudskih zajednica. • Bavili su se stočarstvom i ratarstvom, rudarstvom, a u primorju su se bavili gusarenjem. • Bili su poznati i kao metalurzi i upravo oni su na Balkansko poluostrvo doneli kulturu starijeg gvozdenog doba. Neka ilirska plemena su kovala i svoj novac. • Hranili su se prosom, ječmom, mesom, mlekom i medom, a pominje se da su bili ne umereni u piću. • Pominju se kao vrlo prljav narod. Za Darlane je važilo da su se kupali tri puta u životu (po rođenju, o svadbi i posle smrti). • Stanovali su u zemunicama, pećinama, a ponegde i u sojenicama. • Oblačili su tkanine i kože, a bilo je poznato da su se tetovirali. • Tetoviranje je običaj Ilira koji je preživio do današanjih dana pa u delovima Bosne bilo sela u kojima se starije žene tetoviraju ,jer kažu da je to običaj i da je to lepo. (XX vek) • Nosili su dosta metalnog nakita.

10. Mrtve su sahranjivali ili spaljivali, a nad telomili peplom podizali gomilu ili mogilu. • Društveno uređenje je bilo plemensko. Bili su podeljeni na plemena kojima su upravljali nasledni kraljevi. • Položaj žene je bio prilično dobar (čak je bilo i žena vladara – Teuta). Brak je bio labava institucija. • Lična imena su ponekad bila ista i za muškarce i za žene. • Od ličnih imena su ostala i neka geografska (Salona, Narona, Avlona). • Nisu imali sveštenike. Verovali su u prirodne sile (sunce, voda), u boinju „majku“, u zmiju • Neki Iliri su čak bili i na rimskom prestolu (Trajan, Prob, Dioklecijan) • Liburni, Dardanci, Desitijati, Skordisci, Ardijijeci, Breuci, Japodi • Ono što današnja nauka potvrđuje je da je najveći procenat ilirskog gena nađen u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj . • Od ilirskih plemena na našem području živeli su Amantini, Skordiscii Breuci koji su naseljavali područje Srema i oblasti uz reku Savu.

12. Tračani • Smatrani su neradnim i bezbrižnim ljudima, koji se bave lovom, ratom i pijančenjem • Bili su stočari, manje ratari, rudari (ispirali su zlato iz rečnog peska – na Peku i Timoku). • Ishrana im je bila od ječma, prosa, mesa, mleka, meda. A znali su za jednu vrstu piva. • Deci su davali konjsku krv pomešanu sa pavlakom. • Uživali su u vinu, ali i u dimu konopljinog semena. • Oblačili su materijale od konoplje, vune i kože. Muškarci su na glavama nosili šubare, • a na nogama kožne čakšire. Muškarci i žene su tetovirali lice i ruke, što je predstavljalo statusni simbol. • Od oružja su imali mač, koplje i strele. • Kuće su im bile slične ilirskim. Loše građene, a stanovali su u pećinama, zemunicama i u zgradama na kolju. • Društveno uređenje je bilo rodovsko-plemensko. • U plemenima se upravljalo po pravnim običajima. Imali su nasledne kraljeve i sveštenike.

13. Interesantno je da su živeli u poligamiji. • Mrtve su zakopavali i na grobovima podizali gomile. Sa značajnijim muškarcima su sahranjivane i žene. • Na grobu je bilo veselja, svirke i igre. • Od muzičkih instrumenata su imali frule, rogove, trube, citre. • Bile su razvijene ratničke igre. • U Rodopima je dan boga Savadija praznovan uz orgije u šumama. • Imali su i božanstvo koje je predstavljano kao konjanik (heros ili trački konjanik), • a misli se da Sv. Đorđe ima neke nasleđene crte od njega. • Kada su Rimljani zauzeli tračke zemlje nastala je romanizacija Tračana. • Tako su nastali Cincari i Rumuni. • Dok su Jermeni u prednjoj Aziji postali od tračkih srodnika Frižana i Bitinjana.

