POJAM PRAVA

1. POJAM PRAVA • Ne postoji jedinstvena definicija prava .Izdvajaju se nominalne definicije-odnose se na značenje reči pravo • Realne definicije - definišu pravu kao društvenu pojavu • Pravo je datost koja je određena kroz odnos pravnih subjekata.To se ostvaruje kroz njihova shvatanja, odluke, volju. • Na pravo se nailazi u realnom svetu a kakva će biti predstava o njemu zavisi od aspekta kojim mu se prilazi. • -stvaranje prava (zakonodavstvo , sudstvo ); • -primena prava – postupanje po pravnim normama • - proučavanje prava- naučni prilaz • -indiferentnost – moral , obicaj

2. KARAKTERISTIKE PRAVA • Pravo kao realna pojava ima sledeće karakteristike : • -pravo uređuje odnose između subjekata • -pravo predstavlja sistem • -pravo normira • -pravo obezbeđuje zaštitu • -pravo bi trebalo da bude pravedno • 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata

3. 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata • Pravo reguliše odnose između subjekata . • Povodom stvari i u slučaju duznosti neuznemiravanja • Nisu svi odnosi između subjekata predmet regulisanja prava (prijateljstvo, ljubav isl.) • Pravni odnosi su odnosi između subjekata. • -odnosi prema stvarima ukoliko se ne tiću drugih subjekata nisu pravni odnosi • -samo odnosi kod kojih se pojavljuje ključna karakteristika - zaštita

4. Pravo kao sistem • Nesporno je da je pravo sistem. • Osnovne karakteristike prava kao sistema : • -pojmovna koherentnost • -normativna koherentnost • Pojmovna koherentnost jeste uspostavljanje i korišćenje pojmova sa istim značenjem u bilo kojoj grani prava • Normativna koherentnost jeste predviđenje jednakih prava , obaveza i posledica za jednake slučajeva. • Pravnični jezik -u ne postoji niverzalan za sve oblasti prava

5. Nastavak • Pravni sistem jedne zemlje predstavlja skup opštih pravnih normi, sistematiyovanih, grupisanih po određenim kriterijumima tako da predstavlja celinu. • Izgradnja pravnog sistema omogućuje lakšu primenu i razvoj prava kao pojave • Omogućuje viši stepen ustavnosti i zakonitosti • Osnovni elementi pravnog sistema su opšte pravne norme koje se sistematizuju u veće i manje oblasti i one dalje čine granu prava pa dalji pravni sistem. Niži stepen povezivanja je pravna institucija a viši grana prava. • Podela prava na dve osnovne oblasti • Javnog i privatnog prava. Zatim materijalnog i formalno-pravnog, unutrašnje i međunarodno pravo

6. Normativnost prava • Pokusaj da se pravo shvati i proucava kao prirodna nauka • U odnosu na druge društvene norme pravo ima dodatnu karakteristiku-normativnost • Pravo ne opisuje-ono propisuje • Normativnost se zasniva na autoritetu propisivanja pravila ponasanja I predviđanja posledice. Ono nije zbirka recepata jer nema jasno data rešenja za sva ponašanja. • Pravo ima mogućnost da predvidi očekivano ponašanje i predviđa i posledicu u slučaju ponašanja koje je suprostavljeno normi.

7. Zaštita kao karakteristika prava • Smisao prava je da odredi šta je ispravno ali i da obezbedi ostvarenje tog što je kao ispravno utvrđeno. • Obezbeđenje zaštite u pravu može se pojaviti kroz: • - priznanjem odn. nepriznavanjem određenog pravnog dejstva • -prinudnim uspostavljanjem određenog stanja, situacije ili izvršenja radnje • Sprovođenje zaštite se ostvaruje preko države i nekih nedržavnih institucija • Moguć izostanak pravne zaštie-objektivni i subjektivni razlozi

8. Pravičnost i pravednost kao karakteristika prava • Savremena prava prihvatanju pravednost kao karakteristiku prava • Svi polaze od premise da su sistemi za koji se zalažu ostvaruju princip pravičnosti • Dva osnovna pitanja: da li je pravednost svojstvo prava • I da li se mogu uspostaviti kriterijumi za određenje šta je pravedno ili pravično. • To je pitanje razmatrano kroz ljudsku istoriju, pa je prvo mišljenje(Sofisti) bilo da pravičnost znači ne kršiti postojeće pravo

9. Definisanje prava • Pravo je pravedan način uređenja međuljudskih odnosa putem sistema normi čije je ostvarenje dopušteno putem samopomoći ili obezbeđeno od strane subjekta koji raspolaže monopolom prinude. • To je nominalna definicija jer samo definiše reč pravo a same karakteritike prava koje smo istakli mogu se i drugačije tumačiti.

10. PRAVNA NORMA - POJAM • Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude. • Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava. • Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje kao skup pravnih normi. • Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju, ona je zahtev za navedenim ponašanjem. • Dve grupe teorija o pravnim normama. • Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne postoji samo u realnom svetu nego i van njega

11. nastavak • Druga je realistička teorija koja smatra da je pravo isključivo ljudska tvorevina, bilo kao produkt istorije, društva, ekonomije ili nekog drugog realnog faktora. • U savremenom pravu naglasak se stavlja na normativnu funkciju pravne norme i obezbeđenje prinudom. • Pravna normajeste obavezno pravilo ponašanja ljudi u društvu garantovano državnim autoritetom.

