Informatika

1. Informatika Internet i WWW

2. Ciljevi Objasniti kako je i zašto kreiran Internet Opisati tehnologiju na kojoj se zasniva Internet Opisati tehnologiju koja omogućava da Web radi kao multimedijalni masovni medijum Opisati alate za izgradnju Web sajtova Opisati trendove promene Interneta i načina njegove upotrebe Diskutovati neke od najvažnijih etičkih i političkih pitanja uslovljenih rastom Interneta

3. Internet Pre svega, pojam Internet znači mreža unutar mreže, ili interkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža mreža. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna globalna baza podataka).

4. Internet Svetska mreža za prenos podataka Mreža servera koji su povezani optičkim kablovima, radio relejnim ili satelitskim linkovima Obuhvata hiljade podmreža i milione računara U osnovi Interneta je mreža sa paketnim slanjem

5. U poslednjih 30 godina Internet je od mreže za razmenu akademskih, naučnih i vojnih informacija prerastao u osnovnu mrežu za razmenu podataka svih vrsta! Do promena je došlo zbog: omasovljenja PC-a u poslovnim i kućnim primenama i ulaska poslovanja na Internet Internet je velika globalna mreža u kojoj komuniciraju računari sa različitim operativnim sistemima! Internet

6. Internet Danas u svetu ima oko milijardu korisnika, dok se broj stranica procenjuje na desetine milijardi i stalno se uvećava. Do avgusta 2001. godine pretraživač Google je evidentirao preko 1.3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio. Početkom 2004. godine bilo je 4 milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostručio! Sredinom 2005. godine bilo je 20 milijardi indeksiranih strana. Broj računara na Internetu se, trenutno, procenjuje na oko 150.000.000.

7. Internet Internet: mreža koja povezuje hiljade drugih mreža (inter – network) Povezuje univerzitete, istraživačke centre, vlade i komercijalne institucije Povezuje računare gotovo svih zemalja sveta Raste takvom brzinom da je takav rast teško meriti Isuviše je decentralizovana da bi se mogla precizno kvantifikovati Mreža koja nema čvrste granice

8. Savremene Internet usluge Krajem 90. godina prošlog veka pojava novih tehnologija i usluga: Pretraživači Interneta (eng. search engines), Internet telefonija, Elektronska trgovina (eng. e-commerce), Portali, On-line bankarstvo, Prenos slike i zvuka uživo itd.

9. Na Internet su konektovani gotovo svi, od obrazovanih, istraživačkih institucija do raznih komercijalnih organizacija, kao i vojnih i državnih informativnih servera. Sve te organizacije pružaju velike količine informacija koje su dostupne svim korisnicima Interneta 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Internet vam omogućava da bilo gde se nalazili pristupite informaciji koja vam je potrebna bilo gde u svetu. Šta sve može da se radi na Internetu?

10. Termin koji ste sigurno čuli više puta od vaših prijatelja ili kolega je surfovanje. Surfovati Internetom znači pristupiti velikom broju informacija putem www servisa (worl wide web). Da bi ste surfovali potreban vam je pre svega računar, modem i brauzer (browser = program koji vam omogućava pregled Internet stranica). Šta sve može da se radi na Internetu?

11. Elektronska pošta ili skraćeno e-mail omogućuje vam da vaše pismo stigne na svoje odredište bilo gde u svetu za nešto manje od nekoliko minuta. Prednosti e-mail-a su, takođe, mogućnost da zajedno sa tekstualnom porukom pošaljete i bilo koji fajl (datoteku) sa vašeg računara. Fajl može biti npr. digitalna slika, dokument iz bilo kog programa, zvučni zapis (mp3, wav, ra...) ili jednostvano kratak video materijal. Šta sve može da se radi na Internetu?