15. Savremeni narodi Evrope Germanski narodi Romanski narodi Slovenski narodi Ostali evropski narodi i grupe

16. Germanski narodi • Šveđani, Norvežani, Danci, Islanđani (iselili se iz Skandinavije u VIII veku). • Kuće u Skandinaviji su uglavnom od drveta, ali ih ima i od pletari. Karakteristično je da su drvene kuće obično obojene i to crvenom bojom. • Ognjište se kod skandinavaca smatralo svetim mestom. Iznad njega se podiže novorođenče i oko njega se mrtvac nosi tri puta. • Veoma čest predmet u svakoj kući je čekić, koji je simbol bogatstva • Odeću čine topli komadi od vune i kože, ukrašeni crvenim vezom

17. Stari običaji • Običaj lova na medvede – gde se jedan mladić preobuče • u medveda, a ostali ga love • Devojka i momak u toku svadbenog kola, igrajući prelaze iz jedne kuće u drugu, a mlada nosi krunu na glavi • „Lucija“ je običaj koji počinje 12. decembra i traje mesec dana. Širi se slama od • poslednjeg požnjevenog snopa, rasprema postelja kako bi navodno i mrtvi mogli da • dođu i da se odmore, jahanjem konja kroz naselje i biranje najlepše učesnice igara. • Pale se Uskršnje vatre • „silashuta“ – zabavna igra u kojoj se imitiraju pokreti morskog psa • U Danskoj igra „tar“ u kojoj muškarci posle lovana kitove izvode određene ritmičke pokrete bez instrumentalne pratnje • U narodnoj medicini je sačuvan običaj da se bolestan provlači između • blizanačkih stabala

18. Svadbeni običaji Kod Islanđana: • torta „kransakaka“. Kod Danaca: • „kapija časti“ (svod od borovih grančica)-srebrna svadba • mladoženja izlazi iz prostorije, potommlada-ljube ih redom • Sečenje čarapa i kravate • Slatkispecijalitet „kornukopija“ Kod Finaca: • Venčanja su se kod bogatih obavljala ispod kupole, koja se naziva „mladino nebo“ • dva načina da se predvidi koliko dece će mladenci imati: • brojanje zrnaca pirinča • porcelanski tanjir • „valcer zaborava“ ili “valcer odvikavanja” Kod Norvežana: • posle svadbe mladoženjini prijatelji postave pred kućom mladenaca dva mala borova drveta Kod Šveđana: • Presvadbeni običaj - zlatan novčić i srebrni novčić • Na samom venčanju mlada dobija tri prstena

19. Island -Kransakaka

20. NA FARSKIM OSTRVIMA Kitove masakriraju nakon što ih sateraju u zaliv i ubiju. KRVAVO KLANJE DELO JE MLADIH MOMAKA KOJI SVOJIM UČEŠĆEM POTVRĐUJU DA SU PREŠLI IZ DETINJSTVA U SVET ODRASLIH(!!!).

21. Nizozemci – Holanđani, Flamanci, Luksemburžani • U nekim delovima još uvek nose belu odeću kao znak žalosti. • Česta je pojava muških družina i klubova. • Nemci • Žive najviše u Nemačkoj (gde čini oko 92% stanovništva) • Dele se na donje (Frizi i Saksi), srednje (Franci i Tirkižani) i gornje (Alemani i Bavarci). • Potomci su drevnih germanskih plemena naseljenih između reka Rajne i Odre, • pomešanih sa starosedeocima - Keltima na jugu i jugozapadu i Retima na jugu, kao i • sa balto-slovenskim narodima na istoku. Konačno uobličenje nemačke nacije bilo je 1871. god. • Nemci su većim delom protestantske, a manjim delom rimokatoličke vere • Govore nemačkim jezikom • Narodna nošnja im je ustvari odeća iz XVII i XVIII veka. • Ženska odeća se odlikuje teškim tkaninama i kapom. • Kod Nemaca se dosta poštuje kum. • U martu mesecu su orhanizovane povorke ljudi, koji nose i na kraju spale jednu lutku • (koja predstavlja zimu). • U čast rođenja ženskog deteta se posadi nekoliko mladica – koje se kasnije prodaju Svadbeni običaji: Unikatan nemački pred svadbeni običaj je pravljenje „svadbenih novina“ Tradicionalno nemačko venčanje traje tri dana.

