Osnovni opšti pojmovi

1. Osnovni opšti pojmovi P.P. UKLJUCUJE ISTRAZIVANJE: STA ljudi kupuju, KAKO I GDE ljudi kupuju, KADAi kako CESTO kupuju proizvode i usluge. • Kupac • Korisnik • Potrosac/industrijski i finalni/

2. KUPAC I KORISNIK • KUPAC osoba koja vrsi stvarnu kupovinu proizvoda i usluga ali nije uvek / ili nije jedini/ KORISNIKnabavljenog proizvoda ili usluga. • KORISNIK je krajnji potrosac

3. POTROŠAČ • Osoba koja proizvode i usluge upotrebljava za zadovoljenje ličnih i porodičnih potreba. • TURISTA je potrošac koji menja mesto svog stalnog boravka radi putovanja koje mu omogucava privremeni boravak, a vezano je zazelju za rekreacijom i odmorom u fizickom i psihickom smislu.

4. TURISTA • U okviru direktive EZ 314/90 o putovanjima, odmorima i paket aranžmanima, turista se definiše kao osoba koja kupuje ili se obavezuje na kupovinu usluge paket aranžmana ili osoba koja za čiji se račun strana u ugovoru obavezuje da će kupiti aranžman ili bilo koja osoba kojoj je preneto pravo usluge paket aranžmana.

5. P u t n i k P o s e t i l a c O s t a l i p u t n i c i T u r i s t a Dnevni posetilac • Putnik: svaka osoba koja putuje između dva ili više mesta • Posetilac: svaka osoba koja otputuje u neko mesto izvan svog redovnog mesta boravka u periodu manje od 12 meseci u kontinuitetu i čiji glavni motiv putovanja nije obavljanje poslova sa naknadom • Turista: svaki posetilac koji u mestu provede najmanje jednu noć u smeštajnom objektu • Dnevni posetilac: svaki posetilac koji u mestu posete ne provede noć u nekom smeštajnom objektu

6. Aktivnosti turista u zemlji i inostranstvu ( WTO)

7. PUTNIK • Moze zasnovati radni odnos radi zarade… • Ne putuje iskljucivo radi zadovoljstva… • Korisnik turistickihusluga i potrosac proizvoda • Placa uglavnom unapreda kvalitet procenjuje nakon konzumiranja

8. Ako se imaju u vidu navedene činjenice, turista, kao potrošač turističkih usluga, može da se teorijski definiše kao 'privremeni posetilac', koji se nalazi u mestu van svog mesta stalnog boravka najmanje 24 časa, s tim što je promena mesta njegovog boravka motivisana sledećim razlozima: • željom za fizičkim i psihičkim odmorom; • željom za razonodom i zabavom; • željom za sticanjem znanja putem upoznavanja kulturnog i istorijskog nasleđa određenih zemalja ili mesta (ovde nisu uključeni studenti i učenici u stranim zemljama ili mestima, kao ni osobe na specijalizaciji u inostranstvu) i upoznavanjem prirodnih lepota; • zdravstvenim razlozima (preventivna zdravstvena zaštita), koji uslovljavaju korišćenje klimatskih i vazdušnih lečilišta ili odmarališta; • amaterskim sportskim takmičenjima i drugim oblicima takmičenja ili amaterskim manifestacijama kulturno-umetničkih ostvarenja u drugim mestima ili zemljama; • kružnim putovanjima turista brodovima, koji se zadržavaju u određenimmestima i kraće od 24 časa.

