1 / 28

Osnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajuća baza podataka :

Normalizacija. Osnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajuća baza podataka : Ne sadrži redundansu , Da se može jednostavno koristiti i menjati . Normalne forme daju formalne kriterije prema kojima se utvr đ uje da li model podataka ispunjava prethodne zahteve .

Télécharger la présentation

Osnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajuća baza podataka :

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Normalizacija Osnovniciljrelacionogmodelapodataka je da odgovarajućabazapodataka: • Ne sadržiredundansu, • Da se možejednostavnokoristitiimenjati. Normalneformedajuformalnekriterijepremakojima se utvrđujeda li model podatakaispunjavaprethodnezahteve. Normalizacijaje procesprovereuslovanormalnihformiipopotrebisvođenješemerelacije na oblik koji zadovoljava iste. • Procesomnormalizaciježeli se razvitidobar model podatakatako da se iznekogpočetnozadatogmodelaotkloneslabosti (redundansaiproblemi u održavanju).

  2. Normalizacija • Pod redundansompodrazumevamovišestrukomemorisanjeisteinformacije u bazipodataka. • Ciljkoji se težidostićipriprojektovanjubazepodataka je eliminisanjeredundansezbognizanegativnihposledicakojeonadonosi. • Višestrukomemorisanjeistogpodatkadovodi do povećanogkorišćenjamemorijskogprostoraiotežanogodržavanjapodataka. • Memorisanjemvišekopijaistihpodatakamožemo u nekimslučajevimasmanjitivremeobradepodataka. • Potpunoeliminisanjeredundansepodatakau bazi podataka je skoro nemoguće ostvariti. • Realni cilj pri projektovanju baze podataka je kontrolisanaredundansapodataka.

  3. Jednostavnokorišćenjeimenjanjepodatakapodrazumeva pre svegasprečavanjeanomalijaodržavanjapodataka. • Pod anomalijamaodržavanjapodatakapodrazumevamo: • anomalijudodavanja, • anomalijubrisanja, • anomalijupromene. • Anomalijadodavanja(unošenja) javlja se u onimslučajevimakadasuinformacijeosvojstvimajednogobjektamemorisane u bazipodatakakaodeoopisanekogdrugogobjekta. • Na primer, u okviruopisanastavnikamemorisanesuinformacije o predmetukojipredaje ili katedre na kojoj radi. Informacije o predmetu, odnosno katedri, nije moguće unetiu bazupodatakasvedok ne postoji bar jedannastavnikkojitajpredmetpredaje,odnosno, dok ne postoji najmanje jedan nastavnik koji na toj katedri radi.

  4. Anomalijabrisanjaje inverzijaanomalijedodavanja. • Nekasu u okviruopisasvojstavanastavnikamemorisaneinformacije o predmetukojipredaje. Svakimbrisanjemopisanastavnika briše se i jedna kopija podataka o predmetu koji predaje. Kada se obrišu podacio poslednjemnastavnikukojipredajenekipredmet, bićeobrisanaiposlednjakopija podataka o predmetu. S obzirom na to da pri brisanju podataka o nastavniku ne mislimonadrugeposledice, naovajnačinmoguće je uništitipodatke o predmetu, kojisupotrebniivažni. • Anomalijapromene(ažuriranja)javlja se u slučajukadapromenupodataka o jednomobjektu treba izvršiti na više od jedne kopije podataka. • Razmotrimo ponovo prethodni primer gdesupodaci o predmetuikatedrimemorisani u okviruopisanastavnika. U bazipodataka u jednom trenutku postoji toliko opisa katedre koliko nastavnika radi na toj katedri. • Akotrebapromenitipodatke o opisukatedre (na primer, nazivkatedre), tadatupromenutrebaizvršitinaonolikomestakolikonastavnikaradinatojkatedri. • Ako sepromena ne izvrši na svim kopijama nastaje situacija u kojoj o istom svojstvu jednog objektaimamovišerazličitihtvrdnji od kojih bar jednanijeistinita. Ovakvostanjesmatramonekonzistentnombazompodataka.

