1 / 16

POJAM NAUKE

POJAM NAUKE. Definisanje pojma nauke uslovljeno je određenjem najbližeg rodnog pojma i oseobene razlike (genus proximum et differentia specifica). PET MOGUĆNIH RODNIH POJMOVA NAUKE. Vrsta ljudskog saznanja Vid duhovnih tvorevina Oblik društvene svesti Društvena delatnost

tate-quinn
Télécharger la présentation

POJAM NAUKE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. POJAM NAUKE

  2. Definisanje pojma nauke uslovljeno je određenjem najbližeg rodnog pojma i oseobene razlike (genus proximum et differentia specifica).

  3. PET MOGUĆNIH RODNIH POJMOVA NAUKE • Vrsta ljudskog saznanja • Vid duhovnih tvorevina • Oblik društvene svesti • Društvena delatnost • Saznajna delatnost

  4. 1. Vrsta ljudskog saznanja • Istina kao imanentni cilj nauke čime se ostvaruju: • Ontološke • Gnoseološke(teorija ljudskog) • Epistemološke (teorija naučnog saznanja) i • Aksiološke pretpostavke. • Sagledava se njeno bitno svojstvo ali preusko jer se ne vidi njena društvena priroda.

  5. 2. Vid duhovnih tvorevina(duhovnog stvaralaštva) • Preširoko jer je nauka vrsta društvenih otkrića. • Rodni pojmovi nauke: • Društveno otkrića (sinonim za ljudsko saznanje), • Društveno stvaralaštvo (umetnost koja ima za cilj stvaranje estetskog doživljaja, a ne racionalnost), • Društvena pravila (propisuju ono što bi trebalo da bude ili valjalo da bude u skladu sa našim interesom) • Nauka je kulturna tvorevina i kulturno stvaralaštvo.

  6. 3. Oblik društvene svesti • Nauka je društveni proizvod, čime je društveno uslovljena i ima društvene funkcije. • Marks: • Nauka sadrži opšti rad i univerzalno je ljudska. • Ali može da ne sadrži opšti nego samo poseban interes i tada se ideološki iskrivljava • Dirkem: Sveobuhvatan i dubok ali prenaglašen društveni uticaj na saznanje (“sociološki imperijalizam”). • Negativno: • Preširoko shvatanje -društvena svest je sinnonim za duhovne ili kulturne tvorevine) • Preusko shvatanje - nauka nije samo društvena svest nego i društvena delatnost.

  7. 4. Društvena delatnost • Pojam je preširok i zato nije rodni ali nas približava rešenju šime treba imati u vidu brojna društvena obeležja nauke i naučnika. (sociologija nauke). • Postoji i opasnosti od internalističkog proučavanja tj. svođenja na prirodnotehničke nauke, a zanemaruje kritičko preispitivanje društvenih ograničenja istinitog saznanja, društvene uslovljenosti i funkcije nauke (nauke o nauci).

  8. 5. Saznajna delatnost • Najpodesniji rodni pojam. • Skup sistematizovanih znanja o svetu uključujuči i naučnike sa svojim društvenim obeležjima. • Naglašava se saznavanje istine kao osnovna vrednost u nauci. • Nauka je jedna od najznačajnijih delatnosti i profesija u modernom društvu. • Danas živi 9/10 naučnika svih vremena.

  9. Nauku ne odlikuje toliko prikupljena znanja koliko metodi kojim se ona stiču. • Konstitutivni principi ili metodski postulati su nauke su:

  10. ISTINITO SAZNANJE • Istina je imanentni cilj nauke. • Šta je istina? Jednostrane kontroverze i sintetička rešenja. • Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi neki iskaz u nauci bio istinit?

  11. Teorije istinitosti • Aristotelova klasična teorija korespondentnosti (adekvatnosti) • 2. Kant i Hegel na suprotan način reinterpretiraju ovu teoriju. • 3. Objektivističke i subjektivističke teorije istine kao jednostrane i suprotstavljene

  12. Aristotelova klasična teorija korespondentnosti • Aristotelova klasična teorija korespondentnosti (adekvatnosti) istinu sagledava kao slaganje misli i stvari.

  13. Kant i Hegel Kant (istinito saznanje je ono koje se slaže ne po stvarima sa sebi nego sa stvarima za nas) Hegel (objektivna istina se sastoji u slaganju predmeta sa samim sobom)

  14. Objektivističke i subjektivističke teorije istine • Objektivističke teorije istine - istina postoji u stvarnosti nezavisno od subjekta saznanja.Tri krupne teškoće: • Mistična svest, • Razvitak nauke i • Konkurentske teorije (važnost krucijalne činjenice).

  15. Subjektivističke teorije istine - istinito saznanje se sastoji iz ljudskih iskaza. Tri jednostrane varijante: • Teorija evidencije (očevidnosti) • Teorija koherencije (usklađenosti) • Pragmatičko-utilitaristička teorija (korisnost).

  16. Zajednička definicija • Istina je ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. • Istinitost nekog iskaza može se odrediti putem uslova ili kriterijuma istinitog saznanja: • smisaon, • informativan, • društveno komunikabilan (saopštljiv) i • da se odnosi na neko činjenično stanje o kome je moguće steči neko iskustvo.

More Related