1 / 48

OT3OS1

OT3OS1. 13.12.2007. Definicije - podsetnik. Funkcija prenosa. IIR. FIR. Diferencna jedna čina. Funkcija prenosa. Nule i polovi funkcije prenosa. IIR. FIR. Trivijalni polovi. Stabilnost i kauzalnost sistema. Da bi sistem bio stabilan oblast konvergencije mora obuhvatati jedinični krug

syshe
Télécharger la présentation

OT3OS1

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. OT3OS1 13.12.2007.

  2. Definicije - podsetnik

  3. Funkcija prenosa IIR FIR Diferencna jednačina Funkcija prenosa

  4. Nule i polovi funkcije prenosa IIR FIR Trivijalni polovi

  5. Stabilnost i kauzalnost sistema • Da bi sistem bio stabilan oblast konvergencije mora obuhvatati jedinični krug • Da bi sistem bio kauzalan oblast konvergencije mora se nalaziti izvan kruga koji prolazi kroz pol najudaljeniji od koordinantnog početka Za kauzalni linerani vremenski invarijantni sistem navedena dva uslova će biti zadovoljena ako i samo ako svi polovi funkcije prenosa leže unutar jediničnog kruga kompleksne z ravni

  6. Frekvencijski odziv Furijeova transformacija impulsnog odziva Veza sa z transformacijom Kompleksna funkcija!!!

  7. Frekvencijski odziv Amplitudska karakteristika Fazna karakteristika

  8. Pojačanje, slabljenje... Pojačanje Slabljenje Grupno kašnjenje

  9. Uticaj rasporeda nula i polova na karakteristike sistema

  10. Sa približavanjem nule jediničnom krugu uticaj na frekvencijsku karakteristiku se povećava. Za nulu čiji je modul blizak jedinici amplitudska karakteristika ima lokalni minimum za frekvenciju koja odgovara tački na jediničnom krugu koja je najbliža posmatranoj nuli. Primer 1 - jedan par konjugovano kompleksnih nula - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π

  11. Primer 2 - jedan par konjugovano kompleksnih nula - uticaj promene parametraω0, ρ=const=0.5

  12. Sa približavanjem pola jediničnom krugu uticaj na frekvencijsku karakteristiku se povećava. Za pol čiji je modul blizak jedinici amplitudska karakteristika ima lokalni maksimum za frekvenciju koja odgovara tački na jediničnom krugu koja je najbliža posmatranom polu. Primer 3 - jedan par konjugovano kompleksnih polova - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π

  13. Primer 4 - jedan par konjugovano kompleksnih polova - uticaj promene parametra ω0, ρ=const=0.5

  14. Primer 5 - jedan realan pol - uticaj promene parametra ρ

  15. Primer 6 - allpass sekcija 1 reda - uticaj promene parametraρ

  16. Primer 7 – linearna faza - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π

  17. Primer 7 – linearna faza - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π Fazna karakteristika

  18. Primer 8 – minimalna faza/linearna faza, ρ=0.75, ω0=0.1π

  19. Primer 8 – minimalna faza/linearna faza, ρ=0.75, ω0=0.1π Fazna karakteristika

  20. Primer 9 – minimalna faza/allpass, ρ=0.75, ω0=0.1π

  21. Primer 9 – minimalna faza/allpass, ρ=0.75, ω0=0.1π Fazna karakteristika

  22. Primer 1 - jedan par konjugovano kompleksnih nula - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π close all clear w0=pi*50/500; ro=[0.2 0.5 0.9 1]; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule=zeros(2,length(ro)); polovi=zeros(2,length(ro)); for br=1:length(ro) h(br,:)=[1 -2*ro(br)*cos(w0) ro(br)^2]; [H(:,br),w]=freqz(h(br,:),1,1000); nule(:,br)=roots(h(br,:)); polovi(:,br)=zeros(size(nule(:,br))); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'),ylabel('|H(e^j^\omega)|'),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=1.0'); figure,plot([0:2],h,'o'),xlabel('n'),ylabel('h(n)'),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=1.0'); figure,zplane(nule,polovi),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=1.0');

  23. Primer 2 - jedan par konjugovano kompleksnih nula - uticaj promene parametraω0, ρ=const=0.5 close all clear w0=pi*[50 250 400]/500; ro=0.5; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(w0)); nule=zeros(2,length(w0)); polovi=zeros(2,length(w0)); for br=1:length(w0) h(br,:)=[1 -2*ro*cos(w0(br)) ro^2]; [H(:,br),w]=freqz(h(br,:),1,1000); nule(:,br)=roots(h(br,:)); polovi(:,br)=zeros(size(nule(:,br))); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'), ylabel('|H(e^j^\omega)|'),legend('\omega_0=0.1\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi'); figure,plot([0:2],h,'o'),xlabel('n'),ylabel('h(n)'),legend('\omega_0=0.1\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi'); figure,zplane(nule,polovi),legend('\omega_0=0.1\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi');