  5. METODE NORMALIZACIJE • U najopštijemsmislu, normlizacija je postupakkojim se proizvoljna, nenormalizovanjarelacijatransformiše u skupmanjihnormalizovanihrelacija. • Normalizacijase izvodinaosnovuzavisnostikojeiskazujuzakonitostikojevrede u svetučiji model podatakagradimo. • Bitna osobina koja se očekuje od normalizacije je reverzibilnost tj. da ne sme doći do gubitkainformacijasadržanih u polaznojrelaciji. • Polazećiod skupanormalizovanihrelacija, morabitimogućarekonstrukcijapolaznenenormalizovanerelacije. • Postojesledećedvetehnikenormalizacije: • Vertikalnanormalizacija, • Horizontalnanormalizacija.

  6. Vertikalnanormalizacija • Vertikalnanormalizacijaje postupakkojim se proizvoljnanenormalizovanašemarelacijetransformišeu skupmanjihinormalizovanihšemarelacija. • Vertikalnanormalizacijazasniva se naoperacijamaprojekcijeiprirodnogspajanja. • Pomoćuoperacijeprojekcijerelacijuvertikalnorazbijamonadveilivišemanjihrelacija.Pritome, dolazi do cepanjasvakepojedinen-torke u relaciji. • Operacijuprirodnogspajanjakoristimo da bi dokazalireverzibilnost, tj. da bi rekonstruisalipolaznu,nenormalizovanurelaciju.

  7. Horizontalnai vertikalna normalizacija • Horizontalnom normalizacijom relacija se rastavlja na podskupove n-torki – fragmenterelacijekojizadovoljavajuodređeneuslove. • Horizontalnanormlizacijazasniva se naoperacijama selekcijei unije. Sama tehnika se koristi kod distribuiranihbazapodataka. • Koddistribuiranihbazapodatakarelacijanemorau potpunostibitimemorisananajednojlokaciji. Fragmentirelacijememorišu se napojedinimlokacijama, što bi se moglokoristitizasamunormalizaciju.

  8. Vertikalnanormalizacija je ono što ćemo mi koristiti u postupku normalizacije . • Postojesledećedvevarijantevertikalnenormalizacije: • normalizacijadekompozicijom, • normalizacijasintezom. • Normalizacijadekompozicijomzapočinje od proizvoljenenormalizoovanerelacionešemeiizvodi se u koracima. • Svakimkorakomnormalizacijerelacionašemaprevodi se u višunormalnuformu, tako da se polazniskupobeležja deli u dvaskupai od svakogformiraposebnarelacionašema. • Svakikoraknormalizacijemorabitireverzibilan. • Normalizacija sintezom polazi od skupa obeležja i od skupa zavisnosti zadatih na tom skupuobeležja. Postupakse ne izvodi u koracimaveć se direktnoformirajurelacionešemekojeispunjavajuuslovezahtevanenormalneforme.

  9. VERTIKALNA NORMALIZACIJA DEKOMPOZICIJOM • U kontekstuvertikalnenormalizacijedefinisano je šestnormalnihformi(NF) šemarelacija: • prvanormalna forma (1NF), • druganormalna forma (2NF), • trećanormalna forma (3NF), • Boyce/Coddovanormalna forma (BCNF), • četvrtanormalna forma (4NF), • petanormalna forma (5NF).

  10. Zadatak postupka normalizacije je da relacionu šemu prvo transformiše u 1NF, zatim u 2NF, 3NF itakoredom. Što je rednibrojnormalneformeveći, to suiuslovikoji sepostavljajustrožiji. • Polazeći od pojmovafunkcionalnezavisnostiidekompozicijebezgubitkainformacija,definisanesu1NF, 2NF, 3NF i4NF (Boyce/Coddovanormalnaforma)ipostupaknormalizacijekojim se teformepostižu. • Zarazmatranja5NF i6NF potrebno je uvođenjepojmavišeznačnefunkcionalnezavisnosti i kompjuterski zasnovanih algoritama za modelovanje.