12. Možete prenositi sve vrste datoteka ili ostaviti datoteke da ih preuzme vaš prijatelj ili poslovni partner putem FTP servisa. FTP je skraćenica za File Transfer Protocol, a označava servis za distribuciju datoteka na Internetu. Interesuje vas drugačiji vid novosti, reklama, oglasa? NEWS Internet servis je prava stvar za vas. News Internet servis je usluga nalik oglasnoj tabli, kojoj može pristupiti bilo ko.   Šta sve može da se radi na Internetu?

13. Ukoliko vam je potreban pristup nekoj udaljenoj mašini, nije potrebno da putujete i dolazite do nje. Za tu svrhu postoji Internet servis Telnet, koji vam omogućava pristup udaljenim kompjuterima kao da su odmah pored vas. Šta sve može da se radi na Internetu?

14. Internet ne bi bio toliko popularan da na njemu ne možete razgovarati sa vašim prijateljima on-line (dok ste na Internetu). Za ovaj vid komunikacije postoji Internet servis Chat (pričaonica) gde možete razgovarati sa bilo kim,  privatno ili na kanalima gde se možete obratiti većoj grupi Internet korisnika. Poznatiji termini vezani za ovaj vid komunikacije su IRC (skraćenica od Internet Relay Chat), ICQmessenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto kao Internet pejdžer). Šta sve može da se radi na Internetu?

15. Šta sve može da se radi na Internetu? IRC (skraćenica od Internet Relay Chat), ICQmessenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto kao Internet pejdžer).

16. ARPANET ARPANET – Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency NETwork) je preteča Interneta. Projekat Pentagona namenjen za vojne svrhe Počeo je sa radom 1969. godine Zasnivao se na peer-to-peer mrežnoj filozofiji i protokolima koji su kasnije preuzeti od strane ostalih računarskih mreža 80-tih godina prošlog veka Prestala je sa radom 1990. godine, ostvarujući svoju istraživačku misiju, ali je ova tehnologija omogućila Internet

17. ARPANET

18. ARPANET

19. Mobile network Global ISP PC server wireless laptop Home network cellular handheld Regional ISP access points Institutional network wired links router Internet

20. Krajnji sistemi (hosts): Izvršavaju aplikacije Npr. Web, e-mail peer-peer client/server Čvorovi mreže • Client/server model • Klijent postavlja zahtev i prihvata odgovor od servera • Npr. Web browser/server; e-mail client/server • Peer– to – peer model: • Decentralizovana arhitektura • Npr. Skype, BitTorrenth

21. U računarskom svetu protokol označava skup pravila koja određuju kako dva programa mogu da komuniciraju. Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka. Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti. Protokoli

22. Kada se misli na Internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:1) Modemski protokoli, tj standardi koji određuju način i brzinu povezivanja modema.2) Protokoli za serijsku kominikaciju između vašeg računara i Internet posrednika (SLIP-Serial Line Internet Protocol, PPP–Point to Point Protocol). Danas se načešće koristi PPP protokol.3) TCP/IP protokol koji vam omogućava komunikaciju između dva ili više računara.4) Protokoli za svaku od Internet usluga Protokoli

23. 4) Protokoli za svaku od Internet usluga su: - HTTP - (eng. Hyper-Text Transfer Protocol) za Worl Wide Web- FTP - (eng. File Transfer Protocol) za prenos datoteka- SMTP - (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos e-mail poruka- NNTP - (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka- Telnet - za rad na udaljenim serverima / računarima Protokoli

24. Internet Internet protokoli Transmission Control Protocol/Internet Protocol, TCP/IP… Predstavlja srce Interneta Omogućava međumrežnu komunikaciju

25. TCP/IP protokol se sastoji od dva dela, prvog (1)TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i (2)dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu kroz određenu putanju koju određuje uređaj ruter. TCP/IP