22. Švajcarci– većim delom su Germani (3/4) • Zimi (između Božića i Nove Godine) se organizuju povorke kroz naselja • Pokojniku se poklanja posebna pažnja, čak mu se katkad ostavlja i mesto za trpezom Englezi – su nastali pretežno od Angla i Saksa, ali s obzirom da su na ostrvu živeli Briti i Pikti, potom Kelti, pa Rimljani i na kraju Germani imaju vrlo složeno poreklo. • Od običaja su očuvane ilindanske vatre koje se preskaču • Čuvaju se „Moricove igre“ koje izvodi šest u belo obučenih igrača sa okićenim šeširima • Sačuvan je stari instrument, krut (sličan liri), koji se koristi kao pratnja u pesmama • Škoti • Postoji običaj da se buduća mlada nekoliko dana pre venčanja obuče u duge haljine napravljene od starih zavesa, da dobije u naručje plastičnu lutku i lončić sa malo soli . . . • U planinskim delovima Škotske, veoma je star običaj nošenja korpe na leđima. . . . • Mlada na ruku često stavlja potkovicu, kao amajliju. • Mladoženja nosi kilt kariranog dezena tipičnog za njegov klan, a mlada maramu • Prvi ples mladenci, najugledniji gost, ples sa mačevima • Na ulazu u kuću ovseni kolač, prenošenje preko praga

23. Romanski narodi • Rumuni – iako ne žive praktično na Balkanskom poluostrvu, ubrajaju se u balkanske narode • dele se na: • ravničare (kampieni), • planince (munteni) • Moce (koji žive u šumovitim krajevima)

24. Francuzi – su nastali u dugom procesu romanizovanja Kelta. U vreme seobe naroda došli su Franci koji su osnovali državu i nametnuli joj svoje ime. • O Božiću parče badnjaka se ostavlja i veruje da je lekovito i berićetno. Čak se od njega parče stavlja i uz pokojnika • Nevesti suo udaji odmah u ruke davali preslicu i vreteno • Dok svatovi ručaju, sede tako da su im noge u iskopanom jarku • Nakon svadbene povorke, mladencima se pod noge bacaju lovorove grančice.

25. Italijani – uglavnom su potomci starih Rimljana, ali sa primesama starih Ligura, Etruraca, Ilira, a kasnije i germanskih plemena (Gota, Langobarda, Normana) • Od starih običaja su se očuvali u Južnoj Italiji – pravljenje hleba od žira, osveta, tužbalica ... • Sačuvana je delom i tradicionalna nošnja • Sam čin venčanja (sposalizio) • Dijamantsko vereničko prstenje je kod Italijana popularno od 1400. godine. • Mladi se postavljaju razne prepreke • Mlada i mladoženja testerom sa dve ručice treba da preseku cepanicu • Mladoženja u džepu nosio parče gvožđa • Mladenci bi po završetku slavlja zajedno razbili vazu • Običaj „buste“ - satenska torbica • Tradicionalno pripremanje hrane podrazumeva spremanje 14 vrsta glavnih jela. • „konfete“ – slatkiše od badema

26. Španci i Portugalci • – na području pirinejskog poluostrva su najpre živeli Iberi, pa Kelti, pa Rimljani, • a onda su prodrla i germanska plemena (Vandali). U srednjem veku dolaze i Arapi • U nekim krajevima Portugala tokom XX veka su bili očuvani običaji: oranje ralom, žetva srpom • Muška nošnja se sastoji od svilene marame oko glave, kaputa prorezanih rukava i • kratkih pantalona. Oko struka su nosili pojas ljubičaste boje. • Ženske nošnje su dugo vremena bile pod uticajem Arapa. • Tradicionalna zabava je prisustvo borbi bikova (korida)