9. Turisti – imovina preduzeca • Sve aktivnosti moraju biti usmerene ka upoznavanju njihovih očekivanja, potreba i kompetentnosti • Ići preko očekivanja ,,CONSUMER DELIGHT,,

10. MODELI PONAŠANJA POTROŠAČA U TURIZMU • Svrha modela je da pomognu menadžerima preduzećima da postave adekvatne marketing strategije i programe i tako ostvare planirane ciljeve. • Potreba da se ispituje proces izbora destinacije postala je veoma važna poslednjih godina i to kao rezultat brzog porasta kako turističke tražnje tako i turističke industrije. • U razmatranju društvenog saznanja formiranog na osnovu teorijskog okvira o procesu izbora destinacije, Mansfeld je krajem XX veka otkrio nedostatak čvrste teorijske osnove za obuhvaćena pitanja. Većina studija usmerila su svoje istraživačke perspektive na ispitivanje isključivo turističkih preferencija i ponašanja prilikom izbora turističke destinacije. On veruje da treba unapređivati studije i ispitati da li slični modeli izbora destinacije vode ka sličnom prostornom ponašanju među ovim turistima.

11. Ilustracija: Istraživanje preferencija turista • Anketno ispitivanje sprovedeno u 13 zemalja (reprezentativni uzorci za svaku), na ukupno 12 721 ispitanika u: Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugaliji, Rusiji, Španiji, Švedskoj, V.Britaniji i SAD-u, obavljeno je sa ciljem da utvrdi preferencije turista za letnje praznike u izboru destinacije u Evropi.

12. Rang lista željenih destinacija

13. Razlog posete

14. Austrijanci na prva dva mesta stavljaju klimu, sunce, plaže (53%), prirodne lepote (44%) , a dosta su im važni i prijatni ljudi (33%). • Belgijanci najviše ističu klimu, sunce, plaže (45%), prirodu (35%), ali i naviku posećivanja određene zemlje (30%). • Francuze zanima najviše klima i plaže (41%), lepa priroda (38%), ali na trećem mestu je znatiželja - upoznavanje novih zemalja (31%). • Nemcima su iste prve dve preferencije, s čak po 52% - klima i priroda. • Italijani su malo drugačiji jer im na prva dva mesta dolaze preferencije zbog istorijsko-kulturnih razloga i upoznavanje nove zemlje (po 37%). • Holanđani pak prvenstveno vole dolaziti u zemlju koju već poznaju (37%), a tek iza toga na dobru klimu i lepe plaže (28%). • Poljaci prvenstveno žele upoznati novu zemlju (41%), a iza toga sledi klima / plaže (40%). • Portugalci na prvo mesto ističu upoznavanje nove zemlje (36%) kao i kulturno istorijske znamenitosti (32%). • Rusi su takođe željni upoznavanja novih zemalja (41%), kulturnih i istorijskih činjenica (32%). • Špancima su najvažniji dobri i prijatni ljudi (47%) a zatim kulturno-istorijske karakteristike (31%). • Šveđani daju prvenstvo klimi i plažama (47%), zatim prirodi (34%) i kulturno – istorijskim karakteristikama (33%). • Britanci prvenstveno žele ići u zemlju koju već poznaju (38%), a dosta iza toga dolazi klima i plaže (22%). • Amerikanci najpre žele upoznati kulturno - istorijske činjenice (55%), odmah iza toga je uopšteno upoznavanje nove zemlje (52%) i lepe prirode (50%)...

15. OBUHVAT PONAŠANJA POTROŠAČA • FAZA 1: aktivnosti pre kupovine /anticipativna faza/ - proces odlucivanja; • FAZA 2 : kupovina /aktuelna faza/ - potrosac bira i procenjuje, opredeljuje se i odlucuje se kako ce platiti; • FAZA 3: aktivnosti posle kupovine/retrospektivna faza/ -zadovoljstvo ili nezadovoljstvo kupljenim proizvodom ili uslugom.