26. TCP/IP

27. Šema povezivanja Interneta

28. TCP/IP TCP razlaže poruku na pakete Svaki paket ima IP adrese izvorišta do odredišta Sistemi nazvani ruterivrše usmeravanje (rutiranje) paketa IP adresa paketa Svaki Internet hostračunar ima jedinstvenu IP adresu IP adresa ima dva dela: Identifikacija mreže i identifikacija računara u mreži Svaka adresa se sastoji od četiri skupa brojeva odvojenih tačkama, na primer212.62.45.222 (IPv4 standard)

29. IP adrese Statičke (stalne) adrese Poseduju ih serveri koji opslužuju korisnike Ove adrese se retko menjaju radi lakšeg pronalaženja na Internetu Dinamičke adrese Imaju ih korisnici koji pristupaju Internetu putem dial-up konekcije koristeći PPP protokol Njima nije potrebna stalna IP adresa, jer oni svoje servise traže od Internet posrednika

30. Internet provajder (Internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge Internet posrednike, koji su dalje vezani za druge Internet posrednike i tako dalje. Ova struktura se može podeliti na više manjih delova. Internet

31. Prvi deo mreže su (1) mali Internet posrednici koji pružaju PPP (dial-up) pristup Internetu, zatim na (2) Internet posrednike koji iznajmljuju Internet konekcije drugim Internet posrednicima, i na kraju (3) velike Internet posrednike poznatije kao "Big Six" ili velika šestorka koja drži interkontinentalne veze. Veze između Internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica ili eng. backbone. Internet

32. Internet provajder (posrednik) Povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge Internet posrednike Mali Internet posrednici koji pružaju dial-up pristup Internetu Internet posrednici koji iznajmljuju Internet konekcije drugim Internet posrednicima Veliki Internet posrednici koji drži interkontinentalne veze Veze između Internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica ili eng. backbone

33. Internet provajder (posrednik)

34. Portovi • Svaki Internet protokol (www, ftp, smtp...) imasvoj odgovarajući port (broj). • Slikovito možete zamisliti Internet posrednika koji poseduje određeni servis koji opslužuje razne korisnike. Servis koji se izvršava na serveru vašeg Internet posrednika, je slikovito rečeno jedna velika poslovna zgrada sa mnoštvom kancelarija (servisa) i svaka ta kancelarija (servis) ima svoj port (broj kancelarije) kome se vi obraćate kad vam je potrebna određena usluga. • Većina Internet servisa ima svoje standardne portove (kancelarije) koje ne menja. Iz tog razloga nije potrebno uvek navesti port na URL adresi, jer server sam može da detektuje koji vi servis tražite u zavisnosti kako taj isti servis tražite.

35. Portovi Primeri nekih standardnih portovasu: Port za HTTP protokol: 80 Port za FTP protokol: 21 Port za SMTP protokol: 25 Port za POP3 protokol: 110 Port za Telnet protokol: 23

36. Pristup Internetu Direktan (namenski) pristup Računar ima sopstvenu IP adresu i priključen je na LAN Nema potrebe za pozivanjem (dial up) Fajlovi se smeštaju na vašem računaru Kratko vreme odziva Konekcija biranjem Ograničena konekcija pomoću modema Potpuni pristup biranjem koristi PPP protokol preko modema

37. Pristup Internetu Širokopojasni pristup DSL Servis Noviji, brži i jeftiniji od ISDN Vrši podelu frekvencijskog opsega telefonske parice za potrebe govorne komunikacije i prenosa podataka Povezivanje preko kablovskog modema Omogućava pristup Internetu korišćenjem TV kablova Može da prevaziđe brzinu DSL-a Asimetričan uplink i downlink

38. Domeni Pamćenje zapisa IP adresa je nepraktično - kao pomoć je uveden servis za dodelu domena DNS (Domain Name System), Omogućuje konverziju korisnicima razumljivog oblika zapisa u numerički – potreban računaru za komunikaciju Simbolička adresa može da ima više delova:ime_servisa + ime_servera + ime_domena + ime_root_domena