  24. Primer 3 - jedan par konjugovano kompleksnih polova - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π close all clear w0=pi*50/500; ro=[0.2 0.5 0.9 0.95]; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule=zeros(2,length(ro)); polovi=zeros(2,length(ro)); for br=1:length(ro) b(br,:)=1; a(br,:)=[1 -2*ro(br)*cos(w0) ro(br)^2]; h(:,br)=impz(b(br,:),a(br,:),100); [H(:,br),w]=freqz(b(br,:),a(br,:),1000); polovi(:,br)=roots(a(br,:)); nule(:,br)=zeros(size(polovi(:,br))); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'),ylabel('|H(e^j^\omega)|'),legend('ro=0.2','ro=0.5','ro=0.9','ro=0.95'); figure,plot([0:99],h),xlabel('n'),ylabel('h(n)'),legend('ro=0.2','ro=0.5','ro=0.9','ro=0.95'); figure,zplane(nule,polovi),legend('ro=0.2','ro=0.5','ro=0.9','ro=0.95');

  25. Primer 4 - jedan par konjugovano kompleksnih polova - uticaj promene parametra ω0, ρ=const=0.5 close all clear w0=pi*[100 250 400]/500; ro=0.5; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(w0)); nule=zeros(2,length(w0)); polovi=zeros(2,length(w0)); for br=1:length(w0) b(br,:)=1; a(br,:)=[1 -2*ro*cos(w0(br)) ro^2]; h(:,br)=impz(b(br,:),a(br,:),100); [H(:,br),w]=freqz(b(br,:),a(br,:),1000); polovi(:,br)=roots(a(br,:)); nule(:,br)=zeros(size(polovi(:,br))); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'), ylabel('|H(e^j^\omega)|'),legend('\omega_0=0.2\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi'); figure,plot([0:99],h),xlabel('n'),ylabel('h(n)'),legend('\omega_0=0.2\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi'); figure,zplane(nule,polovi),legend('\omega_0=0.2\pi','\omega_0=0.5\pi','\omega_0=0.8\pi');

  26. Primer 5 - jedan realan pol- uticaj promene parametra ρ close all clear a=[0.2 0.5 0.9]; Nio=100; nule=zeros(1,length(a)); polovi=zeros(1,length(a)); for br=1:length(a) h(br,:)=impz(1,[1 -a(br)],Nio); [H(:,br),w]=freqz(1,[1 -a(br)],1000); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'),ylabel('|H(e^j^\omega)|'), legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9'); figure,plot([0:Nio-1],h,'o'),xlabel('n'), ylabel('h(n)'),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9');

  27. Primer 6 - allpass sekcija 1 reda - uticaj promene parametraρ close all clear ro=[0.2 0.5 0.9 0.99]; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule=zeros(1,length(ro)); polovi=zeros(1,length(ro)); Nio=10; for br=1:length(ro) b=[1 -1/ro(br)]; a=[1 -ro(br)]; [H(:,br),w]=freqz(b,a,1000); [h(br,1:Nio),n]=impz(b,a,Nio); nule(br,1)=roots(b); polovi(br,1)=roots(a); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),xlabel('\omega/\pi'),ylabel('|H(e^j^\omega)|'),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=0.99'); figure,plot(n,h,'o'),xlabel('n'),ylabel('h(n)'),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=0.99'); figure,zplane(nule,polovi),legend('\rho=0.2','\rho=0.5','\rho=0.9','\rho=0.99');

  28. Primer 7 – linearna faza - uticaj promene parametra ρ, ω0=const=0.1π close all clear ro=[0.2 0.5 0.95]; w0=pi*50/500; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule=zeros(4,length(ro)); polovi=zeros(4,length(ro)); for br=1:length(ro) pom1=[1 -2*ro(br)*cos(w0) ro(br)^2]; pom2=[1 -2*1/ro(br)*cos(w0) (1/ro(br))^2]; nule(:,br)=[roots(pom1);roots(pom2)]; polovi(:,br)=zeros(size(nule(:,br))); b(br,:)=poly(nule(:,br)); [H(:,br),w]=freqz(b(br,:),1,1000); b(br,:)=b(br,:)/max(abs(H(:,br))); H(:,br)=H(:,br)/max(abs(H(:,br))); end; figure,plot(w/pi,abs(H)),... figure,plot(w/pi,angle(H)),... figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H))),... figure,plot([0:4],b,'o'),... figure,zplane(nule,polovi),...

