UVOD U OBLIKOVANJE ODEVANJA (MODNI DIZAJN)

1. UVOD UOBLIKOVANJE ODEVANJA(MODNI DIZAJN) Lidija Stanković

2. ODEVANJE

3. ODEVANJE • Odevanje je pokrivanje ili prekrivanje tela odevnim predmetima, pri čemu je funkcija u prvom, dok su stil i estetska forma u drugom planu.

4. RAZLOZI ODEVANJA • Funkcionalni • Socijalni status • Nacionalna pripadnost • Polna (rodna) pripadnost • Estetski • Emocionalni • Identifikacioni (vojska, policija, obezbeđenje, sudije...) • Tradicionalni (venčanice) • Religijski • Magijsko-kultni • Prestižni i dr.

5. FUNKCIONALNI RAZLOZI ODEVANJA • Zaštita od klimatskih prilika (hladnoća, toplota). • Zaštita od vremenskih nepogoda (kiša, vetar, sneg, sunce). • Zaštita od insekata, hemikalija, oružja, sportskih povreda. • Higijensko-tehnička zaštita na radnom mestu i domaćinstvu i dr.

6. ODEVNI PREDMETI

7. ODEVNI PREDMETI • Pod odevnim predmetima se može smatrati sve ono što pokriva ili prekriva telo i što pojedinca ili grupu u vizuelnom smislu determiniše.

8. ODEVNI PREDMETI • Odeća • Obuća • Pokrivala za glavu • Nakit • Šminka • Tetovaža • Pirsing • Bojenje i sl.

9. OSNOVNE GRUPE ODEVNIH PREDMETA • Odeća • Obuća • Aksesoari – dopunski detalji

10. ODEĆA

11. PODELA ODEĆE • Prema polu (rodu): • Muška • Ženska • Dečija • Uniseks

12. PODELA ODEĆE • Prema sezoni: • Proleće – leto • Jesen - zima

13. PODELA ODEĆE • Prema dobu dana: • Dnevna • Večernja • Za spavanje

14. PODELA ODEĆE • Prema karakteru: • Radna – uniforme • Zaštitna • Sportska • Za kupanje • Donji veš

15. PODELA ODEĆE • Prema materijalu: • Tekstilna • Kožna • Sintetička • Gumena • Novi materijali – materijali budućnosti

16. OBUĆA

17. PODELA OBUĆE • Cipele • Sandale • Čizme • Patike • Papuče

18. AKSESOARI

19. AKSESOARI • Torbe • Pojasevi • Kape • Šalovi i marame • Rukavice • Nakit • Naočari i dr.

20. MODA

21. MODA • Reč moda potiče od francuske reči la mode, koja vodi poreklo od latinske reči modus, što znači način i odnosi se direktno na vrstu i način života jednog naroda. • Moda danas označava način, stil, obrazac ponašanja kojeg se ljudi u određenim oblastima društvenog života, pa prema tome i u odevanju, pridržavaju u nekom vremenskom periodu.

22. NASTANAK MODE • Moda je nastala u onom trenutku kada je čovek prvi put izradio i na sebe stavio nešto drugačiji odevni predmet ili ukras od ostalih i time drugima poslao signal svoje različitosti.

23. RAZVOJ ODEVANJA I MODE • Razvoj odevanja i mode proučava ISTORIJA KOSTIMA.

24. VRSTE MODE • Visoka • Markirana konfekcija • Masovna • Ulična

25. VISOKA MODA

26. VISOKA MODA - Haute Couture • Ime dolazi od francuskih reči koje znače fino - elegantno šivenje. • Tvorcem visoke mode smatra se Englez Čarls Frederik Vort koji je otvorio prvu kuću mode u Parizu polovinom XIX veka. • Preovladavala je do 1950-tih godina • Vrhunski kreatori kreiraju ekskluzivne i unikatne kreacije za određenog kupca. Modeli se izrađuju od visokokvalitetnih i skupih materijala, ručno su rađeni ili sašiveni sa velikom pažnjom posvećenom detaljima i završnoj obradi. • Cena delova odeće se kreće odnekoliko hiljada do više stotina hiljada $. • Visoka cena garantuje kupcu da će imati ekskluzivni komad odeće koji je kreiran samo za njega i koji će mu stajati perfektno.