16. Anticipacija trendova: • Kompleksniji paket motiva za putovanje - uz glavni motiv (odmor, kultura) pojavljuje se novi paket motiva za odlazak na putovanje u koji spadaju i intenzivni užitak, aktivnosti u prirodi, naglašena potreba za doživljajima, emocije, rekreacija i zdravlje.Turisti načelno žele da probaju nešto novo što se razlikuje od njegovog svakodnevnog okruženja i uobičajenih životnih okolnosti. • Veća očekivanja turista potpomognuta sa medijima i telekomunikacija, većom obrazovanošću i prethodnim iskustvom i znanjem. Inovativne ponude koje pored osnovnih standarda omogućuju i neobična iskustva, iznenađenja.Turisti dobijaju i druge koristi (ambijent, doživljaj, zabava, avantura, kontakt sa drugim gostima). • Promene u potrebama potencijalnih turista - rastom životnog standarda, ljudi raspolažu sa više novca i drugačije koriste svoje slobodno vreme. Rezultat tih promena je sve veća popularnost kratkih i kružnih putovanja. • Kao odgovor na brz ritam savremenog urbanog načina života, raste tražnja za nedirnutim, ekološki čistim područjima. Posebna sigurnost postaje jedna od glavnih kriterijuma odluka, a sve veći trend je briga za sopstveno zdravlje (wellness, fitness). • Diverzifikacija ciljnih grupa - pripadnost socijalnim i demografskim grupama pokazala se u međuvremenu kao pregrubo klasifikacijsko obeležje turističkog tržišta, iako se trend demografskog starenja ne može zanemariti.Tržište se sve više rastavlja na podgrupe koje su definisane životnim stilom, sopstvenim sklonostima, potrebama i životnim prilikama.

17. REZULTATI ISTRAŽIVANJA! • AFIRMACIJA NOVIH POTREBA • NOVI ŽIVOTNI OBRAZAC • PROMENE SASTAVA VREDNOSTI • POVEĆANA MOBILNOST • SLOBODNO VREME • ŽIVOTNI STIL • ŽIVOTNI STANDARD

18. MARKETING istraživanja • Omogućavaju da se identifikuju osnovna pitanja na koja treba odgovoriti da bi se podmirile potrebe građana kao potrošača, privrede i društva. • Menadžment treba da daje svoj doprinos definisanju pravih pitanja na koje treba dobiti odgovore marketing istraživanjem. • Odgovor nije masa statističkih podataka, već koju odluku treba doneti da se poboljša podmirenje potreba potrošača i tržišna pozicija preduzeća.

19. Marketing počinje sa istraživanjem. Bez istraživanja preduzeće bi ušlo na tržište poput slepca. Postoji priča o proizvođaču cipela iz Hong Konga koji se pitao da li za njega postoji tržište na udaljenom ostrvu Južnog Pacifika. • Pošalje prodavca na ostrvo, koji nakon površnog ispitivanja pošalje poruku: "Ljudi ovde ne nose cipele. Ne postoji tržište." • Pošto nije bio uveren proizvođač cipela iz Hong Konga pošalje na ostrvo drugog prodavca. On javlja: "Ljudi ovde ne nose cipele. Tržište je ogromno." Uplašivši se da je prodavac možda bio ponesen prizorom tolikog broja bosonogih stopala, proizvođač iz Hong Konga pošalje treću osobu, ovoga puta marketera. • Ovaj profesionalac iz marketinga intervjuiše poglavicu plemena i nekoliko domorodaca i nakon toga pošalje odgovor:“Ljudi ovde ne nose cipele. Zato imaju problema sa stopalima. Pokazao sam poglavici na koji način bi cipele pomogle njegovim sunarodnicima da zaštite stopala.On je optimista.