12. Struktura pravne norme • Dvočlana teorija strukture pravne norme: • DELIKT –sadrži određeno ponašanje koje se kvalifikuje kao nedozvoljeno • SANKCIJA- posledica nedozvoljenog ponašanja • Tročlana teorija • HIPOTEZA- uslovi koji moraju postojati u stvarnosti da bi došlo do primene norme • DISPOZICIJA – ponašanje koje se očekuje od lica na koje se odnosi • SANKCIJA – posledica nedozvoljenog ponašanja

13. Nastavak • Četvodelana teorija • 1. USLOV ZA PRIMENU DISPOZICIJE- određuje činjenice ili okolnosti koje treba da postoje da bi došlo do primene pravne norme • 2. DISPOZICIJA-predviđaju se prava ili obaveze • 3. DELIKT –pretpostavka sankcije ili ponašanje koje treba da se dogodi da bi nastupile određene posledice • 4. SANKCIJA-sadrži određene posledice koje bi trebalo da nastupe zbog nepoštovanja dispozicije ,pri čemu su i ispunjeni uslovi predviđeni sankcijom

14. Vrste pravnih normi • Prema kriterijumu kruga subjekata: • OPŠTE NORME - deluju prema svakom kod koga se steknu predviđeni uslovi –generalni način utvrđivanja pravila • POJEDINAČNA NORMA –odnosi se na tačno određeno pojedinačno lice ili poimenično određena lica • Značaj podele normi u odnosu na: nadležnost organa, • Pravno dejstvo normi, način utvrđivanja sadržine norme , prestanak važenja i sl.

15. Važenje pravnih normi • Tri elementa za određenje važenja pravnih normi: • 1.Postojanje pravne norme • 2. Prostorno važenje norme • 3. Vremensko važenje norme • 1. POSTOJANJE PRAVNE NORME • Dve pravne teorije • a)jusnaturalisti-pravne norme od stvaraoca izvan realnog • Sveta i ako norme nisu u saglasnosti prirodnim pravom nisu norme • B) Pozitivističke teorije- norma doneta od strane zakonodavca

16. nastavak • C)savremene teorije-važenje se procenjuje u odnosu na organ koji je normu doneo i u odnosu na saglasnost sa ustavom ,zakonom i sl. • Nema jednostavnog kriterijuma za određenje važenja • Pojedinačne norme -u odnosu na odgovarajuće akte državnih organa ili na osnovu procene činjenica koje su poznate ( izjava lica, uvid u isprave i sl.) • NIŠTAVOST – protivnost temeljnim pravnim normama i smatra se da takva norma nije nikad ni postojala i na nju se mogu pozvati svi i utvrđuje se po službenoj dužnosti • RUŠLJIVOST- nevažnost pojedinačne pravne norme i utvrđuje se na zahtev lica koje ima ovlažćenje za takvo utvrđenje i protekom vremena se gubi pravo na utvrđivanje.

17. Prostorno važenje pravnih normi • Pravne norme važe na određenom prostoru.Nacionalni ili međunarodno pravo • Ranije poznat i princip personalnosti • Odstupanja od pravila teritorijalnog principa: • -eksteritorijalnost • -imunitet • -volja i sukob zakona • Eksteritorijalnost-pravna fikcija • Diplomatska predstavništva, konzulati, ambasade i sl.

18. nastavak • Imunitet-otklanja primenu domaćih normi na određena lica • Imunitet pravog i drugog stepena • Sukob zakona s elementom inostranosti -rešavanje primenom kolizionih normi • Volja-subjekti prava mogu u svojim ugovornim odnosima otkloniti primenu domaćeg prava suprotno principu teritorijanog važenja normi.

19. Vremensko važenje normi • Stupanje na snagu opštih pravnih normi • Vezano za stupanje na snagu zakona odnosno akata u kome su sadržane • 1.Zakon ne može da stupi na snagu pre objavljivanja (službeni list) • 2.stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objaljivanja (vacatio legis) • 3.Zakon po pravilu ne može imati povratno dejstvo • Stupanje na snagu pojedinačnih pravnih normi • Tri slučaja stupanja na snagu : • - stupanje na snagu kao rezultat primene opštih normi • -stupanje na snagu normi koje kreiraju sami subjekti • -stupanje na snagu pojedinačnih normi u pojedinačnim aktima državnih i drugih organa

20. nastavak • 1.stupanje na snagu tek u slučaju konkretnog presuđenja • 2.stupanje na snagu normi voljom subjekata kao • -jednostrana izjava volje • -saglasnoću dve ili više volja • 3.stupanje na snagu pojedinačnih normi koje donose državni i drugi organi • Pravosnažnost- kod sudskih odluka gde protekom za prigovor ili žalbu nastaje pravosnažnost • Konačnost –vezuje se akte koje donose upravni i drugi organi • Izvršnost – podobnost pojedinačne norme za prindno izvršenje

21. Prestanak važenja pravnih normi • Opšte norme – prestaju da važe donošenjem novog propisa koji stari stavlja van snage.Pored toga prestaju : • -donošenjem novog propisa koji na drugačiji način uređuje predmetnu materiju ali bez izričitog stavljanja van snage prethodnog propisa • -donošenjem posebnog zakona kojima se delovi opšteg zakona drugačije uređuju • -dugogodišnjim neprimenjivanjem propisa • Postulati • Legis posterior derogat priori • Lex specialis derogat legi generali

22. Prestanak pojedinačnih pravnih normi • Dva osnovna načina prestanka pojedinačnih pravnih normi su: • -realizacijom svrhe • -ukidanjem • Realizacija svrhe je ispunjnenje zahteva datog u pojedinačnoj normi • Ukidanje norme • -smrt lica • -volja • -odluka nadležnog organa

24. PRAVNA NORMA pojam • Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude. • Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava. • Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje kao skup pravnih normi. • Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju, ona je zahtev za navedenim ponašanjem. • Dve grupe teorija o pravnim normama. • Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne postoji samo u realnom svetu nego i van njega