  11. 1. Normalna Forma • Definicija:Š.R. je u 1NF, ako je svaki njen atribut skalarnog tipa – vrednost svakog atributa je jednostruka i nedeljiva • Normalizacija se formalno prikazuje:R(X,(Y))  R1(X,Y) • Primer: Posmatra se š.r. JE_AUTOR(SIFN,(SIFA, IZDANJE)), nad kojim važi: F={SIFN(SIFA, IZDANJE), SIFN,SIFA  IZDANJE} • Normalizacijom se dobijaJE_AUTOR1(SIFN,SIFA, IZDANJE), pri čemu je: • F1={SIFN,SIFA  IZDANJE}

  12. 1. normalna forma • Primer: je_autor ( SIFN SIFA IZDANJE)RBP0 AP0 1 JN0 2 RK00 DM0 1 PP00 ZP0 1 DM0 2 IT0 3 PJC0 AP1 1 ZP0 2

  13. 1. normalna forma • Uobičajeno je da se zapis vrši na sledeći način:JE_AUTOR(SIFN, (SIFA, IZDANJE)) • U klasičnim informacionim sistemima rešenja su bila sledeća:JE_AUTOR(SIFN, SIFA1, IZDANJE 1, SIFA2, IZDANJE 2,...) • Ovakvo rešenje podrazumeva promenljivu dužinu sloga, pa se onemogućava rad sa direktnim pristupom • Ako se unapred fiksira dužina sloga, ograničavamo maksimalni broj autora • Postavljanje upita sa ovakvom strukturom je izuzetno teško

  14. 1NF je_autor ( SIFN SIFA IZDANJE)RBP0 AP0 1 JN0 2 RK00 DM0 1 PP00 ZP0 1 DM0 2 IT0 3 PJC0 AP1 1 ZP0 2 je_autor1 ( SIFN SIFA IZDANJE)RBP0 AP0 1 RBP0 JN0 2 RK00 DM0 1 PP00 ZP0 1 PP00 DM0 2 PP00 IT0 3 PJC0 AP1 1 PJC0 ZP0 2 1NF

  15. 1. normalna forma 1NF 1NF

  16. 1. normalna forma 1NF

  17. 1. normalna forma • Primer: • RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati) F={JMBG,SifP(Ime, Sati),JMBG,SifP  Sati, JMBG  Ime} RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati)

  18. 1. normalna forma • Primer: • RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati) RADNIK(JMBG,Ime) PROJEKAT(JMBG, ŠifP, Sati)

  19. 2. normalna forma • Definicija:Š.r. R je u 2NF ako nad njom ne postoji ni jedna funkcijska zavisnost, po kojoj neki ne-ključni atribut parcijalno zavisi od bilo kog kandidat-ključa Ili, drugim rečima • Š.r. je u II normalnoj formi ako svi atributi entiteta, koji nisu primarni ključevi, zavise od totalno (od celog) primarnog ključa

  20. parcijalna zavisnost 2. normalna forma • Primer:Posmatra se loša struktura relacije AUTOR(SIFA,SIFN,IME,IZDANJE) kao i skup funkcijskih zavisnosti F={SIFA,SIFNIME,IZDANJE; SIFA IME} • U postupku normalizacije treba SIFA IME izdvojiti u posebnu šemu relacije, a iz polazne šeme relacije ukloniti desnu stranu te zavisnosti, tj. IME.