28. Moldavci romanski narod, srodan Rumunima, koji pretežno živi u Moldaviji, gde čini oko 65% stanovništva. • Većinom su pravoslavne veroispovesti • govore rumunskim jezikom • Cincari • – su romansko stanovništvo veoma rasuto po balkanskom poluostrvu • u oblasti Pinda, u oblasti Olimpa, bilo ih je u južnoj Albaniji • Oni su sebe nazivali Roma, Roman, Arman ili Aromun. Susedi su ih različito nazivali: Cincarima, • Vlasima, Kucovlasima, Čobanima, Ašanima, Gogama • U osnovi kod njih su se razlikovale dve grupe: Karaguni i Faršerioti • Karaguni su nosili odeću mrke boje, a Frašerije odeću bele boje. • Iz njihove kuhinje su se zadržala neka jela i do današnjih dana: burek, đuveč. • Muška odeća je bila od vune, bez veza, a gornji vuneni deo „šigun“ je imao rasečene rukave. • Ženska odeća nije bila vezena. Bilo im je poznato i tetoviranje. • U brak su stupali rano. • Mladoženju uz igru i pesmu u kolu briju, a mladu posipaju ječmom. • Žena je bila potčinjena mužu, a brak sa više dece se više i cenio. • Rodbinske veze dalje od trećeg kolena nisu pazili. • Za mrtvacem se naricalo. Stavljao mu se novac u usta. U žalosti su nosili odeću bele boje. • Verovali su u vile, veštice, đavole, suđaje, zle oči.

29. Makedonska varoš Kruševo možda najveće etnički većinsko cincarsko mesto, a nekada su to bili Gromosi posebno Moskopolje koje je u doba kratkotrajnog vrhunca, negde u 18. veku, bilo jedna od najbogatijihi najmnogoljudnijih varoši na Balkanu. J.J. Zmaj Taško Načić Toma Fila Toše Proeski Alkibijad Nuša Jovan Sterija Popović Nikola Pašić

30. 3. Slovenski narodi • nastali od Skolata i Venota, srodnika Skita i Sarmata, vremenom su se proširili na veliko područje, • mešajući se sa drugim narodima • Istočni deo Slovena je najbrojniji. • Veoma rano još IV veku se javlja termin Ros, kasnije Rus, a samo ime Slovena se javilo kasnije (VI vek). • Zapadni Sloveni su većim delom germanizovani ili pak prihvatili dosta uticaja od Germana. • Južni Sloveni su prilično očuvali svoj etnički identitet.

31. Istočni Sloveni • Rusi govore ruskim jezikom pravoslavne veroispovesti • Tradicionalne kuće (izbe) pravljene su od oblepljenih brvnara i kombinovanog materijala. U kućama su ranije bile zemljane peći. • Muška odeća je bila vezena sa otvorom sa strane. Oko struka se nosio kožni pojas. Na glavi su se nosile šubare, a na nogama čizme (zimi od valjane vune – valjanke). • Ženska nošnja se sastojala od košulje, dve kecelje i na glavi marama ili visoka kapa (kakošnja) • Dugo su bili očuvani neki običaji: snohačenje, loš položaj žena, ugovorena otmica devojaka ... • Na venčanju mladenci dobijaju parče hleba i soli, kao simbol zdravlja, blagostanja i dugog života. • Svadbeno veselje obično traje dva dana, i karakteristično je da se na njemu mnogo pije. • Prilikom venčanja mladenci žurno dolaze na posebnu vrstu tepiha, jer se veruje da onaj koji prvi stigne do tepiha biti gazda u kući. • Prema pokojnicima je postojao određeni kult – davane su brojne daće • Verovalo se u razna bića: veštice, vampire, vile, đavole, poljske duhove

33. Belorusi sebe smatraju balto-slovenima (tj. pripadnicima grupe baltičkih slovena) Ranije su se nazivali Litvinima. Belorusa ukupno ima oko 10.852.000 • Među seoskim naseljima: • dvorišta “na venac” • “dužna” s vezom u jedan red • s vezom u dva reda Kuća za stanovanje je brvnara sa krovom na dve vode (od slame, letava, šindre), najčešće čeonim delom izlazi na ulicu. Osnov ženske nošnje:dugačka košulja s umecima, ponjeva (vrsta suknje), letnje suknje od kockasto tkanog platna, kecelja, prsluk, raznobojno izatkan pojas. Košulja sa bogatim vezom. Osnov muške nošnje: duga košulja do kolena, pojas spleten od raznobojne vune, i pantalone uzane u gornjem delu. Leti su nosili pustenu kapu (megerku) ili slamnati šešir (brilj), a zimi šubaru. Žene su na glavi nosile razne marame, šalove, namitku (vrsta ručnika) koje su na različite načine vezivale, “čapce” (vrstu kapica za udate žene). Obuća - likovi opanci (od lipe ili leske), kožne “postole”, valjenke (pustene čizme).