27. MARKIRANA KONFEKCIJA

28. MARKIRANA KONFEKCIJA • Naziva se pret-a-porter (franc.) ili ready to wear (engl.). • Zauzima mesto između visoke mode i masovne modne proizvodnje. • Kreiraju je poznati kreatori koji imaju svoj brend – marku. • Nije pravljena za individualne potrošače, ali se velika pažnja posvećuje izboru materijala, kroju i izradi. • Ova odeća je izrađena od veoma kvalitetnih materijala i proizvodi se u malim serijama koje garantuju ekskluzivnost. • Odeća je skupa. • Primeri: Donna Karan, Yves St Laurent, Guccii dr.

29. MASOVNA MODA

30. MASOVNA MODA • To je konfekcijska odeća namenjena veoma širokom krugu potrošača, proizvodi se u velikim količinama i standardnim veličinama. • Materijali od kojih se proizvodi su jeftiniji, a tehnika izrade jednostavnija, zbog čega je jeftina. • I pored toga vodi se računa da izgledom prati kreaciju poznatih dizajnera, pa čak i visoku modu. • Primeri: Zara, Peacocks, Old Navy, Gap, Abercrombie and Fitch, H&M

31. ULIČNA MODA • Moda koja nije nastala u radionicama dizajnera ili modnim studijima, već je proizvod kreativnosti običnih, najčešće mladih ljudi. • Ulična moda najčešće nalazi korene u subkulturi (hipi, skinhedsi, gotičari, hip hoperi, pankeri...).

32. MODA I VREME • Aktuelna • Klasična • Fad – trenutni modni hit • Vintage – stara dobra

33. AKTUELNA MODA • Trenutno preovlađujući opšte prihvaćen stil odevanja.

34. KLASIČNA MODA • Moda koja zadržava generalno prihvatanje u dužem vremenskom periodu nezavisno od tekućih modnih trendova (plavi blejzeri, polo majice...)

35. KRATKOTRAJNI MODNI HIT - FAD • Suprotno od klasične, moda koja se i iznenada pojavi, postane hit i brzo nestane (kožne kravate, grejači, široka ramena, isprani džins ...)

36. VINTAGE – STARA DOBRA MODA • Savremena stilizovana moda inspirisana modom ranijih epoha (krinoline...). • Moda prethodnih epoha koja se periodično ponavlja.

37. MODNI STIL • Karakteristična ili značajna forma odevanja koja egzistira nezavisno od mode. • Stil je modni identitet - lični izbor, način života, koji se oslanja na ukus i individualizam, tako da svaka osoba razvija svoj lični stil. • Kada su nosioci stila poznate ličnosti modni stil obično dobija ime po njima (Luj XIV, Elizabetanski, Viktorijanski, Edvardijanski...). • Modni stil može dobiti ime i po pravcu u umetnosti (renesansa, rokoko, barok...), masovnom pokretu (hipi, pank...),karakterističnoj formi (krinoline, turnir, S-silueta...), ili kreatoru po kojem je prepoznatljiv (šanel...).

38. MODNI TREND • Predstavlja tendenciju, aktuelne ili kratkoročne pravce u razvoju mode. • Ograničen je na sezonu ili, u najboljem slučaju, nekoliko njih i podložan je brojnim izmenama u zavisnosti od mnogo faktora.

39. STIL I TREND • TRENDOVI BLEDE, A STIL JE VEČAN Iv Sen Loran

40. MODNI CIKLUS • Vremenski period koji obuhvata uvođenje, rast, kulminaciju, pad i prestanak određenog modnog pravca. *Uvođenje: početak novog stila, trenda * Rast: dobijanje na popularnosti i familijarnosti * Kulminacija:tačka najveće popularnosti * Opadanje: smanjivanje popularnosti * Prestanak: kraj korišćenja

41. UČESNICI U MODNOM CIKLUSU • Modni lideri – na početku ciklusa • Većina – ciklus dostiže maksimum • Zakasneli – na kraju ciklusa

42. CENTRI MODE • Postoji više gradova širom sveta koji imaju razvijenu modnu industriju, ali se samo 5 gradova smatraju najvećim i pravim svetskim centrima mode. • To su Pariz (Francuska) Milano (Italija), London (Engleska), Njujork (SAD) i Tokio (Japan).