20. procena • Po njegovoj proceni 70 procenata njegovih ljudi bi kupilo cipele po ceni od 10$ par. U prvoj godini bismo verovatno mogli da prodamo 5.000 pari cipela. • Troškovi dopremanja cipela na ostrvo i uspostavljanja distribucije bi iznosili 6$ za par. Čista zarada će iznositi 20.000$ u prvoj godini, što će nam uz naše investicije doneti povraćaj na investicije od 20 procenata, što prevazilazi naš uobičajen nivo od 15 procenata, a uz to da ne pominjemo i visinu zarade koja će uslediti nakon ulaska na tržište. Preporučujem ovaj posao.” • Kao što ovaj primer pokazuje, dobar marketing podrazumeva pažljivo ispitivanje marketinških mogućnosti i izradu finansijske procene na osnovu predložene strategije koja pokazuje da li će stopa povraćaja dostići finansijske ciljeve koje je preduzeće postavilo.”

21. Razvoj marketing programa – reprezentativne odluke koje se donose na osnovu marketing istraživanja

22. 5. Odluke o ličnoj prodaji • Koji tipovi potrošača imaju najveći potencijal? • Koliko nam je potrebno saradnika/prodavaca? • 6. Odluke o cenama • Koji nivo cena treba primeniti? • Koje vrste akcija treba ponuditi tokom godine? • Kako odgovoriti na cenu konkurencije? • 7. Odluke o markama (brendovima) • Šta bi trebalo da bude ime, simbol, logo ili slogan koji će asocirati sa proizvodom/uslugom? • Koja pozicija marke će biti prihvaćena u odnosu na konkurenciju? • Kako povećati lojalnost marke? • 8. Odluke o satisfakciji potrošača • Kako meriti satisfakciju potrošača? • Koliko je često meriti? • Kako rešavati žalbe potrošača?

23. FOKUS U ISTRAŽIVANJU • Potrošači su u centru marketing istraživanja, jer informacije o njihovom ponašanju u različitim situacijama u kupovini turističkog proizvoda omogućuju realnu osnovu planiranja marketing strategija u preduzećima.

24. SAVREMENI TRENDOVI • Savremena turistička tražnja je pod direktnim uticajem svih onih promena koje se odvijaju na turističkom tržištu. Današnji turisti su iskusni putnici. Njihovo povećano iskustvo, fleksibilnost, prilagodljivost i nezavisnost generišu tražnju prema kvalitetu i uz poseban naglasak na element „vrednost za novac”

25. RAZLOZI ISTRAŽIVANJA PONAŠANJA POTROŠAČA U TURIZMU • Razlozi istraživanja ponašanja potrošača su višestruki i mogu biti lični i profesionalni • Turistička preduzeća koja su prihvatila marketing koncept i okviru njega redovno obavljaju aktivnosti istraživanja potrošača mogu na osnovu rezultata da znatno unaprede marketing strategije i akcije

26. Ciljevi istraživanja • Da se predvidi ponašanje turista na osnovu saznanja kojima se raspolaže, i • Da se razume i objasni to ponašanje kako bi se unapredila teorijska saznanja iz ove oblasti.

27. PRAVCI ISTRAŽIVANJA POZITIVIZAM – stari pristup /eksperiment, ankete, ekonomsko/psiholoski pristup… Pozitivisti nastoje da budu objektivni i empirijski traže uzroke ponašanja, a rezultate istraživanja uopštavaju na širu populaciju i pokušavaju da utvrde određene zakonitosti u ponašanju potrošača INTERPRITIVIZAM – novi pristup /etnografija, kvalitativne tehnike, sociolosko/antropolski i makro/kulturoloski pristup. Istraživači koji pripadaju ovom pravcu koriste idiografski pristup i zanimaju se za neracionalne aspekte potrošnje, kao i uticaj kulture na ponašanje potrošača. Najčešće se primenjuju etnografija, semiotika, istoricizam, literarni kriticizam i dr. Za istraživanja u turizmu težište treba staviti na interpretivistička istraživanja. Korišćenjem kvalitativnih metoda i tehnika na malom uzorku mogu se izmeriti i oceniti mnoga ponašanja turista.