34. Belorusi vole: • palačinke, • uštipke, • kolače, • spremaju različite kaše, uključujući heljdinu zapečenu sa sirom, • kuleš (retka kaša od prekrupe sa slaninom), • kiselj (voćni sirup ukuvan sa krompirovim brašnom) od ovsa i graška. • krompirovi uštipci (“draniki”), • musaka od krompira sa slaninom (“dračonka”), • drobljeni krompir sa slaninom ili mlekom i jajima (“tavkanica”, ”buljbjanaja jaječnja”). • “beljonije”, tj. mlekom začinjena jela, najčešće supe. • čorbe su od bele repe, tikve, mrkve. Pesme koje se pevaju na Uskrs -“voločebnije” Poznate su sledeće beloruske narodne igre: “gusari”, ”mjacelica” (mećava), ”križačok” i druge, praćene ”pripevkama”. U narodnoj umetnosti najbolje su se sačuvale tradicije izrade šaranih tkanica i vezova na pokrivačima, zidnim ćilimčićima, stolnjacima, ubrusima. Šaresuvećinomgeometrijskeilibiljne.

35. Ukrajinci su većim delom pravoslavne, a manjim delom katoličke veroispovesti, a govore ukrajinskim jezikom Poznati ukrajinski običaj su hahilky, koji se danas priređuju na uskrsnim nedeljama a sastoje se od pesama, igara i dramskih scena koji će po verovanju namamiti proleće i oterati zimu Klasična etnička kuhinja Ukrajinaca sastoji se od jela poznatih u njihovom jeziku kao kovbasa, vareniki, golubci, kapusta i boršč. Za vreme Uskrsa u uskrsnu korpicu stavljaju se bojena jaja 'pysanki'. Gostima se kod Ukrajinaca nudi okrugli hleb i so na vezenom peškiru uz tradicionalni domaćinov "Vitajemo!" (dobrodošli) .

36. Lužički Srbi Zapadni Sloveni • gornjolužičkosrpski • donjolužičkosrpski • poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani • žive u istočnom delu Nemačke, • u nemačkim pokrajinama Saksonija • i Brandenburg, u kraju koji je poznat • kao Lužica ili Sorbenland (zemlja Srba) • trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, • po nošnji se znalo ko je u žalosti, ko kumuje, • ko ide u crkvu... • Narodno usmeno stvaralaštvo bogato • je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. • Očuvani su i stari muzički instrumenti. • Poljaci • većinom katoličke veroispovesti • govore poljskim jezikom • Imaju prilično veliki broj narodnih igara • Kult mrtvih im je dobro očuvan Česi • većim delom katolici, • a manjim delom protestanti • govore češkim jezikom • običaj „pravo“, gde je omladina imala • pravo da tri dana vrši pravosuđe • S proleća se iz naselja iznosila lutka, • kao simbol smrti i spaljivala Slovaci

37. Kašubi zapadnoslovenski narod, pretežno živi u Poljskoj, na području istorijske pokrajine Pomeranije 2002. godine oko 5.000 ljudi govore kašupskim jezikom

38. Šlezijci zapadnoslovenski narod srodan Poljacima, pretežno žive u Poljskoj i Češkoj, na području istorijske pokrajine Šleske govore poljskim jezikom oko 184.000ljudi Moravci pretežno živi u Češkoj, na području istorijske pokrajine Moravske govore češkim jezikom ima ih oko 380.000