  21. 2. normalna forma • Vrši se sledeća dekompozicija:AUTOR(SIFA,SIFN,IME,IZDANJE) {SIFA,SIFNIME,IZDANJESIFA IME}AUTOR1 (SIFA,SIFN,IZDANJE) {SIFA,SIFN IZDANJE}AUTOR2 (SIFA,IME){SIFA IME} • Dekompozicijom polazne relacije uklonjena je neželjena parcijalna funkcijska zavisnost

  22. 3. normalna forma • Definicija:Š.r. R je u 3NFako nad njom ne postoji ni jedna funkcijska zavisnost, po kojoj neki ne-ključni atribut tranzitivno zavisi od bilo kog kandidat-ključa • Uslovi za III normalnu formu (dozvoljene funkcijske zavisnosti): • zavisnost XY je trivijalnatj. YX • zavisnost je superključna, tj. XR • Y je deo kandidat ključa, tj. Z(YZ  Z R) • Svaka šema relacije koja je u III normalnoj formi istovremeno je i u II normalnoj formi

  23. 3. normalna forma • Primer:Posmatra se relacija o naslovima koja sadrži sve podatke o naslovima, oblastima i autorima:NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO)kao i odgovarajući skup funkcijskih zavisnosti:F={SIFN,SIFA  IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO SIFN  NAZIVN,SIFO SIFA  IME SIFO  NAZIVO}

  24. F={SIFN,SIFA  IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO SIFN  NAZIVN,SIFO SIFA  IME SIFO  NAZIVO} 3. normalna forma • Normalizacija primenom kriterijuma za III nor. formu:NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO)Uklanjamo zavisnost SIFONAZIVONASLOV1(SIFO,NAZIVO) {SIFONAZIVO}NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO)Uklanjamo zavisnost SIFNNAZIVN,SIFONASLOV2(SIFN,NAZIVN,SIFO) {SIFNNAZIVN,SIFO}NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,IME)Uklanjamo zavisnost SIFAIME NASLOV3(SIFA,IME) {SIFAIME}NASLOV4(SIFN,SIFA,IZDANJE) {SIFN,SIFAIZDANJE}

  25. Bojs-Kodovanormalna forma • Definicija:Š.r. R je u Bojs-Kodovoj normalnoj formi ako svaka funkcijska zavisnost XY koja važi nad njom zadovoljava jedan od uslova: • zavisnost je trivijalna tj. YX • zavisnost je superključna, tj. XR • U odnosu na III normalnu formu, strožija definicija • Eliminišu se dodatne tranzitivne zavisnosti • Šema relacije u Bojs-Kodovoj normalnoj formi je istovremeno i u III normalnoj formi

  26. Bojs-Kodovanormalna forma • Primer:Posmatra se šema relacije o pozajmicama, koja sadrži podatke o naslovima, članovima i knjigama:POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK)kao i odgovarajući skup funkcijskih zavisnosti:F={SIFN,SIFC,DANA NAZIVN,SIFK SIFK  SIFN SIFN  NAZIVN}

  27. POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK) F={SIFN,SIFC,DANA NAZIVN,SIFK SIFK  SIFN SIFN  NAZIVN} Bojs-Kodovanormalna forma • Normalizacijom se dobija sledeća dekompozicija: POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK) Uklanjamo zavisnost SIFNNAZIVNPOZAJMICA1(SIFN,NAZIVN) POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,SIFK) Uklanjamo zavisnost SIFKSIFNPOZAJMICA2(SIFK,SIFN)POZAJMICA3(SIFK,SIFC,DATUM)

  28. slabo strogo • 5NF: Petanormalna forma (tzv.izolacijasemantičkipovezanihrelacija) • DKNF: Domen/Ključnormalna forma (tzv.savršen model) • 6NF: Šestanormalna forma (tzv.“bez ne-trivijalnih” join zavisnosti) - razbijarelacijenanajmenjumogućujedinicu, upotrbljivoisključivokodtemporalnihvrednostigde se vremenskiintervalirazbijajunapojedinačnevrednosti)

More Related