43. Pariz, Francuska • Sedište čuvenih kuća visoke mode kao što su Dior i Šanel. • Modne kuće organizuju ekskluzivne modne revije u svojim salonima. Većina čuvenih modnih kreatora prikazuju svoje kreacije dva puta godišnje. • Paul Poiret poznat je kao kreator koji je svojim kreacijama žene slobodio viševekovne muke nošenja korseta. • Jedan od najpoznatijih francuskih modnih kreatora i pionir ekskluzivne konfekcije je Iv Sen Loran. On je dosledno stvarao modernu i kvalitetnu odeću godinama. • Jedan od mlađih kreatora francuske mode je Žan Pol Goltije. On je kreirao neobičnu duhovitu odeću.

44. Pariz

45. Dizajneri u Francuskoj • Hiroko Koshino • Christian Lacroix • Karl Lagerfeld • Guy Laroche • Matsuda • Issey Miyake • Claude Montana • Thierry Mugler • Bernard Perris • Nina Ricci • Sonia Rykiel • Yves Saint Laurent • Jean-Louis Scherrer • Emanuel Ungaro • Valentino • Kansi Yamamoto • Yohji Yamamoto • Jin Abe • Paul Poiret • Christian Dior • Coco Cnanel • Balenciaga • Cerruti Femme • Chloe • Enrico Coveri • Louis Feraud • Jean-Paul Gaultier • Romeo Gigli • Givenchy • Kenzo

46. Milano, Italija • Italijanska moda ima reputaciju svakodnevne, ali vrhunske elegancije i veoma kvalitetnih materijala. Iako mnogi italijanski kreatori rade u Rimu, kao naprimer Valentino, Milano se smatra modnom prestonicom Italije, jer u njemu stvaraju mnogi poznati kreatori i što je to mesto gde se održavaju čuvene kreatorske modne revije u izložbenom centru Fiera di Milano (Milanski sajam).

47. Milano

48. Giorgio Armani Alma Couture Filippo Alpi Femme Maria Grazia Amoretti Roberta Badio Baila Maurizio Baldassari Renato Balestra Federico Bano Basile Bensussan Laura Biagiotti Blumarine Chiara Boni Mariella Burano Byblos Cailand Callaghan Armando Calo Capucine Gianna Cassoli Emilio Cavallini Ernestina Cerini Complice Anna e Cristina Costi Raffaella Curiel Dadoscorza by Edward De Carlis Roberta De Castello Dolce e Gabbana Italijanski dizajneri • Gherardini Istante • Juditte • Bill Kaiserman • Krizia • Andre Laug • Paola Marzotto • Max Mara • Anna Mucci • Gioia Nordi • Tita Rossi • Tivioli • Mario Valentin • Gianni Versace • Elicolaj • Ematite • Erreuno • Fendi • Salvatore Ferragamo • Gianfranco Ferre • Alberta Ferretti • Fiore • Floranna • Gianluca Gabrielli • M. Galante per Circolare • Raniero Gattinoni • Genny • Daniela Gerini

49. London, Engleska • Poznat po neobičnoj odeći za mlade. • Vivienne Westwood je jedan od pionira uličnog stila mode po kojoj je London prepoznatljiv.John Galliano, Richmond Cornejo i kreatorska grupa nazvana Engleski ekscentrici takođe permanentno plasiraju sveže modne ideje. • Druga dobro poznata imena uključuju Zandra Rhodes, Katharine Hamnett (poznata po sloganima za t-shirts) and Bruce Oldfield koji kreira glamuroznu večernju odeću.

50. London