28. SVRHA ISTRAŽIVANJA • Da se smanji rizik pogrešno donetih poslovnih odluka • Da se unaprede marketing strategije i akcije preduzeća • Da se marketing mix uskladi sa potrebama i zeljama potrošača • Da se poveća prodaja i profit • Uspostavljanje odnosa sa potrošačima /Relationship marketing/

29. SVRHA ISTRAŽIVANJA U TURIZMU • Pre početka nove sezone treba postaviti nekoliko pitanja čiji odgovori mogu olakšati stvaranje kvalitetne ponude. • Ko su turisti naše destinacije? • Koliko su u proseku stari, a koliko obrazovani? • Na koji način prikupljaju informacije o ponudi u destinacijama? • Kako organizuju svoje putovanje i boravak? • Zašto nas primarno posećuju? • Čime se sve bave u destinaciji? • Jesu li zadovoljni našom turističkom ponudom i u kojoj meri? • Koliko troše i na šta? • Kako nas ocenjuju u poredjenju s konkurentskim destinacijama? • Nameravaju li nas ponovno posetiti?

30. PREMA CILJU ISTRAŽIVANJA SE DELE NA: • Eksploratorna istraživanja – (kvalitativna) potrošačke ideje, predlozi, žalbe, fokus grupe/. • Zaključna istraživanja –(kvantitativna)koriste primarna istraživanja /panel istraživanja, unakrsna analiza, omnibus/

31. KOMPARATIVNI PRISTUPI U PRIKUPLJANJU PODATAKA

32. KVALITATIVNAISTRAŽIVANJAKADA I ZBOG CEGA ? • KADA NEMA DOVOLJNO ZNANJA O POTROŠAČIMA • OSNOVA ZA PLANIRANJE ISTRAŽIVANJA /ANKETIRANJE/ ODABRANOG UZORKA • NA OSNOVU EKSPLORATORNIH ISTRAŽIVANJA POSTAVLJAMO HIPOTEZU /UZROK-POSLEDICA/

33. SUGESTIJE POTROSACA, FOKUS GRUPE I DUBINSKI INTERVJU • Fokus grupe-grupne diskusije /izbor ispitanika prema demografskim karakteristikama ili potrošačkim navikama i Online fokus grupe: kvalitet usluga, kvalitet proizvoda, motivacija, stil života, pozitivan ili negativan stav … 3. Dubinski intervju-omogućava podsticanje celog niza misli, asocijacija, stavova i osećanja kod ispitanika.

34. FOKUS GRUPE • Istraživanje podrazumeva sprovođenje intervjua na malom uzorku od 8 do 10 ispitanika sa sličnim demografskim, sociološkim, ekonomskim i drugim karakteristikama da bi se podstakla dinamična i slobodna razmena mišljenja o određenom marketing problemu koje zanima preduzeće. • Osnovni cilj fokus grupe je podstaći diskusiju kojom će se istraživati stavovi ili vrednosti ispitanika o nekom zadatom problemu ili temi. • Sprovođenje fokus grupa omogućava analitičarima, menadžerima i drugima bolje razumevanje i uvid u razmišljanja neke grupe ljudi

35. Elementi koji čine fokus grupu: • Moderator sa autoritetom • Sposobnost korišćenja verbalne i neverbalne komunikacije • Grupna dinamika • Koncentrisanost učesnika u FG • Mogućnost praćenja fokusa od strane klijenta • Kontrola nad sigurnošću (screening...) • Dinamička priroda procesa (u odnosu na kvantitativna istraživanja, svaka grupa može biti individualni projekat i na osnovu prethodne svaku sledeću poboljšavati sa nečim novim) • Brzina procesa • Smanjeni troškovi istraživanja

36. Faze procesa istraživanja pomoću fokus grupa • Brief i zahtev za ponudu : klijent objašnjava šta je cilj istraživanja i na koja pitanja želi odgovore... • Pravi se ponuda: cene i dizajn istraživanja • Struktuira se grupa ispitanika • Skrining upitnik • Vodič za razgovor • Sprovođenje fokus grupa • Izveštaj

37. Dobijeni rezultati omogućavaju preduzeću da uopšti određene pretpostavke o potrošačima i situacijama na tržištu, dođe do novih ili revitalizovanih ideja, poboljša efikasnost propagandne poruke, shvati motive potrošača, njihov stil života itd.