39. Južni Sloveni Južni Sloveni su grupa slovenskih naroda koji su se nastanili na Balkanu (južno od Save i Dunava), u Panonskoj niziji (severno od Save i Dunava) i na istočnim Alpima. Istočna grupa: • Jezik im je najbolje očuvan stari slovenski jezik kod južnih Slovena • Po odeći se razlikuju: • belodreškovc (u severozapadnim krajevima) • černodreškovc (na istoku) • U običajima, veri, umetnosti, a brojni elementi su istovetni kao kod Srba • U bugarskoj narodnoj kulturi mogu se izdvojiti tri grupe elemenata: • staro-balkanski (zemunice, pekva, vertikalni razboj, pregače, privesci u odeći), • staroslovenski (gajenje lana i konople, položeni razboj, jaram, sprega, zadruga, obredne vatre, narodne priče) • orijentalni elementi Bugari

40. Pomaci (Bugarska) PomacisuetničkagrupaBugara Većinomsuislamskeveroispovesti govorebugarskimjezikom Palćeni (Rumunija) Palćeni su etnička grupa Bugara U nekoliko sela u Vojvodini takođe žive Palćeni - Ivanovo, Belo blato, Jaša Tomić katoličke veroispovesti govore palćenskim dijalektom bugarskog jezika

41. Makedonci (Republika Makedonija) većinompravoslavneveroispovesti, aliimaihimuslimana BrojMakedonacaprocenjujesenaoko 2.000.000 Torbeši (Republika Makedonija) Većinom su islamske veroispovesti govore makedonskim jezikom Ima ih ukupno oko 15.000.

42. Zapadna grupa • Srbi (Srbija; Crna Gora; Bosna i Hercegovina - uglavnom u Republici Srpskoj)

43. Crnogorci (Crna Gora; Srbija) • Jugosloveni (Srbija; Crna Gora; Bosna i Hercegovina) • Muslimani (Bosna i Hercegovina; Srbija; Crna Gora)

44. Goranci (Srbija - Kosovo i Metohija) • naseljeni pretežno na Kosovu i Metohiji, odnosno u regionu Gora (opština Dragaš) • Islamske su veroispovesti, a govore srpskim jezikom • 2002. godine, u Srbiji (bez Kosova) je živelo 4.581 Goranaca. • Ukupno ih ima oko 18.000. • Janjevci (Srbija - Kosovo i Metohija) • Janjevci su hrvatska regionalna manjina na Kosovu i Metohiji. • Bunjevci (Srbija - Vojvodina) • Šokci (Srbija - Vojvodina) GORANCI

45. Krašovani (Rumunija - Karaš-Severin) • pretežno živi u Rumuniji, odnosno u županiji Karaš-Severin u rumunskom delu Banata. • većinom katoličke veroispovesti, a govore srpskim jezikom (timočko-lužnički dijalekt). • Ima ih ukupno oko 5.000 • Bošnjaci(Bosna i Hercegovina - uglavnom u Federaciji Bosne i Hercegovine i Srbija - uglavnom Sandžak; Crna Gora)

46. Hrvati (Hrvatska; Bosna i Hercegovina - uglavnom u Federaciji Bosne i Hercegovine)

47. Slovenci (Slovenija) • Gradišćanski Hrvati (Austrija - Burgenland) • Molisanski Hrvati (Italija - Molize)

48. Ostali evropski narodi i grupe • Ugrofinska grupa Mađari 93% stanovništva Finske Protestanti, ima ih oko 5.800.000 Finci Estonci 65% stanovništva Estonije, protestanti, ukupno oko 1.200.000

49. Laponci - sebe nazivaju Sami • žive na krajnjem severu Evrope, u Norveškoj (provincija Finmark), Švedskoj (provincija Lapland), Finskoj (provincija Lapi) i Rusiji. • Delom protestantske, a delom pravoslavne veroispovesti • Govore laponskim (saami) jezikom • Laponaca ukupno ima oko 53.000 • Nižeg su rasta, širokog lica, crne kose i bele kože. • Žive uglavnom od irvasa i ribolova. • Odeću im čine veće crvene kape, kožne čarape, kljunasti opanci. • Nose nož za pojasom i laso oko ramena. • Hrane se mesom, mlekom, sirom i ovsom. • Kupaju se u pari koja se stvara ubacivanjem vrelog kamenja u hladnu vodu. • Koriste saonice – pulk.