39. IP adresa Teško se pamti (ppetrovic@128.102.14.51) Promenom e-mail servera na drugi računar, menja se i IP adresa Tekstualna imena – zamena za IP adrese dcvetkovic@singidunum.ac.rs DNS – Sistem imenovanja domena

40. DNS – Sistem imenovanja domena

41. DNS – Sistem imenovanja domena .RS .PFB .FIM .FTHM www.fim.singidunum.ac.rs

42. Čini ga hijerarhijska struktura imena koja se zasniva na domenima Distribuiranim bazama podataka (BP) se realizuje hijerarhija domena Internet ima preko 200 osnovnih domena (top-level domains) Svaki domen može da ima poddomene itd... Svaki domen sadrži jedan ili više računara Osnovni domeni nose opšta imena ili geografska (državna) imena Koren stabla je neimenovan DNS – Sistem imenovanja domena

43. Simbolička adresa Ime servisa www. - skraćenica za web servis smtp. - skraćenica za mail servis ftp. - skraćenica za ftp servis Ime servera Ime servera može biti proizvoljno Zavisi samo od raspoloženja i mašte server administratora Obično opisuje radno mesto ili servis koji server opslužuje

44. Simbolička adresa Ime domena To je naziv kompanije koja se bavi određenim poslom. Ovaj domen se registruje i jedino je korisnik koji ga je registrovao u mogućnosti da ga koristi. Ime domena je unikatno – ne može se pojaviti na Internetu dva puta

45. Simbolička adresa Ime root domena (top level) Ono se dodeljuje na osnovu profila organizacije koja zakupljuje godišnje pravo na ime domena. Svi kodovi država u geografskoj šemi se sastoje od dva znaka, a imena domena u negeografskoj šemi su dužine tri znaka. Dužina poslednjeg dela imena određuje da li ime potpada pod geografski ili negeografski sistem imena Organizacija dalje sama dodeljuje imena server računarima. Sama organizacija odlučuje da li želi geografsko ili negeografsko ime domena.

46. Domeni Top-level domeni: .edu – edukacioni sajtovi .com – komercijalni sajtovi .gov – vladini sajtovi .mil– vojni sajtovi .net– sajtovi administratora mreža .org – neprofitne organizacije .co.rs - komercijalna prezentacija .ac.rs - prezentacija akademskog profila

47. Domeni Svaka zemlja ima svoju dvoslovnu oznaku. Sa njom se završavaju adrese web prezentacija koje potiču iz te zemlje. Te oznake odgovaraju standardu ISO 3166 i nazivaju se nacionalni domeni najvišeg nivoa (country code top level domains) Primeri: .rs– Srbija .ba– Bosna i Hercegovina .de– Nemačka .uk– Velika Britanija .si– Slovenija .mk– Makedonija

48. Domeni U novembru 2000. godine Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN), koja upravlja sistemom imenovanja domena na Internetu, odobrila je novetop-level domene: .aeroVazdušne transportne organizacije .bizBiznisi .coopKooperativna preduzeća, kao što su kreditni savezi .info Informativni servisi .museummuzeji .nameLične registracije prema imenu .proLicencirani profesionalci, kao što su advokati, lekari, računovođe i sl.

49. Domen drugog nivoa mora da se registruje kod administratora prvog nivoa Plaća se godišnja naknada Npr: ime_kompanije.com Domeni se označavaju uzlaznom putanjom Npr: ime_odeljenja.ime_kompanije.com Pravilo: Ne razlikuju se mala i velika slova (.com, .Com, .COM) Imenovanje domena se ne vezuje za fizičke mreže već za organizacionu strukturu DNS – Sistem imenovanja domena

50. U početku samo za akademske krugove protokol za prenos datoteka, gde je prvi red adresa odredišta nepogodno za slanje grupi korisnika poruke nisu imale svoju internu strukturu poruke nisu mogle da sadrže sliku, glas i sl. datoteke su se pripremale u drugom programu itd. E-mail – Elektronska pošta