38. Zaključna (kvantitativna) istraživanja • Osnovni cilj ovih istraživanja jeste da opišu ponašanje potrošača i da ponude objašnjenja u vezi sa njihovim uzrokom • Istraživanje se obavlja na reprezentativnom uzorku, koriste se opširni struktuirani upitnici, istraživanje obavljaju obučeni ispitivači, a za analizu podataka koriste se statističke metode. • Istraživanja se mogu podeliti na deskriptivna i kauzalna

39. Deskriptivna istraživanja • Imaju za cilj da se identifikuju karakteristike tržišnog segmenta, pozicija proizvoda/usluga na tržištu.

40. POZICIONIRANJE Si&Si u hotelima, restoranima i kafićima

41. Promotivna kampanja: ,,Nema više gajbi, nema više kaucije,, • Kampanja (spot, rashladni uređaji, svetleće reklame, posteri, nalepnice...) je imala za cilj da privuče pažnju ugostitelja i potrošača, • Istraživanjem je utvrđeno da spot nije izazvao značajnije efekte kod ugostitelja,kao i kod potrošača.

42. Zaključak • Od proizvoda kompanije najzastupljeniji su Gorki list, votka V i Sinalco energiS, VODA VODA; • Sinalco staklenka nije uspešno pozicionirana u svesti potrošača;

43. Kauzalna istraživanja Imaju za cilj da se utvde uzročno-posledični odnosi i mogu se sprovoditi u kontrolisanim tržišnim situacijama: • informacije s državnih granica (FRONTIER INFORMATION) • ispitivanja na granici (FRONTIER SURVEYS) • metoda vođenja dnevnika (DIARY METHOD) • ispitivanja u prevoznim sredstvima (IN MEANS OF TRANSPORT) • ispitivanja na popularnim turističkim lokacijama (AT POPULAR TOURIST PLACES) • ispitivanja u smeštajnim objektima (AT ACCOMODATION ESTABLISHMENTS) • modeli potrošnje (EXPENDITURE MODELS)

44. INFORMACIJE S DRŽAVNIH GRANICA (FRONTIER INFORMATION)POPUNJAVA SE NA GRANIČNIM PRELAZIMA • ENTRY CARD / DEPARTURE CARD • GLAVNE PREDNOSTI: • Niski troškovi prikupljanja podataka • Brzina prikupljanja podataka • Trenutna raspoloživost podataka • GLAVNI NEDOSTACI: • Manjak kontrole na području veličine i kvaliteta prikupljenih podataka • Poteškoće pri prikupljanju podataka zbog pomanjkanja odgovarajućeg prostora • Ponekad neadekvatan način prikupljanja

45. ISPITIVANJA NA GRANICI (FRONTIER SURVEYS) - ODABRANI UZORAK I ODABRANI GRANIČNI PRELAZI • PRIKUPLJANJE PODATAKA INTERVJUOM ILI DELJENJEM ANKETNIH UPITNIKA • GLAVNE PREDNOSTI: • Direktno prikupljanje podataka tačnost • Mogućnost prikupljanja detaljnijih informacija • Mogućnost određivanja željenog vremena prikupljanja podataka • Izbegavanje udvostručavanja istih podataka • GLAVNI NEDOSTACI: • Visoki troškovi prikupljanja podataka • Potreba za edukovanim anketarima • Složeni postupak izbora reprezentatitivnog uzorka (pouzdanost podataka) • Nedostatak raspoloživog vremena • Niski postotak vraćenih anketnih upitnika