  29. Primer 8 – minimalna faza/linearna faza, ρ=0.75, ω0=0.1π close all clear ro=[0.75]; w0=pi*50/500; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule1=zeros(2,length(ro)); polovi1=zeros(2,length(ro)); nule2=zeros(2,length(ro)); polovi2=zeros(2,length(ro)); pom1=[1 -2*ro*cos(w0) ro^2]; pom2=[1 -2*1/ro*cos(w0) (1/ro)^2]; nule1=roots(pom1); nule2=roots(pom2); polovi1=zeros(size(nule1)); polovi2=zeros(size(nule2)); b1=poly(nule1); b2=poly(nule2); [H1,w]=freqz(b1,1,1000); [H2,w]=freqz(b2,1,1000); b1=b1/max(abs(H1)); b2=b2/max(abs(H2)); H1=H1/max(abs(H1)); H2=H2/max(abs(H2)); b3=poly([nule1; nule2]); [H3,w]=freqz(b3,1,1000); b3=b3/max(abs(H3)); H3=H3/max(abs(H3)); figure,plot(w/pi,abs(H1),w/pi,abs(H2),w/pi,abs(H3)),... figure,plot(w/pi,angle(H1),w/pi,angle(H2),w/pi,angle(H3)),... figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H1)),w/pi,unwrap(angle(H2)),w/pi,unwrap(angle(H3))),... figure,plot([0:2],b1,'o',[0:2],b2,'o',[0:4],b3,'o'),... figure,zplane([nule1 nule2],[polovi1 polovi2]),...

  30. Primer 9 – minimalna faza/allpass, ρ=0.75, ω0=0.1π close all clear ro=[0.75]; w0=pi*50/500; br_tac=1000; H=zeros(br_tac,length(ro)); nule1=zeros(2,length(ro)); polovi1=zeros(2,length(ro)); nule2=zeros(2,length(ro)); polovi2=zeros(2,length(ro)); pom1=[1 -2*ro*cos(w0) ro^2]; pom2=[1 -2*1/ro*cos(w0) (1/ro)^2]; nule1=roots(pom1); nule2=roots(pom2); polovi1=zeros(size(nule1)); polovi2=roots(pom1); b1=poly(nule1); b2=poly(nule2); a2=poly(polovi2); [H1,w]=freqz(b1,1,1000); [H2,w]=freqz(b2,a2,1000); H1=H1/max(abs(H1)); H2=H2/max(abs(H2)); H3=H1.*H2; figure,plot(w/pi,abs(H1),w/pi,abs(H2),w/pi,abs(H3)),... figure,plot(w/pi,angle(H1),w/pi,angle(H2),w/pi,angle(H3)),... figure,plot(w/pi,unwrap(angle(H1)),w/pi,unwrap(angle(H2)),w/pi,unwrap(angle(H3))),... figure,zplane([nule1 nule2],[polovi1 polovi2]),...

  31. Zadatak 1 • Za filtar za usrednjavanje (moving average) dužine 5 nacrtati impulsni odziv i karakteristiku slabljenja filtra. b) Odrediti ukupan ekvivalentni impulsni odziv i karakteristiku slabljenja za kaskadnu vezu dva identična filtra data pod a).

  32. Zadatak 1 – rešenje1

  33. Zadatak 1 – rešenje2

  34. Zadatak 1 – rešenje3

  35. Zadatak 1 – rešenje4 ans = 0.4000 -0.4000 0.8000 -0.8000

  36. Zadatak 1 – rešenje5

  37. Zadatak 1 – rešenje6 hkv = 0.0400 0.0800 0.1200 0.1600 0.2000 0.1600 0.1200 0.0800 0.0400

  38. Zadatak 1 – rešenje7

  39. Zadatak 1 – rešenje8 ans = 0.4000 -0.4000 0.4000 -0.4000 0.8000 -0.8000 0.8000 -0.8000

  40. Zadatak 2 • Za filtar dat diferencnom jednačinom nacrtati impulsni odziv i karakteristiku slabljenja filtra: b) Odrediti ukupan ekvivalentni impulsni odziv i karakteristiku slabljenja za kaskadnu vezu dva identična filtra data pod a).

  41. Zadatak 2 – rešenje1

  42. Zadatak 2 – rešenje2

  43. Zadatak 2 – rešenje3

  44. Zadatak 2 – rešenje4

  45. Zadatak 2 – rešenje5

  46. Zadatak 2 – rešenje6

  47. Zadatak 1 – rešenje7

  48. Zadatak 1 – rešenje8

More Related