46. ISPITIVANJA U PREVOZNIM SREDSTVIMA (IN MEANS OF TRANSPORT)-avion, brod,voz i dr. • SLIČNO ISPITIVANJU NA GRANICAMA ILI U SMEŠTAJNIM OBJEKTIMA • GLAVNE PREDNOSTI: • Pouzdanost podataka (u slučaju postojanja samo jednog oblika prevoza u destinaciju) • GLAVNI NEDOSTACI: • Problematično intervjuisanje u prevoznim sredstvima • Nedovoljna pouzdanost podataka (u slučaju postojanja alternativnih oblika prevoza)

47. ISPITIVANJA NA POPULARNIM TURISTIČKIM LOKACIJAMA (AT POPULAR TOURIST PLACES)- PUTNIČKI TERMINALI, TURISTIČKE ATRAKCIJE, PLAŽE, TRGOVAČKI CENTRI I DR. • GLAVNE PREDNOSTI: • Pogodnija metoda od ispitivanja na granici, ako ispitivanje sprovodimo na mestima gde možemo naći željeni uzorak turista • GLAVNI NEDOSTACI: • Nedovoljna pouzdanost ispitanog uzorka • Nepokrivanje iskustava za vreme celog putovanja • Uticaj duzine boravka turista

48. ISPITIVANJA U SMEŠTAJNIMOBJEKTIMA (AT ACCOMODATION ESTABLISHMENTS)- ODABRANI TURISTI U ODABRANIM SMEŠTAJNIM OBJEKTIMA INTERVJUISANJE ILI DELJENJE ANKETNIH UPITNIKA • GLAVNE PREDNOSTI: • Smanjuje mogućnost dvostrukog intervjuisanja • Mogućnost prikupljanja preciznijih informacija licnim intervjuom • Relativno jednostavno sprovođenje • GLAVNI NEDOSTACI: • Složenost izbora uzorka koji osigurava pouzdanost • Visoki troškovi u slučaju primene licnih intervjua • Uticaj duzine boravka turista • Nepokrivanje iskustva za vreme celog boravka • Neobuhvatanje turista u privatnom smeštaju • Nužnost kooperativnosti osoblja smeštajnih objekata

49. MODELI POTROŠNJE (EXPENDITURE MODELS)- KOMPJUTERSKE SIMULACIJE • NAJČEŠĆI INPUTI: • BROJ DOLAZAKA TURISTA PO ZEMLJAMA POREKLA I SVRSI PUTOVANJA • PROCENE POTROŠNJE PO POJEDINIM SEGMENTIMA I TIPU TURISTA • GLAVNE PREDNOSTI: • Jeftina metoda • Ne zahteva od turista sećanje na detalje vezane uz potrošnju • Povezuje potrošnju s tipom turista i mestom boravka • Može se koristiti za procenu potrošnje domaćih i stranih turista • GLAVNI NEDOSTACI: • Potreba za velikim brojem kvalitetnih ulaznih informacija • Nužnost da istraživači temeljno poznaju način praćenja turističke potrošnje • Zahtevna kompjuterska podrška

50. IZVEŠTAJI O POSLOVANJU SMEŠTAJNIH OBJEKATA(ACCOMODATION OPERATIONAL SURVEY)- OBRADA PODATAKA O POSLOVANJU SMEŠTAJNIH OBJEKATA KAO NPR.: • BROJ IZNAJMLJENIH SOBA ILI KREVETA • PROSEČNO ZADRŽAVANJE GOSTIJU I DR. • GLAVNE PREDNOSTI: • Vrlo pouzdan način prikupljanja podataka • Mogućnost dobijanja relativno velikog broja različitih statističkih pokazatelja iz relativno ograničenog broja podataka • GLAVNI NEDOSTACI: • Nužnost postojanja čvrstog dogovora sa smeštajnim objektima o dostavljanju podataka • Neredovnost u dostavljanju podataka • Vremenski i ljudski resursi za izradu izvestaja